И҆ бы́сть, повнегда̀ въ плѣ́нъ ѿведе́нъ бѣ̀ і҆и҃ль, и҆ і҆ерⷭли́мъ ѡ҆пꙋстоше́нъ бѧ́ше, сѧ́де і҆еремі́а прⷪ҇ро́къ пла́чꙋщь, и҆ рыда́ше рыда́нїемъ си́мъ над̾ і҆ерⷭ҇ли́момъ и҆ глаго́лаше:

А҆́лефъ. Ка́кѡ сѣ́де є҆ди́нъ гра́дъ ᲂу҆мно́женный людьмѝ! Бы́сть ꙗ҆́кѡ вдови́ца, ᲂу҆мно́женный во ꙗ҆зы́цѣхъ, владѧ́й страна́ми бы́сть под̾ да́нїю.

Бе́ѳъ. Пла́чѧ пла́касѧ въ нощѝ, и҆ сле́зы є҆гѡ̀ на лани́тѣхъ є҆гѡ̀, и҆ нѣ́сть ᲂу҆тѣша́ѧй є҆го̀ ѿ всѣ́хъ лю́бѧщихъ є҆го̀: всѝ дрꙋжа́щїисѧ съ ни́мъ ѿверго́шасѧ є҆гѡ̀, бы́ша є҆мꙋ̀ вразѝ.

Гі́мель. Пресели́сѧ і҆ꙋ́да ра́ди смире́нїѧ своегѡ̀ и҆ ра́ди мно́жества рабо́ты своеѧ̀: сѣ́де во ꙗ҆зы́цѣхъ, не ѡ҆брѣ́те поко́ѧ. Всѝ гонѧ́щїи є҆го̀ пости́гнꙋша и҆̀ средѣ̀ стꙋжа́ющихъ є҆мꙋ̀.

Да́леѳъ. Пꙋтїѐ сїѡ̑ни рыда́ютъ, ꙗ҆́кѡ нѣ́сть ходѧ́щихъ по ни́хъ въ пра́здникъ, всѧ̑ врата̀ є҆гѡ̀ разорє́на, жерцы̀ є҆гѡ̀ воздыха́ютъ, дѣви̑цы є҆гѡ̀ ведѡ́мы, и҆ са́мъ ѡ҆горчева́емь въ себѣ̀.

Гѐ. Бы́ша стꙋжа́ющїи є҆мꙋ̀ во главꙋ̀, и҆ вразѝ є҆гѡ̀ ᲂу҆гобзи́шасѧ, ꙗ҆́кѡ гдⷭ҇ь смирѝ є҆го̀ за мно́жество нече́стїѧ є҆гѡ̀: младе́нцы є҆гѡ̀ ѿидо́ша плѣне́ни пред̾ лице́мъ стꙋжа́ющагѡ.

Ва́ѵъ. И҆ ѿѧ́сѧ ѿ дще́ре сїѡ́ни всѧ̀ лѣ́пота є҆ѧ̀: бы́ша кнѧ̑зи є҆ѧ̀ ꙗ҆́кѡ ѻ҆́вни не и҆мꙋ́щїи па́жити, и҆ хожда́хꙋ не съ крѣ́постїю пред̾ лице́мъ гонѧ́щагѡ.

За́їнъ. Помѧнꙋ̀ і҆ерⷭ҇ли́мъ дни̑ смире́нїѧ своегѡ̀ и҆ ѿринове́нїй свои́хъ, всѧ̑ вождєлѣ́нїѧ своѧ̑, ꙗ҆̀же и҆мѣ́ѧше ѿ дні́й пе́рвыхъ, є҆гда̀ падо́ша лю́дїе є҆гѡ̀ въ рꙋ́цѣ стꙋжа́ющагѡ, и҆ не бѣ̀ помага́ющагѡ є҆мꙋ̀: ви́дѣвше вразѝ є҆гѡ̀ посмѣѧ́шасѧ ѡ҆ преселе́нїи є҆гѡ̀.

И҆́ѳъ. Грѣхо́мъ согрѣшѝ і҆ерⷭ҇ли́мъ, тогѡ̀ ра́ди въ мѧте́жъ бы́сть: всѝ сла́вѧщїи є҆го̀ смири́ша и҆̀, ви́дѣша бо сра́мъ є҆гѡ̀: се́й же стенѧ́щь ѡ҆брати́сѧ вспѧ́ть.

Те́ѳъ. Нечистота̀ є҆гѡ̀ пред̾ нога́ма є҆гѡ̀, не помѧнꙋ̀ послѣ́днихъ свои́хъ и҆ низведе́сѧ пречꙋ́днѡ: нѣ́сть ᲂу҆тѣша́ѧй є҆го̀. Ви́ждь, гдⷭ҇и, смире́нїе моѐ, ꙗ҆́кѡ возвели́чисѧ вра́гъ.

І҆ѡ́дъ. Рꙋ́кꙋ свою̀ прострѐ стꙋжа́ѧй на всѧ̑ вожделѣ̑ннаѧ є҆гѡ̀, ви́дѣ бо ꙗ҆зы́ки вше́дшыѧ во ст҃ы́ню свою̀, и҆̀мже повелѣ́лъ є҆сѝ не входи́ти во цр҃ковь твою̀.

Ка́фъ. Всѝ лю́дїе є҆гѡ̀ воздыха́юще и҆́щꙋтъ хлѣ́ба: да́ша вождєлѣ́ннаѧ своѧ̑ за пи́щꙋ, є҆́же бы ѡ҆брати́ти дꙋ́шꙋ. Ви́ждь, гдⷭ҇и, и҆ при́зри, ꙗ҆́кѡ бы́хъ безче́стенъ.

Ла́медъ. Всѝ, и҆̀же къ ва́мъ проходѧ́щїи пꙋте́мъ, ѡ҆брати́тесѧ и҆ ви́дите, а҆́ще є҆́сть болѣ́знь, ꙗ҆́кѡ болѣ́знь моѧ̀, ꙗ҆́же бы́сть: гл҃авый ѡ҆ мнѣ̀ смири́ мѧ гдⷭ҇ь въ де́нь гнѣ́ва ꙗ҆́рости своеѧ̀.

Ме́мъ. Съ высоты̀ своеѧ̀ посла̀ ѻ҆́гнь, въ кѡ́сти моѧ̑ сведѐ є҆го̀: прострѐ сѣ́ть нога́ма мои́ма, ѡ҆брати́ мѧ вспѧ́ть, даде́ мѧ гдⷭ҇ь въ погꙋбле́нїе, ве́сь де́нь болѣ́знꙋюща.

Нꙋ́нъ. Бдѧ́ше на нечє́стїѧ моѧ̑, въ рꙋкꙋ̀ моє́ю сплето́шасѧ: взыдо́ша на вы́ю мою̀, и҆знемо́же крѣ́пость моѧ̀, ꙗ҆́кѡ дадѐ гдⷭ҇ь въ рꙋ́цѣ моѝ бѡлѣ́зни, не возмогꙋ̀ ста́ти.

Са́мехъ. Ѿѧ̀ всѧ̑ крѣ̑пкїѧ моѧ̑ гдⷭ҇ь ѿ среды̀ менє̀, призва̀ на мѧ̀ вре́мѧ, є҆́же сокрꙋши́ти и҆збра̑нныѧ моѧ̑: точи́ло и҆стопта̀ гдⷭ҇ь дѣви́цѣ, дще́ри і҆ꙋ́динѣ: ѡ҆ си́хъ а҆́зъ пла́чꙋ.

А҆́їнъ. Ѻ҆́чи моѝ и҆злїѧ́стѣ во́дꙋ, ꙗ҆́кѡ ᲂу҆дали́сѧ ѿ менє̀ ᲂу҆тѣша́ѧй мѧ̀, возвраща́ѧй дꙋ́шꙋ мою̀: погибо́ша сы́нове моѝ, ꙗ҆́кѡ возмо́же вра́гъ.

Фѝ. Воздѣ̀ рꙋцѣ̀ своѝ сїѡ́нъ, нѣ́сть ᲂу҆тѣша́ѧй є҆го̀. Заповѣ́да гдⷭ҇ь на і҆а́кѡва, ѡ҆́крестъ є҆гѡ̀ вразѝ є҆гѡ̀: бы́сть і҆ерⷭ҇ли́мъ ꙗ҆́кѡ ѡ҆скверне́на кровоточе́нїемъ въ ни́хъ.

Ца́ди. Првⷣнъ є҆́сть гдⷭ҇ь, ꙗ҆́кѡ ᲂу҆ста̀ є҆гѡ̀ ѡ҆горчи́хъ. Слы́шите ᲂу҆̀бо, всѝ лю́дїе, и҆ ви́дите болѣ́знь мою̀: дѣви̑цы моѧ̑ и҆ ю҆́нѡты ѿидо́ша въ плѣ́нъ.

Кѡ́фъ. Позва́хъ люби́тєли моѧ̑, и҆ ті́и прельсти́ша мѧ̀: жерцы̀ моѝ и҆ ста́рцы моѝ во гра́дѣ ѡ҆скꙋдѣ́ша, ꙗ҆́кѡ взыска́ша пи́щи себѣ̀, да ᲂу҆крѣпѧ́тъ дꙋ́шы своѧ̑, и҆ не ѡ҆брѣто́ша.

Ре́шъ. Ви́ждь, гдⷭ҇и, ꙗ҆́кѡ скорблю̀, ᲂу҆тро́ба моѧ̀ смѧте́сѧ во мнѣ̀, и҆ преврати́сѧ се́рдце моѐ, ꙗ҆́кѡ го́рести и҆спо́лнихсѧ: ѿвнѣ̀ ѡ҆безча́ди менѐ ме́чь, а҆́ки сме́рть въ домꙋ̀.

Ши́нъ. Слы́шаша ᲂу҆́бѡ, ꙗ҆́кѡ воздыха́ю а҆́зъ, нѣ́сть ᲂу҆тѣша́ющагѡ мѧ̀. Всѝ вразѝ моѝ слы́шаша ѕла̑ѧ моѧ̑ и҆ пора́довашасѧ, ꙗ҆́кѡ ты̀ сотвори́лъ є҆сѝ: приве́лъ є҆сѝ де́нь, призва́лъ є҆сѝ вре́мѧ, и҆ бꙋ́дꙋтъ подо́бни мнѣ̀.

Ѳа́ѵъ. Да прїи́детъ всѧ̀ ѕло́ба и҆́хъ пред̾ лицѐ твоѐ, и҆ ѡ҆требѝ и҆̀хъ, ꙗ҆́коже сотвори́ша ѡ҆требле́нїе ѡ҆ всѣ́хъ грѣсѣ́хъ мои́хъ, ꙗ҆́кѡ мнѡ́га сꙋ́ть стєна́нїѧ моѧ̑, и҆ се́рдце моѐ скорби́тъ.

Сербский (синод.)

Јерусалим опустошен и осрамоћен тужи и моли за помоћ.
Како сједи сам, поста као удовица, град који бјеше пун народа! Велик међу народима, глава међу земљама потпаде под данак!

Једнако плаче ноћу, и сузе су му на образима, нема никога од свијех који га љубљаху да га потјеши; сви га пријатељи његови изневјерише, посташе му непријатељи.

Исели се Јуда од муке и љутога ропства; сједи међу народима, не налази мира; сви који га гонише стигоше га у тјеснацу.

Путови Сионски туже, јер нико не иде на празник; сва су врата његова пуста, свештеници његови уздишу, дјевојке су његове жалосне, и сам је јадан.

Противници његови посташе глава, непријатељима је његовијем добро; јер га Господ уцвијели за мноштво безакоња његова; дјеца његова иду у ропство пред непријатељем.

И отиде од кћери Сионске сва слава њезина; кнезови су њезини као јелени који не налазе паше; иду немоћни пред онијем који их гони.

Опомиње се Јерусалим у муци својој и у јаду свом свијех милина што је имао од старине, кад пада народ његов од руке непријатељеве а никога нема да му поможе; непријатељи гледају га и смију се престанку његову.

Тешко сагријеши Јерусалим, зато поста као нечиста жена; сви који су га поштовали презиру га, јер видјеше голотињу његову; а он уздише, и окреће се натраг.

Нечистота му бјеше на скутовима; није мислио на крај свој; пао је за чудо, а нема никога да га потјеши. Погледај, Господе, муку моју, јер се непријатељ понио.

Непријатељ посеже руком на све драге ствари његове, и он гледа како народи улазе у светињу његову, за које си заповједио: да не долазе на сабор твој.

Сав народ његов уздише тражећи хљеба, дају драгоцјене ствари своје за јело да окријепе душу. Погледај, Господе, и види како сам поништен.

Зар вам није стало, сви који пролазите овуда? Погледајте и видите, има ли бола какав је мој, који је мени допао, којим ме уцвијели Господ у дан жестокога гњева својега.

С висине пусти огањ у кости моје, који их освоји; разапе мрежу ногама мојима, обори ме наузнако, пустоши ме, те по вас дан тужим.

Свезан је руком његовом јарам од гријеха мојих, усукани су и дођоше ми на врат; обори силу моју; предаде ме Господ у руке из којих се не могу подигнути.

Полази Господ све јунаке моје усред мене, сазва на ме сабор да потре младиће моје; као грожђе у каци изгази Господ дјевојку кћер Јудину.

Зато ја плачем, очи моје, очи моје лију сузе, јер је далеко од мене утјешитељ који би укријепио душу моју; синови моји пропадоше, јер надвлада непријатељ.

Сион шири руке своје, нема никога да га тјеши; Господ заповједи за Јакова, те га опколише непријатељи; Јерусалим поста међу њима као нечиста жена.

Праведан је Господ, јер се супротих заповијести његовој; чујте, сви народи, и видите бол мој; дјевојке моје и младићи моји отидоше у ропство.

Звах пријатеље своје, они ме преварише; свештеници моји и старјешине моје помријеше у граду тражећи хране да окријепе душу своју.

Погледај, Господе, јер ми је туга, утроба ми се усколебала, срце се моје преврће у мени, јер се много супротих; на пољу учини ме сиротом мач, а код куће сама смрт.

Чују гдје уздишем, али нема никога да ме потјеши; сви непријатељи моји чуше за несрећу моју и радују се што си то учинио; довешћеш дан који си огласио, те ће они бити као ја.

Нека изађе преда те сва злоћа њихова, и учини као што си учинио мени за све гријехе моје; јер је много уздаха мојих и срце је моје жалосно.

Синодальный

1 Плач о Иерусалиме, одиноком, безутешном, презираемом; его слава исчезла. 12 «Взгляните и посмотрите, есть ли болезнь, как моя болезнь»? Господь наслал на меня болезнь. 17 Сион безутешен. 18 Господь праведен; молитва Сиона в тесноте и о мести над его врагами.

Как одиноко сидит город, некогда многолюдный! он стал, как вдова; великий между народами, князь над областями сделался данником.

Горько плачет он ночью, и слезы его на ланитах его. Нет у него утешителя из всех, любивших его; все друзья его изменили ему, сделались врагами ему.

Иуда переселился по причине бедствия и тяжкого рабства, поселился среди язычников, и не нашел покоя; все, преследовавшие его, настигли его в тесных местах.

Пути Сиона сетуют, потому что нет идущих на праздник; все ворота его опустели; священники его вздыхают, девицы его печальны, горько и ему самому.

Враги его стали во главе, неприятели его благоденствуют, потому что Господь наслал на него горе за множество беззаконий его; дети его пошли в плен впереди врага.

И отошло от дщери Сиона все ее великолепие; князья ее – как олени, не находящие пажити; обессиленные они пошли вперед погонщика.

Вспомнил Иерусалим, во дни бедствия своего и страданий своих, о всех драгоценностях своих, какие были у него в прежние дни, тогда как народ его пал от руки врага, и никто не помогает ему; неприятели смотрят на него и смеются над его субботами.

Тяжко согрешил Иерусалим, за то и сделался отвратительным; все, прославлявшие его, смотрят на него с презрением, потому что увидели наготу его; и сам он вздыхает и отворачивается назад.

На подоле у него была нечистота, но он не помышлял о будущности своей, и поэтому необыкновенно унизился, и нет у него утешителя. «Воззри, Господи, на бедствие мое, ибо враг возвеличился!»

Враг простер руку свою на все самое драгоценное его; он видит, как язычники входят во святилище его, о котором Ты заповедал, чтобы они не вступали в собрание Твое.

Весь народ его вздыхает, ища хлеба, отдает драгоценности свои за пищу, чтобы подкрепить душу. «Воззри, Господи, и посмотри, как я унижен!»

Да не будет этого с вами, все проходящие путем! взгляните и посмотрите, есть ли болезнь, как моя болезнь, какая постигла меня, какую наслал на меня Господь в день пламенного гнева Своего?

Свыше послал Он огонь в кости мои, и он овладел ими; раскинул сеть для ног моих, опрокинул меня, сделал меня бедным и томящимся всякий день.

Ярмо беззаконий моих связано в руке Его; они сплетены и поднялись на шею мою; Он ослабил силы мои. Господь отдал меня в руки, из которых не могу подняться.

Всех сильных моих Господь низложил среди меня, созвал против меня собрание, чтобы истребить юношей моих; как в точиле, истоптал Господь деву, дочь Иуды.

Об этом плачу я; око мое, око мое изливает воды, ибо далеко от меня утешитель, который оживил бы душу мою; дети мои разорены, потому что враг превозмог.

Сион простирает руки свои, но утешителя нет ему. Господь дал повеление о Иакове врагам его окружить его; Иерусалим сделался мерзостью среди них.

Праведен Господь, ибо я непокорен был слову Его. Послушайте, все народы, и взгляните на болезнь мою: девы мои и юноши мои пошли в плен.

Зову друзей моих, но они обманули меня; священники мои и старцы мои издыхают в городе, ища пищи себе, чтобы подкрепить душу свою.

Воззри, Господи, ибо мне тесно, волнуется во мне внутренность, сердце мое перевернулось во мне за то, что я упорно противился Тебе; отвне обесчадил меня меч, а дома – как смерть.

Услышали, что я стенаю, а утешителя у меня нет; услышали все враги мои о бедствии моем и обрадовались, что Ты соделал это: о, если бы Ты повелел наступить дню, предреченному Тобою, и они стали бы подобными мне!

Да предстанет пред лице Твое вся злоба их; и поступи с ними так же, как Ты поступил со мною за все грехи мои, ибо тяжки стоны мои, и сердце мое изнемогает.

Сербский

Языки

Како седи сам, поста као удовица, град који беше пун народа! Велик међу народима, глава међу земљама потпаде под данак!

Једнако плаче ноћу, и сузе су му на образима, нема никога од свих који га љубљаху да га потеши; сви га пријатељи његови изневерише, посташе му непријатељи.

Исели се Јуда од муке и љутог ропства; седи међу народима, не налази мир; сви који га гонише стигоше га у теснацу.

Путеви сионски туже, јер нико не иде на празник; сва су врата његова пуста, свештеници његови уздишу, девојке су његове жалосне, и сам је јадан.

Противници његови посташе глава, непријатељима је његовим добро; јер га Господ уцвели за мноштво безакоња његовог; деца његова иду у ропство пред непријатељем.

И отиде од кћери сионске сва слава њена; кнезови су њени као јелени који не налазе паше; иду немоћни пред оним који их гони.

Опомиње се Јерусалим у муци својој и у јаду свом свих милина што је имао од старине, кад пада народ његов од руке непријатељеве, а никога нема да му помогне; непријатељи гледају га и смеју се престанку његовом.

Тешко сагреши Јерусалим, зато поста као нечиста жена; сви који су га поштовали презиру га, јер видеше голотињу његову; а он уздише, и окреће се натраг.

Нечистота му беше на скутовима; није мислио на крај свој; пао је за чудо, а нема никога да га потеши. Погледај, Господе, муку моју, јер се непријатељ понео.

Непријатељ посеже руком на све драге ствари његове, и он гледа како народи улазе у светињу његову, за које си заповедио да не долазе на сабор Твој.

Сав народ његов уздише тражећи хлеба, дају драгоцене ствари своје за јело да окрепе душу. Погледај, Господе, и види како сам поништен.

Зар вам није стало, сви који пролазите овуда? Погледајте и видите, има ли бола какав је мој, који је мени допао, којим ме уцвели Господ у дан жестоког гнева свог.

С висине пусти огањ у кости моје, који их освоји; разапе мрежу ногама мојим, обори ме наузнако, пустоши ме, те по вас дан тужим.

Свезан је руком његовом јарам од греха мојих, усукани су и дођоше ми на врат; обори силу моју; предаде ме Господ у руке, из којих се не могу подигнути.

Полази Господ све јунаке моје усред мене, сазва на ме сабор да потре младиће моје; као грожђе у каци изгази Господ девојку, кћер Јудину.

Зато ја плачем, очи моје, очи моје лију сузе, јер је далеко од мене утешитељ, који би укрепио душу моју; синови моји пропадоше, јер надвлада непријатељ.

Сион шири руке своје, нема никога да га теши; Господ заповеди за Јакова, те га опколише непријатељи; Јерусалим поста међу њима као нечиста жена.

Праведан је Господ, јер се супротих заповести Његовој; чујте, сви народи, и видите бол мој; девојке моје и младићи моји отидоше у ропство.

Звах пријатеље своје, они ме преварише; свештеници моји и старешине моје помреше у граду тражећи хране да окрепе душу своју.

Погледај, Господе, јер ми је туга, утроба ми се усколебала, срце се моје преврће у мени, јер се много супротих; напољу учини ме сиротим мач, а код куће сама смрт.

Чују где уздишем, али нема никога да ме потеши; сви непријатељи моји чуше за несрећу моју и радују се што си то учинио; довешћеш дан који си огласио, те ће они бити као ја.

Нека изађе преда те сва злоћа њихова, и учини као што си учинио мени за све грехе моје; јер је много уздаха мојих и срце је моје жалосно.