Скрыть
7:5
7:6
7:8
7:9
7:11
7:13
7:14
7:17
7:19
7:20
7:23
Церковнославянский (рус)
И обу́тренева иероваа́лъ, се́й е́сть гедео́нъ, и вси́ лю́дiе и́же съ ни́мъ, и ополчи́шася у исто́чника Ара́дъ: и по́лкъ Мадiа́мль и Амали́ковъ бя́ше ему́ съ сѣ́вера на хо́лмѣ мосе́ гаваа́ѳъ-аморе́ въ доли́нѣ.
И рече́ Госпо́дь къ гедео́ну: мно́зи лю́дiе и́же съ тобо́ю, сего́ ра́ди не преда́мъ Мадiа́ма въ ру́ку и́хъ, да не когда́ похва́лит­ся Изра́иль на мя́, глаго́ля: рука́ моя́ спасе́ мя:
и ны́нѣ рцы́ во у́шы лю́демъ, глаго́ля: кто́ боязли́въ и ужа́стивъ, да воз­врати́т­ся и да отъи́детъ от­ горы́ Галаа́довы. И воз­врати́шася от­ люді́й два́десять двѣ́ ты́сящы, и де́сять ты́сящъ оста́шася.
И рече́ Госпо́дь къ гедео́ну: еще́ лю́дiе мно́зи су́ть: сведи́ я́ на во́ду, и искушу́ тебѣ́ и́хъ та́мо: и бу́детъ его́же а́ще реку́ тебѣ́, се́й да и́детъ съ тобо́ю, то́й да по́йдетъ съ тобо́ю: и вся́къ его́же а́ще реку́ тебѣ́, се́й да не по́йдетъ съ тобо́ю, то́й да не по́йдетъ съ тобо́ю.
И сведе́ лю́ди на во́ду, и рече́ Госпо́дь къ гедео́ну: вся́къ и́же поло́четъ язы́комъ сво­и́мъ от­ воды́, я́коже ло́четъ пе́съ, да поста́виши его́ осо́бь: и вся́къ и́же на колѣ́ну паде́тъ пи́ти, от­лучи́ его́ осо́бь.
И бы́сть число́ въ го́рстехъ лока́в­шихъ язы́комъ три́ста муже́й: и вси́ оста́в­шiи лю́дiе преклони́шася на колѣ́на своя́ пи́ти во́ду.
И рече́ Госпо́дь къ гедео́ну: треми́ сты́ муже́й лока́в­шими во́ду спасу́ ва́съ, и преда́мъ Мадiа́ма въ ру́ку твою́: и вси́ лю́дiе да по́йдутъ, кі́йждо на мѣ́сто свое́.
И взя́ша себѣ́ бра́шно от­ люді́й въ ру́ку свою́ и ро́ги своя́: и вся́каго му́жа Изра́илтеска от­пусти́ ко­его́ждо въ ку́щу свою́, а три́ста муже́й удержа́: по́лкъ же Мадiа́мль бя́ше ни́же его́ въ доли́нѣ.
И бы́сть въ ту́ но́щь, и рече́ къ нему́ Госпо́дь: воста́въ сни́ди от­сю́ду ско́ро въ по́лкъ, я́ко преда́хъ и́хъ въ ру́ку твою́:
и а́ще бо­и́шися ты́ сни́ти, сни́ди ты́ и фара́ ра́бъ тво́й въ по́лкъ,
и услы́шиши, что́ воз­глаго́лютъ: и по се́мъ укрѣпя́т­ся ру́цѣ тво­и́, и сни́деши въ по́лкъ. И сни́де са́мъ и фара́ ра́бъ его́ въ ча́сть пятьдеся́тниковъ, и́же бы́ша въ полцѣ́.
И Мадiа́мъ и Амали́къ и вси́ сы́нове восто́ковъ стоя́ху въ доли́нѣ я́ко пру́зи мно́же­с­т­вомъ, и велблю́домъ и́хъ не бя́ше числа́, но бя́ху я́ко песо́къ на краи́ морстѣ́мъ мно́же­с­т­вомъ.
И вни́де гедео́нъ, и се́, му́жъ повѣ́даше со́нъ по́другу сво­ему́, и рече́: се́й со́нъ его́же ви́дѣхъ, и се́, тѣ́сто хлѣ́ба я́чна валя́ющееся въ полцѣ́ Мадiа́мли, и при­­вали́ся къ ку́щи Мадiа́мли, и поби́ ю́, и преврати́ ю́, и паде́ ку́ща.
И от­вѣща́ по́другъ его́ и рече́: нѣ́сть [сiе́ тѣ́сто], но ме́чь гедео́на сы́на Иоа́сова му́жа Изра́илева: предаде́ Бо́гъ въ ру́ку его́ Мадiа́ма и ве́сь по́лкъ.
И бы́сть я́ко услы́ша гедео́нъ повѣ́данiе сна́ и разсужде́нiе его́, и поклони́ся Го́сподеви, и воз­врати́ся въ по́лкъ Изра́илевъ и рече́: воста́ните, я́ко предаде́ Госпо́дь въ ру́ки на́шя по́лкъ Мадiа́мль.
И раздѣли́ три́ста муже́й на три́ нача́л­ст­ва, и вдаде́ ро́ги въ ру́цѣ всѣ́мъ, и водоно́сы тщы́, и свѣщы́ средѣ́ водоно́совъ,
и рече́ и́мъ: мене́ смотри́те, и та́кожде твори́те: и се́, а́зъ вни́ду въ ча́сть полка́, и бу́детъ я́коже сотворю́, та́кожде сотвори́те:
и а́зъ вострублю́ ро́гомъ, и вси́ и́же со мно́ю, да востру́бите и вы́ въ ро́ги о́крестъ всего́ полка́, и да рече́те: [ме́чь] Бо́гу и гедео́ну.
И вни́де гедео́нъ и сто́ муже́й и́же съ ни́мъ въ ча́сть полка́ въ нача́лѣ стра́жи сре́днiя: и убуже́нiемъ воз­буди́ша стрегу́щихъ, и воструби́ша въ ро́ги, и срази́ша водоно́сы и́же въ рука́хъ и́хъ.
И воструби́ша три́ нача́л­ст­ва въ ро́ги и сокруши́ша водоно́сы, и удержа́ша въ лѣ́выхъ рука́хъ сво­и́хъ свѣщы́, и въ десны́хъ рука́хъ и́хъ ро́ги, въ ня́же труби́ти: и возопи́ша: ме́чь Го́сподеви и гедео́ну.
И ста́ша кі́йждо о себѣ́ о́крестъ полка́: и смяте́ся ве́сь по́лкъ, и возопи́ша, и побѣго́ша.
И воструби́ша въ три́ста рого́въ: и положи́ Госпо́дь ме́чь му́жа на по́друга его́ во все́мъ полцѣ́, и пробѣже́ по́лкъ до Виѳасе́тта, и собра́ся до страны́ Авелмау́ла и къ тава́ѳу.
И возопи́ша му́жiе Изра́илтестiи от­ Нефѳали́ма и от­ Аси́ра и от­ всего́ Манассі́и, и погна́ша вслѣ́дъ Мадiа́ма.
И посла́ послы́ гедео́нъ во всю́ го́ру Ефре́млю, глаго́ля: сни́дите во срѣ́тенiе Мадiа́му и удержи́те и́мъ во́ду до веѳира́ и Иорда́на. И воз­зва́ вся́къ му́жъ Ефре́мль, и предотъ­я́ша во́ду до веѳира́ и Иорда́на,
и я́ша два́ кня́зя Мадiа́мля, ори́ва и зи́ва: и уби́ша ори́ва въ Су́рѣ, и зи́ва уби́ша во Иакефзи́вѣ: и погна́ша Мадiа́ма, и главу́ ори́ва и зи́ва при­­несо́ша къ гедео́ну от­ о́ноя страны́ Иорда́на.
Греческий [Greek (Koine)]
καὶ ὤρθρισεν Ιεροβααλ αὐτός ἐστιν Γεδεων καὶ πᾶς ὁ λαὸς ὁ μετ᾿ αὐτοῦ καὶ παρενέβαλεν ἐπι­̀ τὴν γῆν Αρωεδ καὶ παρεμβολὴ Μαδια­μ καὶ Αμαληκ ἦν αὐτῷ ἀπο­̀ βορρᾶ ἀπο­̀ τοῦ βουνοῦ τοῦ Αβωρ ἐν τῇ κοιλάδι
καὶ εἶπεν κύριος προ­̀ς Γεδεων πολὺς ὁ λαὸς ὁ μετὰ σοῦ ὥστε μὴ παρα­δοῦναί με τὴν Μαδια­μ ἐν χειρὶ αὐτῶν μήποτε καυχήσηται Ισραηλ ἐπ᾿ ἐμὲ λέγων ἡ χείρ μου ἔσωσέν με
καὶ εἶπεν κύριος προ­̀ς αὐτόν λάλησον δὴ εἰς τὰ ὦτα τοῦ λαοῦ λέγων τίς δειλὸς καὶ φοβού­με­νος ἀπο­στραφήτω καὶ ἐξώρμησαν ἀπο­̀ τοῦ ὄρους τοῦ Γαλααδ καὶ ἀπεστράφησαν ἀπο­̀ τοῦ λαοῦ εἴκοσι καὶ δύο χιλιάδες καὶ δέκα χιλιάδες ὑπελείφθησαν
καὶ εἶπεν κύριος προ­̀ς Γεδεων ἔτι ὁ λαὸς πολύς κατα­́γαγε αὐτοὺς εἰς τὸ ὕδωρ καὶ δοκιμῶ αὐτούς σοι ἐκεῖ καὶ ἔσται ὃν ἐὰν εἴπω προ­̀ς σέ οὗτος πορεύ­­σε­ται μετὰ σοῦ αὐτὸς πορεύ­­σε­ται μετὰ σοῦ καὶ ὃν ἐὰν εἴπω σοι ὅτι οὐ πορεύ­­σε­ται μετὰ σοῦ αὐτὸς οὐ πορεύ­­σε­ται μετὰ σοῦ
καὶ κατεβίβασεν τὸν λαὸν εἰς τὸ ὕδωρ καὶ εἶπεν κύριος προ­̀ς Γεδεων πᾶς ὃς ἂν λάψῃ τῇ γλώσ­σῃ αὐτοῦ ἐκ τοῦ ὕδα­τος ὡς ἐὰν λάψῃ ὁ κύων στήσεις αὐτὸν κατα­̀ μόνας καὶ πᾶς ὃς ἂν κάμψῃ ἐπι­̀ τὰ γόνατα αὐτοῦ τοῦ πιεῖν μεταστήσεις αὐτὸν καθ᾿ αὑτόν
καὶ ἐγένετο πᾶς ὁ ἀριθμὸς τῶν λαψάν­των ἐν τῇ γλώσ­σῃ αὐτῶν τριακόσιοι ἄνδρες καὶ πᾶς ὁ ἐπι­́λοιπος τοῦ λαοῦ ἔκαμψαν ἐπι­̀ τὰ γόνατα αὐτῶν τοῦ πιεῖν ὕδωρ
καὶ εἶπεν κύριος προ­̀ς Γεδεων ἐν τοῖς τριακοσίοις ἀνδράσιν τοῖς λάψασιν σώσω ὑμᾶς καὶ παρα­δώσω τὴν Μαδια­μ ἐν χειρί σου καὶ πᾶς ὁ λαὸς ἀπο­τρεχέτω ἀνὴρ εἰς τὸν τόπον αὐτοῦ
καὶ ἔλαβον τὸν ἐπι­σιτισμὸν τοῦ λαοῦ ἐν τῇ χειρὶ αὐτῶν καὶ τὰς κερατίνας αὐτῶν καὶ πάν­τα ἄνδρα Ισραηλ ἐξαπέστειλεν ἄνδρα εἰς τὸ σκήνωμα αὐτοῦ τῶν δὲ τριακοσίων ἀνδρῶν ἐκράτησεν ἡ δὲ παρεμβολὴ Μαδια­μ ἦν ὑποκάτωθεν αὐτοῦ ἐν τῇ κοιλάδι
καὶ ἐγενήθη ἐν τῇ νυκτὶ ἐκείνῃ καὶ εἶπεν προ­̀ς αὐτὸν κύριος ἀνάστα κατα­́βηθι τὸ τάχος ἐν­τεῦθεν εἰς τὴν παρεμβολήν ὅτι παρέδωκα αὐτὴν ἐν τῇ χειρί σου
εἰ δὲ φοβῇ σὺ κατα­βῆναι κατα­́βηθι σὺ καὶ Φαρα τὸ παιδάριόν σου εἰς τὴν παρεμβολὴν
καὶ ἀκούσῃ τί λαλοῦσιν καὶ μετὰ ταῦτα ἰσχύσουσιν αἱ χεῖρές σου καὶ κατα­βήσῃ ἐν τῇ παρεμβολῇ καὶ κατέβη αὐτὸς καὶ Φαρα τὸ παιδάριον αὐτοῦ εἰς μέρος τῶν πεν­τήκον­τα τῶν ἐν τῇ παρεμβολῇ
καὶ Μαδια­μ καὶ Αμαληκ καὶ πάν­τες οἱ υἱοὶ ἀνατολῶν παρεμβεβλήκεισαν ἐν τῇ κοιλάδι ὡς ἀκρὶς εἰς πλῆ­θος καὶ ταῖς καμήλοις αὐτῶν οὐκ ἦν ἀριθμός ἀλλ᾿ ἦσαν ὥσπερ ἡ ἄμμος ἡ ἐπι­̀ τὸ χεῖλος τῆς θαλάσ­σης εἰς πλῆ­θος
καὶ εἰσῆλθεν Γεδεων καὶ ἰδοὺ ἀνὴρ ἐξηγεῖτο τῷ πλη­σίον αὐτοῦ τὸ ἐνύπνιον καὶ εἶπεν ἰδοὺ τὸ ἐνύπνιον ὃ ἠνυπνιάσθην καὶ ἰδοὺ μαγὶς ἄρτου κριθίνου κυλιομένη ἐν τῇ παρεμβολῇ Μαδια­μ καὶ ἦλθεν ἕως τῆς σκηνῆς Μαδια­μ καὶ ἐπάταξεν αὐτὴν καὶ κατέστρεψεν αὐτήν καὶ ἔπεσεν ἡ σκηνή
καὶ ἀπεκρίθη ὁ πλη­σίον αὐτοῦ καὶ εἶπεν οὐκ ἔστιν αὕτη ἀλλ᾿ ἢ ῥομφαία Γεδεων υἱοῦ Ιωας ἀνδρὸς Ισραηλ παρέδωκεν κύριος ἐν χειρὶ αὐτοῦ τὴν Μαδια­μ καὶ πᾶσαν τὴν παρεμβολήν
καὶ ἐγένετο ὡς ἤκουσεν Γεδεων τὴν διήγησιν τοῦ ἐνυπνίου καὶ τὴν σύγκρισιν αὐτοῦ καὶ προ­σεκύνησεν κύριον καὶ ἐπέστρεψεν εἰς τὴν παρεμβολὴν Ισραηλ καὶ εἶπεν ἀνάστητε ὅτι παρέδωκεν κύριος ἐν χερσὶν ὑμῶν τὴν παρεμβολὴν Μαδια­μ
καὶ διεῖλεν τοὺς τριακοσίους ἄνδρας τρεῖς ἀρχὰς καὶ ἔδωκεν κερατίνας ἐν χειρὶ πάν­των καὶ ὑδρίας κενὰς καὶ λαμπάδας ἐν μέσῳ τῶν ὑδριῶν
καὶ εἶπεν προ­̀ς αὐτούς ἀπ᾿ ἐμοῦ ὄψεσθε καὶ οὕτως ποιήσετε καὶ ἰδοὺ ἐγὼ εἰσπορεύ­ομαι ἐν μέσῳ τῆς παρεμβολῆς καὶ ἔσται ὡς ἐὰν ποιήσω οὕτως ποιήσετε
καὶ σαλπιῶ τῇ κερατίνῃ ἐγὼ καὶ πάν­τες οἱ μετ᾿ ἐμοῦ καὶ σαλπιεῖτε ταῖς κερατίναις καὶ ὑμεῖς κύκλῳ τῆς παρεμβολῆς καὶ ἐρεῖτε τῷ κυρίῳ καὶ τῷ Γεδεων
καὶ εἰσῆλθεν Γεδεων καὶ ἑκατὸν ἄνδρες μετ᾿ αὐτοῦ ἐν μέρει τῆς παρεμβολῆς ἀρχομένης τῆς φυλακῆς τῆς μεσούσης πλη­̀ν ἐγέρσει ἤγειρεν τοὺς φυλάσ­σον­τας καὶ ἐσάλπισαν ταῖς κερατίναις καὶ ἐξετίναξαν τὰς ὑδρίας τὰς ἐν ταῖς χερσὶν αὐτῶν
καὶ ἐσάλπισαν αἱ τρεῖς ἀρχαὶ ἐν ταῖς κερατίναις καὶ συν­έτριψαν τὰς ὑδρίας καὶ ἐλάβον­το ἐν τῇ χειρὶ τῇ ἀριστερᾷ αὐτῶν τῶν λαμπάδων καὶ ἐν τῇ χειρὶ τῇ δεξιᾷ αὐτῶν αἱ κερατίναι τοῦ σαλπίζειν καὶ ἀνέκραξαν ῥομφαία τῷ κυρίῳ καὶ τῷ Γεδεων
καὶ ἔστησαν ἕκασ­τος καθ᾿ ἑαυτὸν κύκλῳ τῆς παρεμβολῆς καὶ ἔδραμον πᾶσα ἡ παρεμβολὴ καὶ ἐσήμαναν καὶ ἔφυγον
καὶ ἐσάλπισαν αἱ τριακόσιαι κερατίναι καὶ ἔθετο κύριος μάχαιραν ἀνδρὸς ἐν τῷ πλη­σίον αὐτοῦ καὶ ἐν ὅλῃ τῇ παρεμβολῇ καὶ ἔφυγεν ἡ παρεμβολὴ ἕως τῆς Βαιθασεττα καὶ συν­ηγμένη ἕως χείλους Αβελμεουλα καὶ ἐπι­̀ Ταβαθ
καὶ ἐβόησεν ἀνὴρ Ισραηλ ἐκ Νεφθαλιμ καὶ ἐξ Ασηρ καὶ ἐκ παν­τὸς Μανασ­ση καὶ κατεδίωξαν ὀπίσω Μαδια­μ
καὶ ἀγγέλους ἐξαπέστειλεν Γεδεων ἐν παν­τὶ ὁρίῳ Εφραιμ λέγων κατα­́βητε εἰς συν­άν­τησιν Μαδια­μ καὶ κατα­λάβετε ἑαυτοῖς τὸ ὕδωρ ἕως Βαιθβηρα καὶ τὸν Ιορδάνην καὶ ἐβόησεν πᾶς ἀνὴρ Εφραιμ καὶ προ­κατελάβον­το τὸ ὕδωρ ἕως Βαιθβηρα καὶ τὸν Ιορδάνην
καὶ συν­έλαβον τοὺς δύο ἄρχον­τας Μαδια­μ τὸν Ωρηβ καὶ τὸν Ζηβ καὶ ἀπέκτειναν τὸν Ωρηβ ἐν Σουριν καὶ τὸν Ζηβ ἀπέκτειναν ἐν Ιακεφζηβ καὶ κατεδίωξαν Μαδια­μ καὶ τὴν κεφαλὴν Ωρηβ καὶ Ζηβ ἤνεγκαν προ­̀ς Γεδεων ἐκ τοῦ πέραν τοῦ Ιορδάνου
Французский (LSG)
Jerubbaal, qui est Gédéon, et tout le peuple qui était avec lui, se levèrent de bon matin, et campèrent près de la source de Harod. Le camp de Madian était au nord de Gédéon, vers la colline de Moré, dans la vallée.
L'Éternel dit à Gédéon: Le peuple que tu as avec toi est trop nombreux pour que je livre Madian entre ses mains; il pourrait en tirer gloire contre moi, et dire: C'est ma main qui m'a délivré.
Publie donc ceci aux oreilles du peuple: Que celui qui est craintif et qui a peur s'en retourne et s'éloigne de la montagne de Galaad. Vingt-deux mille hommes parmi le peuple s'en retournèrent, et il en resta dix mille.
L'Éternel dit à Gédéon: Le peuple est encore trop nombreux. Fais-les descendre vers l'eau, et là je t'en ferai le triage; celui dont je te dirai: Que celui-ci aille avec toi, ira avec toi; et celui dont je te dirai: Que celui-ci n'aille pas avec toi, n'ira pas avec toi.
Gédéon fit descendre le peuple vers l'eau, et l'Éternel dit à Gédéon: Tous ceux qui laperont l'eau avec la langue comme lape le chien, tu les sépareras de tous ceux qui se mettront à genoux pour boire.
Ceux qui lapèrent l'eau en la portant à la bouche avec leur main furent au nombre de trois cents hommes, et tout le reste du peuple se mit à genoux pour boire.
Et l'Éternel dit à Gédéon: C'est par les trois cents hommes qui ont lapé, que je vous sauverai et que je livrerai Madian entre tes mains. Que tout le reste du peuple s'en aille chacun chez soi.
On prit les vivres du peuple et ses trompettes. Puis Gédéon renvoya tous les hommes d'Israël chacun dans sa tente, et il retint les trois cents hommes. Le camp de Madian était au-dessous de lui dans la vallée.
L'Éternel dit à Gédéon pendant la nuit: Lève-toi, descends au camp, car je l'ai livré entre tes mains.
Si tu crains de descendre, descends-y avec Pura, ton serviteur.
Tu écouteras ce qu'ils diront, et après cela tes mains seront fortifiées: descends donc au camp. Il descendit avec Pura, son serviteur, jusqu'aux avant-postes du camp.
Madian, Amalek, et tous les fils de l'Orient, étaient répandus dans la vallée comme une multitude de sauterelles, et leurs chameaux étaient innombrables comme le sable qui est sur le bord de la mer.
Gédéon arriva; et voici, un homme racontait à son camarade un songe. Il disait: J'ai eu un songe; et voici, un gâteau de pain d'orge roulait dans le camp de Madian; il est venu heurter jusqu'à la tente, et elle est tombée; il l'a retournée sens dessus dessous, et elle a été renversée.
Son camarade répondit, et dit: Ce n'est pas autre chose que l'épée de Gédéon, fils de Joas, homme d'Israël; Dieu a livré entre ses mains Madian et tout le camp.
Lorsque Gédéon eut entendu le récit du songe et son explication, il se prosterna, revint au camp d'Israël, et dit: Levez-vous, car l'Éternel a livré entre vos mains le camp de Madian.
Il divisa en trois corps les trois cents hommes, et il leur remit à tous des trompettes et des cruches vides, avec des flambeaux dans les cruches.
Il leur dit: Vous me regarderez et vous ferez comme moi. Dès que j'aborderai le camp, vous ferez ce que je ferai;
et quand je sonnerai de la trompette, moi et tous ceux qui seront avec moi, vous sonnerez aussi de la trompette tout autour du camp, et vous direz: Pour l'Éternel et pour Gédéon!
Gédéon et les cent hommes qui étaient avec lui arrivèrent aux abords du camp au commencement de la veille du milieu, comme on venait de placer les gardes. Ils sonnèrent de la trompette, et brisèrent les cruches qu'ils avaient à la main.
Les trois corps sonnèrent de la trompette, et brisèrent les cruches; ils saisirent de la main gauche les flambeaux et de la main droite les trompettes pour sonner, et ils s'écrièrent: Épée pour l'Éternel et pour Gédéon!
Ils restèrent chacun à sa place autour du camp, et tout le camp se mit à courir, à pousser des cris, et à prendre la fuite.
Les trois cents hommes sonnèrent encore de la trompette; et, dans tout le camp, l'Éternel leur fit tourner l'épée les uns contre les autres. Le camp s'enfuit jusqu'à Beth Schitta vers Tseréra, jusqu'au bord d'Abel Mehola près de Tabbath.
Les hommes d'Israël se rassemblèrent, ceux de Nephthali, d'Aser et de tout Manassé, et ils poursuivirent Madian.
Gédéon envoya des messagers dans toute la montagne d'Éphraïm, pour dire: Descendez à la rencontre de Madian, et coupez-leur le passage des eaux jusqu'à Beth Bara et celui du Jourdain. Tous les hommes d'Éphraïm se rassemblèrent et ils s'emparèrent du passage des eaux jusqu'à Beth Bara et de celui du Jourdain.
Ils saisirent deux chefs de Madian, Oreb et Zeeb; ils tuèrent Oreb au rocher d'Oreb, et ils tuèrent Zeeb au pressoir de Zeeb. Ils poursuivirent Madian, et ils apportèrent les têtes d'Oreb et de Zeeb à Gédéon de l'autre côté du Jourdain.
Ва Ерубаал, ки Ҷидъӯн бошад, ва тамоми қавме ки бо ӯ буданд, субҳидам бархоста, назди чашмаи Ҳарӯд урду заданд; ва бошишгоҳи Мидён ба тарафи шимолии Ҷибъои Мӯре, дар водӣ буд.
Ва Худо ба Ҷидъӯн гуфт: «Қавме ки бо ту ҳастанд, бештар аз онанд, ки Мидёнро ба дасти онҳо таслим намоям, мабодо Исроил ба ҳузури Ман фахр карда, гӯянд, ки ́дасти мо моро наҷот дод́.
Ва акнун ба гӯши қавм хитоб намуда, бигӯй: ́Ҳар кӣ тарсончак ва беҷуръат бошад, бигзор аз кӯҳи Ҷилъод гашта равад́». Ва бисту ду ҳазор нафар аз қавм гашта рафтанд, ва даҳ ҳазор нафар боқӣ монданд.
Ва Парвардигор ба Ҷидъӯн гуфт: «Қавм ҳанӯз бисёранд; онҳоро назди об фуруд ор, то ки дар он ҷо Ман барои ту аз онҳо интихоб намоям; ва ҳангоме ки дар бораи касе ба ту бигӯям: ́Ин бо ту биравад́, – вай бо ту хоҳад рафт, ва дар бораи касе ба ту бигӯям: ́Ин бо ту наравад́, – вай нахоҳад рафт».
Ва қавмро назди об фуруд овард. Ва Парвардигор ба Ҷидъӯн гуфт: «Ҳар кӣ обро бо забони худ бинӯшад, чунон ки саг менӯшад, вайро алоҳида ҷудо бигузор, ва ҳар киро низ, ки ба зонуи худ хам шуда бинӯшад».
Ва шумораи онҳое ки даст ба даҳон оварда нӯшиданд, сесад нафар буд; ва тамоми бақияи қавм ба зонуи худ хам шуда, об нӯшиданд.
Ва Парвардигор ба Ҷидъӯн гуфт: «Бо ин сесад нафар, ки даст ба даҳон оварда нӯшиданд, Ман шуморо наҷот хоҳам дод, ва Мидёнро ба дасти ту таслим хоҳам намуд, ва тамоми қавм бигзор ҳар яке ба макони худ бираванд».
Ва он мардон тӯшаи қавм ва карнайҳои худро ба дасти худ гирифтанд, ва бақияи исроилиёнро ӯ ба хаймаҳошон фиристода, сесад нафарро нигоҳ дошт; ва бошишгоҳи Мидён дар поёни ӯ, дар водӣ буданд.
Ва дар ҳамон шаб Парвардигор ба ӯ гуфт: «Бархоста, ба бошишгоҳ фуруд ой, зеро ки онро ба дасти ту таслим намудаам.
Ва агар ту аз фуруд омадан метарсида бошӣ, бо навкари худ Фуро ба бошишгоҳ фуруд ой.
Ва чун бишнавӣ, ки онҳо чӣ мегӯянд, баъд аз он дастҳои ту қавӣ хоҳад гардид, ва ба бошишгоҳ фуруд хоҳӣ омад». Ва ӯ бо ҳамроҳии навкараш Фуро ба назди худи салоҳдорон, ки дар бошишгоҳ буданд, фуруд омад.
Ва Мидён ва Амолеқ ва тамоми аҳли машриқ, ки дар водӣ урду зада буданд, мисли малах сершумор буданд; ва шутурони онҳо сону шумор ҳисоб надоштанд, мисли реге ки дар соҳили баҳр аст, бисёр буд.
Ва Ҷидъӯн омад. Ва инак, касе ба рафиқаш хоби худро ҳикоят карда, мегӯяд: «Ман хоб дидам, ки як қурси нони ҷавин дар бошишгоҳи Мидён ғелида омада, ба хаймае расид, ва онро зада чаппаву роста кард, ва хайма фурӯ ғалтид».
Ва рафиқаш дар ҷавоб гуфт: «Ин ҷуз шамшери Ҷидъӯн ибни Юош, марди исроилӣ, чизи дигаре нест. Мидён ва тамоми бошишгоҳро Худо ба дасти вай таслим кардааст».
Ва ҳамин ки Ҷидъӯн ҳикояти хоб ва таъбири онро шунид, саҷда бурда, ба бошишгоҳи Исроил баргашт, ва гуфт: «Бархезед! Зеро ки Парвардигор бошишгоҳи Мидёнро ба дасти шумо таслим кардааст».
Ва сесад нафарро ба се фавҷ тақсим намуд, ва ба дасти ҳамаи онҳо карнайҳо ва кӯзаҳои холӣ дод, ва андаруни кузаҳо машъалҳо буд.
Ва ба онҳо гуфт: «Ба ман нигоҳ карда, мисли ман амал намоед. Инак, ман ба канори бошишгоҳ мерасам, ва ҳар чи ман бикунам, шумо ончунон бикунед.
Ва ҳангоме ки ман ва ҳамаи онҳое ки бо ман ҳастанд, карнай навозем, шумо низ гирдогирди тамоми бошишгоҳ карнайҳоро бинавозед ва фарёд зада, бигӯед: ́Барои Парвардигор ва барои Ҷидъӯн!́»
Ва Ҷидъӯн ва сад нафаре ки бо ӯ буданд, ба канори бошишгоҳ дар ибтидои поси миёна, вақте ки посбонон навакак иваз шуда буданд, расида, карнайҳоро навохтанд ва кӯзаҳоро, ки дар дасташон буд, шикастанд.
Ва ҳар се фавҷ карнайҳоро навохтанд, ва кӯзаҳоро шикастанд, ва машъалҳоро дар дасти чапашон ва карнайҳоро дар дасти росташон нигоҳ дошта, менавохтанд ва фарёд мезаданд: «Шамшер барои Парвардигор ва барои Ҷидъӯн!»
Ва ҳар яке дар ҷои худ гирдогирди бошишгоҳ истоданд; ва тамоми бошишгоҳ давида ва фарёд зада, рӯ ба гурез ниҳоданд.
Ва сесад карнай як зайл менавохт, ва Парвардигор шамшери ҳар якеро сӯи рафиқаш нигаронид, ва дар тамоми бошишгоҳ вазъият чунин буд, ва бошишгоҳ то Байт-Ҳашитто ба сӯи Сареро ва то канори Обил-Маҳӯло, ки назди Таббот аст, гурехтанд.
Ва исроилиён аз Нафтолӣ ва Ошер ва тамоми Менашше ҷамъ шуда, Мидёнро таъқиб карданд.
Ва Ҷидъӯн ба тамоми кӯҳи Эфроин қосидон фиристода, гуфт: «Ба пешвози Мидён фуруд оед ва онҳоро аз манбаъҳои об то Байт-Боро ва аз гузаргоҳҳои Урдун маҳрум созед». Ва тамоми мардуми Эфроим ҷамъ шуда, манбаъҳои обро то Байт-Боро, ва гузаргоҳҳои Урдунро ишғол карданд.
Ва ду мири Мидён – Ӯриб ва Заибро дастгир карда, Ӯрибро дар Сур-Ӯриб, ва Заибро дар Еқеб-Заиб куштанд, ва Мидёнро таъқиб карданд; ва каллаи Ӯриб ва Заибро аз он тарафи Урдун назди Ҷидъӯн оварданд.

Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible