Скрыть
7:5
7:6
7:8
7:9
7:11
7:13
7:14
7:17
7:19
7:20
7:23
Английский (NKJV)
Then Jerubbaal (that is, Gideon) and all the people who were with him rose early and encamped beside the well of Harod, so that the camp of the Midianites was on the north side of them by the hill of Moreh in the valley.
And the LORD said to Gideon, «The people who are with you are too many for Me to give the Midianites into their hands, lest Israel claim glory for itself against Me, saying, «My own hand has saved me.́
Now therefore, proclaim in the hearing of the people, saying, «Whoever is fearful and afraid, let him turn and depart at once from Mount Gilead.»́ And twenty-two thousand of the people returned, and ten thousand remained.
But the LORD said to Gideon, «The people are still too many; bring them down to the water, and I will test them for you there. Then it will be, that of whom I say to you, «This one shall go with you,́ the same shall go with you; and of whomever I say to you, «This one shall not go with you,́ the same shall not go.»
So he brought the people down to the water. And the LORD said to Gideon, «Everyone who laps from the water with his tongue, as a dog laps, you shall set apart by himself; likewise everyone who gets down on his knees to drink.»
And the number of those who lapped, putting their hand to their mouth, was three hundred men; but all the rest of the people got down on their knees to drink water.
Then the LORD said to Gideon, «By the three hundred men who lapped I will save you, and deliver the Midianites into your hand. Let all the other people go, every man to his place.»
So the people took provisions and their trumpets in their hands. And he sent away all the rest of Israel, every man to his tent, and retained those three hundred men. Now the camp of Midian was below him in the valley.
It happened on the same night that the LORD said to him, «Arise, go down against the camp, for I have delivered it into your hand.
But if you are afraid to go down, go down to the camp with Purah your servant,
and you shall hear what they say; and afterward your hands shall be strengthened to go down against the camp.» Then he went down with Purah his servant to the outpost of the armed men who were in the camp.
Now the Midianites and Amalekites, all the people of the East, were lying in the valley as numerous as locusts; and their camels were without number, as the sand by the seashore in multitude.
And when Gideon had come, there was a man telling a dream to his companion. He said, «I have had a dream: To my surprise, a loaf of barley bread tumbled into the camp of Midian; it came to a tent and struck it so that it fell and overturned, and the tent collapsed.»
Then his companion answered and said, «This is nothing else but the sword of Gideon the son of Joash, a man of Israel! Into his hand God has delivered Midian and the whole camp.»
And so it was, when Gideon heard the telling of the dream and its interpretation, that he worshiped. He returned to the camp of Israel, and said, «Arise, for the LORD has delivered the camp of Midian into your hand.»
Then he divided the three hundred men into three companies, and he put a trumpet into every mańs hand, with empty pitchers, and torches inside the pitchers.
And he said to them, «Look at me and do likewise; watch, and when I come to the edge of the camp you shall do as I do:
When I blow the trumpet, I and all who are with me, then you also blow the trumpets on every side of the whole camp, and say, «The sword of the LORD and of Gideon!»́
So Gideon and the hundred men who were with him came to the outpost of the camp at the beginning of the middle watch, just as they had posted the watch; and they blew the trumpets and broke the pitchers that were in their hands.
Then the three companies blew the trumpets and broke the pitchers--they held the torches in their left hands and the trumpets in their right hands for blowing--and they cried, «The sword of the LORD and of Gideon!»
And every man stood in his place all around the camp; and the whole army ran and cried out and fled.
When the three hundred blew the trumpets, the LORD set every mańs sword against his companion throughout the whole camp; and the army fled to Beth Acacia, toward Zererah, as far as the border of Abel Meholah, by Tabbath.
And the men of Israel gathered together from Naphtali, Asher, and all Manasseh, and pursued the Midianites.
Then Gideon sent messengers throughout all the mountains of Ephraim, saying, «Come down against the Midianites, and seize from them the watering places as far as Beth Barah and the Jordan.» Then all the men of Ephraim gathered together and seized the watering places as far as Beth Barah and the Jordan.
And they captured two princes of the Midianites, Oreb and Zeeb. They killed Oreb at the rock of Oreb, and Zeeb they killed at the winepress of Zeeb. They pursued Midian and brought the heads of Oreb and Zeeb to Gideon on the other side of the Jordan.
Церковнославянский (рус)
И обу́тренева иероваа́лъ, се́й е́сть гедео́нъ, и вси́ лю́дiе и́же съ ни́мъ, и ополчи́шася у исто́чника Ара́дъ: и по́лкъ Мадiа́мль и Амали́ковъ бя́ше ему́ съ сѣ́вера на хо́лмѣ мосе́ гаваа́ѳъ-аморе́ въ доли́нѣ.
И рече́ Госпо́дь къ гедео́ну: мно́зи лю́дiе и́же съ тобо́ю, сего́ ра́ди не преда́мъ Мадiа́ма въ ру́ку и́хъ, да не когда́ похва́лит­ся Изра́иль на мя́, глаго́ля: рука́ моя́ спасе́ мя:
и ны́нѣ рцы́ во у́шы лю́демъ, глаго́ля: кто́ боязли́въ и ужа́стивъ, да воз­врати́т­ся и да отъи́детъ от­ горы́ Галаа́довы. И воз­врати́шася от­ люді́й два́десять двѣ́ ты́сящы, и де́сять ты́сящъ оста́шася.
И рече́ Госпо́дь къ гедео́ну: еще́ лю́дiе мно́зи су́ть: сведи́ я́ на во́ду, и искушу́ тебѣ́ и́хъ та́мо: и бу́детъ его́же а́ще реку́ тебѣ́, се́й да и́детъ съ тобо́ю, то́й да по́йдетъ съ тобо́ю: и вся́къ его́же а́ще реку́ тебѣ́, се́й да не по́йдетъ съ тобо́ю, то́й да не по́йдетъ съ тобо́ю.
И сведе́ лю́ди на во́ду, и рече́ Госпо́дь къ гедео́ну: вся́къ и́же поло́четъ язы́комъ сво­и́мъ от­ воды́, я́коже ло́четъ пе́съ, да поста́виши его́ осо́бь: и вся́къ и́же на колѣ́ну паде́тъ пи́ти, от­лучи́ его́ осо́бь.
И бы́сть число́ въ го́рстехъ лока́в­шихъ язы́комъ три́ста муже́й: и вси́ оста́в­шiи лю́дiе преклони́шася на колѣ́на своя́ пи́ти во́ду.
И рече́ Госпо́дь къ гедео́ну: треми́ сты́ муже́й лока́в­шими во́ду спасу́ ва́съ, и преда́мъ Мадiа́ма въ ру́ку твою́: и вси́ лю́дiе да по́йдутъ, кі́йждо на мѣ́сто свое́.
И взя́ша себѣ́ бра́шно от­ люді́й въ ру́ку свою́ и ро́ги своя́: и вся́каго му́жа Изра́илтеска от­пусти́ ко­его́ждо въ ку́щу свою́, а три́ста муже́й удержа́: по́лкъ же Мадiа́мль бя́ше ни́же его́ въ доли́нѣ.
И бы́сть въ ту́ но́щь, и рече́ къ нему́ Госпо́дь: воста́въ сни́ди от­сю́ду ско́ро въ по́лкъ, я́ко преда́хъ и́хъ въ ру́ку твою́:
и а́ще бо­и́шися ты́ сни́ти, сни́ди ты́ и фара́ ра́бъ тво́й въ по́лкъ,
и услы́шиши, что́ воз­глаго́лютъ: и по се́мъ укрѣпя́т­ся ру́цѣ тво­и́, и сни́деши въ по́лкъ. И сни́де са́мъ и фара́ ра́бъ его́ въ ча́сть пятьдеся́тниковъ, и́же бы́ша въ полцѣ́.
И Мадiа́мъ и Амали́къ и вси́ сы́нове восто́ковъ стоя́ху въ доли́нѣ я́ко пру́зи мно́же­с­т­вомъ, и велблю́домъ и́хъ не бя́ше числа́, но бя́ху я́ко песо́къ на краи́ морстѣ́мъ мно́же­с­т­вомъ.
И вни́де гедео́нъ, и се́, му́жъ повѣ́даше со́нъ по́другу сво­ему́, и рече́: се́й со́нъ его́же ви́дѣхъ, и се́, тѣ́сто хлѣ́ба я́чна валя́ющееся въ полцѣ́ Мадiа́мли, и при­­вали́ся къ ку́щи Мадiа́мли, и поби́ ю́, и преврати́ ю́, и паде́ ку́ща.
И от­вѣща́ по́другъ его́ и рече́: нѣ́сть [сiе́ тѣ́сто], но ме́чь гедео́на сы́на Иоа́сова му́жа Изра́илева: предаде́ Бо́гъ въ ру́ку его́ Мадiа́ма и ве́сь по́лкъ.
И бы́сть я́ко услы́ша гедео́нъ повѣ́данiе сна́ и разсужде́нiе его́, и поклони́ся Го́сподеви, и воз­врати́ся въ по́лкъ Изра́илевъ и рече́: воста́ните, я́ко предаде́ Госпо́дь въ ру́ки на́шя по́лкъ Мадiа́мль.
И раздѣли́ три́ста муже́й на три́ нача́л­ст­ва, и вдаде́ ро́ги въ ру́цѣ всѣ́мъ, и водоно́сы тщы́, и свѣщы́ средѣ́ водоно́совъ,
и рече́ и́мъ: мене́ смотри́те, и та́кожде твори́те: и се́, а́зъ вни́ду въ ча́сть полка́, и бу́детъ я́коже сотворю́, та́кожде сотвори́те:
и а́зъ вострублю́ ро́гомъ, и вси́ и́же со мно́ю, да востру́бите и вы́ въ ро́ги о́крестъ всего́ полка́, и да рече́те: [ме́чь] Бо́гу и гедео́ну.
И вни́де гедео́нъ и сто́ муже́й и́же съ ни́мъ въ ча́сть полка́ въ нача́лѣ стра́жи сре́днiя: и убуже́нiемъ воз­буди́ша стрегу́щихъ, и воструби́ша въ ро́ги, и срази́ша водоно́сы и́же въ рука́хъ и́хъ.
И воструби́ша три́ нача́л­ст­ва въ ро́ги и сокруши́ша водоно́сы, и удержа́ша въ лѣ́выхъ рука́хъ сво­и́хъ свѣщы́, и въ десны́хъ рука́хъ и́хъ ро́ги, въ ня́же труби́ти: и возопи́ша: ме́чь Го́сподеви и гедео́ну.
И ста́ша кі́йждо о себѣ́ о́крестъ полка́: и смяте́ся ве́сь по́лкъ, и возопи́ша, и побѣго́ша.
И воструби́ша въ три́ста рого́въ: и положи́ Госпо́дь ме́чь му́жа на по́друга его́ во все́мъ полцѣ́, и пробѣже́ по́лкъ до Виѳасе́тта, и собра́ся до страны́ Авелмау́ла и къ тава́ѳу.
И возопи́ша му́жiе Изра́илтестiи от­ Нефѳали́ма и от­ Аси́ра и от­ всего́ Манассі́и, и погна́ша вслѣ́дъ Мадiа́ма.
И посла́ послы́ гедео́нъ во всю́ го́ру Ефре́млю, глаго́ля: сни́дите во срѣ́тенiе Мадiа́му и удержи́те и́мъ во́ду до веѳира́ и Иорда́на. И воз­зва́ вся́къ му́жъ Ефре́мль, и предотъ­я́ша во́ду до веѳира́ и Иорда́на,
и я́ша два́ кня́зя Мадiа́мля, ори́ва и зи́ва: и уби́ша ори́ва въ Су́рѣ, и зи́ва уби́ша во Иакефзи́вѣ: и погна́ша Мадiа́ма, и главу́ ори́ва и зи́ва при­­несо́ша къ гедео́ну от­ о́ноя страны́ Иорда́на.
Таджикский
Ва Ерубаал, ки Ҷидъӯн бошад, ва тамоми қавме ки бо ӯ буданд, субҳидам бархоста, назди чашмаи Ҳарӯд урду заданд; ва бошишгоҳи Мидён ба тарафи шимолии Ҷибъои Мӯре, дар водӣ буд.
Ва Худо ба Ҷидъӯн гуфт: «Қавме ки бо ту ҳастанд, бештар аз онанд, ки Мидёнро ба дасти онҳо таслим намоям, мабодо Исроил ба ҳузури Ман фахр карда, гӯянд, ки ́дасти мо моро наҷот дод́.
Ва акнун ба гӯши қавм хитоб намуда, бигӯй: ́Ҳар кӣ тарсончак ва беҷуръат бошад, бигзор аз кӯҳи Ҷилъод гашта равад́». Ва бисту ду ҳазор нафар аз қавм гашта рафтанд, ва даҳ ҳазор нафар боқӣ монданд.
Ва Парвардигор ба Ҷидъӯн гуфт: «Қавм ҳанӯз бисёранд; онҳоро назди об фуруд ор, то ки дар он ҷо Ман барои ту аз онҳо интихоб намоям; ва ҳангоме ки дар бораи касе ба ту бигӯям: ́Ин бо ту биравад́, – вай бо ту хоҳад рафт, ва дар бораи касе ба ту бигӯям: ́Ин бо ту наравад́, – вай нахоҳад рафт».
Ва қавмро назди об фуруд овард. Ва Парвардигор ба Ҷидъӯн гуфт: «Ҳар кӣ обро бо забони худ бинӯшад, чунон ки саг менӯшад, вайро алоҳида ҷудо бигузор, ва ҳар киро низ, ки ба зонуи худ хам шуда бинӯшад».
Ва шумораи онҳое ки даст ба даҳон оварда нӯшиданд, сесад нафар буд; ва тамоми бақияи қавм ба зонуи худ хам шуда, об нӯшиданд.
Ва Парвардигор ба Ҷидъӯн гуфт: «Бо ин сесад нафар, ки даст ба даҳон оварда нӯшиданд, Ман шуморо наҷот хоҳам дод, ва Мидёнро ба дасти ту таслим хоҳам намуд, ва тамоми қавм бигзор ҳар яке ба макони худ бираванд».
Ва он мардон тӯшаи қавм ва карнайҳои худро ба дасти худ гирифтанд, ва бақияи исроилиёнро ӯ ба хаймаҳошон фиристода, сесад нафарро нигоҳ дошт; ва бошишгоҳи Мидён дар поёни ӯ, дар водӣ буданд.
Ва дар ҳамон шаб Парвардигор ба ӯ гуфт: «Бархоста, ба бошишгоҳ фуруд ой, зеро ки онро ба дасти ту таслим намудаам.
Ва агар ту аз фуруд омадан метарсида бошӣ, бо навкари худ Фуро ба бошишгоҳ фуруд ой.
Ва чун бишнавӣ, ки онҳо чӣ мегӯянд, баъд аз он дастҳои ту қавӣ хоҳад гардид, ва ба бошишгоҳ фуруд хоҳӣ омад». Ва ӯ бо ҳамроҳии навкараш Фуро ба назди худи салоҳдорон, ки дар бошишгоҳ буданд, фуруд омад.
Ва Мидён ва Амолеқ ва тамоми аҳли машриқ, ки дар водӣ урду зада буданд, мисли малах сершумор буданд; ва шутурони онҳо сону шумор ҳисоб надоштанд, мисли реге ки дар соҳили баҳр аст, бисёр буд.
Ва Ҷидъӯн омад. Ва инак, касе ба рафиқаш хоби худро ҳикоят карда, мегӯяд: «Ман хоб дидам, ки як қурси нони ҷавин дар бошишгоҳи Мидён ғелида омада, ба хаймае расид, ва онро зада чаппаву роста кард, ва хайма фурӯ ғалтид».
Ва рафиқаш дар ҷавоб гуфт: «Ин ҷуз шамшери Ҷидъӯн ибни Юош, марди исроилӣ, чизи дигаре нест. Мидён ва тамоми бошишгоҳро Худо ба дасти вай таслим кардааст».
Ва ҳамин ки Ҷидъӯн ҳикояти хоб ва таъбири онро шунид, саҷда бурда, ба бошишгоҳи Исроил баргашт, ва гуфт: «Бархезед! Зеро ки Парвардигор бошишгоҳи Мидёнро ба дасти шумо таслим кардааст».
Ва сесад нафарро ба се фавҷ тақсим намуд, ва ба дасти ҳамаи онҳо карнайҳо ва кӯзаҳои холӣ дод, ва андаруни кузаҳо машъалҳо буд.
Ва ба онҳо гуфт: «Ба ман нигоҳ карда, мисли ман амал намоед. Инак, ман ба канори бошишгоҳ мерасам, ва ҳар чи ман бикунам, шумо ончунон бикунед.
Ва ҳангоме ки ман ва ҳамаи онҳое ки бо ман ҳастанд, карнай навозем, шумо низ гирдогирди тамоми бошишгоҳ карнайҳоро бинавозед ва фарёд зада, бигӯед: ́Барои Парвардигор ва барои Ҷидъӯн!́»
Ва Ҷидъӯн ва сад нафаре ки бо ӯ буданд, ба канори бошишгоҳ дар ибтидои поси миёна, вақте ки посбонон навакак иваз шуда буданд, расида, карнайҳоро навохтанд ва кӯзаҳоро, ки дар дасташон буд, шикастанд.
Ва ҳар се фавҷ карнайҳоро навохтанд, ва кӯзаҳоро шикастанд, ва машъалҳоро дар дасти чапашон ва карнайҳоро дар дасти росташон нигоҳ дошта, менавохтанд ва фарёд мезаданд: «Шамшер барои Парвардигор ва барои Ҷидъӯн!»
Ва ҳар яке дар ҷои худ гирдогирди бошишгоҳ истоданд; ва тамоми бошишгоҳ давида ва фарёд зада, рӯ ба гурез ниҳоданд.
Ва сесад карнай як зайл менавохт, ва Парвардигор шамшери ҳар якеро сӯи рафиқаш нигаронид, ва дар тамоми бошишгоҳ вазъият чунин буд, ва бошишгоҳ то Байт-Ҳашитто ба сӯи Сареро ва то канори Обил-Маҳӯло, ки назди Таббот аст, гурехтанд.
Ва исроилиён аз Нафтолӣ ва Ошер ва тамоми Менашше ҷамъ шуда, Мидёнро таъқиб карданд.
Ва Ҷидъӯн ба тамоми кӯҳи Эфроин қосидон фиристода, гуфт: «Ба пешвози Мидён фуруд оед ва онҳоро аз манбаъҳои об то Байт-Боро ва аз гузаргоҳҳои Урдун маҳрум созед». Ва тамоми мардуми Эфроим ҷамъ шуда, манбаъҳои обро то Байт-Боро, ва гузаргоҳҳои Урдунро ишғол карданд.
Ва ду мири Мидён – Ӯриб ва Заибро дастгир карда, Ӯрибро дар Сур-Ӯриб, ва Заибро дар Еқеб-Заиб куштанд, ва Мидёнро таъқиб карданд; ва каллаи Ӯриб ва Заибро аз он тарафи Урдун назди Ҷидъӯн оварданд.

1 Бог повелевает Гедеону отпустить всех робких и испытать всех оставшихся способом, каким они пьют; 9 Гедеон слышит в стане рассказ о сне одного Мадианитянина другому; 15 он разделил своих мужей на отряды, дал им трубы, кувшины и светильники; 19 они неожиданно подошли к Мадианитянам, которые обратились в бегство, поражая друг друга; 24 воины Гедеона и присоединившиеся к ним Ефремляне поймали князей Мадиамских.
Иероваал, он же и Гедеон, встал поутру и весь народ, бывший с ним, и расположились станом у источника Харода; Мадиамский же стан был от него к северу у холма Море́ в долине.
И сказал Господь Гедеону: народа с тобою слишком много, не могу Я предать Мадианитян в руки их, чтобы не возгордился Израиль предо Мною и не сказал: «моя рука спасла меня»;
итак провозгласи вслух народа и скажи: «кто боязлив и робок, тот пусть возвратится и пойдет назад с горы Галаада». И возвратилось народа двадцать две тысячи, а десять тысяч осталось.
И сказал Господь Гедеону: все еще много народа; веди их к воде, там Я выберу их тебе; о ком Я скажу: «пусть идет с тобою», тот и пусть идет с тобою; а о ком скажу тебе: «не должен идти с тобою», тот пусть и не идет.
Он привел народ к воде. И сказал Господь Гедеону: кто будет лакать воду языком своим, как лакает пес, того ставь особо, также и тех всех, которые будут наклоняться на колени свои и пить.
И было число лакавших ртом своим с руки триста человек; весь же остальной народ наклонялся на колени свои пить воду.
И сказал Господь Гедеону: тремя стами лакавших Я спасу вас и предам Мадианитян в руки ваши, а весь народ пусть идет, каждый в свое место.
И взяли они съестной запас у народа себе и трубы их, и отпустил Гедеон всех Израильтян по шатрам и удержал у себя триста человек; стан же Мадиамский был у него внизу в долине.
В ту ночь сказал ему Господь: встань, сойди в стан, Я предаю его в руки твои;
если же ты боишься идти один, то пойди в стан ты и Фура, слуга твой;
и услышишь, что говорят, и тогда укрепятся руки твои, и пойдешь в стан. И сошел он и Фура, слуга его, к самому полку вооруженных, которые были в стане.
Мадианитяне же и Амаликитяне и все жители востока расположились на долине в таком множестве, как саранча; верблюдам их не было числа, много было их, как песку на берегу моря.
Гедеон пришел. И вот, один рассказывает другому сон и говорит: снилось мне, будто круглый ячменный хлеб катился по стану Мадиамскому и, прикатившись к шатру, ударил в него так, что он упал, опрокинул его, и шатер распался.
Другой сказал в ответ ему: это не иное что, как меч Гедеона, сына Иоасова, Израильтянина; предал Бог в руки его Мадианитян и весь стан.
Гедеон, услышав рассказ сна и толкование его, поклонился [Господу] и возвратился в стан Израильский и сказал: вставайте! предал Господь в руки ваши стан Мадиамский.
И разделил триста человек на три отряда и дал в руки всем им трубы и пустые кувшины и в кувшины светильники.
И сказал им: смотрите на меня и делайте то же; вот, я подойду к стану, и что буду делать, то и вы делайте;
когда я и находящиеся со мною затрубим трубою, трубите и вы трубами вашими вокруг всего стана и кричите: [меч] Господа и Гедеона!
И подошел Гедеон и сто человек с ним к стану, в начале средней стражи, и разбудили стражей, и затрубили трубами и разбили кувшины, которые были в руках их.
И затрубили все три отряда трубами, и разбили кувшины, и держали в левой руке своей светильники, а в правой руке трубы, и трубили, и кричали: меч Господа и Гедеона!
И стоял всякий на своем месте вокруг стана; и стали бегать во всем стане, и кричали, и обратились в бегство.
Между тем как триста человек трубили трубами, обратил Господь меч одного на другого во всем стане, и бежало ополчение до Бефшитты к Царере, до предела Авелмехолы, близ Табафы.
И созваны Израильтяне из колена Неффалимова, Асирова и всего колена Манассиина, и погнались за Мадианитянами.
Гедеон же послал послов на всю гору Ефремову сказать: выйдите навстречу Мадианитянам и перехватите у них переправу через воду до Бефвары и Иордан. И созваны все Ефремляне и перехватили переправы через воду до Бефвары и Иордан;
и поймали двух князей Мадиамских: Орива и Зива, и убили Орива в Цур-Ориве, а Зива в Иекев-Зиве и преследовали Мадианитян; головы же Орива и Зива принесли к Гедеону за Иордан.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible