Скрыть
1:2
1:5
1:8
1:10
1:11
1:12
1:13
1:15
1:17
Глава 2 
2:4
2:6
2:7
2:8
2:10
2:15
2:16
Глава 3 
3:6
3:7
3:8
3:10
3:12
3:13
3:14
3:15
Глава 4 
4:1
4:4
4:14
4:16
4:19
4:21
4:22
4:23
4:24
4:25
4:28
4:30
4:32
4:33
4:34
Глава 5 
5:5
5:6
5:9
5:10
5:14
5:17
5:19
Глава 6 
6:1
6:4
6:8
6:13
6:17
6:19
6:20
6:21
6:23
6:24
6:27
Глава 7 
7:5
7:13
7:14
7:18
7:22
7:24
7:25
7:27
7:28
7:29
7:31
7:33
7:35
7:36
7:38
Глава 8 
8:1
8:3
8:4
8:5
8:7
8:8
8:9
8:11
8:13
8:17
8:19
8:20
8:24
8:27
8:32
8:33
8:34
8:36
Глава 9 
9:1
9:4
9:5
9:6
9:8
9:9
9:12
9:14
9:16
9:18
9:19
9:20
9:23
Глава 10 
10:2
10:4
10:7
10:8
10:18
10:19
10:20
Глава 11 
11:1
11:4
11:5
11:6
11:8
11:10
11:11
11:12
11:14
11:15
11:16
11:17
11:18
11:19
11:20
11:21
11:22
11:23
11:25
11:26
11:27
11:28
11:29
11:30
11:31
11:34
11:35
11:36
11:37
11:38
11:39
11:41
11:42
11:43
11:46
Глава 12 
12:1
12:4
12:5
12:7
Глава 13 
13:1
13:4
13:5
13:7
13:8
13:10
13:11
13:14
13:15
13:16
13:17
13:18
13:19
13:20
13:21
13:22
13:23
13:24
13:25
13:26
13:27
13:28
13:29
13:30
13:31
13:32
13:33
13:35
13:36
13:37
13:38
13:39
13:40
13:41
13:42
13:43
13:44
13:45
13:47
13:48
13:49
13:50
13:51
13:52
13:53
13:54
13:55
13:56
13:57
13:58
13:59
Глава 14 
14:1
14:3
14:5
14:6
14:9
14:10
14:11
14:15
14:17
14:18
14:19
14:20
14:21
14:23
14:24
14:26
14:27
14:28
14:29
14:30
14:31
14:32
14:33
14:34
14:36
14:37
14:38
14:39
14:40
14:41
14:42
14:43
14:45
14:47
14:48
14:49
14:50
14:52
14:53
14:55
14:56
14:57
Глава 15 
15:1
15:3
15:4
15:6
15:7
15:8
15:9
15:10
15:11
15:15
15:16
15:17
15:18
15:20
15:21
15:22
15:23
15:26
15:27
15:28
15:30
15:31
15:32
15:33
Глава 16 
16:3
16:4
16:7
16:8
16:9
16:10
16:13
16:15
16:18
16:20
16:21
16:23
16:24
16:25
16:26
16:28
16:30
16:31
16:32
16:33
Глава 17 
17:1
17:3
17:5
17:8
17:12
17:13
17:16
Глава 18 
18:1
18:3
18:10
18:11
18:13
18:18
18:26
18:27
18:29
Глава 19 
19:1
19:10
19:14
19:16
19:19
19:20
19:21
19:25
19:27
19:34
19:35
Глава 20 
20:1
20:3
20:4
20:5
20:8
20:16
Глава 21 
21:3
21:4
21:6
21:9
21:14
21:15
21:16
21:19
21:20
21:21
21:22
21:24
Глава 22 
22:1
22:3
22:7
22:11
22:12
22:15
22:17
22:19
22:23
22:24
22:25
22:26
Глава 23 
23:1
23:2
23:4
23:6
23:7
23:9
23:12
23:17
23:18
23:19
23:20
23:23
23:25
23:26
23:28
23:29
23:30
23:31
23:33
23:35
23:38
23:39
23:41
23:42
23:43
23:44
Глава 24 
24:1
24:10
24:13
24:14
24:15
24:18
24:21
24:23
Глава 25 
25:1
25:2
25:5
25:6
25:7
25:8
25:11
25:12
25:15
25:16
25:20
25:22
25:24
25:27
25:28
25:29
25:31
25:32
25:33
25:37
25:42
25:45
25:46
25:48
25:49
25:50
25:51
25:52
25:53
25:54
Глава 26 
26:2
26:4
26:6
26:9
26:18
26:21
26:23
26:27
26:30
26:33
26:35
26:37
26:38
26:39
26:43
26:46
Глава 27 
27:1
27:3
27:4
27:5
27:6
27:7
27:8
27:9
27:10
27:11
27:12
27:13
27:14
27:15
27:17
27:18
27:19
27:20
27:21
27:22
27:23
27:31
27:32
27:33
Синодальный
О принесении в жертву всесожжения тельца, овцы, голубя.
И воззвал Господь к Моисею и сказал ему из скинии собрания, говоря:
объяви сынам Израилевым и скажи им: когда кто из вас хочет принести жертву Господу, то, если из скота, приносите жертву вашу из скота крупного и мелкого.
Если жертва его есть всесожжение из крупного скота, пусть принесет ее мужеского пола, без порока; пусть приведет ее к дверям скинии собрания, чтобы приобрести ему благоволение пред Господом;
и возложит руку свою на голову жертвы всесожжения – и приобретет он благоволение, во очищение грехов его;
и заколет тельца пред Господом; сыны же Аароновы, священники, принесут кровь и покропят кровью со всех сторон на жертвенник, который у входа скинии собрания;
и снимет кожу с жертвы всесожжения и рассечет ее на части;
сыны же Аароновы, священники, положат на жертвенник огонь и на огне разложат дрова;
и разложат сыны Аароновы, священники, части, голову и тук на дровах, которые на огне, на жертвеннике;
а внутренности жертвы и ноги ее вымоет он водою, и сожжет священник все на жертвеннике: это всесожжение, жертва, благоухание, приятное Господу.
Если жертва всесожжения его [Господу] из мелкого скота, из овец, или из коз, пусть принесет ее мужеского пола, без порока, [и пусть возложит руку на голову ее,]
и заколет ее пред Господом на северной стороне жертвенника, и сыны Аароновы, священники, покропят кровью ее на жертвенник со всех сторон;
и рассекут ее на части, отделив голову ее и тук ее, и разложит их священник на дровах, которые на огне, на жертвеннике,
а внутренности и ноги вымоет водою, и принесет священник всё и сожжет на жертвеннике: это всесожжение, жертва, благоухание, приятное Господу.
Если же из птиц приносит он Господу всесожжение, пусть принесет жертву свою из горлиц, или из молодых голубей;
священник принесет ее к жертвеннику, и свернет ей голову, и сожжет на жертвеннике, а кровь выцедит к стене жертвенника;
зоб ее с перьями ее отнимет и бросит его подле жертвенника на восточную сторону, где пепел;
и надломит ее в крыльях ее, не отделяя их, и сожжет ее священник на жертвеннике, на дровах, которые на огне: это всесожжение, жертва, благоухание, приятное Господу.
О хлебном приношении.
Если какая душа хочет принести Господу жертву приношения хлебного, пусть принесет пшеничной муки, и вольет на нее елея, и положит на нее ливана,
и принесет ее к сынам Аароновым, священникам, и возьмет полную горсть муки с елеем и со всем ливаном, и сожжет сие священник в память на жертвеннике; это жертва, благоухание, приятное Господу;
а остатки от приношения хлебного Аарону и сынам его: это великая святыня из жертв Господних.
Если же приносишь жертву приношения хлебного из печеного в печи, то приноси пшеничные хлебы пресные, смешанные с елеем, и лепешки пресные, помазанные елеем.
Если жертва твоя приношение хлебное со сковороды, то это должна быть пшеничная мука, смешанная с елеем, пресная;
разломи ее на куски и влей на нее елея: это приношение хлебное [Господу].
Если жертва твоя приношение хлебное из горшка, то должно сделать оное из пшеничной муки с елеем,
и принеси приношение, которое из сего составлено, Господу; представь оное священнику, а он принесет его к жертвеннику;
и возьмет священник из сей жертвы часть в память и сожжет на жертвеннике: это жертва, благоухание, приятное Господу;
а остатки приношения хлебного Аарону и сынам его: это великая святыня из жертв Господних.
Никакого приношения хлебного, которое прино́сите Господу, не делайте квасного, ибо ни квасного, ни меду не должны вы сожигать в жертву Господу;
как приношение начатков приноси́те их Господу, а на жертвенник не должно возносить их в приятное благоухание.
Всякое приношение твое хлебное соли́ солью, и не оставляй жертвы твоей без соли завета Бога твоего: при всяком приношении твоем приноси [Господу Богу твоему] соль.
Если приносишь Господу приношение хлебное из первых плодов, приноси в дар от первых плодов твоих из колосьев, высушенных на огне, растолченные зерна,
и влей на них елея, и положи на них ливана: это приношение хлебное;
и сожжет священник в память часть зерен и елея со всем ливаном: это жертва Господу.
О жертве мирной.
Если жертва его жертва мирная, и если он приносит из крупного скота, мужеского или женского пола, пусть принесет ее Господу, не имеющую порока,
и возложит руку свою на голову жертвы своей, и заколет ее у дверей скинии собрания; сыны же Аароновы, священники, покропят кровью на жертвенник со всех сторон;
и принесет он из мирной жертвы в жертву Господу тук, покрывающий внутренности, и весь тук, который на внутренностях,
и обе почки и тук, который на них, который на стегнах, и сальник, который на печени; с почками он отделит это;
и сыны Аароновы сожгут это на жертвеннике вместе со всесожжением, которое на дровах, на огне: это жертва, благоухание, приятное Господу.
А если из мелкого скота приносит он мирную жертву Господу, мужеского или женского пола, пусть принесет ее, не имеющую порока.
Если из овец приносит он жертву свою, пусть представит ее пред Господа,
и возложит руку свою на голову жертвы своей, и заколет ее пред скиниею собрания, и сыны Аароновы покропят кровью ее на жертвенник со всех сторон;
и пусть принесет из мирной жертвы в жертву Господу тук ее, весь курдюк, отрезав его по самую хребтовую кость, и тук, покрывающий внутренности, и весь тук, который на внутренностях,
и обе почки и тук, который на них, который на стегнах, и сальник, который на печени; с почками он отделит это;
священник сожжет это на жертвеннике; это пища огня – жертва Господу.
А если он приносит жертву из коз, пусть представит ее пред Господа,
и возложит руку свою на голову ее, и заколет ее перед скиниею собрания, и покропят сыны Аароновы кровью ее на жертвенник со всех сторон;
и принесет из нее в приношение, в жертву Господу тук, покрывающий внутренности, и весь тук, который на внутренностях,
и обе почки и тук, который на них, который на стегнах, и сальник, который на печени; с почками он отделит это;
и сожжет их священник на жертвеннике: это пища огня – приятное благоухание [Господу]; весь тук Господу.
Это постановление вечное в роды ваши, во всех жилищах ваших; никакого тука и никакой крови не ешьте.
О жертве за грех.
И сказал Господь Моисею, говоря:
скажи сынам Израилевым: если какая душа согрешит по ошибке против каких-либо заповедей Господних и сделает что-нибудь, чего не должно делать;
если священник помазанный согрешит и сделает виновным народ, – то за грех свой, которым согрешил, пусть представит из крупного скота тельца, без порока, Господу в жертву о грехе,
и приведет тельца к дверям скинии собрания пред Господа, и возложит руки свои на голову тельца, и заколет тельца пред Господом;
и возьмет священник помазанный, [посвященный совершенным посвящением,] крови тельца и внесет ее в скинию собрания,
и омочит священник перст свой в кровь и покропит кровью семь раз пред Господом пред завесою святилища;
и возложит священник крови [тельца] пред Господом на роги жертвенника благовонных курений, который в скинии собрания, а остальную кровь тельца выльет к подножию жертвенника всесожжений, который у входа скинии собрания;
и вынет из тельца за грех весь тук его, тук, покрывающий внутренности, и весь тук, который на внутренностях,
и обе почки и тук, который на них, который на стегнах, и сальник на печени; с почками отделит он это,
как отделяется из тельца жертвы мирной; и сожжет их священник на жертвеннике всесожжения;
а кожу тельца и все мясо его с головою и с ногами его, и внутренности его и нечистоту его,
всего тельца пусть вынесет вне стана на чистое место, где высыпается пепел, и сожжет его огнем на дровах; где высыпается пепел, там пусть сожжен будет.
Если же все общество Израилево согрешит по ошибке и скрыто будет дело от глаз собрания, и сделает что-нибудь против заповедей Господних, чего не надлежало делать, и будет виновно,
то, когда узнан будет грех, которым они согрешили, пусть от всего общества представят они из крупного скота тельца в жертву за грех и приведут его пред скинию собрания;
и возложат старейшины общества руки свои на голову тельца пред Господом и заколют тельца пред Господом.
И внесет священник помазанный крови тельца в скинию собрания,
и омочит священник перст свой в кровь [тельца] и покропит семь раз пред Господом пред завесою [святилища],
и возложит крови на роги жертвенника [благовонных курений], который пред лицем Господним в скинии собрания, а остальную кровь выльет к подножию жертвенника всесожжений, который у входа скинии собрания;
и весь тук его вынет из него и сожжет на жертвеннике;
и сделает с тельцом то, что делается с тельцом за грех; так должен сделать с ним, и так очистит их священник, и прощено будет им;
и вынесет тельца вне стана, и сожжет его так, как сожег прежнего тельца. Это жертва за грех общества.
А если согрешит начальник, и сделает по ошибке что-нибудь против заповедей Господа, Бога своего, чего не надлежало делать, и будет виновен,
то, когда узнан будет им грех, которым он согрешил, пусть приведет он в жертву козла без порока,
и возложит руку свою на голову козла, и заколет его на месте, где заколаются всесожжения пред Господом: это жертва за грех;
и возьмет священник перстом своим крови от жертвы за грех и возложит на роги жертвенника всесожжения, а остальную кровь его выльет к подножию жертвенника всесожжения;
и весь тук его сожжет на жертвеннике, подобно как тук жертвы мирной, и так очистит его священник от греха его, и прощено будет ему.
Если же кто из народа земли согрешит по ошибке и сделает что-нибудь против заповедей Господних, чего не надлежало делать, и виновен будет,
то, когда узнан будет им грех, которым он согрешил, пусть приведет он в жертву козу без порока за грех свой, которым он согрешил,
и возложит руку свою на голову жертвы за грех, и заколют [козу] в жертву за грех на месте, [где заколают] жертву всесожжения;
и возьмет священник крови ее перстом своим, и возложит на роги жертвенника всесожжения, а остальную кровь ее выльет к подножию жертвенника;
и весь тук ее отделит, подобно как отделяется тук из жертвы мирной, и сожжет его священник на жертвеннике в приятное благоухание Господу; и так очистит его священник, и прощено будет ему.
А если из стада овец захочет он принести жертву за грех, пусть принесет женского пола, без порока,
и возложит руку свою на голову жертвы за грех, и заколет ее в жертву за грех на том месте, где заколают жертву всесожжения;
и возьмет священник перстом своим крови от сей жертвы за грех и возложит на роги жертвенника всесожжения, а остальную кровь ее выльет к подножию жертвенника;
и весь тук ее отделит, как отделяется тук овцы из жертвы мирной, и сожжет сие священник на жертвеннике в жертву Господу; и так очистит его священник от греха, которым он согрешил, и прощено будет ему.
1 О жертве за грех; 14 о жертве повинности.
Если кто согрешит тем, что слышал голос проклятия и был свидетелем, или видел, или знал, но не объявил, то он понесет на себе грех.
Или если прикоснется к чему-нибудь нечистому, или к трупу зверя нечистого, или к трупу скота нечистого, или к трупу гада нечистого, но не знал того, то он нечист и виновен.
Или если прикоснется к нечистоте человеческой, какая бы то ни была нечистота, от которой оскверняются, и он не знал того, но после узнает, то он виновен.
Или если кто безрассудно устами своими поклянется сделать что-нибудь худое или доброе, какое бы то ни было дело, в котором люди безрассудно клянутся, и он не знал того, но после узнает, то он виновен в том.
Если он виновен в чем-нибудь из сих, и исповедается, в чем он согрешил,
то пусть принесет Господу за грех свой, которым он согрешил, жертву повинности из мелкого скота, овцу или козу, за грех, и очистит его священник от греха его.
Если же он не в состоянии принести овцы, то в повинность за грех свой пусть принесет Господу двух горлиц или двух молодых голубей, одного в жертву за грех, а другого во всесожжение;
пусть принесет их к священнику, и [священник] представит прежде ту из сих птиц, которая за грех, и надломит голову ее от шеи ее, но не отделит;
и покропит кровью сей жертвы за грех на стену жертвенника, а остальную кровь выцедит к подножию жертвенника: это жертва за грех;
а другую употребит во всесожжение по установлению; и так очистит его священник от греха его, которым он согрешил, и прощено будет ему.
Если же он не в состоянии принести двух горлиц или двух молодых голубей, пусть принесет за то, что согрешил, десятую часть ефы пшеничной муки в жертву за грех; пусть не льет на нее елея, и ливана пусть не кладет на нее, ибо это жертва за грех;
и принесет ее к священнику, а священник возьмет из нее полную горсть в память и сожжет на жертвеннике в жертву Господу: это жертва за грех;
и так очистит его священник от греха его, которым он согрешил в котором-нибудь из оных случаев, и прощено будет ему; [остаток] же принадлежит священнику, как приношение хлебное.
И сказал Господь Моисею, говоря:
если кто сделает преступление и по ошибке согрешит против посвященного Господу, пусть за вину свою принесет Господу из стада овец овна без порока, по твоей оценке, серебряными сиклями по сиклю священному, в жертву повинности;
за ту святыню, против которой он согрешил, пусть воздаст и прибавит к тому пятую долю, и отдаст сие священнику, и священник очистит его овном жертвы повинности, и прощено будет ему.
Если кто согрешит и сделает что-нибудь против заповедей Господних, чего не надлежало делать, и по неведению сделается виновным и понесет на себе грех,
пусть принесет к священнику в жертву повинности овна без порока, по оценке твоей, и загладит священник проступок его, в чем он преступил по неведению, и прощено будет ему.
Это жертва повинности, которою он провинился пред Господом.
1 О жертве повинности; 8 особые указания священникам относительно каждого рода жертвы.
И сказал Господь Моисею, говоря:
если кто согрешит и сделает преступление пред Господом и запрется пред ближним своим в том, что ему поручено, или у него положено, или им похищено, или обманет ближнего своего,
или найдет потерянное и запрется в том, и поклянется ложно в чем-нибудь, что люди делают и тем грешат, –
то, согрешив и сделавшись виновным, он должен возвратить похищенное, что похитил, или отнятое, что отнял, или порученное, что ему поручено, или потерянное, что он нашел;
или если он в чем поклялся ложно, то должен отдать сполна, и приложить к тому пятую долю и отдать тому, кому принадлежит, в день приношения жертвы повинности;
и за вину свою пусть принесет Господу к священнику в жертву повинности из стада овец овна без порока, по оценке твоей;
и очистит его священник пред Господом, и прощено будет ему, что бы он ни сделал, все, в чем он сделался виновным.
И сказал Господь Моисею, говоря:
заповедай Аарону и сынам его: вот закон всесожжения: всесожжение пусть остается на месте сожигания на жертвеннике всю ночь до утра, и огонь жертвенника пусть горит на нем [и не угасает];
и пусть священник оденется в льняную одежду свою, и наденет на тело свое льняное нижнее платье, и снимет пепел от всесожжения, которое сжег огонь на жертвеннике, и положит его подле жертвенника;
и пусть снимет с себя одежды свои, и наденет другие одежды, и вынесет пепел вне стана на чистое место;
а огонь на жертвеннике пусть горит [и] не угасает; и пусть священник зажигает на нем дрова каждое утро, и раскладывает на нем всесожжение, и сожигает на нем тук мирной жертвы;
огонь непрестанно пусть горит на жертвеннике и не угасает.
Вот закон о приношении хлебном: [священники] сыны Аароновы должны приносить его пред Господа к жертвеннику;
и пусть возьмет [священник] горстью своею из приношения хлебного и пшеничной муки и елея и весь ливан, который на жертве, и сожжет на жертвеннике: это приятное благоухание, в память пред Господом;
а остальное из него пусть едят Аарон и сыны его; пресным должно есть его на святом месте, на дворе скинии собрания пусть едят его;
не должно печь его квасным. Сие даю Я им в долю из жертв Моих. Это великая святыня, подобно как жертва за грех и жертва повинности.
Все потомки Аароновы мужеского пола могут есть ее. Это вечный участок в роды ваши из жертв Господних. Все, прикасающееся к ним, освятится.
И сказал Господь Моисею, говоря:
вот приношение от Аарона и сынов его, которое принесут они Господу в день помазания его: десятая часть ефы пшеничной муки в жертву постоянную, половина сего для утра и половина для вечера;
на сковороде в елее она должна быть приготовлена; напитанную елеем приноси ее в кусках, как разламывается в куски приношение хлебное; приноси ее в приятное благоухание Господу;
и священник, помазанный на место его из сынов его, должен совершать сие: это вечный устав Господа. Вся она должна быть сожжена;
и всякое хлебное приношение от священника все да будет сожигаемо, а не съедаемо.
И сказал Господь Моисею, говоря:
скажи Аарону и сынам его: вот закон о жертве за грех: жертва за грех должна быть заколаема пред Господом на том месте, где заколается всесожжение; это великая святыня;
священник, совершающий жертву за грех, должен есть ее; она должна быть съедаема на святом месте, на дворе скинии собрания;
все, что прикоснется к мясу ее, освятится; и если кровью ее обрызгана будет одежда, то обрызганное омой на святом месте;
глиняный сосуд, в котором она варилась, должно разбить; если же она варилась в медном сосуде, то должно его вычистить и вымыть водою;
весь мужеский пол священнического рода может есть ее: это великая святыня [у Господа];
а всякая жертва за грех, от которой кровь вносится в скинию собрания для очищения во святилище, не должна быть съедаема; ее должно сожигать на огне.
1 Повеления священникам о жертвах повинности; 8 часть священника от всесожжения и хлебного приношения; 11 разного рода мирные жертвы; 22 запрещение относительно тука и крови; 28 окончательные повеления.
Вот закон о жертве повинности: это великая святыня;
жертву повинности должно заколать на том месте, где заколается всесожжение, и кровью ее кропить на жертвенник со всех сторон;
приносящий должен представить из нее весь тук, курдюк и тук, покрывающий внутренности,
и обе почки и тук, который на них, который на стегнах, и сальник, который на печени; с почками пусть он отделит сие;
и сожжет сие священник на жертвеннике в жертву Господу: это жертва повинности.
Весь мужеский пол священнического рода может есть ее; на святом месте должно есть ее: это великая святыня.
Как о жертве за грех, так и о жертве повинности закон один: она принадлежит священнику, который очищает посредством ее.
И когда священник приносит чью-нибудь жертву всесожжения, кожа от жертвы всесожжения, которое он приносит, принадлежит священнику;
и всякое приношение хлебное, которое печено в печи, и всякое приготовленное в горшке или на сковороде, принадлежит священнику, приносящему его;
и всякое приношение хлебное, смешанное с елеем и сухое, принадлежит всем сынам Аароновым, как одному, так и другому.
Вот закон о жертве мирной, которую приносят Господу:
если кто в благодарность приносит ее, то при жертве благодарности он должен принести пресные хлебы, смешанные с елеем, и пресные лепешки, помазанные елеем, и пшеничную муку, напитанную елеем, хлебы, смешанные с елеем;
кроме лепешек пусть он приносит в приношение свое квасный хлеб, при мирной жертве благодарной;
одно что-нибудь из всего приношения своего пусть принесет он в возношение Господу: это принадлежит священнику, кропящему кровью мирной жертвы;
мясо мирной жертвы благодарности должно съесть в день приношения ее, не должно оставлять от него до утра.
Если же кто приносит жертву по обету, или от усердия, то жертву его должно есть в день приношения, и на другой день оставшееся от нее есть можно,
а оставшееся от жертвенного мяса к третьему дню должно сжечь на огне;
если же будут есть мясо мирной жертвы на третий день, то она не будет благоприятна; кто ее принесет, тому ни во что не вменится: это осквернение, и кто будет есть ее, тот понесет на себе грех;
мяса сего, если оно прикоснется к чему-либо нечистому, не должно есть, но должно сжечь его на огне; а мясо чистое может есть всякий чистый;
если же какая душа, имея на себе нечистоту, будет есть мясо мирной жертвы Господней, то истребится душа та из народа своего;
и если какая душа, прикоснувшись к чему-нибудь нечистому, к нечистоте человеческой, или к нечистому скоту, или какому-нибудь нечистому гаду, будет есть мясо мирной жертвы Господней, то истребится душа та из народа своего.
И сказал Господь Моисею, говоря:
скажи сынам Израилевым: никакого тука ни из вола, ни из овцы, ни из козла не ешьте.
Тук из мертвого и тук из растерзанного зверем можно употреблять на всякое дело; а есть не ешьте его;
ибо, кто будет есть тук из скота, который приносится в жертву Господу, истребится душа та из народа своего;
и никакой крови не ешьте во всех жилищах ваших ни из птиц, ни из скота;
а кто будет есть какую-нибудь кровь, истребится душа та из народа своего.
И сказал Господь Моисею, говоря:
скажи сынам Израилевым: кто представляет мирную жертву свою Господу, тот из мирной жертвы часть должен принести в приношение Господу;
своими руками должен он принести в жертву Господу: тук с грудью должен он принести [и сальник на печени], потрясая грудь пред лицем Господним;
тук сожжет священник на жертвеннике, а грудь принадлежит Аарону и сынам его;
и правое плечо, как возношение, из мирных жертв ваших отдавайте священнику:
кто из сынов Аароновых приносит кровь из мирной жертвы и тук, тому и правое плечо на долю;
ибо Я беру от сынов Израилевых из мирных жертв их грудь потрясания и плечо возношения, и отдаю их Аарону священнику и сынам его в вечный участок от сынов Израилевых.
Вот участок Аарону и участок сынам его из жертв Господних со дня, когда они предстанут пред Господа для священнодействия,
который повелел Господь давать им со дня помазания их от сынов Израилевых. Это вечное постановление в роды их. –
Вот закон о всесожжении, о приношении хлебном, о жертве за грех, о жертве повинности, о жертве посвящения и о жертве мирной,
который дал Господь Моисею на горе Синае, когда повелел сынам Израилевым, в пустыне Синайской, приносить Господу приношения их.
Подробности о посвящении Аарона и его сыновей на священство.
И сказал Господь Моисею, говоря:
возьми Аарона и сынов его с ним, и одежды и елей помазания, и тельца для жертвы за грех и двух овнов, и корзину опресноков,
и собери все общество ко входу скинии собрания.
Моисей сделал так, как повелел ему Господь, и собралось общество ко входу скинии собрания.
И сказал Моисей к обществу: вот что повелел Господь сделать.
И привел Моисей Аарона и сынов его и омыл их водою;
и возложил на него хитон, и опоясал его поясом, и надел на него верхнюю ризу, и возложил на него ефод, и опоясал его поясом ефода и прикрепил им ефод на нем,
и возложил на него наперсник, и на наперсник положил урим и туммим,
и возложил на голову его кидар, а на кидар с передней стороны его возложил полированную дощечку, диадиму святыни, как повелел Господь Моисею.
И взял Моисей елей помазания, и помазал скинию и все, что в ней, и освятил это;
и покропил им на жертвенник семь раз, и помазал жертвенник и все принадлежности его и умывальницу и подножие ее, чтобы освятить их;
и возлил [Моисей] елей помазания на голову Аарона и помазал его, чтоб освятить его.
И привел Моисей сынов Аароновых, и одел их в хитоны, и опоясал их поясом, и возложил на них кидары, как повелел Господь Моисею.
И привел [Моисей] тельца для жертвы за грех, и Аарон и сыны его возложили руки свои на голову тельца за грех;
и заколол его [Моисей] и взял крови, и перстом своим возложил на роги жертвенника со всех сторон, и очистил жертвенник, а остальную кровь вылил к подножию жертвенника, и освятил его, чтобы сделать его чистым.
И взял [Моисей] весь тук, который на внутренностях, и сальник на печени, и обе почки и тук их, и сжег Моисей на жертвеннике;
а тельца и кожу его, и мясо его, и нечистоту его сжег на огне вне стана, как повелел Господь Моисею.
И привел [Моисей] овна для всесожжения, и возложили Аарон и сыны его руки свои на голову овна;
и заколол его Моисей и покропил кровью на жертвенник со всех сторон;
и рассек овна на части, и сжег Моисей голову и части и тук,
а внутренности и ноги вымыл водою, и сжег Моисей всего овна на жертвеннике: это всесожжение в приятное благоухание, это жертва Господу, как повелел Господь Моисею.
И привел [Моисей] другого овна, овна посвящения, и возложили Аарон и сыны его руки свои на голову овна;
и заколол его Моисей, и взял крови его, и возложил на край правого уха Ааронова и на большой палец правой руки его и на большой палец правой ноги его.
И привел Моисей сынов Аароновых, и возложил крови на край правого уха их и на большой палец правой руки их и на большой палец правой ноги их, и покропил Моисей кровью на жертвенник со всех сторон.
И взял [Моисей] тук и курдюк и весь тук, который на внутренностях, и сальник на печени, и обе почки и тук их и правое плечо;
и из корзины с опресноками, которая пред Господом, взял один опреснок и один хлеб с елеем и одну лепешку, и возложил на тук и на правое плечо;
и положил все это на руки Аарону и на руки сынам его, и принес это, потрясая пред лицем Господним;
и взял это Моисей с рук их и сжег на жертвеннике со всесожжением: это жертва посвящения в приятное благоухание, это жертва Господу.
И взял Моисей грудь и принес ее, потрясая пред лицем Господним: это была доля Моисеева от овна посвящения, как повелел Господь Моисею.
И взял Моисей елея помазания и крови, которая на жертвеннике, и покропил Аарона и одежды его, и сынов его и одежды сынов его с ним; и так освятил Аарона и одежды его, и сынов его и одежды сынов его с ним.
И сказал Моисей Аарону и сынам его: сварите мясо у входа скинии собрания и там ешьте его с хлебом, который в корзине посвящения, как мне повелено и сказано: Аарон и сыны его должны есть его;
а остатки мяса и хлеба сожгите на огне.
Семь дней не отходите от дверей скинии собрания, пока не исполнятся дни посвящения вашего, ибо семь дней должно совершаться посвящение ваше;
как сегодня было сделано, так повелел Господь делать для очищения вас;
у входа скинии собрания будьте день и ночь в продолжение семи дней и будьте на страже у Господа, чтобы не умереть, ибо так мне повелено [от Господа Бога].
И исполнил Аарон и сыны его все, что повелел Господь чрез Моисея.
Торжественные жертвоприношения новопосвященных священников.
В восьмой день призвал Моисей Аарона и сынов его и старейшин Израилевых
и сказал Аарону: возьми себе из волов тельца в жертву за грех и овна во всесожжение, обоих без порока, и представь пред лице Господне;
и сынам Израилевым скажи: возьмите козла в жертву за грех, [и овна,] и тельца, и агнца, однолетних, без порока, во всесожжение,
и вола и овна в жертву мирную, чтобы совершить жертвоприношение пред лицем Господним, и приношение хлебное, смешанное с елеем, ибо сегодня Господь явится вам.
И принесли то, что приказал Моисей, пред скинию собрания, и пришло все общество и стало пред лицем Господним.
И сказал Моисей: вот что повелел Господь сделать, и явится вам слава Господня.
И сказал Моисей Аарону: приступи к жертвеннику и соверши жертву твою о грехе и всесожжение твое, и очисти себя и народ, и сделай приношение от народа, и очисти их, как повелел Господь.
И приступил Аарон к жертвеннику и заколол тельца, который за него, в жертву за грех:
сыны Аарона поднесли ему кровь, и он омочил перст свой в крови и возложил на роги жертвенника, а остальную кровь вылил к подножию жертвенника,
а тук и почки и сальник на печени от жертвы за грех сжег на жертвеннике, как повелел Господь Моисею;
мясо же и кожу сжег на огне вне стана.
И заколол всесожжение, и сыны Аарона поднесли ему кровь; он покропил ею на жертвенник со всех сторон;
и принесли ему всесожжение в кусках и голову, и он сжег на жертвеннике,
а внутренности и ноги омыл и сжег со всесожжением на жертвеннике.
И принес приношение от народа, и взял от народа козла за грех, и заколол его, и принес его в жертву за грех, как и прежнего.
И принес всесожжение и совершил его по уставу.
И принес приношение хлебное, и наполнил им руки свои, и сжег на жертвеннике сверх утреннего всесожжения.
И заколол вола и овна, которые от народа, в жертву мирную; и сыны Аарона поднесли ему кровь, и он покропил ею на жертвенник со всех сторон;
поднесли и тук из вола, и из овна курдюк, и [тук] покрывающий [внутренности], почки и сальник на печени,
и положили тук на грудь, и он сжег тук на жертвеннике;
грудь же и правое плечо принес Аарон, потрясая пред лицем Господним, как повелел Моисей.
И поднял Аарон руки свои, обратившись к народу, и благословил его, и сошел, совершив жертву за грех, всесожжение и жертву мирную.
И вошли Моисей и Аарон в скинию собрания, и вышли, и благословили народ. И явилась слава Господня всему народу:
и вышел огонь от Господа и сжег на жертвеннике всесожжение и тук; и видел весь народ, и воскликнул от радости, и пал на лице свое.
1 Надав и Авиуд приносят огонь чуждый и поражаются смертью; 8 воспрещение крепких напитков священникам при служении; 12 жертва за грех должна быть съедаема священниками.
Надав и Авиуд, сыны Аароновы, взяли каждый свою кадильницу, и положили в них огня, и вложили в него курений, и принесли пред Господа огонь чуждый, которого Он не велел им;
и вышел огонь от Господа и сжег их, и умерли они пред лицем Господним.
И сказал Моисей Аарону: вот о чем говорил Господь, когда сказал: в приближающихся ко Мне освящусь и пред всем народом прославлюсь. Аарон молчал.
И позвал Моисей Мисаила и Елцафана, сынов Узиила, дяди Ааронова, и сказал им: пойдите, вынесите братьев ваших из святилища за стан.
И пошли и вынесли их в хитонах их за стан, как сказал Моисей.
Аарону же и Елеазару и Ифамару, сынам его, Моисей сказал: голов ваших не обнажайте и одежд ваших не раздирайте, чтобы вам не умереть и не навести гнева на все общество; но братья ваши, весь дом Израилев, могут плакать о сожженных, которых сожег Господь,
и из дверей скинии собрания не выходите, чтобы не умереть вам, ибо на вас елей помазания Господня. И сделали по слову Моисея.
И сказал Господь Аарону, говоря:
вина и крепких напитков не пей ты и сыны твои с тобою, когда входите в скинию собрания, [или приступаете к жертвеннику,] чтобы не умереть. Это вечное постановление в роды ваши,
чтобы вы могли отличать священное от несвященного и нечистое от чистого,
и научать сынов Израилевых всем уставам, которые изрек им Господь чрез Моисея.
И сказал Моисей Аарону и Елеазару и Ифамару, оставшимся сынам его: возьмите приношение хлебное, оставшееся от жертв Господних, и ешьте его пресное у жертвенника, ибо это великая святыня;
и ешьте его на святом месте, ибо это участок твой и участок сынов твоих из жертв Господних: так мне повелено [от Господа];
и грудь потрясания и плечо возношения ешьте на чистом месте, ты и сыновья твои и дочери твои с тобою, ибо это дано в участок тебе и в участок сынам твоим из мирных жертв сынов Израилевых;
плечо возношения и грудь потрясания должны они приносить с жертвами тука, потрясая пред лицем Господним, и да будет это вечным участком тебе и сыновьям твоим [и дочерям твоим] с тобою, как повелел Господь [Моисею].
И козла жертвы за грех искал Моисей, и вот, он сожжен. И разгневался [Моисей] на Елеазара и Ифамара, оставшихся сынов Аароновых, и сказал:
почему вы не ели жертвы за грех на святом месте? ибо она святыня великая, и она дана вам, чтобы снимать грехи с общества и очищать их пред Господом;
вот, кровь ее не внесена внутрь святилища, а вы должны были есть ее на святом месте, как повелено мне.
Аарон сказал Моисею: вот, сегодня принесли они жертву свою за грех и всесожжение свое пред Господом, и это случилось со мною; если я сегодня съем жертву за грех, будет ли это угодно Господу?
И услышал Моисей и одобрил.
Разница между чистыми и нечистыми животными, рыбами, птицами и пресмыкающимися.
И сказал Господь Моисею и Аарону, говоря им:
скажите сынам Израилевым: вот животные, которые можно вам есть из всего скота на земле:
всякий скот, у которого раздвоены копыта и на копытах глубокий разрез, и который жует жвачку, ешьте;
только сих не ешьте из жующих жвачку и имеющих раздвоенные копыта: верблюда, потому что он жует жвачку, но копыта у него не раздвоены, нечист он для вас;
и тушканчика, потому что он жует жвачку, но копыта у него не раздвоены, нечист он для вас,
и зайца, потому что он жует жвачку, но копыта у него не раздвоены, нечист он для вас;
и свиньи, потому что копыта у нее раздвоены и на копытах разрез глубокий, но она не жует жвачки, нечиста она для вас;
мяса их не ешьте и к трупам их не прикасайтесь; нечисты они для вас.
Из всех животных, которые в воде, ешьте сих: у которых есть перья и чешуя в воде, в морях ли, или реках, тех ешьте;
а все те, у которых нет перьев и чешуи, в морях ли, или реках, из всех плавающих в водах и из всего живущего в водах, скверны для вас;
они должны быть скверны для вас: мяса их не ешьте и трупов их гнушайтесь;
все животные, у которых нет перьев и чешуи в воде, скверны для вас.
Из птиц же гнушайтесь сих [не должно их есть, скверны они]: орла, грифа и морского орла,
коршуна и сокола с породою его,
всякого ворона с породою его,
страуса, совы, чайки и ястреба с породою его,
филина, рыболова и ибиса,
лебедя, пеликана и сипа,
цапли, зуя с породою его, удода и нетопыря.
Все животные пресмыкающиеся, крылатые, ходящие на четырех ногах, скверны для вас;
из всех пресмыкающихся, крылатых, ходящих на четырех ногах, тех только ешьте, у которых есть голени выше ног, чтобы скакать ими по земле;
сих ешьте из них: саранчу с ее породою, солам с ее породою, харгол с ее породою и хагаб с ее породою.
Всякое другое пресмыкающееся, крылатое, у которого четыре ноги, скверно для вас;
от них вы будете нечисты: всякий, кто прикоснется к трупу их, нечист будет до вечера;
и всякий, кто возьмет труп их, должен омыть одежду свою и нечист будет до вечера.
Всякий скот, у которого копыта раздвоены, но нет глубокого разреза, и который не жует жвачки, нечист для вас: всякий, кто прикоснется к нему, будет нечист [до вечера].
Из всех зверей четвероногих те, которые ходят на лапах, нечисты для вас: всякий, кто прикоснется к трупу их, нечист будет до вечера;
кто возьмет труп их, тот должен омыть одежды свои и нечист будет до вечера: нечисты они для вас.
Вот что нечисто для вас из животных, пресмыкающихся по земле: крот, мышь, ящерица с ее породою,
анака, хамелеон, летаа, хомет и тиншемет, –
сии нечисты для вас из всех пресмыкающихся: всякий, кто прикоснется к ним мертвым, нечист будет до вечера.
И всё, на что упадет которое-нибудь из них мертвое, всякий деревянный сосуд, или одежда, или кожа, или мешок, и всякая вещь, которая употребляется на дело, будут нечисты: в воду должно положить их, и нечисты будут до вечера, потом будут чисты;
если же которое-нибудь из них упадет в какой-нибудь глиняный сосуд, то находящееся в нем будет нечисто, и самый [сосуд] разбейте.
Всякая пища, которую едят, на которой была вода из такого сосуда, нечиста будет [для вас], и всякое питье, которое пьют, во всяком таком сосуде нечисто будет.
Всё, на что упадет что-нибудь от трупа их, нечисто будет: печь и очаг должно разломать, они нечисты; и они должны быть нечисты для вас;
только источник и колодезь, вмещающий воду, остаются чистыми; а кто прикоснется к трупу их, тот нечист.
И если что-нибудь от трупа их упадет на какое-либо семя, которое сеют, то оно чисто;
если же тогда, как вода налита на семя, упадет на него что-нибудь от трупа их, то оно нечисто для вас.
И когда умрет какой-либо скот, который употребляется вами в пищу, то прикоснувшийся к трупу его нечист будет до вечера;
и тот, кто будет есть мертвечину его, должен омыть одежды свои и нечист будет до вечера; и тот, кто понесет труп его, должен омыть одежды свои и нечист будет до вечера.
Всякое животное, пресмыкающееся по земле, скверно для вас, не должно есть его;
всего ползающего на чреве и всего ходящего на четырех ногах, и многоножных из животных пресмыкающихся по земле, не ешьте, ибо они скверны;
не оскверняйте душ ваших каким-либо животным пресмыкающимся и не делайте себя чрез них нечистыми, чтоб быть чрез них нечистыми,
ибо Я – Господь Бог ваш: освящайтесь и будьте святы, ибо Я [Господь, Бог ваш] свят; и не оскверняйте душ ваших каким-либо животным, ползающим по земле,
ибо Я – Господь, выведший вас из земли Египетской, чтобы быть вашим Богом. Итак будьте святы, потому что Я свят.
Вот закон о скоте, о птицах, о всех животных, живущих в водах, и о всех животных, пресмыкающихся по земле,
чтобы отличать нечистое от чистого, и животных, которых можно есть, от животных, которых есть не должно.
Продолжительность нечистоты после родов и жертва за очищение.
И сказал Господь Моисею, говоря:
скажи сынам Израилевым: если женщина зачнет и родит младенца мужеского пола, то она нечиста будет семь дней; как во дни страдания ее очищением, она будет нечиста;
в восьмой же день обрежется у него крайняя плоть его;
и тридцать три дня должна она сидеть, очищаясь от кровей своих; ни к чему священному не должна прикасаться и к святилищу не должна приходить, пока не исполнятся дни очищения ее.
Если же она родит младенца женского пола, то во время очищения своего она будет нечиста две недели, и шестьдесят шесть дней должна сидеть, очищаясь от кровей своих.
По окончании дней очищения своего за сына или за дочь она должна принести однолетнего агнца во всесожжение и молодого голубя или горлицу в жертву за грех, ко входу скинии собрания к священнику;
он принесет это пред Господа и очистит ее, и она будет чиста от течения кровей ее. Вот закон о родившей младенца мужеского или женского пола.
Если же она не в состоянии принести агнца, то пусть возьмет двух горлиц или двух молодых голубей, одного во всесожжение, а другого в жертву за грех, и очистит ее священник, и она будет чиста.
Закон о проказе, повеления о ней священникам.
И сказал Господь Моисею и Аарону, говоря:
когда у кого появится на коже тела его опухоль, или лишаи, или пятно, и на коже тела его сделается как бы язва проказы, то должно привести его к Аарону священнику, или к одному из сынов его, священников;
священник осмотрит язву на коже тела, и если волосы на язве изменились в белые, и язва оказывается углубленною в кожу тела его, то это язва проказы; священник, осмотрев его, объявит его нечистым.
А если на коже тела его пятно белое, но оно не окажется углубленным в кожу, и волосы на нем не изменились в белые, то священник имеющего язву должен заключить на семь дней;
в седьмой день священник осмотрит его, и если язва остается в своем виде и не распространяется язва по коже, то священник должен заключить его на другие семь дней;
в седьмой день опять священник осмотрит его, и если язва менее приметна и не распространилась язва по коже, то священник должен объявить его чистым: это лишаи, и пусть он омоет одежды свои, и будет чист.
Если же лишаи станут распространяться по коже, после того как он являлся к священнику для очищения, то он вторично должен явиться к священнику;
священник, увидев, что лишаи распространяются по коже, объявит его нечистым: это проказа.
Если будет на ком язва проказы, то должно привести его к священнику;
священник осмотрит, и если опухоль на коже бела, и волос изменился в белый, и на опухоли живое мясо,
то это застарелая проказа на коже тела его; и священник объявит его нечистым и заключит его, ибо он нечист.
Если же проказа расцветет на коже, и покроет проказа всю кожу больного от головы его до ног, сколько могут видеть глаза священника,
и увидит священник, что проказа покрыла все тело его, то он объявит больного чистым, потому что все превратилось в белое: он чист.
Когда же окажется на нем живое мясо, то он нечист;
священник, увидев живое мясо, объявит его нечистым; живое мясо нечисто: это проказа.
Если же живое мясо изменится и обратится в белое, пусть он придет к священнику;
священник осмотрит его, и если язва обратилась в белое, священник объявит больного чистым; он чист.
Если у кого на коже тела был нарыв и зажил,
и на месте нарыва появилась белая опухоль, или пятно белое или красноватое, то он должен явиться к священнику;
священник осмотрит его, и если оно окажется ниже кожи, и волос его изменился в белый, то священник объявит его нечистым: это язва проказы, она расцвела на нарыве;
если же священник увидит, что волос на ней не бел, и она не ниже кожи, и притом мало приметна, то священник заключит его на семь дней;
если она станет очень распространяться по коже, то священник объявит его нечистым: это язва;
если же пятно остается на своем месте и не распространяется, то это воспаление нарыва, и священник объявит его чистым.
Или если у кого на коже тела будет ожог, и на зажившем ожоге окажется красноватое или белое пятно,
и священник увидит, что волос на пятне изменился в белый, и оно окажется углубленным в коже, то это проказа, она расцвела на ожоге; и священник объявит его нечистым: это язва проказы;
если же священник увидит, что волос на пятне не бел, и оно не ниже кожи, и притом мало приметно, то священник заключит его на семь дней;
в седьмой день священник осмотрит его, и если оно очень распространяется по коже, то священник объявит его нечистым: это язва проказы;
если же пятно остается на своем месте и не распространяется по коже, и притом мало приметно, то это опухоль от ожога; священник объявит его чистым, ибо это воспаление от ожога.
Если у мужчины или у женщины будет язва на голове или на бороде,
и осмотрит священник язву, и она окажется углубленною в коже, и волос на ней желтоватый тонкий, то священник объявит их нечистыми: это паршивость, это проказа на голове или на бороде;
если же священник осмотрит язву паршивости и она не окажется углубленною в коже, и волос на ней не черный, то священник имеющего язву паршивости заключит на семь дней;
в седьмой день священник осмотрит язву, и если паршивость не распространяется, и нет на ней желтоватого волоса, и паршивость не окажется углубленною в коже,
то больного должно остричь, но паршивого места не остригать, и священник должен паршивого вторично заключить на семь дней;
в седьмой день священник осмотрит паршивость, и если паршивость не распространяется по коже и не окажется углубленною в коже, то священник объявит его чистым; пусть он омоет одежды свои, и будет чист.
Если же после очищения его будет очень распространяться паршивость по коже,
и священник увидит, что паршивость распространяется по коже, то священник пусть не ищет желтоватого волоса: он нечист.
Если же паршивость остается в своем виде, и показывается на ней волос черный, то паршивость прошла, он чист; священник объявит его чистым.
Если у мужчины или у женщины на коже тела их будут пятна, пятна белые,
и священник увидит, что на коже тела их пятна бледно-белые, то это лишай, расцветший на коже: он чист.
Если у кого на голове вылезли волосы, то это плешивый: он чист;
а если на передней стороне головы вылезли волосы, то это лысый: он чист.
Если же на плеши или на лысине будет белое или красноватое пятно, то на плеши его или на лысине его расцвела проказа;
священник осмотрит его, и если увидит, что опухоль язвы бела или красновата на плеши его или на лысине его, видом похожа на проказу кожи тела,
то он прокаженный, нечист он; священник должен объявить его нечистым, у него на голове язва.
У прокаженного, на котором эта язва, должна быть разодрана одежда, и голова его должна быть не покрыта, и до уст он должен быть закрыт и кричать: нечист! нечист!
Во все дни, доколе на нем язва, он должен быть нечист, нечист он; он должен жить отдельно, вне стана жилище его.
Если язва проказы будет на одежде, на одежде шерстяной, или на одежде льняной,
или на основе, или на утоке из льна или шерсти, или на коже, или на каком-нибудь изделии кожаном,
и пятно будет зеленоватое или красноватое на одежде, или на коже, или на основе, или на утоке, или на какой-нибудь кожаной вещи, – то это язва проказы: должно показать ее священнику;
священник осмотрит язву и заключит зараженное язвою на семь дней;
в седьмой день осмотрит священник зараженное, и если язва распространилась по одежде, или по основе, или по утоку, или по коже, или по какому-либо изделию, сделанному из кожи, то это проказа едкая, язва нечистая;
он должен сжечь одежду, или основу, или уток шерстяной или льняной, или какую бы то ни было кожаную вещь, на которой будет язва, ибо это проказа едкая: должно сжечь на огне.
Если же священник увидит, что язва не распространилась по одежде, или по основе, или по утоку, или по какой бы то ни было кожаной вещи,
то священник прикажет омыть то, на чем язва, и вторично заключит на семь дней;
если по омытии зараженной вещи священник увидит, что язва не изменила вида своего и не распространилась язва, то она нечиста, сожги ее на огне; это выеденная ямина на лицевой стороне или на изнанке;
если же священник увидит, что язва по омытии ее сделалась менее приметна, то священник пусть оторвет ее от одежды, или от кожи, или от основы, или от утока.
Если же она опять покажется на одежде, или на основе, или на утоке, или на какой-нибудь кожаной вещи, то это расцветающая язва: сожги на огне то, на чем язва.
Если же одежду, или основу, или уток, или какую-нибудь кожаную вещь вымоешь, и сойдет с них язва, то должно вымыть их вторично, и они будут чисты.
Вот закон о язве проказы на одежде шерстяной или льняной, или на основе и на утоке, или на какой-нибудь кожаной вещи, как объявлять ее чистою или нечистою.
Жертвы за очищение от проказы.
И сказал Господь Моисею, говоря:
вот закон о прокаженном, когда надобно его очистить: приведут его к священнику;
священник выйдет вон из стана, и если священник увидит, что прокаженный исцелился от болезни прокажения,
то священник прикажет взять для очищаемого двух птиц живых чистых, кедрового дерева, червленую нить и иссопа,
и прикажет священник заколоть одну птицу над глиняным сосудом, над живою водою;
а сам он возьмет живую птицу, кедровое дерево, червленую нить и иссоп, и омочит их и живую птицу в крови птицы заколотой над живою водою,
и покропит на очищаемого от проказы семь раз, и объявит его чистым, и пустит живую птицу в поле.
Очищаемый омоет одежды свои, острижет все волосы свои, омоется водою, и будет чист; потом войдет в стан и пробудет семь дней вне шатра своего;
в седьмой день обреет все волосы свои, голову свою, бороду свою, брови глаз своих, все волосы свои обреет, и омоет одежды свои, и омоет тело свое водою, и будет чист;
в восьмой день возьмет он двух овнов [однолетних] без порока, и одну овцу однолетнюю без порока, и три десятых части ефы пшеничной муки, смешанной с елеем, в приношение хлебное, и один лог елея;
священник очищающий поставит очищаемого человека с ними пред Господом у входа скинии собрания;
и возьмет священник одного овна, и представит его в жертву повинности, и лог елея, и принесет это, потрясая пред Господом;
и заколет овна на том месте, где заколают жертву за грех и всесожжение, на месте святом, ибо сия жертва повинности, подобно жертве за грех, принадлежит священнику: это великая святыня;
и возьмет священник крови жертвы повинности, и возложит священник на край правого уха очищаемого и на большой палец правой руки его и на большой палец правой ноги его;
и возьмет священник из лога елея и польет на левую свою ладонь;
и омочит священник правый перст свой в елей, который на левой ладони его, и покропит елеем с перста своего семь раз пред лицем Господа;
оставшийся же елей, который на ладони его, возложит священник на край правого уха очищаемого, на большой палец правой руки его и на большой палец правой ноги его, на места, где кровь жертвы повинности;
а остальной елей, который на ладони священника, возложит он на голову очищаемого, и очистит его священник пред лицем Господа.
И совершит священник жертву за грех, и очистит очищаемого от нечистоты его; после того заколет жертву всесожжения;
и возложит священник всесожжение и приношение хлебное на жертвенник; и очистит его священник, и он будет чист.
Если же он беден и не имеет достатка, то пусть возьмет одного овна в жертву повинности для потрясания, чтоб очистить себя, и одну десятую часть ефы пшеничной муки, смешанной с елеем, в приношение хлебное, и лог елея,
и двух горлиц или двух молодых голубей, что достанет рука его, одну из птиц в жертву за грех, а другую во всесожжение;
и принесет их в восьмой день очищения своего к священнику ко входу скинии собрания, пред лице Господа;
священник возьмет овна жертвы повинности и лог елея, и принесет это священник, потрясая пред Господом;
и заколет овна в жертву повинности, и возьмет священник крови жертвы повинности, и возложит на край правого уха очищаемого и на большой палец правой руки его и на большой палец правой ноги его;
и нальет священник елея на левую свою ладонь,
и елеем, который на левой ладони его, покропит священник с правого перста своего семь раз пред лицем Господним;
и возложит священник елея, который на ладони его, на край правого уха очищаемого, на большой палец правой руки его и на большой палец правой ноги его, на места, где кровь жертвы повинности;
а остальной елей, который на ладони священника, возложит он на голову очищаемого, чтоб очистить его пред лицем Господа;
и принесет одну из горлиц или одного из молодых голубей, что достанет рука очищаемого,
из того, что достанет рука его, одну птицу в жертву за грех, а другую во всесожжение, вместе с приношением хлебным; и очистит священник очищаемого пред лицем Господа.
Вот закон о прокаженном, который во время очищения своего не имеет достатка.
И сказал Господь Моисею и Аарону, говоря:
когда войдете в землю Ханаанскую, которую Я даю вам во владение, и Я наведу язву проказы на домы в земле владения вашего,
тогда тот, чей дом, должен пойти и сказать священнику: у меня на доме показалась как бы язва.
Священник прикажет опорожнить дом, прежде нежели войдет священник осматривать язву, чтобы не сделалось нечистым все, что в доме; после сего придет священник осматривать дом.
Если он, осмотрев язву, увидит, что язва на стенах дома состоит из зеленоватых или красноватых ямин, которые окажутся углубленными в стене,
то священник выйдет из дома к дверям дома и запрет дом на семь дней.
В седьмой день опять придет священник, и если увидит, что язва распространилась по стенам дома,
то священник прикажет выломать камни, на которых язва, и бросить их вне города на место нечистое;
а дом внутри пусть весь оскоблят, и обмазку, которую отскоблят, высыпят вне города на место нечистое;
и возьмут другие камни, и вставят вместо тех камней, и возьмут другую обмазку, и обмажут дом.
Если язва опять появится и будет цвести на доме после того, как выломали камни и оскоблили дом и обмазали,
то священник придет и осмотрит, и если язва на доме распространилась, то это едкая проказа на доме, нечист он;
должно разломать сей дом, и камни его и дерево его и всю обмазку дома вынести вне города на место нечистое;
кто входит в дом во все время, когда он заперт, тот нечист до вечера;
и кто спит в доме том, тот должен вымыть одежды свои [и нечист будет до вечера]; и кто ест в доме том, тот должен вымыть одежды свои [и нечист будет до вечера].
Если же священник придет и увидит, что язва на доме не распространилась после того, как обмазали дом, то священник объявит дом чистым, потому что язва прошла.
И чтобы очистить дом, возьмет он две птицы, кедрового дерева, червленую нить и иссопа,
и заколет одну птицу над глиняным сосудом, над живою водою;
и возьмет кедровое дерево и иссоп, и червленую нить и живую птицу, и омочит их в крови птицы заколотой и в живой воде, и покропит дом семь раз;
и очистит дом кровью птицы и живою водою, и живою птицею и кедровым деревом, и иссопом и червленою нитью;
и пустит живую птицу вне города в поле и очистит дом, и будет чист.
Вот закон о всякой язве проказы и о паршивости,
и о проказе на одежде и на доме,
и об опухоли, и о лишаях, и о пятнах, –
56чтобы указать, когда это нечисто и когда чисто. Вот закон о проказе.
Нечистота мужчины и женщины при истечении и жертва за очищение.
И сказал Господь Моисею и Аарону, говоря:
объявите сынам Израилевым и скажите им: если у кого будет истечение из тела его, то от истечения своего он нечист.
И вот [закон] о нечистоте его от истечения его: когда течет из тела его истечение его, и когда задерживается в теле его истечение его, это нечистота его;
всякая постель, на которой ляжет имеющий истечение, нечиста, и всякая вещь, на которую сядет [имеющий истечение семени], нечиста;
и кто прикоснется к постели его, тот должен вымыть одежды свои и омыться водою и нечист будет до вечера;
кто сядет на какую-либо вещь, на которой сидел имеющий истечение, тот должен вымыть одежды свои и омыться водою и нечист будет до вечера;
и кто прикоснется к телу имеющего истечение, тот должен вымыть одежды свои и омыться водою и нечист будет до вечера;
если имеющий истечение плюнет на чистого, то сей должен вымыть одежды свои и омыться водою, и нечист будет до вечера;
и всякая повозка, в которой ехал имеющий истечение, нечиста [будет до вечера];
и всякий, кто прикоснется к чему-нибудь, что было под ним, нечист будет до вечера; и кто понесет это, должен вымыть одежды свои и омыться водою, и нечист будет до вечера;
и всякий, к кому прикоснется имеющий истечение, не омыв рук своих водою, должен вымыть одежды свои и омыться водою, и нечист будет до вечера;
глиняный сосуд, к которому прикоснется имеющий истечение, должно разбить, а всякий деревянный сосуд должно вымыть водою [и будет чист].
А когда имеющий истечение освободится от истечения своего, тогда должен он отсчитать себе семь дней для очищения своего и вымыть одежды свои, и омыть тело свое живою водою, и будет чист;
и в восьмой день возьмет он себе двух горлиц или двух молодых голубей, и придет пред лице Господне ко входу скинии собрания, и отдаст их священнику;
и принесет священник из сих птиц одну в жертву за грех, а другую во всесожжение, и очистит его священник пред Господом от истечения его.
Если у кого случится излияние семени, то он должен омыть водою все тело свое, и нечист будет до вечера;
и всякая одежда и всякая кожа, на которую попадет семя, должна быть вымыта водою, и нечиста будет до вечера;
если мужчина ляжет с женщиной и будет у него излияние семени, то они должны омыться водою, и нечисты будут до вечера.
Если женщина имеет истечение крови, текущей из тела ее, то она должна сидеть семь дней во время очищения своего, и всякий, кто прикоснется к ней, нечист будет до вечера;
и всё, на чем она ляжет в продолжение очищения своего, нечисто; и всё, на чем сядет, нечисто;
и всякий, кто прикоснется к постели ее, должен вымыть одежды свои и омыться водою и нечист будет до вечера;
и всякий, кто прикоснется к какой-нибудь вещи, на которой она сидела, должен вымыть одежды свои и омыться водою, и нечист будет до вечера;
и если кто прикоснется к чему-нибудь на постели или на той вещи, на которой она сидела, нечист будет до вечера;
если переспит с нею муж, то нечистота ее будет на нем; он нечист будет семь дней, и всякая постель, на которой он ляжет, будет нечиста.
Если у женщины течет кровь многие дни не во время очищения ее, или если она имеет истечение долее обыкновенного очищения ее, то во все время истечения нечистоты ее, подобно как в продолжение очищения своего, она нечиста;
всякая постель, на которой она ляжет во все время истечения своего, будет нечиста, подобно как постель в продолжение очищения ее; и всякая вещь, на которую она сядет, будет нечиста, как нечисто это во время очищения ее;
и всякий, кто прикоснется к ним, будет нечист, и должен вымыть одежды свои и омыться водою, и нечист будет до вечера.
А когда она освободится от истечения своего, тогда должна отсчитать себе семь дней, и потом будет чиста;
в восьмой день возьмет она себе двух горлиц или двух молодых голубей и принесет их к священнику ко входу скинии собрания;
и принесет священник одну из птиц в жертву за грех, а другую во всесожжение, и очистит ее священник пред Господом от истечения нечистоты ее.
Так предохраняйте сынов Израилевых от нечистоты их, чтоб они не умерли в нечистоте своей, оскверняя жилище Мое, которое среди них:
вот закон об имеющем истечение и о том, у кого случится излияние семени, делающее его нечистым,
и о страдающей очищением своим, и о имеющих истечение, мужчине или женщине, и о муже, который переспит с нечистою.
Обязанности священников в день искупления, козел для отпущения.
И говорил Господь Моисею по смерти двух сынов Аароновых, когда они, приступив [с чуждым огнем] пред лице Господне, умерли,
и сказал Господь Моисею: скажи Аарону, брату твоему, чтоб он не во всякое время входил во святилище за завесу пред крышку [очистилище], что на ковчеге [откровения], дабы ему не умереть, ибо над крышкою Я буду являться в облаке.
Вот с чем должен входить Аарон во святилище: с тельцом в жертву за грех и с овном во всесожжение;
священный льняной хитон должен надевать он, нижнее платье льняное да будет на теле его, и льняным поясом пусть опоясывается, и льняной кидар надевает: это священные одежды; и пусть омывает он тело свое водою и надевает их;
и от общества сынов Израилевых пусть возьмет [из стада коз] двух козлов в жертву за грех и одного овна во всесожжение.
И принесет Аарон тельца в жертву за грех за себя и очистит себя и дом свой.
И возьмет двух козлов и поставит их пред лицем Господним у входа скинии собрания;
и бросит Аарон об обоих козлах жребии: один жребий для Господа, а другой жребий для отпущения;
и приведет Аарон козла, на которого вышел жребий для Господа, и принесет его в жертву за грех,
а козла, на которого вышел жребий для отпущения, поставит живого пред Господом, чтобы совершить над ним очищение и отослать его в пустыню для отпущения [и чтоб он понес на себе их беззакония в землю непроходимую].
И приведет Аарон тельца в жертву за грех за себя, и очистит себя и дом свой, и заколет тельца в жертву за грех за себя;
и возьмет горящих угольев полную кадильницу с жертвенника, который пред лицем Господним, и благовонного мелко истолченного курения полные горсти, и внесет за завесу;
и положит курение на огонь пред лицем Господним, и облако курения покроет крышку, которая над ковчегом откровения, дабы ему не умереть;
и возьмет крови тельца и покропит перстом своим на крышку спереди и пред крышкою, семь раз покропит кровью с перста своего.
И заколет козла в жертву за грех за народ, и внесет кровь его за завесу, и сделает с кровью его то же, что делал с кровью тельца, и покропит ею на крышку и пред крышкою, –
и очистит святилище от нечистот сынов Израилевых и от преступлений их, во всех грехах их. Так должен поступить он и со скиниею собрания, находящеюся у них, среди нечистот их.
Ни один человек не должен быть в скинии собрания, когда входит он для очищения святилища, до самого выхода его. И так очистит он себя, дом свой и все общество Израилево.
И выйдет он к жертвеннику, который пред лицем Господним, и очистит его, и возьмет крови тельца и крови козла, и возложит на роги жертвенника со всех сторон,
и покропит на него кровью с перста своего семь раз, и очистит его, и освятит его от нечистот сынов Израилевых.
И совершив очищение святилища, скинии собрания и жертвенника [и очистив священников], приведет он живого козла,
и возложит Аарон обе руки свои на голову живого козла, и исповедает над ним все беззакония сынов Израилевых и все преступления их и все грехи их, и возложит их на голову козла, и отошлет с нарочным человеком в пустыню:
и понесет козел на себе все беззакония их в землю непроходимую, и пустит он козла в пустыню.
И войдет Аарон в скинию собрания, и снимет льняные одежды, которые надевал, входя во святилище, и оставит их там,
и омоет тело свое водою на святом месте, и наденет одежды свои, и выйдет и совершит всесожжение за себя и всесожжение за народ, и очистит себя, [дом свой] и народ [и священников];
а тук жертвы за грех воскурит на жертвеннике.
И тот, кто отводил козла для отпущения, должен вымыть одежды свои, омыть тело свое водою, и потом может войти в стан.
А тельца за грех и козла за грех, которых кровь внесена была для очищения святилища, пусть вынесут вон из стана и сожгут на огне кожи их и мясо их и нечистоту их;
кто сожжет их, тот должен вымыть одежды свои и омыть тело свое водою, и после того может войти в стан.
И да будет сие для вас вечным постановлением: в седьмой месяц, в десятый [день] месяца смиряйте души ваши и никакого дела не делайте, ни туземец, ни пришлец, поселившийся между вами,
ибо в сей день очищают вас, чтобы сделать вас чистыми от всех грехов ваших, чтобы вы были чисты пред лицем Господним;
это суббота покоя для вас, смиряйте души ваши: это постановление вечное.
Очищать же должен священник, который помазан и который посвящен, чтобы священнодействовать ему вместо отца своего: и наденет он льняные одежды, одежды священные,
и очистит Святое Святых и скинию собрания, и жертвенник очистит, и священников и весь народ общества очистит.
И да будет сие для вас вечным постановлением: очищать сынов Израилевых от всех грехов их однажды в году. И сделал он так, как повелел Господь Моисею.
1 Воспрещение закалать тельца, овцу или козу вне святилища. 10 Воспрещение есть кровь.
И сказал Господь Моисею, говоря:
объяви Аарону и сынам его и всем сынам Израилевым и скажи им: вот что повелевает Господь:
если кто из дома Израилева [или из пришельцев, присоединившихся к вам] заколет тельца или овцу или козу в стане, или если кто заколет вне стана
и не приведет ко входу скинии собрания, [чтобы принести во всесожжение или в жертву о спасении, угодную Господу, в приятное благоухание, и если кто заколет вне стана и ко входу скинии собрания не принесет,] чтобы представить в жертву Господу пред жилищем Господним, то человеку тому вменена будет кровь: он пролил кровь, и истребится человек тот из народа своего;
это для того, чтобы приводили сыны Израилевы жертвы свои, которые они заколают на поле, чтобы приводили их пред Господа ко входу скинии собрания, к священнику, и заколали их Господу в жертвы мирные;
и покропит священник кровью на жертвенник Господень у входа скинии собрания и воскурит тук в приятное благоухание Господу,
чтоб они впредь не приносили жертв своих идолам, за которыми блудно ходят они. Сие да будет для них постановлением вечным в роды их.
Еще скажи им: если кто из дома Израилева и из пришельцев, которые живут между вами, приносит всесожжение или жертву
и не приведет ко входу скинии собрания, чтобы совершить ее Господу, то истребится человек тот из народа своего.
Если кто из дома Израилева и из пришельцев, которые живут между вами, будет есть какую-нибудь кровь, то обращу лице Мое на душу того, кто будет есть кровь, и истреблю ее из народа ее,
потому что душа тела в крови, и Я назначил ее вам для жертвенника, чтобы очищать души ваши, ибо кровь сия душу очищает;
потому Я и сказал сынам Израилевым: ни одна душа из вас не должна есть крови, и пришлец, живущий между вами, не должен есть крови.
Если кто из сынов Израилевых и из пришельцев, живущих между вами, на ловле поймает зверя или птицу, которую можно есть, то он должен дать вытечь крови ее и покрыть ее землею,
ибо душа всякого тела есть кровь его, она душа его; потому Я сказал сынам Израилевым: не ешьте крови ни из какого тела, потому что душа всякого тела есть кровь его: всякий, кто будет есть ее, истребится.
И всякий, кто будет есть мертвечину или растерзанное зверем, туземец или пришлец, должен вымыть одежды свои и омыться водою, и нечист будет до вечера, а потом будет чист;
если же не вымоет [одежд своих] и не омоет тела своего, то понесет на себе беззаконие свое.
Законы о браке и половых отношениях.
И сказал Господь Моисею, говоря:
объяви сынам Израилевым и скажи им: Я Господь, Бог ваш.
По делам земли Египетской, в которой вы жили, не поступайте, и по делам земли Ханаанской, в которую Я веду вас, не поступайте, и по установлениям их не ходите:
Мои законы исполняйте и Мои постановления соблюдайте, поступая по ним. Я Господь, Бог ваш.
Соблюдайте постановления Мои и законы Мои, которые исполняя, человек будет жив. Я Господь [Бог ваш].
Никто ни к какой родственнице по плоти не должен приближаться с тем, чтобы открыть наготу. Я Господь.
Наготы отца твоего и наготы матери твоей не открывай: она мать твоя, не открывай наготы ее.
Наготы жены отца твоего не открывай: это нагота отца твоего.
Наготы сестры твоей, дочери отца твоего или дочери матери твоей, родившейся в доме или вне дома, не открывай наготы их.
Наготы дочери сына твоего или дочери дочери твоей, не открывай наготы их, ибо они твоя нагота.
Наготы дочери жены отца твоего, родившейся от отца твоего, она сестра твоя [по отцу], не открывай наготы ее.
Наготы сестры отца твоего не открывай, она единокровная отцу твоему.
Наготы сестры матери твоей не открывай, ибо она единокровная матери твоей.
Наготы брата отца твоего не открывай и к жене его не приближайся: она тетка твоя.
Наготы невестки твоей не открывай: она жена сына твоего, не открывай наготы ее.
Наготы жены брата твоего не открывай, это нагота брата твоего.
Наготы жены и дочери ее не открывай; дочери сына ее и дочери дочери ее не бери, чтоб открыть наготу их, они единокровные ее; это беззаконие.
Не бери жены вместе с сестрою ее, чтобы сделать ее соперницею, чтоб открыть наготу ее при ней, при жизни ее.
И к жене во время очищения нечистот ее не приближайся, чтоб открыть наготу ее.
И с женою ближнего твоего не ложись, чтобы излить семя и оскверниться с нею.
Из детей твоих не отдавай на служение Молоху и не бесчести имени Бога твоего. Я Господь.
Не ложись с мужчиною, как с женщиною: это мерзость.
И ни с каким скотом не ложись, чтоб излить [семя] и оскверниться от него; и женщина не должна становиться пред скотом для совокупления с ним: это гнусно.
Не оскверняйте себя ничем этим, ибо всем этим осквернили себя народы, которых Я прогоняю от вас:
и осквернилась земля, и Я воззрел на беззаконие ее, и свергнула с себя земля живущих на ней.
А вы соблюдайте постановления Мои и законы Мои и не делайте всех этих мерзостей, ни туземец, ни пришлец, живущий между вами,
ибо все эти мерзости делали люди сей земли, что пред вами, и осквернилась земля;
чтоб и вас не свергнула с себя земля, когда вы станете осквернять ее, как она свергнула народы, бывшие прежде вас;
ибо если кто будет делать все эти мерзости, то души делающих это истреблены будут из народа своего.
Итак соблюдайте повеления Мои, чтобы не поступать по гнусным обычаям, по которым поступали прежде вас, и чтобы не оскверняться ими. Я Господь, Бог ваш.
Различные повеления и запрещения относительно религиозной и нравственной жизни.
И сказал Господь Моисею, говоря:
объяви всему обществу сынов Израилевых и скажи им: святы будьте, ибо свят Я Господь, Бог ваш.
Бойтесь каждый матери своей и отца своего и субботы Мои храните. Я Господь, Бог ваш.
Не обращайтесь к идолам и богов литых не делайте себе. Я Господь, Бог ваш.
Когда будете приносить Господу жертву мирную, то приносите ее, чтобы приобрести себе благоволение:
в день жертвоприношения вашего и на другой день должно есть ее, а оставшееся к третьему дню должно сжечь на огне;
если же кто станет есть ее на третий день, это гнусно, это не будет благоприятно;
кто станет есть ее, тот понесет на себе грех, ибо он осквернил святыню Господню, и истребится душа та из народа своего.
Когда будете жать жатву на земле вашей, не дожинай до края поля твоего, и оставшегося от жатвы твоей не подбирай,
и виноградника твоего не обирай дочиста, и попа́давших ягод в винограднике не подбирай; оставь это бедному и пришельцу. Я Господь, Бог ваш.
Не крадите, не лгите и не обманывайте друг друга.
Не клянитесь именем Моим во лжи, и не бесчести имени Бога твоего. Я Господь [Бог ваш].
Не обижай ближнего твоего и не грабительствуй. Плата наемнику не должна оставаться у тебя до утра.
Не злословь глухого и пред слепым не клади ничего, чтобы преткнуться ему; бойся [Господа] Бога твоего. Я Господь [Бог ваш].
Не делайте неправды на суде; не будь лицеприятен к нищему и не угождай лицу великого; по правде суди ближнего твоего.
Не ходи переносчиком в народе твоем и не восставай на жизнь ближнего твоего. Я Господь [Бог ваш].
Не враждуй на брата твоего в сердце твоем; обличи ближнего твоего, и не понесешь за него греха.
Не мсти и не имей злобы на сынов народа твоего, но люби ближнего твоего, как самого себя. Я Господь [Бог ваш].
Уставы Мои соблюдайте; скота твоего не своди с иною породою; поля твоего не засевай двумя родами семян; в одежду из разнородных нитей, из шерсти и льна, не одевайся.
Если кто переспит с женщиною, а она раба, обрученная мужу, но еще не выкупленная, или свобода еще не дана ей, то должно наказать их, но не смертью, потому что она несвободная:
пусть приведет он Господу ко входу скинии собрания жертву повинности, овна в жертву повинности своей;
и очистит его священник овном повинности пред Господом от греха, которым он согрешил, и прощен будет ему грех, которым он согрешил.
Когда придете в землю, [которую Господь Бог даст вам,] и посадите какое-либо плодовое дерево, то плоды его почитайте за необрезанные: три года должно почитать их за необрезанные, не должно есть их;
а в четвертый год все плоды его должны быть посвящены для празднеств Господних;
в пятый же год вы можете есть плоды его и собирать себе все произведения его. Я Господь, Бог ваш.
Не ешьте с кровью; не ворожите и не гадайте.
Не стригите головы вашей кругом, и не порти края бороды твоей.
Ради умершего не делайте нарезов на теле вашем и не накалывайте на себе письмен. Я Господь [Бог ваш].
Не оскверняй дочери твоей, допуская ее до блуда, чтобы не блудодействовала земля и не наполнилась земля развратом.
Субботы Мои храните и святилище Мое чтите. Я Господь.
Не обращайтесь к вызывающим мертвых, и к волшебникам не ходите, и не доводите себя до осквернения от них. Я Господь, Бог ваш.
Пред лицем седого вставай и почитай лице старца, и бойся [Господа] Бога твоего. Я Господь [Бог ваш].
Когда поселится пришлец в земле вашей, не притесняйте его:
пришлец, поселившийся у вас, да будет для вас то же, что туземец ваш; люби его, как себя; ибо и вы были пришельцами в земле Египетской. Я Господь, Бог ваш.
Не делайте неправды в суде, в мере, в весе и в измерении:
да будут у вас весы верные, гири верные, ефа верная и гин верный. Я Господь, Бог ваш, Который вывел вас из земли Египетской.
Соблюдайте все уставы Мои и все законы Мои и исполняйте их. Я Господь [Бог ваш].
Наказания, определенные для нарушающих указанные заповеди и запрещения.
И сказал Господь Моисею, говоря:
скажи сие сынам Израилевым: кто из сынов Израилевых и из пришельцев, живущих между Израильтянами, даст из детей своих Молоху, тот да будет предан смерти: народ земли да побьет его камнями;
и Я обращу лице Мое на человека того и истреблю его из народа его за то, что он дал из детей своих Молоху, чтоб осквернить святилище Мое и обесчестить святое имя Мое;
и если народ земли не обратит очей своих на человека того, когда он даст из детей своих Молоху, и не умертвит его,
то Я обращу лице Мое на человека того и на род его и истреблю его из народа его, и всех блудящих по следам его, чтобы блудно ходить вслед Молоха.
И если какая душа обратится к вызывающим мертвых и к волшебникам, чтобы блудно ходить вслед их, то Я обращу лице Мое на ту душу и истреблю ее из народа ее.
Освящайте себя и будьте святы, ибо Я Господь, Бог ваш, [свят].
Соблюдайте постановления Мои и исполняйте их, ибо Я Господь, освящающий вас.
Кто будет злословить отца своего или мать свою, тот да будет предан смерти; отца своего и мать свою он злословил: кровь его на нем.
Если кто будет прелюбодействовать с женой замужнею, если кто будет прелюбодействовать с женою ближнего своего, – да будут преданы смерти и прелюбодей и прелюбодейка.
Кто ляжет с женою отца своего, тот открыл наготу отца своего: оба они да будут преданы смерти, кровь их на них.
Если кто ляжет с невесткою своею, то оба они да будут преданы смерти: мерзость сделали они, кровь их на них.
Если кто ляжет с мужчиною, как с женщиною, то оба они сделали мерзость: да будут преданы смерти, кровь их на них.
Если кто возьмет себе жену и мать ее: это беззаконие; на огне должно сжечь его и их, чтобы не было беззакония между вами.
Кто смесится со скотиною, того предать смерти, и скотину убейте.
Если женщина пойдет к какой-нибудь скотине, чтобы совокупиться с нею, то убей женщину и скотину: да будут они преданы смерти, кровь их на них.
Если кто возьмет сестру свою, дочь отца своего или дочь матери своей, и увидит наготу ее, и она увидит наготу его: это срам, да будут они истреблены пред глазами сынов народа своего; он открыл наготу сестры своей: грех свой понесет он.
Если кто ляжет с женою во время болезни кровоочищения и откроет наготу ее, то он обнажил истечения ее, и она открыла течение кровей своих: оба они да будут истреблены из народа своего.
Наготы сестры матери твоей и сестры отца твоего не открывай, ибо таковой обнажает плоть свою: грех свой понесут они.
Кто ляжет с теткою своею, тот открыл наготу дяди своего; грех свой понесут они, бездетными умрут.
Если кто возьмет жену брата своего: это гнусно; он открыл наготу брата своего, бездетны будут они.
Соблюдайте все уставы Мои и все законы Мои и исполняйте их, – и не свергнет вас с себя земля, в которую Я веду вас жить.
Не поступайте по обычаям народа, который Я прогоняю от вас; ибо они всё это делали, и Я вознегодовал на них,
и сказал Я вам: вы владейте землею их, и вам отдаю в наследие землю, в которой течет молоко и мед. Я Господь, Бог ваш, Который отделил вас от всех народов.
Отличайте скот чистый от нечистого и птицу чистую от нечистой и не оскверняйте душ ваших скотом и птицею и всем пресмыкающимся по земле, что отличил Я, как нечистое.
Будьте предо Мною святы, ибо Я свят Господь [Бог ваш], и Я отделил вас от народов, чтобы вы были Мои.
Мужчина ли или женщина, если будут они вызывать мертвых или волхвовать, да будут преданы смерти: камнями должно побить их, кровь их на них.
Специальные правила для священников и их семейств.
И сказал Господь Моисею: объяви священникам, сынам Аароновым, и скажи им: да не оскверняют себя прикосновением к умершему из народа своего;
только к ближнему родственнику своему, к матери своей и к отцу своему, к сыну своему и дочери своей, к брату своему
и к сестре своей, девице, живущей при нем и не бывшей замужем, можно ему прикасаться, не оскверняя себя;
и прикосновением к кому бы то ни было в народе своем не должен он осквернять себя, чтобы не сделаться нечистым.
Они не должны брить головы своей и подстригать края бороды своей и делать нарезы на теле своем.
Они должны быть святы Богу своему и не должны бесчестить имени Бога своего, ибо они приносят жертвы Господу, хлеб Богу своему, и потому должны быть святы.
Они не должны брать за себя блудницу и опороченную, не должны брать и жену, отверженную мужем своим, ибо они святы [Господу] Богу своему.
Святи его, ибо он приносит хлеб [Господу] Богу твоему: да будет он у тебя свят, ибо свят Я Господь, освящающий вас.
Если дочь священника осквернит себя блудодеянием, то она бесчестит отца своего; огнем должно сжечь ее.
Великий же священник из братьев своих, на голову которого возлит елей помазания, и который освящен, чтобы облачаться в священные одежды, не должен обнажать головы своей и раздирать одежд своих;
и ни к какому умершему не должен он приступать: даже прикосновением к умершему отцу своему и матери своей он не должен осквернять себя.
И от святилища он не должен отходить и бесчестить святилище Бога своего, ибо освящение елеем помазания Бога его на нем. Я Господь.
В жену он должен брать девицу [из народа своего]:
вдову, или отверженную, или опороченную, [или] блудницу, не должен он брать, но девицу из народа своего должен он брать в жену;
он не должен порочить семени своего в народе своем, ибо Я Господь [Бог], освящающий его.
И сказал Господь Моисею, говоря:
скажи Аарону: никто из семени твоего во все роды их, у которого на теле будет недостаток, не должен приступать, чтобы приносить хлеб Богу своему;
никто, у кого на теле есть недостаток, не должен приступать, ни слепой, ни хромой, ни уродливый,
ни такой, у которого переломлена нога или переломлена рука,
ни горбатый, ни с сухим членом, ни с бельмом на глазу, ни коростовый, ни паршивый, ни с поврежденными ятрами;
ни один человек из семени Аарона священника, у которого на теле есть недостаток, не должен приступать, чтобы приносить жертвы Господу; недостаток на нем, поэтому не должен он приступать, чтобы приносить хлеб Богу своему;
хлеб Бога своего из великих святынь и из святынь он может есть;
но к завесе не должен он приходить и к жертвеннику не должен приступать, потому что недостаток на нем: не должен он бесчестить святилища Моего, ибо Я Господь, освящающий их.
И объявил это Моисей Аарону и сынам его и всем сынам Израилевым.
Повеление священникам и всем поступать осторожно со святыми жертвами и относительно животных для жертв.
И сказал Господь Моисею, говоря:
скажи Аарону и сынам его, чтоб они осторожно поступали со святынями сынов Израилевых и не бесчестили святаго имени Моего в том, что они посвящают Мне. Я Господь.
Скажи им: если кто из всего потомства вашего в роды ваши, имея на себе нечистоту, приступит к святыням, которые посвящают сыны Израилевы Господу, то истребится душа та от лица Моего. Я Господь [Бог ваш].
Кто из семени Ааронова прокажен, или имеет истечение, тот не должен есть святынь, пока не очистится; и кто прикоснется к чему-нибудь нечистому от мертвого, или у кого случится излияние семени,
или кто прикоснется к какому-нибудь гаду, от которого он сделается нечист, или к человеку, от которого он сделается нечист какою бы то ни было нечистотою, –
тот, прикоснувшийся к сему, нечист будет до вечера и не должен есть святынь, прежде нежели омоет тело свое водою;
но когда зайдет солнце и он очистится, тогда может он есть святыни, ибо это его пища.
Мертвечины и звероядины он не должен есть, чтобы не оскверниться этим. Я Господь.
Да соблюдают они повеления Мои, чтобы не понести на себе греха и не умереть в нем, когда нарушат сие. Я Господь [Бог], освящающий их.
Никто посторонний не должен есть святыни; поселившийся у священника и наемник не должен есть святыни;
если же священник купит себе человека за серебро, то сей может есть оную; также и домочадцы его могут есть хлеб его.
Если дочь священника выйдет в замужество за постороннего, то она не должна есть приносимых святынь;
когда же дочь священника будет вдова, или разведенная, и детей нет у нее, и возвратится в дом отца своего, как была в юности своей, тогда она может есть хлеб отца своего; а посторонний никто не должен есть его.
Кто по ошибке съест что-нибудь из святыни, тот должен отдать священнику святыню и приложить к ней пятую ее долю.
Священники сами не должны порочить святыни сынов Израилевых, которые они приносят Господу,
и не должны навлекать на себя вину в преступлении, когда будут есть святыни свои, ибо Я Господь, освящающий их.
И сказал Господь Моисею, говоря:
объяви Аарону и сынам его и всем сынам Израилевым и скажи им: если кто из дома Израилева, или из пришельцев, [поселившихся] между Израильтянами, по обету ли какому, или по усердию приносит жертву свою, которую приносят Господу во всесожжение,
то, чтобы сим приобрести благоволение от Бога, жертва должна быть без порока, мужеского пола, из крупного скота, из овец и из коз;
никакого животного, на котором есть порок, не приносите [Господу], ибо это не приобретет вам благоволения.
И если кто приносит мирную жертву Господу, исполняя обет, или по усердию, [или в праздники ваши,] из крупного скота или из мелкого, то жертва должна быть без порока, чтоб быть угодною Богу: никакого порока не должно быть на ней;
животного слепого, или поврежденного, или уродливого, или больного, или коростового, или паршивого, таких не приносите Господу и в жертву не давайте их на жертвенник Господень;
тельца и агнца с членами, несоразмерно длинными или короткими, в жертву усердия принести можешь; а если по обету, то это не угодно будет Богу;
животного, у которого ятра раздавлены, разбиты, оторваны или вырезаны, не приносите Господу и в земле вашей не делайте сего;
и из рук иноземцев не приносите всех таковых животных в дар Богу вашему, потому что на них повреждение, порок на них: не приобретут они вам благоволения.
И сказал Господь Моисею, говоря:
когда родится теленок, или ягненок, или козленок, то семь дней он должен пробыть при матери своей, а от восьмого дня и далее будет благоугоден для приношения в жертву Господу;
но ни коровы, ни овцы не заколайте в один день с порождением ее.
Если прино́сите Господу жертву благодарения, то приноси́те ее так, чтоб она приобрела вам благоволение;
в тот же день должно съесть ее, не оставляйте от нее до утра. Я Господь.
И соблюдайте заповеди Мои и исполняйте их. Я Господь.
Не бесчестите святого имени Моего, чтоб Я был святим среди сынов Израилевых. Я Господь, освящающий вас,
Который вывел вас из земли Египетской, чтоб быть вашим Богом. Я Господь.
Законы о праздниках, о приносимых в них жертвах, о субботе, Пасхе, первых плодах, дне искупления, празднике кущей.
И сказал Господь Моисею, говоря:
объяви сынам Израилевым и скажи им о праздниках Господних, в которые должно созывать священные собрания. Вот праздники Мои:
шесть дней можно делать дела, а в седьмой день суббота покоя, священное собрание; никакого дела не делайте; это суббота Господня во всех жилищах ваших.
Вот праздники Господни, священные собрания, которые вы должны созывать в свое время:
в первый месяц, в четырнадцатый [день] месяца вечером Пасха Господня;
и в пятнадцатый день того же месяца праздник опресноков Господу; семь дней ешьте опресноки;
в первый день да будет у вас священное собрание; никакой работы не работайте;
и в течение семи дней приносите жертвы Господу; в седьмой день также священное собрание; никакой работы не работайте.
И сказал Господь Моисею, говоря:
объяви сынам Израилевым и скажи им: когда придете в землю, которую Я даю вам, и будете жать на ней жатву, то принесите первый сноп жатвы вашей к священнику;
он вознесет этот сноп пред Господом, чтобы вам приобрести благоволение; на другой день праздника вознесет его священник;
и в день возношения снопа принесите во всесожжение Господу агнца однолетнего, без порока,
и с ним хлебного приношения две десятых части ефы пшеничной муки, смешанной с елеем, в жертву Господу, в приятное благоухание, и возлияния к нему четверть гина вина;
никакого нового хлеба, ни сушеных зерен, ни зерен сырых не ешьте до того дня, в который принесете приношения Богу вашему: это вечное постановление в роды ваши во всех жилищах ваших.
Отсчитайте себе от первого дня после праздника, от того дня, в который приносите сноп потрясания, семь полных недель,
до первого дня после седьмой недели отсчитайте пятьдесят дней, и тогда принесите новое хлебное приношение Господу:
от жилищ ваших приносите два хлеба возношения, которые должны состоять из двух десятых частей ефы пшеничной муки и должны быть испечены кислые, как первый плод Господу;
вместе с хлебами представьте семь агнцев без порока, однолетних, и из крупного скота одного тельца и двух овнов [без порока]; да будет это во всесожжение Господу, и хлебное приношение и возлияние к ним, в жертву, в приятное благоухание Господу.
Приготовьте также из стада коз одного козла в жертву за грех и двух однолетних агнцев в жертву мирную [вместе с хлебом первого плода];
священник должен принести это, потрясая пред Господом, вместе с потрясаемыми хлебами первого плода и с двумя агнцами, и это будет святынею Господу; священнику, [который приносит, это принадлежит];
и созывайте народ в сей день, священное собрание да будет у вас, никакой работы не работайте: это постановление вечное во всех жилищах ваших в роды ваши.
Когда будете жать жатву на земле вашей, не дожинай до края поля твоего, когда жнешь, и оставшегося от жатвы твоей не подбирай; бедному и пришельцу оставь это. Я Господь, Бог ваш.
И сказал Господь Моисею, говоря:
скажи сынам Израилевым: в седьмой месяц, в первый [день] месяца да будет у вас покой, праздник труб, священное собрание [да будет у вас];
никакой работы не работайте и приносите жертву Господу.
И сказал Господь Моисею, говоря:
также в девятый [день] седьмого месяца сего, день очищения, да будет у вас священное собрание; смиряйте души ваши и приносите жертву Господу;
В еврейском и в греческом, стоит «десятый», а не «девятый» день.
никакого дела не делайте в день сей, ибо это день очищения, дабы очистить вас пред лицем Господа, Бога вашего;
а всякая душа, которая не смирит себя в этот день, истребится из народа своего;
и если какая душа будет делать какое-нибудь дело в день сей, Я истреблю ту душу из народа ее;
никакого дела не делайте: это постановление вечное в роды ваши, во всех жилищах ваших;
это для вас суббота покоя, и смиряйте души ваши, с вечера девятого [дня] месяца; от вечера до вечера [десятого дня месяца] празднуйте субботу вашу.
И сказал Господь Моисею, говоря:
скажи сынам Израилевым: с пятнадцатого дня того же седьмого месяца праздник кущей, семь дней Господу;
в первый день священное собрание, никакой работы не работайте;
в течение семи дней приносите жертву Господу; в восьмой день священное собрание да будет у вас, и приносите жертву Господу: это отдание праздника, никакой работы не работайте.
Вот праздники Господни, в которые должно созывать священные собрания, чтобы приносить в жертву Господу всесожжение, хлебное приношение, заколаемые жертвы и возлияния, каждое в свой день,
кроме суббот Господних и кроме даров ваших, и кроме всех обетов ваших и кроме всего приносимого по усердию вашему, что вы даете Господу.
А в пятнадцатый день седьмого месяца, когда вы собираете произведения земли, празднуйте праздник Господень семь дней: в первый день покой и в восьмой день покой;
в первый день возьмите себе ветви красивых дерев, ветви пальмовые и ветви дерев широколиственных и верб речных, и веселитесь пред Господом Богом вашим семь дней;
и празднуйте этот праздник Господень семь дней в году: это постановление вечное в роды ваши; в седьмой месяц празднуйте его;
в кущах живите семь дней; всякий туземец Израильтянин должен жить в кущах,
чтобы знали роды ваши, что в кущах поселил Я сынов Израилевых, когда вывел их из земли Египетской. Я Господь, Бог ваш.
И объявил Моисей сынам Израилевым о праздниках Господних.
1 Уход за светильником и хлебами предложения; 10 вина пришельца или туземца при нарушении закона.
И сказал Господь Моисею, говоря:
прикажи сынам Израилевым, чтоб они принесли тебе елея чистого, выбитого, для освещения, чтобы непрестанно горел светильник;
вне завесы ковчега откровения в скинии собрания Аарон [и сыны его] должны ставить оный пред Господом от вечера до утра всегда: это вечное постановление в роды ваши;
на подсвечнике чистом должны они ставить светильник пред Господом всегда.
И возьми пшеничной муки и испеки из нее двенадцать хлебов; в каждом хлебе должны быть две десятых ефы;
и положи их в два ряда, по шести в ряд, на чистом столе пред Господом;
и положи на [каждый] ряд чистого ливана [и соли], и будет это при хлебе, в память, в жертву Господу;
в каждый день субботы постоянно должно полагать их пред Господом от сынов Израилевых: это завет вечный;
они будут принадлежать Аарону и сынам его, которые будут есть их на святом месте, ибо это великая святыня для них из жертв Господних: это постановление вечное.
И вышел сын одной Израильтянки, родившейся от Египтянина, к сынам Израилевым, и поссорился в стане сын Израильтянки с Израильтянином;
хулил сын Израильтянки имя [Господне] и злословил. И привели его к Моисею [имя же матери его Саломиф, дочь Давриина, из племени Данова];
и посадили его под стражу, доколе не будет объявлена им воля Господня.
И сказал Господь Моисею, говоря:
выведи злословившего вон из стана, и все слышавшие пусть положат руки свои на голову его, и все общество побьет его камнями;
и сынам Израилевым скажи: кто будет злословить Бога своего, тот понесет грех свой;
и хулитель имени Господня должен умереть, камнями побьет его все общество: пришлец ли, туземец ли станет хулить имя [Господне], предан будет смерти.
Кто убьет какого-либо человека, тот предан будет смерти.
Кто убьет скотину, должен заплатить за нее, скотину за скотину.
Кто сделает повреждение на теле ближнего своего, тому должно сделать то же, что он сделал:
перелом за перелом, око за око, зуб за зуб; как он сделал повреждение на теле человека, так и ему должно сделать.
Кто убьет скотину, должен заплатить за нее; а кто убьет человека, того должно предать смерти.
Один суд должен быть у вас, как для пришельца, так и для туземца; ибо Я Господь, Бог ваш.
И сказал Моисей сынам Израилевым; и вывели злословившего вон из стана, и побили его камнями, и сделали сыны Израилевы, как повелел Господь Моисею.
Седьмой год – субботний, пятидесятый – юбилейный; их влияние на владение землею и рабами.
И сказал Господь Моисею на горе Синае, говоря:
объяви сынам Израилевым и скажи им: когда придете в землю, которую Я даю вам, тогда земля должна покоиться в субботу Господню;
шесть лет засевай поле твое и шесть лет обрезывай виноградник твой, и собирай произведения их,
а в седьмой год да будет суббота покоя земли, суббота Господня: поля твоего не засевай и виноградника твоего не обрезывай;
что само вырастет на жатве твоей, не сжинай, и гроздов с необрезанных лоз твоих не снимай; да будет это год покоя земли;
и будет это в продолжение субботы земли всем вам в пищу, тебе и рабу твоему, и рабе твоей, и наемнику твоему, и поселенцу твоему, поселившемуся у тебя;
и скоту твоему и зверям, которые на земле твоей, да будут все произведения ее в пищу.
И насчитай себе семь субботних лет, семь раз по семи лет, чтоб было у тебя в семи субботних годах сорок девять лет;
и воструби трубою в седьмой месяц, в десятый [день] месяца, в день очищения вострубите трубою по всей земле вашей;
и освятите пятидесятый год и объявите свободу на земле всем жителям ее: да будет это у вас юбилей; и возвратитесь каждый во владение свое, и каждый возвратитесь в свое племя.
Пятидесятый год да будет у вас юбилей: не сейте и не жните, что само вырастет на земле, и не снимайте ягод с необрезанных лоз ее,
ибо это юбилей: священным да будет он для вас; с поля ешьте произведения ее.
В юбилейный год возвратитесь каждый во владение свое.
Если будешь продавать что ближнему твоему, или будешь покупать что у ближнего твоего, не обижайте друг друга;
по расчислению лет после юбилея ты должен покупать у ближнего твоего, и по расчислению лет дохода он должен продавать тебе;
если много остается лет, умножь цену; а если мало лет остается, уменьши цену, ибо известное число лет жатв он продает тебе.
Не обижайте один другого; бойся Бога твоего, ибо Я Господь, Бог ваш.
Исполняйте постановления Мои, и храните законы Мои и исполняйте их, и будете жить спокойно на земле;
и будет земля давать плод свой, и будете есть досыта, и будете жить спокойно на ней.
Если скажете: что же нам есть в седьмой год, когда мы не будем ни сеять, ни собирать произведений наших?
Я пошлю благословение Мое на вас в шестой год, и он принесет произведений на три года;
и будете сеять в восьмой год, но есть будете произведения старые до девятого года; доколе не поспеют произведения его, будете есть старое.
Землю не должно продавать навсегда, ибо Моя земля: вы пришельцы и поселенцы у Меня;
по всей земле владения вашего дозволяйте выкуп земли.
Если брат твой обеднеет и продаст от владения своего, то придет близкий его родственник и выкупит проданное братом его;
если же некому за него выкупить, но сам он будет иметь достаток и найдет, сколько нужно на выкуп,
то пусть он расчислит годы продажи своей и возвратит остальное тому, кому он продал, и вступит опять во владение свое;
если же не найдет рука его, сколько нужно возвратить ему, то проданное им останется в руках покупщика до юбилейного года, а в юбилейный год отойдет оно, и он опять вступит во владение свое.
Если кто продаст жилой дом в городе, огражденном стеною, то выкупить его можно до истечения года от продажи его: в течение года выкупить его можно;
если же не будет он выкуплен до истечения целого года, то дом, который в городе, имеющем стену, останется навсегда у купившего его в роды его, и в юбилей не отойдет от него.
А домы в селениях, вокруг которых нет стены, должно считать наравне с полем земли: выкупать их [всегда] можно, и в юбилей они отходят.
А города левитов, домы в городах владения их левитам всегда можно выкупать;
а кто из левитов не выкупит, то проданный дом в городе владения их в юбилей отойдет, потому что домы в городах левитских составляют их владение среди сынов Израилевых;
и полей вокруг городов их продавать нельзя, потому что это вечное владение их.
Если брат твой обеднеет и придет в упадок у тебя, то поддержи его, пришлец ли он, или поселенец, чтоб он жил с тобою;
не бери от него роста и прибыли и бойся Бога твоего; [Я Господь,] чтоб жил брат твой с тобою;
серебра твоего не отдавай ему в рост и хлеба твоего не отдавай ему для получения прибыли.
Я Господь, Бог ваш, Который вывел вас из земли Египетской, чтобы дать вам землю Ханаанскую, чтоб быть вашим Богом.
Когда обеднеет у тебя брат твой и продан будет тебе, то не налагай на него работы рабской:
он должен быть у тебя как наемник, как поселенец; до юбилейного года пусть работает у тебя,
а тогда пусть отойдет он от тебя, сам и дети его с ним, и возвратится в племя свое, и вступит опять во владение отцов своих,
потому что они – Мои рабы, которых Я вывел из земли Египетской: не должно продавать их, как продают рабов;
не господствуй над ним с жестокостью и бойся Бога твоего.
А чтобы раб твой и рабыня твоя были у тебя, то покупайте себе раба и рабыню у народов, которые вокруг вас;
также и из детей поселенцев, поселившихся у вас, можете покупать, и из племени их, которое у вас, которое у них родилось в земле вашей, и они могут быть вашей собственностью;
можете передавать их в наследство и сынам вашим по себе, как имение; вечно владейте ими, как рабами. А над братьями вашими, сынами Израилевыми, друг над другом, не господствуйте с жестокостью.
Если пришлец или поселенец твой будет иметь достаток, а брат твой пред ним обеднеет и продастся пришельцу, поселившемуся у тебя, или кому-нибудь из племени пришельца,
то после продажи можно выкупить его; кто-нибудь из братьев его должен выкупить его,
или дядя его, или сын дяди его должен выкупить его, или кто-нибудь из родства его, из племени его, должен выкупить его; или если будет иметь достаток, сам выкупится.
И он должен рассчитаться с купившим его, начиная от того года, когда он продал себя, до года юбилейного, и серебро, за которое он продал себя, должно отдать ему по числу лет; как временный наемник он должен быть у него;
и если еще много остается лет, то по мере их он должен отдать в выкуп за себя серебро, за которое он куплен;
если же мало остается лет до юбилейного года, то он должен сосчитать и по мере лет отдать за себя выкуп.
Он должен быть у него, как наемник, во все годы; он не должен господствовать над ним с жестокостью в глазах твоих.
Если же он не выкупится таким образом, то в юбилейный год отойдет сам и дети его с ним,
потому что сыны Израилевы Мои рабы; они Мои рабы, которых Я вывел из земли Египетской. Я Господь, Бог ваш.
Благословения и наказания предложены для выбора; Бог не отвергнет Своего завета.
Не делайте себе кумиров и изваяний, и столбов не ставьте у себя, и камней с изображениями не кладите в земле вашей, чтобы кланяться пред ними, ибо Я Господь Бог ваш.
Субботы Мои соблюдайте и святилище Мое чтите: Я Господь.
Если вы будете поступать по уставам Моим и заповеди Мои будете хранить и исполнять их,
то Я дам вам дожди в свое время, и земля даст произрастения свои, и дерева полевые дадут плод свой;
и молотьба хлеба будет достигать у вас собирания винограда, собирание винограда будет достигать посева, и будете есть хлеб свой досыта, и будете жить на земле [вашей] безопасно;
пошлю мир на землю [вашу], ляжете, и никто вас не обеспокоит, сгоню лютых зверей с земли [вашей], и меч не пройдет по земле вашей;
и будете прогонять врагов ваших, и падут они пред вами от меча;
пятеро из вас прогонят сто, и сто из вас прогонят тьму, и падут враги ваши пред вами от меча;
призрю на вас [и благословлю вас], и плодородными сделаю вас, и размножу вас, и буду тверд в завете Моем с вами;
и будете есть старое прошлогоднее, и выбросите старое ради нового;
и поставлю жилище Мое среди вас, и душа Моя не возгнушается вами;
и буду ходить среди вас и буду вашим Богом, а вы будете Моим народом.
Я Господь Бог ваш, Который вывел вас из земли Египетской, чтоб вы не были там рабами, и сокрушил узы ярма вашего, и повел вас с поднятою головою.
Если же не послушаете Меня и не будете исполнять всех заповедей сих,
и если презрите Мои постановления, и если душа ваша возгнушается Моими законами, так что вы не будете исполнять всех заповедей Моих, нарушив завет Мой, –
то и Я поступлю с вами так: пошлю на вас ужас, чахлость и горячку, от которых истомятся глаза и измучится душа, и будете сеять семена ваши напрасно, и враги ваши съедят их;
обращу лице Мое на вас, и падете пред врагами вашими, и будут господствовать над вами неприятели ваши, и побежите, когда никто не гонится за вами.
Если и при всем том не послушаете Меня, то Я всемеро увеличу наказание за грехи ваши,
и сломлю гордое упорство ваше, и небо ваше сделаю, как железо, и землю вашу, как медь;
и напрасно будет истощаться сила ваша, и земля ваша не даст произрастений своих, и дерева земли [вашей] не дадут плодов своих.
Если же [после сего] пойдете против Меня и не захотите слушать Меня, то Я прибавлю вам ударов всемеро за грехи ваши:
пошлю на вас зверей полевых, которые лишат вас детей, истребят скот ваш и вас уменьшат, так что опустеют дороги ваши.
Если и после сего не исправитесь и пойдете против Меня,
то и Я [в ярости] пойду против вас и поражу вас всемеро за грехи ваши,
и наведу на вас мстительный меч в отмщение за завет; если же вы укроетесь в города ваши, то пошлю на вас язву, и преданы будете в руки врага;
хлеб, подкрепляющий человека, истреблю у вас; десять женщин будут печь хлеб ваш в одной печи и будут отдавать хлеб ваш весом; вы будете есть и не будете сыты.
Если же и после сего не послушаете Меня и пойдете против Меня,
то и Я в ярости пойду против вас и накажу вас всемеро за грехи ваши,
и будете есть плоть сынов ваших, и плоть дочерей ваших будете есть;
разорю высоты ваши и разрушу столбы ваши, и повергну трупы ваши на обломки идолов ваших, и возгнушается душа Моя вами;
города ваши сделаю пустынею, и опустошу святилища ваши, и не буду обонять приятного благоухания [жертв] ваших;
опустошу землю [вашу], так что изумятся о ней враги ваши, поселившиеся на ней;
а вас рассею между народами и обнажу вслед вас меч, и будет земля ваша пуста и города ваши разрушены.
Тогда удовлетворит себя земля за субботы свои во все дни запустения [своего]; когда вы будете в земле врагов ваших, тогда будет покоиться земля и удовлетворит себя за субботы свои;
во все дни запустения [своего] будет она покоиться, сколько ни покоилась в субботы ваши, когда вы жили на ней.
Оставшимся из вас пошлю в сердца робость в земле врагов их, и шум колеблющегося листа погонит их, и побегут, как от меча, и падут, когда никто не преследует,
и споткнутся друг на друга, как от меча, между тем как никто не преследует, и не будет у вас силы противостоять врагам вашим;
и погибнете между народами, и пожрет вас земля врагов ваших;
а оставшиеся из вас исчахнут за свои беззакония в землях врагов ваших и за беззакония отцов своих исчахнут;
тогда признаются они в беззаконии своем и в беззаконии отцов своих, как они совершали преступления против Меня и шли против Меня,
за что и Я [в ярости] шел против них и ввел их в землю врагов их; тогда покорится необрезанное сердце их, и тогда потерпят они за беззакония свои.
И Я вспомню завет Мой с Иаковом и завет Мой с Исааком, и завет Мой с Авраамом вспомню, и землю вспомню;
тогда как земля оставлена будет ими и будет удовлетворять себя за субботы свои, опустев от них, и они будут терпеть за свое беззаконие, за то, что презирали законы Мои и душа их гнушалась постановлениями Моими,
и тогда как они будут в земле врагов их, – Я не презрю их и не возгнушаюсь ими до того, чтоб истребить их, чтоб разрушить завет Мой с ними, ибо Я Господь, Бог их;
вспомню для них завет с предками, которых вывел Я из земли Египетской пред глазами народов, чтоб быть их Богом. Я Господь.
Вот постановления и определения и законы, которые постановил Господь между Собою и между сынами Израилевыми на горе Синае, чрез Моисея.
Постановления для священников об обетах и о посвященном при обете; десятина – святыня Господня.
И сказал Господь Моисею, говоря:
объяви сынам Израилевым и скажи им: если кто дает обет посвятить душу Господу по оценке твоей,
то оценка твоя мужчине от двадцати лет до шестидесяти должна быть пятьдесят сиклей серебряных, по сиклю священному;
если же это женщина, то оценка твоя должна быть тридцать сиклей;
от пяти лет до двадцати оценка твоя мужчине должна быть двадцать сиклей, а женщине десять сиклей;
а от месяца до пяти лет оценка твоя мужчине должна быть пять сиклей серебра, а женщине оценка твоя три сикля серебра;
от шестидесяти лет и выше мужчине оценка твоя должна быть пятнадцать сиклей серебра, а женщине десять сиклей.
Если же он беден и не в силах отдать по оценке твоей, то пусть представят его священнику, и священник пусть оценит его: соразмерно с состоянием давшего обет пусть оценит его священник.
Если же то будет скот, который приносят в жертву Господу, то все, что дано Господу, должно быть свято:
не должно выменивать его и заменять хорошее худым, или худое хорошим; если же станет кто заменять скотину скотиною, то и она и замен ее будет святынею.
Если же то будет какая-нибудь скотина нечистая, которую не приносят в жертву Господу, то должно представить скотину священнику,
и священник оценит ее, хороша ли она, или худа, и как оценит священник, так и должно быть;
если же кто хочет выкупить ее, то пусть прибавит пятую долю к оценке твоей.
Если кто посвящает дом свой в святыню Господу, то священник должен оценить его, хорош ли он, или худ, и как оценит его священник, так и состоится;
если же посвятивший захочет выкупить дом свой, то пусть прибавит пятую часть серебра оценки твоей, и тогда будет его.
Если поле из своего владения посвятит кто Господу, то оценка твоя должна быть по мере посева: за посев хомера ячменя пятьдесят сиклей серебра;
если от юбилейного года посвящает кто поле свое, – должно состояться по оценке твоей;
если же после юбилея посвящает кто поле свое, то священник должен рассчитать серебро по мере лет, оставшихся до юбилейного года, и должно убавить из оценки твоей;
если же захочет выкупить поле посвятивший его, то пусть он прибавит пятую часть серебра оценки твоей, и оно останется за ним;
если же он не выкупит поля, и будет продано поле другому человеку, то уже нельзя выкупить:
поле то, когда оно в юбилей отойдет, будет святынею Господу, как бы поле заклятое; священнику достанется оно во владение.
А если кто посвятит Господу поле купленное, которое не из полей его владения,
то священник должен рассчитать ему количество оценки до юбилейного года, и должен он отдать по расчету в тот же день, как святыню Господню;
поле же в юбилейный год перейдет опять к тому, у кого куплено, кому принадлежит владение той земли.
Всякая оценка твоя должна быть по сиклю священному, двадцать гер должно быть в сикле.
Только первенцев из скота, которые по первенству принадлежат Господу, не должен никто посвящать: вол ли то, или мелкий скот, – Господни они.
Если же скот нечистый, то должно выкупить по оценке твоей и приложить к тому пятую часть; если не выкупят, то должно продать по оценке твоей.
Только все заклятое, что под заклятием отдает человек Господу из своей собственности, – человека ли, скотину ли, поле ли своего владения, – не продается и не выкупается: все заклятое есть великая святыня Господня;
все заклятое, что заклято от людей, не выкупается: оно должно быть предано смерти.
И всякая десятина на земле из семян земли и из плодов дерева принадлежит Господу: это святыня Господня;
если же кто захочет выкупить десятину свою, то пусть приложит к цене ее пятую долю.
И всякую десятину из крупного и мелкого скота, из всего, что проходит под жезлом десятое, должно посвящать Господу;
не должно разбирать, хорошее ли то, или худое, и не должно заменять его; если же кто заменит его, то и само оно и замен его будет святынею и не может быть выкуплено.
Вот заповеди, которые заповедал Господь Моисею для сынов Израилевых на горе Синае.
Церковнославянский (рус)
И воз­зва́ Госпо́дь Моисе́а, и рече́ ему́ изъ ски́нiи свидѣ́нiя, глаго́ля:
глаго́ли сыно́мъ Изра́илевымъ, и рече́ши къ ни́мъ: человѣ́къ от­ ва́съ а́ще при­­несе́тъ да́ры Го́споду, от­ ското́въ и от­ говя́дъ и от­ ове́цъ да при­­несе́те да́ры ва́шя:
а́ще всесожже́нiе да́ръ его́, от­ говя́дъ му́жескъ по́лъ непоро́ченъ при­­несе́тъ, предъ две́ри ски́нiи свидѣ́нiя да при­­несе́тъ е́ прiя́тно предъ Го́сподемъ,
и да воз­ложи́тъ ру́ку на главу́ при­­ноше́нiя, прiя́тно ему́, уми́лостивити о не́мъ:
и да зако́лютъ телца́ предъ Го́сподемъ: и да при­­несу́тъ сы́нове Ааро́новы жерцы́ кро́вь, и да пролiю́тъ кро́вь на олта́рь о́крестъ, и́же у две́рiй ски́нiи свидѣ́нiя,
и одра́в­ше всесожже́нiе, да раздробя́тъ е́ на у́ды,
и да воз­ложа́тъ сы́нове Ааро́ни жерцы́ о́гнь на олта́рь, и да вскладу́тъ дрова́ на о́гнь:
и да вскладу́тъ сы́нове Ааро́ни жерцы́ раздробле́ная, и главу́, и ту́къ на дрова́ су́щая на огни́ я́же на олтари́,
утро́бу же и но́ги да измы́ютъ водо́ю: и да воз­ложи́тъ жре́цъ вся́ на олта́рь: при­­ноше́нiе е́сть же́ртва, воня́ благо­уха́нiя Го́споду.
А́ще же от­ ове́цъ да́ръ сво́й Го́сподеви [принесе́тъ] от­ а́гнецъ и от­ ко́злищъ во всесожже́нiе, му́жескъ по́лъ непоро́ченъ да при­­несе́тъ и́,
и да воз­ложи́тъ ру́ку на главу́ его́, и да зако́лютъ е́ въ странѣ́ олтаря́ къ сѣ́веру предъ Го́сподемъ: и да пролiю́тъ сы́нове Ааро́ни жерцы́ кро́вь его́ на олта́рь о́крестъ:
и да раздробя́тъ его́ на у́ды, и главу́, и ту́къ его́, и да вскладу́тъ я́ жерцы́ на дрова́ су́щая на огни́ я́же на олтари́,
и утро́бу и но́ги измы́ютъ водо́ю: и при­­несе́тъ жре́цъ вся́, и да воз­ложи́тъ на олта́рь: при­­ноше́нiе е́сть же́ртва, воня́ благо­уха́нiя Го́споду.
А́ще же от­ пти́цъ при­­ноше́нiе при­­несе́тъ да́ръ сво́й Го́споду, и при­­несе́тъ от­ го́рлицъ или́ от­ го́лубовъ да́ръ сво́й,
и да при­­несе́тъ и́ жре́цъ ко олтарю́, и да от­то́ргнетъ главу́ его́, и да воз­ложи́тъ жре́цъ на олта́рь и исцѣди́тъ кро́вь у стоя́ла олтаря́:
и да от­лучи́тъ горта́нь съ пе́рiемъ, и изве́ргнетъ ю́ от­ олтаря́ на восто́къ на мѣ́сто пе́пела:
и да изло́митъ его́ от­ кри́лъ, и да не раздѣли́тъ: и да воз­ложи́тъ е́ жре́цъ на олта́рь на дрова́, я́же на огни́: при­­ноше́нiе е́сть же́ртва, воня́ благо­уха́нiя Го́споду.
А́ще же душа́ при­­несе́тъ да́ръ же́ртву Го́споду, мука́ пшени́чна да бу́детъ да́ръ его́, и да воз­лiе́тъ на ню́ еле́й, и воз­ложи́тъ на ню́ Лива́нъ: же́ртва е́сть:
и да при­­несе́тъ ю́ къ сыно́мъ Ааро́нимъ жерце́мъ, и во́зметъ от­ нея́ по́лну го́рсть муки́ пшени́чны съ еле́емъ и ве́сь Лива́нъ ея́, и да воз­ложи́тъ жре́цъ па́мять ея́ на олта́рь: же́ртва воня́ благо­уха́нiя Го́споду:
и оста́нокъ от­ же́ртвы Ааро́ну и сыно́мъ его́: свято́е святы́хъ от­ же́ртвъ Госпо́днихъ.
А́ще же при­­несе́тъ да́ръ же́ртву пече́ну въ пещи́ от­ муки́ пшени́чны, хлѣ́бы прѣ́сны спря́жены съ еле́емъ и опрѣсно́ки пома́заны еле́емъ.
А́ще же же́ртва от­ сковрады́ да́ръ тво́й, мука́ пшени́чна смѣ́шена со еле́емъ, прѣ́сна да бу́дутъ:
и да разло́миши я́ на укру́хи, и воз­лiе́ши на ня́ еле́й: же́ртва е́сть Го́споду.
А́ще же же́ртву от­ огни́ща да́ръ тво́й, мука́ пшени́чна съ еле́емъ да сотворе́на бу́детъ:
и при­­несе́тъ же́ртву, ю́же а́ще сотвори́тъ от­ си́хъ Го́споду, и да при­­несе́тъ къ жерцу́:
и при­­ступи́въ ко олтарю́, да отъ­и́метъ жре́цъ от­ же́ртвы па́мять ея́, и да воз­ложи́тъ жре́цъ на олта́рь: при­­ноше́нiе воня́ благово́нiя Го́споду:
оста́нокъ же от­ же́ртвы Ааро́ну и сыно́мъ его́: свята́я святы́хъ от­ при­­ноше́нiй Го́споду.
Вся́ку же́ртву, ю́же а́ще при­­но́сите Го́споду, не сотвори́те ква́сну: вся́къ бо ква́съ и вся́къ ме́дъ да не при­­несе́те от­ него́, е́же при­­носи́ти Го́споду да́ръ.
От нача́тковъ да при­­несе́те я́ Го́споду: на олта́рь же да не воз­несу́т­ся въ воню́ благово́нiя Го́споду.
И вся́къ да́ръ же́ртвы ва́­шея со́лiю да осоли́т­ся: да не от­ста́вите со́ли завѣ́та Госпо́дня от­ же́ртвъ ва́шихъ, во вся́комъ да́рѣ ва́­шемъ да при­­несе́те Го́споду Бо́гу ва́­шему со́ль.
А́ще же при­­несе́ши же́ртву от­ нача́тковъ жи́тъ Го́споду, но́вы спря́жены зеле́ны кла́сы истла́чены Го́споду, и при­­несе́ши же́ртву от­ нача́тковъ жи́тъ:
и да воз­лiе́ши на ню́ еле́й, и да воз­ложи́ши на ню́ лива́нъ: же́ртва е́сть:
и да воз­несе́тъ жре́цъ па́мять ея́ от­ спря́женыхъ съ еле́емъ, и ве́сь лива́нъ ея́: при­­но́съ е́сть Го́споду.
А́ще же же́ртва спасе́нiя да́ръ его́ Го́споду, а́ще у́бо от­ говя́дъ е́ при­­несе́тъ, а́ще му́жескъ по́лъ или́ же́нскъ, непоро́ченъ да при­­несе́тъ е́ предъ Го́спода:
и воз­ложи́тъ ру́цѣ сво­и́ на главу́ да́ра, и да зако́летъ и́ предъ Го́сподемъ у две́рiй ски́нiи свидѣ́нiя: и да воз­лiю́тъ сы́нове Ааро́ни жерцы́ кро́вь на олта́рь всесожже́нiй о́крестъ,
и да при­­несу́тъ от­ же́ртвы спасе́нiя при­­но́съ Го́споду, ту́къ покрыва́ющiй утро́бу, и ве́сь ту́къ и́же на утро́бѣ,
и о́бѣ по́чки, и ту́къ и́же на ни́хъ и и́же на сте́гнахъ, и препо́нку, я́же на пе́чени, съ по́чками отъ­и́метъ:
и да воз­несу́тъ я́ сы́нове Ааро́ни жерцы́ на олта́рь во всесожже́нiя на дрова́ су́щая на огни́, я́же на олтари́: при­­но́съ воня́ благово́нiя Го́споду.
А́ще же от­ ове́цъ да́ръ его́ же́ртва спасе́нiя Го́споду, му́жескъ по́лъ или́ же́нскъ, непоро́ченъ да при­­несе́тъ е́.
А́ще а́гнца при­­несе́тъ да́ръ сво́й, да при­­веде́тъ его́ предъ Го́спода,
и да воз­ложи́тъ ру́ку на главу́ да́ра сво­его́, и да зако́летъ его́ у две́рiй ски́нiи свидѣ́нiя: и да пролiю́тъ сы́нове Ааро́ни жерцы́ кро́вь на олта́рь о́крестъ,
и да при­­несе́тъ от­ же́ртвы спасе́нiя при­­но́съ Го́споду, ту́къ и чре́сла чи́ста съ ля́двiями да от­лучи́тъ и́: и ве́сь ту́къ покрыва́ющiй утро́бу, и ве́сь ту́къ и́же на утро́бѣ,
и о́бѣ по́чки, и ту́къ и́же на ни́хъ, и́же на сте́гнахъ: и препо́нку, я́же на пе́чени, съ по́чками отъ­е́мь,
да воз­несе́тъ жре́цъ на олта́рь: воня́ благо­уха́нiя, при­­но́съ Го́сподеви.
А́ще же от­ козло́въ да́ръ его́ Го́споду, да при­­несе́тъ предъ Го́спода:
и воз­ложи́тъ ру́цѣ на главу́ его́, и да зако́лютъ е́ предъ Го́сподемъ у две́рiй ски́нiи свидѣ́нiя: и да пролiю́тъ сы́нове Ааро́ни жерцы́ кро́вь на олта́рь о́коло:
и да воз­несе́тъ от­ него́ при­­но́съ Го́споду, ту́къ покрыва́ющiй утро́бу, и ве́сь ту́къ и́же на утро́бѣ,
и о́бѣ по́чки, и ве́сь ту́къ, и́же на ни́хъ, и́же на сте́гнахъ, и препо́нку, я́же на пе́чени, съ по́чками от­лучи́тъ:
и да воз­несе́тъ жре́цъ на олта́рь, при­­но́съ воня́ благово́нiя Го́споду: ве́сь ту́къ Го́споду.
Зако́н­ное въ вѣ́ки въ ро́ды ва́шя, во вся́комъ обита́нiи ва́­шемъ: вся́каго ту́ка и вся́кiя кро́ве да не я́сте.
И рече́ Госпо́дь къ Моисе́ю, глаго́ля:
рцы́ къ сыно́мъ Изра́илевымъ, глаго́ля: душа́ а́ще согрѣши́тъ предъ Го́сподемъ не хотя́щи от­ всѣ́хъ повелѣ́нiй Госпо́днихъ, и́хже не лѣ́ть е́сть твори́ти, и сотвори́тъ еди́но что́ от­ ни́хъ:
а́ще у́бо архiере́й пома́зан­ный согрѣши́тъ, во е́же лю́демъ согрѣши́ти, и да при­­веде́тъ о грѣсѣ́ сво­е́мъ, и́мже согрѣши́лъ, телца́ от­ говя́дъ непоро́чна Го́сподеви о грѣсѣ́:
и да при­­веде́тъ телца́ къ две́ремъ ски́нiи свидѣ́нiя предъ Го́спода, и да воз­ложи́тъ ру́ку свою́ на главу́ телца́ предъ Го́сподемъ, и да зако́летъ телца́ предъ Го́сподемъ:
и взе́мъ жре́цъ пома́зан­ный соверше́нъ рука́ми от­ кро́ве телца́, и да внесе́тъ ю́ въ ски́нiю свидѣ́нiя,
и да омо́читъ жре́цъ пе́рстъ въ кро́ви, и да покропи́тъ от­ кро́ве седми́жды пе́рстомъ предъ Го́сподемъ, у завѣ́сы святы́ни:
и да воз­ложи́тъ жре́цъ от­ кро́ве те́лчи на ро́ги олтаря́ ѳимiа́ма сложе́нiя и́же предъ Го́сподемъ, и́же е́сть въ ски́нiи свидѣ́нiя, и всю́ кро́вь те́лчу да излiе́тъ у стоя́ла олтаря́ всесожже́нiй, и́же е́сть у две́рiй ски́нiи свидѣ́нiя,
и ве́сь ту́къ телца́, и́же о грѣсѣ́, да отъ­и́метъ от­ него́, ту́къ покрыва́ющiй утро́бу, и ве́сь ту́къ и́же на утро́бѣ,
и о́бѣ по́чки, и ту́къ и́же на ни́хъ, и́же е́сть на сте́гнахъ, и препо́нку, я́же на пе́чени, съ по́чками отъ­и́метъ е́,
я́коже отъ­е́млет­ся о́ное от­ телца́ же́ртвы спасе́нiя, и да воз­несе́тъ жре́цъ на олта́рь при­­ноше́нiя:
и ко́жу те́лчу, и всю́ его́ пло́ть со главо́ю, и съ кра́йними частми́, и со утро́бою, и съ моты́лы:
и да изнесу́тъ всего́ телца́ внѣ́ полка́ на мѣ́сто чи́сто, идѣ́же изсыпа́ютъ пе́пелъ, и да сожгу́тъ его́ на дрова́хъ огне́мъ: на мѣ́стѣ изсыпа́нiя пе́пела да сожже́нъ бу́детъ.
А́ще же ве́сь со́нмъ сыно́въ Изра́илевыхъ согрѣши́тъ не хотя́щь, и утаи́т­ся глаго́лъ от­ лица́ со́нма, и сотворя́тъ еди́ну от­ всѣ́хъ за́повѣдiй Госпо́днихъ, ея́же не лѣ́ть е́сть твори́ти, и согрѣша́тъ,
и увѣ́ст­ся и́мъ грѣ́хъ, и́мже согрѣши́ша въ не́мъ: и да при­­веде́тъ со́нмъ телца́ от­ воло́въ непоро́чна о грѣсѣ́, и при­­веде́тъ и́ предъ две́ри ски́нiи свидѣ́нiя:
и да воз­ложа́тъ ста́рцы со́нма ру́ки своя́ на главу́ телца́ предъ Го́сподемъ, и да зако́лютъ телца́ предъ Го́сподемъ,
и да внесе́тъ жре́цъ пома́зан­ный от­ кро́ве те́лчи въ ски́нiю свидѣ́нiя,
и да омо́читъ жре́цъ пе́рстъ сво́й въ кро́ви те́лчи, и да покропи́тъ седми́жды предъ Го́сподемъ, предъ завѣ́сою святы́ни:
и от­ кро́ве да воз­ложи́тъ жре́цъ на ро́ги олтаря́ ѳимiа́мовъ сложе́нiя, и́же е́сть предъ Го́сподемъ, и́же е́сть въ ски́нiи свидѣ́нiя: и всю́ кро́вь да излiе́тъ у стоя́ла олтаря́ при­­ноше́нiй, и́же е́сть у две́рiй ски́нiи свидѣ́нiя,
и ве́сь ту́къ его́ да во́зметъ от­ него́, и воз­несе́тъ на олта́рь:
и сотвори́тъ телцу́ сему́, я́коже сотвори́ телцу́, и́же о грѣсѣ́, та́ко сотвори́т­ся: и да помо́лит­ся о ни́хъ жре́цъ, и оста́вит­ся и́мъ грѣ́хъ:
и да изнесу́тъ телца́ всего́ внѣ́ полка́, и да сожгу́тъ телца́, я́коже сожго́ша телца́ пе́рваго: грѣ́хъ [бо] со́нма е́сть.
А́ще же кня́зь согрѣши́тъ, и сотвори́тъ еди́ну от­ всѣ́хъ за́повѣдiй Го́спода Бо́га сво­его́, не хотя́, и́же не лѣ́ть е́сть твори́ти, и согрѣши́тъ, и престу́питъ,
и увѣ́ст­ся ему́ грѣ́хъ, и́мже согрѣши́ въ не́мъ: да при­­несе́тъ да́ръ сво́й козла́ от­ ко́зъ му́жескъ по́лъ непоро́ченъ грѣха́ ра́ди,
и воз­ложи́тъ ру́ку свою́ на главу́ козла́: и да зако́лютъ его́ на мѣ́стѣ, идѣ́же закала́ютъ всесожже́нiя предъ Го́сподемъ: о грѣсѣ́ [бо] е́сть:
и да воз­ложи́тъ жре́цъ от­ кро́ве, я́же о грѣсѣ́, пе́рстомъ на ро́ги олтаря́ всесожже́нiй, и всю́ кро́вь его́ да излiе́тъ у стоя́ла олтаря́ всесожже́нiй,
и ве́сь ту́къ его́ воз­несе́тъ на олта́рь, я́коже ту́къ же́ртвы спасе́нiя: и да помо́лит­ся о не́мъ жре́цъ грѣха́ ра́ди его́, и оста́вит­ся ему́.
А́ще же душа́ еди́на согрѣши́тъ не хотя́щи от­ люді́й земли́, внегда́ сотвори́ти еди́ну от­ всѣ́хъ за́повѣдiй Госпо́днихъ, е́же не лѣ́ть е́сть твори́ти, и согрѣши́тъ,
и увѣ́ст­ся ему́ грѣ́хъ, и́мже согрѣши́ въ не́мъ, и да при­­несе́тъ да́ръ сво́й ко́зу от­ ко́зъ же́нскъ по́лъ непоро́чну, да при­­несе́тъ грѣха́ ра́ди, и́мже согрѣши́:
и да воз­ложи́тъ ру́ку свою́ на главу́ грѣха́ сво­его́: и зако́лютъ ко́зу, я́же грѣха́ ра́ди, на мѣ́стѣ, идѣ́же закала́ютъ всесожже́нiя:
и да во́зметъ жре́цъ от­ кро́ве ея́ пе́рстомъ, и да воз­ложи́тъ на ро́ги олтаря́ всесожже́нiй, и всю́ кро́вь ея́ излiе́тъ у стоя́ла олтаря́:
и ве́сь ту́къ да отъ­и́метъ, я́коже отъ­е́млет­ся ту́къ от­ же́ртвы спасе́нiя, и да воз­несе́тъ жре́цъ на олта́рь въ воню́ благово́нiя Го́споду: и да помо́лит­ся жре́цъ о не́мъ, и оста́вит­ся ему́.
А́ще же о́вцу при­­несе́тъ да́ръ сво́й грѣха́ ра́ди, же́нскъ по́лъ непоро́ченъ да при­­несе́тъ ю́:
и да воз­ложи́тъ ру́ку свою́ на главу́ я́же о грѣсѣ́, и да зако́лютъ ю́ грѣха́ ра́ди на мѣ́стѣ, на не́мже закала́ютъ всесожже́нiя [на мѣ́стѣ святѣ]:
и взе́мъ жре́цъ от­ кро́ве, я́же о грѣсѣ́, пе́рстомъ сво­и́мъ, да воз­ложи́тъ на ро́ги олтаря́ всесожже́нiя: и всю́ кро́вь ея́ да излiе́тъ у стоя́ла олтаря́ всесожже́нiя,
и ве́сь ту́къ ея́ да отъ­и́метъ, я́коже отъ­е́млет­ся ту́къ овцы́ от­ же́ртвы спасе́нiя: и да воз­ложи́тъ его́ жре́цъ на олта́рь на всесожже́нiе Госпо́дне: и да помо́лит­ся за него́ жре́цъ о грѣсѣ́, и́мже согрѣши́, и оста́вит­ся ему́.
А́ще же душа́ согрѣши́тъ, и услы́шитъ гла́съ кля́твы, и се́й свидѣ́тель или́ ви́дѣ или́ свѣ́да, а́ще не воз­вѣсти́тъ, прiи́метъ грѣ́хъ.
Душа́ о́на, я́же а́ще при­­ко́снет­ся ко вся́кой ве́щи нечи́стѣй, или́ мертвечи́нѣ, или́ звѣроя́динѣ нечи́стѣй, или́ мертвечи́намъ гну́сностей нечи́стыхъ, или́ мертвечи́намъ ското́въ нечи́стыхъ, и мертвечи́нѣ га́дъ нечи́стыхъ, и забы́въ и́хъ оскверни́т­ся:
или́ при­­ко́снет­ся нечистотѣ́ человѣ́чи, от­ вся́кiя нечистоты́ его́, е́йже при­­косну́вся оскверни́т­ся, и забу́детъ, посе́мъ же увѣ́сть, пови́ненъ бу́детъ грѣху́.
Душа́ беззако́н­ная, а́ще обѣща́етъ устна́ма сво­и́ма злѣ́ или́ до́брѣ сотвори́ти, по всѣ́мъ, ели́ка изрече́тъ человѣ́къ съ кля́твою, и утаи́т­ся его́ предъ очесы́, и се́й увѣ́сть, и согрѣши́тъ еди́но что́ от­ си́хъ,
и исповѣ́сть грѣ́хъ, и́мже согрѣши́ проти́ву себе́:
и да при­­несе́тъ Го́споду о грѣсѣ́, и́мже согрѣши́, же́нскъ по́лъ, от­ ове́цъ а́гницу, или́ ко́зу от­ ко́зъ грѣха́ ра́ди: и да помо́лит­ся о не́мъ жре́цъ грѣха́ ра́ди его́, и́мже согрѣши́, и оста́вит­ся ему́ грѣ́хъ.
А́ще же не мо́жетъ рука́ его́ дово́л­ст­ва имѣ́ти на о́вцу, да при­­несе́тъ грѣха́ ра́ди сво­его́, и́мже согрѣши́, двѣ́ го́рлицы, или́ два́ птенца́ голуби́на Го́споду, еди́нъ грѣха́ ра́ди и еди́нъ во всесожже́нiе:
и при­­несе́тъ я́ къ жерцу́, и при­­веде́тъ жре́цъ е́же за грѣ́хъ пре́жде, и да от­то́ргнетъ жре́цъ главу́ его́ созади́, но да не от­лучи́тъ:
и да покропи́тъ от­ кро́ве, я́же за грѣ́хъ, на стѣ́ну олтаря́, оста́нокъ же кро́ве да исцѣди́тъ на стоя́ло олтаря́: о грѣсѣ́ бо е́сть:
и вторы́мъ да сотвори́тъ всесожже́нiе, я́коже подоба́етъ, и да помо́лит­ся о не́мъ жре́цъ грѣха́ ра́ди его́, и́мже согрѣши́, и оста́вит­ся ему́.
А́ще же не обря́щетъ рука́ его́ супру́га го́рлицъ, или́ дву́хъ птенце́въ голуби́ныхъ, и при­­несе́тъ да́ръ сво́й за грѣ́хъ, деся́тую ча́сть мѣ́ры е́фи муки́ пшени́чны за грѣ́хъ: да не воз­лiе́тъ на ню́ еле́а, ниже́ да воз­ложи́тъ на ню́ лива́на, поне́же о грѣсѣ́ е́сть:
и да при­­несе́тъ ю́ къ жерцу́, и взе́мъ жре́цъ от­ нея́ по́лну го́рсть въ па́мять его́, воз­ложи́тъ на же́ртвен­никъ всесожже́нiя Госпо́дня: о грѣсѣ́ [бо] е́сть:
и да помо́лит­ся о не́мъ жре́цъ грѣха́ ра́ди его́, и́мже согрѣши́ от­ еди́наго си́хъ, и оста́вит­ся ему́: оста́нокъ же бу́детъ жерцу́, я́коже же́ртва муки́ пшени́чны.
И рече́ Госпо́дь къ Моисе́ю, глаго́ля:
душа́ я́же а́ще забу́детъ забве́нiемъ, и согрѣши́тъ не хотя́щи от­ святы́нь Госпо́днихъ, и да при­­несе́тъ о преступле́нiи сво­е́мъ Го́споду овна́ непоро́чна от­ ове́цъ, ему́же цѣна́ сребра́ си́клевъ, по си́клю святы́хъ, о не́мже согрѣши́:
и е́же согрѣши́ от­ святы́хъ, да от­да́стъ е́, и пя́тую ча́сть при­­ложи́тъ на́нь, и да́стъ е́ жерцу́: и жре́цъ да помо́лит­ся о не́мъ овно́мъ преступле́нiя его́, и оста́вит­ся ему́.
И душа́ я́же а́ще согрѣши́тъ, и сотвори́тъ еди́ну от­ всѣ́хъ за́повѣдiй Госпо́днихъ, и́хже не лѣ́ть е́сть твори́ти, и не увѣ́дѣ, и согрѣши́тъ, и прiи́метъ грѣ́хъ сво́й,
и да при­­несе́тъ овна́ непоро́чна от­ ове́цъ, цѣно́ю сребра́ грѣха́ ра́ди, къ жерцу́: и да помо́лит­ся о не́мъ жре́цъ, о невѣ́дѣнiи его́, его́же не вѣ́дѣ, и са́мъ не вѣ́дяше, и оста́вит­ся ему́:
согрѣши́ бо согрѣше́нiемъ предъ Го́сподемъ.
И рече́ Госпо́дь къ Моисе́ю, глаго́ля:
душа́ я́же а́ще согрѣши́тъ, и презрѣ́въ пре́зритъ за́повѣди Госпо́дня, и солже́тъ къ дру́гу о вда́нiи, или́ о о́бщинѣ, или́ о хище́нiи, или́ преоби́дѣ чи́мъ бли́жняго,
или́ обрѣ́те погубле́ное, и солже́тъ о не́мъ, и клене́т­ся въ непра́вду о еди́нѣмъ от­ всѣ́хъ, я́же а́ще сотвори́тъ человѣ́къ я́ко согрѣши́ти въ ни́хъ:
и бу́детъ егда́ согрѣши́тъ и престу́питъ, и от­да́стъ похище́ное, е́же похи́ти, или́ оби́ду, е́юже преоби́дѣ, или́ вда́нiе, е́же вдано́ бы́сть ему́, или́ поги́бшее, е́же обрѣ́те:
от­ вся́кiя ве́щи, ея́же ра́ди кля́ся въ непра́вду, и да от­да́стъ са́мое то́ и́стое, и пя́тую ча́сть свою́ при­­ложи́тъ ктому́: его́же е́сть, тому́ да от­да́стъ, въ о́ньже де́нь обличи́т­ся:
и о преступле́нiи сво­е́мъ да при­­несе́тъ Го́споду овна́ от­ ове́цъ непоро́чна, цѣно́ю въ не́мже прегрѣши́:
и да помо́лит­ся жре́цъ о не́мъ предъ Го́сподемъ, и оста́вит­ся ему́ за еди́но от­ всѣ́хъ, я́же сотвори́ и преступи́ въ не́мъ.
И рече́ Госпо́дь къ Моисе́ю, глаго́ля:
заповѣ́ждь Ааро́ну и сыно́мъ его́, глаго́ля: се́й зако́нъ всесожже́нiя: сiе́ всесожже́нiе на горѣ́нiи его́ на олтари́ всю́ но́щь до зау́тра, и о́гнь олтаря́ да гори́тъ на не́мъ, и не угаса́етъ:
и да облече́т­ся жре́цъ въ срачи́цу {Гре́ч.: хито́нъ.} льня́ну, и надра́ги льня́ны да воз­влече́тъ на тѣ́ло свое́, и да изнесе́тъ при­­но́съ, его́же а́ще изжже́тъ о́гнь всесожже́нiя от­ олтаря́, и да поста́витъ бли́зъ олтаря́:
и да совлече́тъ ри́зы своя́, и да облече́т­ся въ ри́зы и́ны, и да изнесе́тъ при­­но́съ внѣ́ полка́ на мѣ́сто чи́сто:
и о́гнь на олтари́ да гори́тъ на не́мъ и не угаса́етъ: и да воз­жже́тъ на не́мъ жре́цъ дрова́ по вся́ у́тра, и да воскладе́тъ на́нь всесожже́нiе, и да воз­ложи́тъ на́нь ту́къ спасе́нiя:
и о́гнь всегда́ да гори́тъ на олтари́, не угаса́етъ:
се́й зако́нъ же́ртвы, ю́же при­­несу́тъ сы́нове Ааро́ни жерцы́ предъ Го́сподемъ, пря́мо олтаря́:
и да во́зметъ от­ него́ [жре́цъ] го́рсть муки́ пшени́чны же́ртвен­ныя съ еле́емъ ея́ и со всѣ́мъ лива́номъ ея́, су́щими на же́ртвѣ: и да воз­несе́тъ на олта́рь при­­но́съ въ воню́ благово́нiя, въ па́мять ея́ Го́споду:
оста́в­шееся же от­ нея́ снѣ́стъ Ааро́нъ и сы́нове его́: прѣ́сна да снѣдя́т­ся въ мѣ́стѣ святѣ, въ при­­тво́рѣ ски́нiи свидѣ́нiя да снѣдя́тъ я́:
да не испече́т­ся ква́сна: ча́сть сiю́ да́хъ и́мъ от­ при­­но́совъ Госпо́днихъ: свята́я святы́хъ су́ть, я́коже е́же о грѣсѣ́, и я́коже е́же о преступле́нiи:
вся́къ му́жескъ по́лъ жре́ческъ да снѣдя́тъ ю́: зако́н­но вѣ́чно въ ро́ды ва́шя от­ при­­но́съ Госпо́днихъ: вся́къ, и́же а́ще при­­ко́снет­ся и́мъ, освяти́т­ся.
И рече́ Госпо́дь къ Моисе́ю, глаго́ля:
се́й да́ръ Ааро́ну и сыно́мъ его́, его́же при­­несу́тъ Го́споду въ де́нь, въ о́ньже а́ще пома́жеши его́: деся́тую ча́сть мѣ́ры е́фи муки́ пшени́чны въ же́ртву всегда́, по́лъ ея́ зау́тра и по́лъ ея́ въ ве́черъ:
на сковрадѣ́ въ еле́и да сотвори́т­ся, спря́жену да при­­несе́тъ ю́ виту́ю же́ртву от­ укру́ховъ, же́ртву въ воню́ благово́нiя Го́споду:
жре́цъ пома́зан­ный, и́же вмѣ́сто его́ от­ сыно́въ его́, да сотвори́тъ ю́: зако́н­но вѣ́чно, все́ да соверши́т­ся:
и вся́ка же́ртва жре́ческа всесожже́н­на да бу́детъ и да не снѣ́ст­ся.
И рече́ Госпо́дь Бо́гъ Моисе́ю, глаго́ля:
рцы́ Ааро́ну и сыно́мъ его́, глаго́ля: се́й зако́нъ согрѣше́нiя: на мѣ́стѣ, на не́мже закала́ютъ всесожже́нiя, да закала́ютъ я́же грѣха́ ра́ди предъ Го́сподемъ: свята́я [бо] святы́хъ су́ть:
жре́цъ при­­нося́й ю́ да снѣ́стъ ю́: въ мѣ́стѣ святѣ да снѣ́ст­ся, въ при­­тво́рѣ ски́нiи свидѣ́нiя:
вся́къ при­­каса́йся мя́съ ея́ освяти́т­ся: и ему́же а́ще воскропи́т­ся от­ кро́ве ея́ на ри́зу, я́же а́ще воскропи́т­ся на ню́, да испере́т­ся на мѣ́стѣ святѣ:
и сосу́дъ гли́нянъ, въ не́мже вари́т­ся, да разбiе́т­ся: а́ще же въ мѣ́дянъ сосу́дѣ свари́т­ся, да истре́тъ его́, и измы́етъ водо́ю:
вся́къ му́жескъ по́лъ въ жерцѣ́хъ да снѣ́стъ ю́: свята́я [бо] святы́хъ су́ть Го́споду:
и вся́, я́же о грѣсѣ́ а́ще при­­несу́т­ся от­ кро́ве и́хъ въ ски́нiю свидѣ́нiя, ко очище́нiю во святы́ни, да не снѣдя́т­ся, огне́мъ да сожгу́т­ся.
И се́й зако́нъ овна́ и́же о преступле́нiи: свята́я святы́хъ су́ть:
на мѣ́стѣ, на не́мже закала́ютъ всесожже́нiе, да зако́лютъ овна́ и́же о преступле́нiи предъ Го́сподемъ, и кро́вь да пролiю́тъ на стоя́ла олтаря́ о́крестъ:
и ве́сь ту́къ его́ да при­­несе́тъ от­ него́, и чре́сла, и ве́сь ту́къ покрыва́ющiй утро́бу, и ве́сь ту́къ и́же на утро́бѣ,
и о́бѣ по́чки, и ту́къ и́же на ни́хъ, и́же на сте́гнахъ, и препо́нку, я́же на пе́чени, съ по́чками да отъ­и́метъ я́:
и воз­несе́тъ я́ жре́цъ на олта́рь, при­­но́съ въ воню́ благово́нiя Го́споду: о преступле́нiи [бо] е́сть:
вся́къ му́жескъ по́лъ от­ жре́цъ да снѣ́стъ я́, на мѣ́стѣ святѣ да снѣдя́тъ я́: свята́я святы́хъ су́ть:
я́коже грѣха́ ра́ди, та́ко и преступле́нiя ра́ди, зако́нъ еди́нъ и́хъ: жре́цъ и́же помо́лит­ся о не́мъ, ему́ да бу́детъ:
и жре́цъ при­­нося́й всесожже́нiе человѣ́чо, ко́жа всесожже́нiя, е́же при­­но́ситъ о́нъ, ему́ да бу́детъ:
и вся́ка же́ртва, я́же сотвори́т­ся въ пещи́, и вся́ка, я́же сотвори́т­ся на огни́щи, или́ на сковрадѣ́, жерцу́, и́же при­­но́ситъ ю́, тому́ да бу́детъ:
и вся́ка же́ртва спря́жена съ еле́емъ, и я́же не спря́жена, всѣ́мъ сыно́мъ Ааро́нимъ кому́ждо ра́вно да бу́детъ.
Се́й зако́нъ же́ртвы спасе́нiя, ю́же при­­несу́тъ Го́споду:
а́ще у́бо похвале́нiя ра́ди при­­несе́тъ ю́, и при­­несе́тъ на же́ртву хвале́нiя хлѣ́бы от­ муки́ пшени́чны пря́жены въ еле́и, и опрѣсно́ки пома́заны еле́емъ, и муку́ пшени́чну смѣ́шену съ еле́емъ:
съ хлѣ́бы ква́сными да при­­несе́тъ да́ръ сво́й на же́ртву хвале́нiя спаси́телнаго:
и да при­­несе́тъ еди́нъ от­ всѣ́хъ даро́въ сво­и́хъ уча́стiе Го́споду: жерцу́ воз­лива́ющему кро́вь же́ртвы спасе́нiя, тому́ да бу́детъ:
и мяса́ же́ртвы хвале́нiя спаси́телнаго тому́ да бу́дутъ, и въ о́ньже де́нь при­­несу́т­ся, да снѣдя́т­ся: да не оста́вятъ от­ него́ на у́трiе:
и а́ще обѣ́тъ бу́детъ, или́ во́льный пожре́тъ да́ръ сво́й, въ о́ньже а́ще де́нь же́ртву свою́ при­­несе́тъ, да снѣ́ст­ся, и на у́трiе:
и оста́в­шееся от­ мя́съ же́ртвы до дне́ тре́тiяго на огни́ да сожже́т­ся:
а́ще же яды́й снѣ́стъ от­ мя́съ въ де́нь тре́тiй, не прiи́мет­ся при­­нося́щему ю́, ниже́ вмѣни́т­ся ему́: оскверне́нiе е́сть: душа́ же, я́же а́ще снѣ́стъ от­ ни́хъ, грѣ́хъ прiи́метъ:
и мяса́, я́же а́ще при­­ко́снут­ся вся́кому нечи́сту, да не снѣдя́т­ся, на огни́ да сожгу́т­ся: вся́къ чи́стый да снѣ́стъ мяса́:
душа́ же, я́же а́ще снѣ́стъ от­ мя́съ же́ртвы спасе́нiя, я́же е́сть Го́споду, и нечистота́ его́ на не́мъ, поги́бнетъ душа́ о́на от­ люді́й сво­и́хъ:
и душа́, я́же а́ще при­­ко́снет­ся вся́кой ве́щи нечи́стѣй, или́ от­ нечистоты́ человѣ́чи или́ от­ четвероно́гихъ нечи́стыхъ, или́ вся́кой ме́рзости нечи́стѣй, и снѣ́стъ от­ мя́съ же́ртвы спасе́нiя, я́же е́сть Госпо́дня, поги́бнетъ душа́ та́ от­ люді́й сво­и́хъ.
И рече́ Госпо́дь къ Моисе́ю, глаго́ля:
рцы́ сыно́мъ Изра́илевымъ, глаго́ля: вся́каго ту́ка говя́жа и о́вча и ко́зiя да не снѣ́сте:
и ту́къ мертвечи́ненъ и звѣроя́дный да сотвори́т­ся на вся́ко дѣ́ло, въ яде́нiи же да не снѣ́ст­ся:
вся́къ яды́й ту́къ от­ ското́въ, от­ ни́хже при­­несе́тъ да́ръ Го́споду, поги́бнетъ душа́ та́ от­ люді́й сво­и́хъ:
вся́кiя кро́ве да не снѣ́сте во всѣ́хъ селе́нiихъ ва́шихъ и от­ ското́въ и от­ пти́цъ:
вся́ка душа́, я́же а́ще снѣ́стъ кро́вь, поги́бнетъ душа́ та́ от­ люді́й сво­и́хъ.
И рече́ Госпо́дь къ Моисе́ю, глаго́ля:
и сыно́мъ Изра́илевымъ рече́ши, глаго́ля: при­­нося́й же́ртву спасе́нiя Го́споду да при­­несе́тъ да́ръ сво́й Го́споду, и от­ же́ртвы спасе́нiя:
ру́цѣ его́ да при­­несу́тъ при­­но́съ Го́споду: ту́къ и́же на гру́дехъ, и препо́нку пе́чени да при­­несе́тъ я́, я́коже воз­ложи́ти да́ръ предъ Го́спода:
и да воз­несе́тъ жре́цъ ту́къ и́же на гру́дехъ, на олта́рь, и гру́ди да бу́дутъ Ааро́ну и сыно́мъ его́,
и ра́мо десно́е да да́ст­ся уча́стiе жерцу́ от­ же́ртвъ спасе́нiя ва́­шего:
при­­нося́щему кро́вь спасе́нiя и ту́къ от­ сыно́въ Ааро́новыхъ, тому́ да бу́детъ ра́мо десно́е во уча́стiе:
гру́дь бо воз­ложе́нiя и ра́мо уча́стiя взя́хъ от­ сыно́въ Изра́илевыхъ от­ же́ртвъ спасе́нiя ва́­шего, и да́хъ я́ Ааро́ну жерцу́ и сыно́мъ его́, зако́н­но вѣ́чно от­ сыно́въ Изра́илевыхъ.
Сiе́ пома́занiе Ааро́не и пома́занiе сыно́въ его́ от­ при­­но́совъ Госпо́днихъ, въ о́ньже де́нь при­­веде́ я́ жре́ти Го́споду:
я́коже заповѣ́да Госпо́дь да́ти и́мъ, въ о́ньже де́нь пома́за я́ от­ сыно́въ Изра́илевыхъ: зако́н­но вѣ́чно въ ро́ды и́хъ.
Се́й зако́нъ всесожже́нiй и же́ртвы, и о грѣсѣ́ и о преступле́нiи, и соверше́нiи и же́ртвѣ спасе́нiя:
я́коже заповѣ́да Госпо́дь Моисе́ю на горѣ́ Сина́йстѣй, въ о́ньже де́нь заповѣ́да сыно́мъ Изра́илевымъ при­­носи́ти да́ры своя́ предъ Го́спода, въ пусты́ни Сина́йстѣй.
И рече́ Госпо́дь къ Моисе́ю, глаго́ля:
по­ими́ Ааро́на и сы́ны его́, и ри́зы его́, и еле́й пома́занiя, и телца́ и́же за грѣ́хъ, и два́ овна́, и ко́шницу опрѣсно́ковъ,
и ве́сь со́нмъ собери́ предъ две́ри ски́нiи свидѣ́нiя.
И сотвори́ Моисе́й, я́коже повелѣ́ ему́ Госпо́дь: и собра́ со́нмъ предъ две́ри ски́нiи свидѣ́нiя.
И рече́ Моисе́й къ со́нму: сiе́ е́сть сло́во, е́же завѣща́ Госпо́дь сотвори́ти.
И при­­веде́ Моисе́й Ааро́на и сы́ны его́ и измы́ я́ водо́ю:
и облече́ его́ въ срачи́цу {Гре́ч.: хито́нъ.}, и опоя́са его́ по́ясомъ, и облече́ его́ въ испо́днюю ри́зу {Гре́ч.: иподи́тисъ и епенди́тисъ.}, и воз­влече́ на́нь ве́рхнюю ри́зу {Гре́ч.: епоми́съ, евр.: Ефу́дъ.}:
и опоя́са его́ по устро­е́нiю Ефу́да, и сти́сне его́ и́мъ: и воз­ложи́ на́нь сло́во {Гре́ч.: логі́онъ.}, и воз­ложи́ на сло́во явле́нiе и и́стину:
и воз­ложи́ увя́сло {Гре́ч.: ми́тра.} на главу́ его́, и воз­ложи́ на увя́сло проти́въ лица́ его́ дщи́цу злату́ю освяще́н­ную святу́ю, я́коже повелѣ́ Госпо́дь Моисе́ю.
И взя́ Моисе́й от­ еле́а пома́занiя,
и воскропи́ от­ него́ на олта́рь седми́жды, и пома́за олта́рь и освяти́ его́ и вся́ сосу́ды его́, и умыва́лницу и стоя́ло ея́, и освяти́ я́, и пома́за ски́нiю и вся́ сосу́ды ея́, и освяти́ ю́,
и воз­лiя́ Моисе́й от­ еле́а пома́занiя на главу́ Ааро́ню, и пома́за его́, и освяти́ его́.
И при­­веде́ Моисе́й сы́ны Ааро́ни, и облече́ я́ въ срачи́цы, и опоя́са я́ по́ясы, и воз­ложи́ на ня́ клобуки́ {Въ гре́ч.: ки́дарисъ.}, я́коже повелѣ́ Госпо́дь Моисе́ю.
И при­­веде́ Моисе́й телца́ и́же за грѣ́хъ, и воз­ложи́ Ааро́нъ и сы́нове его́ ру́ки на главу́ телца́ и́же за грѣ́хъ,
и закла́ его́. И взя́ Моисе́й от­ кро́ве, и воз­ложи́ на ро́ги олтаря́ о́крестъ пе́рстомъ, и очи́сти олта́рь: и кро́вь пролiя́ на стоя́ло олтаря́, и освяти́ его́, е́же моли́тися у него́.
И взя́ Моисе́й ве́сь ту́къ и́же на утро́бѣ, и препо́нку я́же на пе́чени, и о́бѣ по́чки, и ту́къ и́же на ни́хъ, и воз­несе́ Моисе́й на олта́рь:
телца́ же и ко́жу его́, и мяса́ его́ и моты́лы его́, сожже́ я́ огне́мъ внѣ́ полка́, я́коже повелѣ́ Госпо́дь Моисе́ю.
И при­­веде́ Моисе́й овна́ и́же во всесожже́нiе, и воз­ложи́ Ааро́нъ и сы́нове его́ ру́ки своя́ на главу́ о́вню.
И закла́ Моисе́й овна́, и пролiя́ Моисе́й кро́вь на олта́рь о́крестъ:
овна́ же раздроби́ на у́ды его́, и воз­несе́ Моисе́й главу́ и у́ды и ту́къ, и утро́бу и но́ги измы́ водо́ю:
и воз­несе́ Моисе́й всего́ овна́ на олта́рь: всесожже́нiе е́сть въ воню́ благово́нiя: при­­но́съ е́сть Го́споду, я́коже заповѣ́да Госпо́дь Моисе́ю.
И при­­веде́ Моисе́й овна́ втора́го, овна́ соверше́нiя: и воз­ложи́ Ааро́нъ и сы́нове его́ ру́ки своя́ на главу́ о́вню,
и закла́ его́: и взя́ Моисе́й от­ кро́ве его́, и воз­ложи́ на кра́й у́ха Ааро́ня десна́го, и на кра́й руки́ его́ десны́я, и на кра́й ноги́ его́ десны́я.
И при­­веде́ Моисе́й сы́ны Ааро́ни, и воз­ложи́ Моисе́й от­ кро́ве на кра́й уше́съ и́хъ десны́хъ, и на кра́й ру́къ и́хъ десны́хъ, и на кра́й но́гъ и́хъ десны́хъ: и пролiя́ Моисе́й кро́вь на олта́рь о́крестъ:
и взя́ Моисе́й ту́къ и чре́сла, и ту́къ и́же на утро́бѣ, и препо́нку пе́чени, и о́бѣ по́чки, и ту́къ и́же на ни́хъ, и ра́мо десно́е,
и от­ ко́шницы соверше́нiя, я́же е́сть предъ Го́сподемъ, и взя́ хлѣ́бъ еди́нъ прѣ́сный, и хлѣ́бъ еле́енъ еди́нъ, и опрѣсно́къ еди́нъ, и воз­ложи́ на ту́къ, и ра́мо десно́­е:
и воз­ложи́ вся́ на ру́цѣ Ааро́ни и на ру́цѣ сыно́въ его́, и воз­несе́ я́ уча́стiе предъ Го́спода.
И взя́ Моисе́й от­ ру́къ и́хъ и воз­несе́ я́ на олта́рь на всесожже́нiе соверше́нiя, е́же е́сть воня́ благо­уха́нiя: при­­но́съ е́сть Го́споду.
И взе́мъ Моисе́й гру́дь, от­лучи́ ю́ воз­ложе́нiе предъ Го́сподемъ от­ овна́ соверше́нiя: и бы́сть Моисе́ю въ ча́сть, я́коже заповѣ́да Госпо́дь Моисе́ю.
И взя́ Моисе́й от­ еле́а пома́занiя и от­ кро́ве я́же на олтари́, и воскропи́ на Ааро́на и на ри́зы его́, и на сы́ны его́ и на ри́зы сыно́въ его́ съ ни́мъ: и освяти́ Ааро́на и ри́зы его́, и сы́ны его́ и ри́зы сыно́въ его́ съ ни́мъ.
И рече́ Моисе́й Ааро́ну и сыно́мъ его́: свари́те мя́са во дворѣ́ ски́нiи свидѣ́нiя на мѣ́стѣ святѣ, и та́мо да снѣ́сте я́, и хлѣ́бы и́же въ ко́шницѣ соверше́нiя, я́коже заповѣ́дано бы́сть мнѣ́ глаго́ля: Ааро́нъ и сы́нове его́ да снѣдя́тъ я́:
и оста́нокъ мя́съ и хлѣ́бовъ на огни́ да сожже́те:
и изъ две́рiй ски́нiи свидѣ́нiя да не изы́дете се́дмь дні́й, до́ндеже де́нь сконча́ет­ся, де́нь соверше́нiя ва́­шего: въ се́дмь бо дні́й соверши́тъ ру́ки ва́шя:
я́коже сотвори́ въ де́нь се́й, въ о́ньже заповѣ́да Госпо́дь сотвори́ти, я́ко моли́тися о ва́съ:
и у две́рiй ски́нiи свидѣ́нiя сѣди́те се́дмь дні́й, де́нь и но́щь, и сохрани́те повелѣ́нiя Госпо́дня, да не у́мрете: та́ко бо заповѣ́да мнѣ́ Госпо́дь Бо́гъ.
И сотвори́ Ааро́нъ и сы́нове его́ вся́ словеса́, я́же завѣща́ Госпо́дь Моисе́ю.
И бы́сть въ де́нь осмы́й, при­­зва́ Моисе́й Ааро́на и сы́ны его́ и ста́рцы Изра́илевы,
и рече́ Моисе́й ко Ааро́ну: воз­ми́ себѣ́ телца́ от­ говя́дъ грѣха́ ра́ди и овна́ на всесожже́нiе, непоро́чны, и при­­неси́ я́ предъ Го́спода:
и ста́рцемъ Изра́илевымъ рече́ши, глаго́ля: воз­ми́те козла́ от­ ко́зъ еди́наго о грѣсѣ́, и овна́, и телца́ и а́гнца единолѣ́тна, въ при­­ноше́нiе, непоро́чны:
и телца́ от­ говя́дъ, и овна́ на же́ртву спасе́нiя предъ Го́спода, и муку́ пшени́чну спря́жену съ еле́емъ: зане́ дне́сь Госпо́дь яви́т­ся въ ва́съ.
И взя́ша, я́коже заповѣ́да Моисе́й предъ ски́нiею свидѣ́нiя: и прiи́де ве́сь со́нмъ, и ста́ша предъ Го́сподемъ.
И рече́ Моисе́й: сiе́ сло́во, е́же рече́ Госпо́дь, сотвори́те, и яви́т­ся въ ва́съ сла́ва Госпо́дня.
И рече́ Моисе́й Ааро́ну: при­­ступи́ ко олтарю́ и сотвори́ е́же грѣха́ ра́ди тво­его́, и всесожже́нiе твое́, и помоли́ся о себѣ́ и о до́мѣ тво­е́мъ: и сотвори́ да́ры людскі́я, и помоли́ся о ни́хъ, я́коже заповѣ́да Госпо́дь Моисе́ю.
И при­­ступи́ Ааро́нъ ко олтарю́, и закла́ телца́, и́же грѣха́ ра́ди его́.
И при­­несо́ша сы́нове Ааро́ни кро́вь къ нему́: и омочи́ пе́рстъ сво́й въ кро́вь, и воз­ложи́ на ро́ги олтаря́, и кро́вь излiя́ у стоя́ла олтаря́:
и ту́къ, и о́бѣ по́чки, и препо́нку пе́чени, я́же грѣха́ ра́ди, воз­ложи́ на олта́рь, я́коже заповѣ́да Госпо́дь Моисе́ю:
мяса́ же и ко́жу сожже́ на огни́ внѣ́ полка́,
и закла́ всесожже́нiе. И при­­несо́ша сы́нове Ааро́ни кро́вь къ нему́: и пролiя́ на олта́рь о́крестъ.
И всесожже́нiе при­­несо́ша къ нему́ по у́дамъ: сiя́ и главу́ воз­ложи́ на олта́рь,
и измы́ утро́бу и но́ги водо́ю, и воз­ложи́ во всесожже́нiе на олта́рь.
И при­­несе́ да́ръ людскі́й: и взя́ козла́, и́же грѣха́ ра́ди лю́дска, и закла́ его́, и очи́сти его́, я́коже и пе́рваго,
и при­­несе́ всесожже́нiе, и сотвори́ е́, я́коже досто́итъ.
И при­­несе́ же́ртву, и напо́лни ру́цѣ от­ нея́, и воз­ложи́ на олта́рь кромѣ́ всесожже́нiя у́трен­няго,
и закла́ телца́ и овна́ же́ртвы спасе́нiя лю́дска. И при­­несо́ша сы́нове Ааро́ни кро́вь къ нему́: и пролiя́ на олта́рь о́крестъ.
И ту́къ те́лчiй, и о́вняя чресла́, и ту́къ покрыва́ющiй утро́бу, и о́бѣ по́чки, и ту́къ и́же на ни́хъ, и препо́нку пе́чени:
и воз­ложи́ ту́ки на гру́ди, и воз­несе́ ту́ки на олта́рь:
и гру́ди и ра́мо десно́е отъ­я́ Ааро́нъ уча́стiе предъ Го́сподемъ, я́коже повелѣ́ Госпо́дь Моисе́ю.
И воз­дви́гъ Ааро́нъ ру́цѣ къ лю́демъ, благослови́ я́: и сни́де сотвори́въ при­­ноше́нiе грѣха́ ра́ди, и всесожже́нiе, и я́же о спасе́нiи.
И вни́де Моисе́й и Ааро́нъ въ ски́нiю свидѣ́нiя, и изше́дше благослови́ста вся́ лю́ди. И яви́ся сла́ва Госпо́дня всѣ́мъ лю́демъ:
и изы́де о́гнь от­ Го́спода, и пояде́ я́же на олтари́, и всесожже́нiя и ту́ки. И ви́дѣша вси́ лю́дiе, и ужасо́шася, и падо́ша на лице́.
И взе́мше два́ сы́на Ааро́ня, Нада́въ и Авiу́дъ, кі́йждо свою́ кади́лницу, вложи́ста въ ня́ о́гнь и воз­ложи́ста на́нь ѳимiа́мъ, и при­­несо́ста предъ Го́спода о́гнь чу́ждь, его́же не повелѣ́ и́ма Госпо́дь.
И изы́де о́гнь от­ Го́спода, и пояде́ я́, и умро́ста предъ Го́сподемъ.
И рече́ Моисе́й ко Ааро́ну: сiе́ е́сть, е́же рече́ Госпо́дь, глаго́ля: въ при­­ближа́ющихся Мнѣ́ освящу́ся и во все́мъ со́нмѣ просла́влюся. И умили́ся Ааро́нъ.
И при­­зва́ Моисе́й Мисаи́ла и Елисафа́на, сы́ны Озiи́левы, сы́ны бра́та отца́ Ааро́ня, и рече́ и́мъ: при­­ступи́те и воз­ми́те бра́тiй сво­и́хъ от­ лица́ святы́хъ внѣ́ полка́.
И при­­ступи́ша, и взя́ша и́хъ въ ри́захъ и́хъ, [и изнесо́ша] внѣ́ полка́, я́коже рече́ Моисе́й.
И рече́ Моисе́й ко Ааро́ну и Елеаза́ру и Иѳама́ру, сыно́мъ его́ оста́в­шымся: гла́въ ва́шихъ не от­крыва́йте и ри́зъ ва́шихъ не раздира́йте, да не у́мрете, и на ве́сь со́нмъ бу́детъ гнѣ́въ: бра́тiя же ва́шя ве́сь до́мъ Изра́илевъ да пла́чут­ся запале́нiя, и́мже запали́шася от­ Го́спода:
и изъ две́рiй ски́нiи свидѣ́нiя не исходи́те, да не у́мрете: еле́й бо пома́занiя, и́же от­ Го́спода, на ва́съ е́сть. И сотвори́ша по словеси́ Моисе́ову.
И рече́ Госпо́дь ко Ааро́ну, глаго́ля:
вина́ и сике́ра не пі́йте, ты́ и сы́нове тво­и́ съ тобо́ю, егда́ вхо́дите въ ски́нiю свидѣ́нiя, или́ при­­ступа́ющымъ ва́мъ ко олтарю́, да не у́мрете: [и бу́детъ сiе́] зако́н­но вѣ́чно въ ро́ды ва́шя:
от­лучи́ти между́ вещми́ святы́ми и между́ скверна́выми, и между́ нечи́стыми и между́ чи́стыми,
и устро́ити сыно́мъ Изра́илевымъ вся́ зако́н­ная, я́же глаго́ла Госпо́дь къ ни́мъ руко́ю Моисе́овою.
И рече́ Моисе́й ко Ааро́ну, и Елеаза́ру и Иѳама́ру, сыно́мъ его́ оста́в­шымся: воз­ми́те же́ртву оста́в­шуюся от­ при­­но́совъ Госпо́днихъ и яди́те опрѣсно́ки у олтаря́: я́ко свята́я святы́хъ су́ть:
и яди́те я́ на мѣ́стѣ свя́тѣ: зако́н­но бо тебѣ́ е́сть, и зако́н­но сыно́мъ тво­и́мъ сiе́ от­ при­­но́совъ Госпо́днихъ: си́це бо ми́ заповѣ́да Госпо́дь:
и гру́ди уча́стiя и ра́мо уча́стiя яди́те на мѣ́стѣ свя́тѣ ты́ и сы́нове тво­и́, и до́мъ тво́й съ тобо́ю: зако́н­но бо тебѣ́, и зако́н­но сыно́мъ тво­и́мъ даде́ся от­ же́ртвъ спасе́нiи сыно́въ Изра́илевыхъ:
ра́мо уча́стiя и гру́ди уча́стiя въ при­­но́сѣхъ ту́чныхъ да при­­несу́тъ, уча́стiе е́же при­­носи́ти предъ Го́спода: и да бу́детъ тебѣ́ и сыно́мъ тво­и́мъ и дще́ремъ тво­и́мъ съ тобо́ю зако́н­но вѣ́чно, я́коже повелѣ́ Госпо́дь Моисе́ю.
И козла́, и́же грѣха́ ра́ди, взыску́я взыска́ Моисе́й: и се́й сожже́нъ бя́ше. И разгнѣ́вася Моисе́й на Елеаза́ра и Иѳама́ра, сы́ны Ааро́ни оста́вльшыяся, глаго́ля:
почто́ не снѣдо́сте на мѣ́стѣ свя́тѣ, е́же грѣха́ ра́ди? я́ко свята́я святы́хъ су́ть, сiе́ даде́ ва́мъ я́сти, да отъ­и́мете грѣ́хъ со́нма и помо́литеся о ни́хъ предъ Го́сподемъ:
не внесе́ся бо от­ кро́ве его́ въ свято́­е: предъ лице́мъ вну́трь да я́сте е́ на мѣ́стѣ свя́тѣ, я́коже повелѣ́ мнѣ́ Госпо́дь.
И рече́ Ааро́нъ къ Моисе́ю, глаго́ля: а́ще дне́сь при­­несо́ша я́же грѣха́ ра́ди сво­его́ и всесожже́нiя сво­его́ предъ Го́спода, и случи́шася мнѣ́ сицева́я, и снѣ́мъ, я́же грѣха́ ра́ди, дне́сь, еда́ уго́дно бу́детъ Го́споду?
И слы́ша Моисе́й, и уго́дно ему́ бы́сть.
И рече́ Госпо́дь къ Моисе́ю и Ааро́ну, глаго́ля:
рцы́те сыно́мъ Изра́илевымъ, глаго́люще: сі́и ско́ти, и́хже и́мате я́сти от­ всѣ́хъ ското́въ, и́же на земли́:
вся́къ ско́тъ раздвоя́ющь копы́то и па́знокти имѣ́ющь на дво́е, и от­рыга́яй жва́нiе въ скотѣ́хъ, сiя́ да я́сте:
то́кмо от­ си́хъ да не снѣ́сте от­ от­рыга́ющихъ жва́нiе и от­ раздвоя́ющихъ копы́та и дѣля́щихъ па́знокти: велблю́да, я́ко се́й изно́ситъ жва́нiе, но па́зноктей не дѣли́тъ на дво́е, нечи́стъ се́й ва́мъ:
и хирогри́ля, я́ко изно́ситъ жва́нiе, а па́зноктей не дѣли́тъ, нечи́стъ се́й ва́мъ:
и за́яца, и́же от­рыга́етъ жва́нiе, но па́зноктей не дѣли́тъ на дво́е, нечи́стъ се́й ва́мъ:
и свинiи́, я́ко дѣли́тъ па́знокти на дво́е и копы́то раздвоя́етъ, но не от­рыга́етъ жва́нiя, нечиста́ сiя́ ва́мъ:
от­ мя́съ и́хъ да не я́сте и мертвечи́нѣ и́хъ да не при­­каса́етеся, нечи́ста сiя́ ва́мъ.
И сiя́ да я́сте от­ всѣ́хъ, я́же въ вода́хъ: вся́, и́мже су́ть пе́рiе и чешуя́ въ вода́хъ, и въ моря́хъ и въ езе́рахъ, сiя́ да я́сте:
и всѣ́мъ, и́мже нѣ́сть пе́рiя ни чешуи́ въ вода́хъ, и въ моря́хъ и въ езе́рахъ, от­ всѣ́хъ, я́же изно́сятъ во́ды, и вся́ка душа́ живу́щая въ водѣ́, скве́рна е́сть, и скве́рна да бу́дутъ ва́мъ:
от­ мя́съ и́хъ да не яди́те и мертвечи́ны и́хъ гнуша́йтеся:
и вся́, и́мже нѣ́сть пе́рiя и чешуи́, и́же въ вода́хъ, скве́рна сiя́ су́ть ва́мъ.
И си́хъ гнуша́йтеся от­ пти́цъ, и да не я́сте и́хъ, гну́сни су́ть: орла́ и гри́фа и морска́го орла́,
и нея́сыти и икти́на и подо́бныхъ си́мъ:
и стру́ѳа и совы́, и сухола́пля и подо́бныхъ и́мъ:
и вся́каго вра́на и подо́бныхъ ему́: и я́стреба и подо́бныхъ ему́:
и вра́на нощна́го и лили́ка и и́вина,
и порфирiо́на и пелека́на и ле́бедя,
и ероді́а и Харадрiо́на и подо́бныхъ ему́: и вдо́да и нощна́го нетопыря́.
И вся́ га́ды пти́чiя, и́же хо́дятъ на четы́рехъ, ме́рзость е́сть ва́мъ:
но сiя́ да я́сте от­ всѣ́хъ га́дъ пти́чныхъ, и́же хо́дятъ четвероно́жны, и́же и́мутъ го́лени вы́ше плесну́ свое́ю, скака́ти и́ми по земли́:
и сiя́ да я́сте[Въ Остро́жской, и съ нея́ печа́тан­ной пре́жде въ москвѣ́, предъ си́мъ сло́вомъ я́сте, при­­ложено́ не, но того́ во всѣ́хъ гре́ч. не имѣ́ет­ся.] от­ си́хъ: вру́ха и подо́бная ему́, и атта́ка и подо́бная ему́, Офiо́маха и е́же подо́бно къ нему́, и акри́ду и подо́бная е́й:
и вся́къ га́дъ от­ пти́цъ, и́мже су́ть четы́ри но́ги, ме́рзость е́сть ва́мъ, и въ си́хъ да не оскверните́ся:
вся́къ при­­каса́яйся мертвечи́нѣ и́хъ нечи́стъ бу́детъ до ве́чера:
и вся́къ взе́мляй мертвечи́ну и́хъ да измы́етъ ри́зы своя́ и нечи́стъ бу́детъ до ве́чера.
Во всѣ́хъ скотѣ́хъ, и́же раздвоя́етъ копы́то и па́знокти имѣ́етъ, а жва́нiя не от­рыга́етъ, нечи́ста да бу́дутъ ва́мъ: вся́къ при­­каса́яйся мертвечи́нѣ и́хъ нечи́стъ бу́детъ да́же до ве́чера:
и вся́къ и́же хо́дитъ на ла́пахъ, во всѣ́хъ звѣре́хъ, и́же хо́дятъ на четы́рехъ, нечи́ста бу́дутъ ва́мъ: вся́къ при­­каса́яйся мертвечи́нѣ и́хъ нечи́стъ бу́детъ до ве́чера:
и взе́мляй мертвечи́ну и́хъ да испере́тъ ри́зы своя́ и нечи́стъ бу́детъ до ве́чера: нечи́ста сiя́ бу́дутъ ва́мъ.
И сiя́ ва́мъ нечи́ста от­ га́дъ плѣ́жущихъ по земли́: ла́сица и мы́шъ и крокоди́лъ земны́й,
мига́ли и хамелео́нъ, и халаво́тисъ и я́щеръ и кроторы́я:
сі́и нечи́сти ва́мъ от­ всѣ́хъ га́дъ плѣ́жущихъ по земли́: вся́къ при­­каса́яйся мертвечи́нѣ и́хъ нечи́стъ бу́детъ до ве́чера.
И вся́ко, въ не́же а́ще впаде́тъ от­ ни́хъ нѣ́что от­ мертвечи́ны и́хъ, нечи́стъ бу́детъ вся́къ сосу́дъ древя́нъ, или́ ри́за, или́ ко́жа, или́ вре́тище: вся́кiй сосу́дъ, въ не́мже твори́т­ся дѣ́ло, въ водѣ́ погрузи́т­ся и нечи́стъ бу́детъ до ве́чера, и по си́хъ чи́стъ бу́детъ:
и вся́къ сосу́дъ гли́нянъ, въ о́ньже а́ще впаде́тъ от­ си́хъ вну́трь, ели́ка су́ть въ не́мъ, нечи́ста бу́дутъ, и сосу́дъ да разбiе́т­ся.
И вся́ка снѣ́дь ю́же я́сте, на ню́же а́ще воз­лiе́т­ся вода́, нечи́ста бу́детъ ва́мъ: и вся́кое питiе́, е́же пiе́те во вся́комъ сосу́дѣ, нечи́сто бу́детъ [ва́мъ]:
и все́, е́же а́ще впаде́тъ въ не́ от­ мертвечи́ны и́хъ, нечи́сто бу́детъ: пе́щи и огни́ща да сокруша́т­ся, нечи́ста сiя́ су́ть и нечи́ста бу́дутъ ва́мъ.
Кромѣ́ исто́чникъ водны́хъ, и пото́къ, и собра́нiй водны́хъ, бу́дутъ чи́сти: а и́же при­­каса́ет­ся мертвечи́намъ и́хъ, нечи́стъ бу́детъ.
А́ще же впаде́тъ от­ мертвечи́ны и́хъ на вся́ко сѣ́мя сѣ́мян­ное, е́же сѣ́ет­ся, чи́сто бу́детъ:
а́ще же воз­лiе́т­ся вода́ на вся́ко сѣ́мя, и впаде́тъ от­ мертвечи́ны и́хъ на не́, нечи́сто бу́детъ ва́мъ.
А́ще же у́мретъ от­ скота́, его́же ва́мъ я́сти, при­­каса́яйся мертвечи́нѣ его́, нечи́стъ бу́детъ до ве́чера:
и яды́й от­ мертвечи́нъ си́хъ да испере́тъ ри́зы своя́ и нечи́стъ бу́детъ до ве́чера: и взе́мляй мертвечи́ну и́хъ да измы́етъ ри́зы своя́ и измы́ет­ся водо́ю, и нечи́стъ бу́детъ до ве́чера.
И вся́къ га́дъ плѣ́жущiй по земли́ ме́рзость ва́мъ е́сть сiе́, да не снѣ́ст­ся.
И вся́ко ходя́щее на чре́вѣ, и вся́ко ходя́щее на четы́рехъ всегда́, и [вся́ко] многоно́жное во всѣ́хъ га́дѣхъ, и́же плѣ́жутъ по земли́, да не снѣ́сте е́, я́ко ме́рзость ва́мъ е́сть:
и да не омерзите́ ду́шъ ва́шихъ во всѣ́хъ га́дѣхъ плѣ́жущихъ по земли́, и да не оскверните́ся и́ми, и да не бу́дете нечи́сти въ ни́хъ,
я́ко А́зъ е́смь Госпо́дь Бо́гъ ва́шъ: и да освятите́ся и бу́дете свя́ти, я́ко свя́тъ е́смь А́зъ Госпо́дь Бо́гъ ва́шъ: и да не оскверни́те ду́шъ ва́шихъ во всѣ́хъ га́дѣхъ дви́жущихся по земли́,
я́ко А́зъ е́смь Госпо́дь, изведы́й ва́съ изъ земли́ Еги́петскiя, да бу́ду ва́мъ Бо́гъ, и бу́дете свя́ти, я́ко свя́тъ е́смь А́зъ Госпо́дь.
Се́й зако́нъ о скотѣ́хъ и о пти́цахъ, и вся́кой души́ дви́жущейся въ вода́хъ и вся́кой души́ пресмыка́ющейся по земли́,
разлучи́ти между́ нечи́стыми и между́ чи́стыми, и научи́ти сы́ны Изра́илевы между́ оживля́ющими ядо́мая и между́ оживля́ющими не ядо́мая.
И рече́ Госпо́дь къ Моисе́ю, глаго́ля:
глаго́ли сыно́мъ Изра́илевымъ и рече́ши къ ни́мъ, глаго́ля: жена́, я́же а́ще зачне́тъ и роди́тъ му́жескъ по́лъ, нечиста́ бу́детъ се́дмь дні́й: по дне́мъ [есте́­с­т­вен­наго] разлуче́нiя скве́рны ея́, нечиста́ бу́детъ:
и въ де́нь осмы́й да обрѣ́жетъ пло́ть коне́чную его́:
и сидѣ́ти бу́детъ три́десять и три́ дни́ въ кро́ви нечи́стѣй сво­е́й: вся́кой ве́щи святѣ́й да не при­­ко́снет­ся и въ святи́лище да не вни́детъ, до́ндеже сконча́ют­ся дні́е очище́нiя ея́.
А́ще же же́нскъ по́лъ роди́тъ, и нечиста́ бу́детъ четыре­на́­де­сять дні́й по [есте́­с­т­вен­нѣй] скве́рнѣ ея́, и шестьдеся́тъ и ше́сть дні́й сидѣ́ти бу́детъ въ кро́ви нечистоты́ сво­ея́.
И егда́ испо́лнят­ся дні́е очище́нiя ея́ о сы́нѣ ея́ или́ дще́ри, да при­­несе́тъ а́гнца непоро́чна единолѣ́тна во всесожже́нiе, и птенца́ голуби́на или́ го́рлицу грѣха́ ра́ди, предъ две́ри ски́нiи свидѣ́нiя къ жерцу́,
и да при­­несе́тъ е́ предъ Го́спода: и помо́лит­ся о не́й жре́цъ и очи́ститъ ю́ от­ то́ка кро́ве ея́: се́й зако́нъ ражда́ющiя му́жескъ по́лъ или́ же́нскъ.
А́ще же не обря́щетъ рука́ ея́ дово́лнаго на а́гнца, и да во́зметъ двѣ́ го́рлицы или́ два́ птенца́ голуби́на, еди́наго на всесожже́нiе и друга́го грѣха́ ра́ди: и помо́лит­ся о не́й жре́цъ, и очи́стит­ся.
И рече́ Госпо́дь къ Моисе́ю и Ааро́ну, глаго́ля:
человѣ́ку ему́же а́ще бу́детъ на ко́жи пло́ти его́ стру́пъ зна́менiя или́ бле́скъ, и бу́детъ на ко́жи пло́ти его́ я́зва прокаже́нiя, да при­­веде́т­ся ко Ааро́ну жерцу́ или́ ко еди́ному от­ сыно́въ его́ жерцо́въ:
и у́зритъ жре́цъ я́зву на ко́жи пло́ти его́, и вла́съ въ я́звѣ измѣни́т­ся въ бѣ́ло, и взо́ръ я́звы ума́ленъ от­ ко́жи пло́ти его́, я́зва прока́зы е́сть: и у́зритъ жре́цъ, и оскверни́тъ его́.
А́ще же и бле́скъ бѣ́лъ бу́детъ на ко́жи пло́тнѣй его́, и не ме́ншiй бу́детъ взо́ръ его́ от­ ко́жи, и вла́съ его́ не измѣни́ся во вла́съ бѣ́лъ, и то́й е́сть те́менъ, и от­лучи́тъ жре́цъ я́зву на се́дмь дні́й:
и у́зритъ жре́цъ я́зву въ де́нь седмы́й, и се́, я́зва пребыва́етъ предъ ни́мъ, и не измѣни́ся я́зва на ко́жи, и от­лучи́тъ его́ жре́цъ на другі́я се́дмь дні́й:
и у́зритъ его́ жре́цъ въ седмы́й де́нь втори́цею, и се́, я́зва потемнѣ́, и не измѣни́ся я́зва на ко́жи, и очи́ститъ его́ жре́цъ: зна́менiе бо е́сть: и измы́въ ри́зы своя́, чи́стъ бу́детъ.
А́ще же измѣня́ющееся измѣни́т­ся зна́менiе на ко́жи, повнегда́ ви́дѣти его́ жерцу́ е́же очи́стити его́, и яви́т­ся второ́е жерцу́: и у́зритъ его́ жре́цъ, и се́, измѣни́ся зна́менiе въ ко́жи,
и да оскверни́тъ его́ жре́цъ: прока́за бо е́сть.
И я́зва прокаже́нiя а́ще бу́детъ на человѣ́цѣ, и прiи́детъ къ жерцу́:
и у́зритъ жре́цъ, и се́, стру́пъ бѣ́лъ на ко́жи, и се́й измѣни́лъ вла́съ бѣ́лъ, и от­ здра́выя пло́ти живы́я въ стру́пѣ:
прока́за ве́тха е́сть на ко́жи пло́ти его́, и оскверни́тъ его́ жре́цъ и от­лучи́тъ его́, я́ко нечи́стъ е́сть.
А́ще же процвѣта́я процвѣте́тъ прока́за на ко́жи, и покры́етъ прокаже́нiе всю́ ко́жу я́звою, от­ главы́ до ногу́ его́, по всему́ взо́ру жерцо́ву:
и у́зритъ жре́цъ, и се́, покры́ло прокаже́нiе всю́ ко́жу пло́ти его́, да очи́ститъ жре́цъ я́зву: я́ко вся́ измѣни́ся въ бѣ́ло, чи́стъ е́сть.
И въ о́ньже де́нь а́ще яви́т­ся на не́мъ пло́ть жива́, оскверни́т­ся:
и у́зритъ жре́цъ пло́ть здра́ву, и оскверни́тъ его́ пло́ть здра́ва, я́ко нечиста́ е́сть, прокаже́нiе е́сть.
А́ще же соста́вит­ся пло́ть здра́ва, и измѣни́т­ся въ бѣ́ло, и прiи́детъ къ жерцу́:
и у́зритъ жре́цъ, и се́, измѣни́ся я́зва въ бѣ́ло, и очи́ститъ жре́цъ я́зву, чи́стъ е́сть.
И тѣ́ло а́ще бу́детъ на ко́жи его́ боля́чка гно́йна, и исцѣлѣ́етъ,
и бу́детъ на мѣ́стѣ боля́чки стру́пъ бѣ́лъ, или́ бле́скъ бѣлѣ́ющься или́ рдя́щься, и яви́т­ся жерцу́:
и у́зритъ жре́цъ, и се́, взо́ръ нижа́е ко́жи, и вла́съ его́ измѣни́ся въ бѣ́ло, и оскверни́тъ его́ жре́цъ, я́ко бле́скъ прокаже́нiя е́сть, на боля́чкѣ процвѣте́.
А́ще же уви́дитъ жре́цъ, и се́, нѣ́сть въ не́мъ вла́съ бѣ́лъ, и не нижа́е е́сть от­ ко́жи плотскі́я, и се́й е́сть те́менъ, и от­лучи́тъ его́ жре́цъ на се́дмь дні́й.
А́ще ли разсы́панiемъ разсы́плет­ся по ко́жи, и оскверни́тъ его́ жре́цъ, бле́скъ прокаже́нiя е́сть, на боля́чкѣ процвѣте́.
А́ще ли на мѣ́стѣ сво­е́мъ пребыва́етъ бле́скъ и не разсыпа́ет­ся, стру́пъ боля́чки е́сть, и очи́ститъ его́ жре́цъ.
И пло́ть а́ще бу́детъ на ко́жи его́ жже́нiе о́гнено, и бу́детъ на ко́жи его́ исцѣлѣ́в­шее от­ жже́нiя блеща́щееся бѣ́ло или́ червле́но или́ пробѣлу́ющееся:
и у́зритъ его́ жре́цъ, и се́, премѣни́ся вла́съ бѣ́лъ въ блеща́щiйся, и взо́ръ ему́ нижа́е от­ ко́жи, прокаже́нiе е́сть, во жже́нiи процвѣте́, и оскверни́тъ его́ жре́цъ, я́зва прокаже́нiя е́сть.
А́ще же уви́дитъ его́ жре́цъ, и се́, нѣ́сть на блеща́щемся вла́съ бѣ́лъ, и не нижа́е е́сть от­ ко́жи, са́мо же те́мно, и от­лучи́тъ его́ жре́цъ на се́дмь дні́й:
и у́зритъ его́ жре́цъ въ де́нь седмы́й, и а́ще разсы́панiемъ разсы́плет­ся по ко́жи, и оскверни́тъ его́ жре́цъ: я́зва прокаже́нiя е́сть, во гно́й процвѣте́.
А́ще же на мѣ́стѣ пребу́детъ блеща́нiе и не разсы́плет­ся по ко́жи, сiе́ же те́мно е́сть, стру́пъ сожже́нiя е́сть, да очи́ститъ его́ жре́цъ: о́бразъ бо сожже́нiя е́сть.
Му́жу же или́ женѣ́, а́ще бу́детъ на ни́хъ я́зва прокаже́нiя на главѣ́ или́ на брадѣ́,
и у́зритъ жре́цъ я́зву, и се́, обли́чiе ея́ глубоча́е ко́жи, въ не́йже вла́съ желту́яся то́нокъ, и оскверни́тъ его́ жре́цъ: вре́дъ е́сть, прокаже́нiе главы́ или́ прокаже́нiе брады́ е́сть.
И а́ще уви́дитъ жре́цъ я́зву вре́да, и се́, не бу́детъ обли́чiе нижа́е ко́жи, и вла́съ желту́яся не бу́детъ въ не́мъ, да от­лучи́тъ жре́цъ я́зву вре́да на се́дмь дні́й:
и у́зритъ жре́цъ я́зву въ де́нь седмы́й, и се́, не разсы́пася вре́дъ, и вла́съ желту́яся нѣ́сть въ не́мъ, и обли́чiе вре́да нѣ́сть нижа́е ко́жи:
и остриже́тъ ко́жу, вре́дъ же да не остриже́т­ся, и от­лучи́тъ жре́цъ вре́дъ на се́дмь дні́й второ́­е:
и у́зритъ жре́цъ вре́дъ въ де́нь седмы́й, и се́, не разсы́пася вре́дъ по ко́жи по остриже́нiи его́, и обли́чiе вре́да нѣ́сть нижа́е ко́жи, и очи́ститъ его́ жре́цъ, и измы́въ ри́зы, чи́стъ бу́детъ.
А́ще же разсы́панiемъ разсы́плет­ся вре́дъ по ко́жи по очище́нiи его́:
и у́зритъ его́ жре́цъ, и се́, разсы́пася вре́дъ по ко́жи, да не при­­сѣти́тъ жре́цъ о вла́сѣ желтѣ́ющемся, я́ко нечи́стъ е́сть.
А́ще же предъ ни́мъ бу́детъ на мѣ́стѣ вре́дъ, и вла́съ че́рнъ яви́т­ся въ не́мъ, исцѣлѣ́ вре́дъ, чи́стъ е́сть, и очи́ститъ его́ жре́цъ.
Му́жу же или́ женѣ́, а́ще бу́дутъ на ко́жи пло́ти его́ блеща́нiя блеща́щая бѣлѣ́ющаяся:
и уви́дитъ жре́цъ, и се́, на ко́жи пло́ти его́ блеща́нiя и блеща́щая бѣлѣ́ющаяся, лиша́й е́сть, процвѣте́ на ко́жи пло́ти его́, чи́стъ е́сть.
А́ще же кому́ облѣ́зе глава́, плѣши́въ е́сть, чи́стъ е́сть:
а́ще же спреди́ облѣ́зе глава́, взлы́съ е́сть, чи́стъ е́сть:
а́ще же бу́детъ на плѣши́ его́ или́ на взлы́синѣ его́ бле́скъ бѣ́лъ или́ червлену́яся, прокаже́нiе процвѣта́ющее на плѣши́ его́ или́ на взлы́синѣ его́:
и уви́дитъ его́ жре́цъ, и се́, обли́чiе бле́ска бѣ́ло или́ червле́но на плѣши́ его́ или́ на взлы́синѣ его́, я́ко обли́чiе прокаже́нiя на ко́жи пло́ти его́:
человѣ́къ прокаже́нъ е́сть, оскверне́нiемъ оскверни́тъ его́ жре́цъ, на главѣ́ его́ бле́скъ его́.
И прокаже́нъ, на не́мже е́сть я́зва, ри́зы его́ да бу́дутъ раздра́ны, и глава́ его́ не покрове́на, и о́коло у́стъ сво­и́хъ да обвiе́т­ся, и нечи́стъ прозове́т­ся:
вся́ дни́, въ ня́же бу́детъ на не́мъ я́зва, нечи́стъ сы́й, нечи́стъ бу́детъ: от­луче́нъ да сѣди́тъ, внѣ́ полка́ да бу́детъ ему́ пребыва́нiе.
И ри́за а́ще бу́детъ на не́й я́зва прокаже́нiя, на ри́зѣ сукня́нѣ, или́ на изгре́бiйней,
или́ на пря́денѣ, или́ на кро́кахъ {куде́ль}, или́ на льнѣ́хъ, или́ на во́лнѣ, или́ на ко́жи, или́ на вся́кой ко́жи дѣ́ланѣй,
и яви́т­ся я́зва зеле́на или́ червлену́яся на ко́жи, или́ на ри́зѣ, или́ на пря́денѣхъ, или́ на кро́кахъ, или́ на вся́комъ дѣ́лѣ ко́жанѣмъ, я́зва прокаже́нiя е́сть, и пока́жетъ жерцу́:
и уви́дитъ жре́цъ я́зву, и от­лучи́тъ жре́цъ я́зву на се́дмь дні́й.
И да уви́дитъ жре́цъ я́зву въ де́нь седмы́й: а́ще же разсы́пася я́зва по ри́зѣ, или́ по пря́денѣ, или́ по кро́кахъ, или́ по ко́жи, по всему́ ели́ка творя́т­ся ко́жы въ дѣ́ланiи, прокаже́нiе и́сто е́сть я́зва, нечи́стъ е́сть:
да сожже́тъ ри́зу, или́ пряде́нiя, или́ кро́ки, или́ на во́лнѣ, или́ на льнѣ́, или́ на вся́комъ сосу́дѣ ко́жанѣ, на не́мже а́ще бу́детъ я́зва: поне́же прокаже́нiе и́сто е́сть, на огни́ да сожже́т­ся.
А́ще ли у́зритъ жре́цъ, и не разсы́плет­ся я́зва по ри́зѣ, или́ по пря́денѣ, или́ по кро́кахъ, или́ по вся́кому сосу́ду ко́жану:
и повели́тъ жре́цъ, и измы́етъ, на не́мже бу́детъ я́зва, и да от­лучи́тъ жре́цъ я́зву на другі́я се́дмь дні́й:
и уви́дитъ жре́цъ по измы́тiи его́ я́зву, и а́ще не измѣни́ла я́зва лица́ сво­его́, и я́зва не разсы́пася, нечи́сто е́сть, на огни́ да сожже́т­ся: утверди́ся бо на ри́зѣ, или́ на пря́денѣ, или́ на кро́кахъ.
И а́ще уви́дитъ жре́цъ, и бу́детъ темна́ я́зва по испра́нiи ея́, да от­то́ргнетъ е́ от­ ри́зы, или́ от­ пря́дена, или́ от­ кро́къ, или́ от­ ко́жи.
И а́ще яви́т­ся еще́ на ри́зѣ или́ на пря́денѣ, или́ на кро́кахъ, или́ на вся́комъ сосу́дѣ ко́жанѣ, прокаже́нiе процвѣта́ющее е́сть, на огни́ да сожже́т­ся, на не́мже е́сть я́зва.
И ри́за, или́ пря́дено, или́ кро́ки, или́ вся́къ сосу́дъ ко́жанъ, е́же испере́т­ся, и от­сту́питъ от­ него́ я́зва, и измы́ет­ся второ́е, и чи́сто бу́детъ.
Се́й зако́нъ я́звѣ прокаже́нiя ри́зы сукня́ны, или́ изгре́бiйны, или́ пря́дены, или́ куде́лныя, или́ вся́каго сосу́да ко́жана, во е́же очи́стити е́, или́ оскверни́ти е́.
И рече́ Госпо́дь къ Моисе́ю, глаго́ля:
се́й зако́нъ прокаже́н­ному, въ о́ньже де́нь а́ще очи́стит­ся, и при­­веде́т­ся къ жерцу́:
и да изы́детъ жре́цъ внѣ́ полка́, и у́зритъ жре́цъ, и се́, исцѣлѣ́ я́зва прокаже́нiя от­ прокаже́н­наго:
и повели́тъ жре́цъ, да во́змут­ся очище́н­ному два́ пти́чища жи́ва чи́ста и дре́во ке́дрово, и соска́на червлени́ца и иссо́пъ:
и повели́тъ жре́цъ, да зако́лютъ пти́чище еди́но въ сосу́дъ гли́нянъ, надъ водо́ю живо́ю,
и живо́е пти́чище да во́зметъ, и дре́во ке́дрово и соска́ну червлени́цу и иссо́пъ, и да омо́читъ и́хъ и пти́чище живо́е въ кро́ви закла́наго пти́чища надъ водо́ю живо́ю:
и да воскропи́тъ на очи́стив­шагося от­ прокаже́нiя седми́жды, и чи́стъ бу́детъ: и да от­пу́ститъ пти́чище живо́е на по́ле:
и да испере́тъ очи́стивыйся ри́зы своя́ и да остриже́тъ вся́ власы́ своя́ и да измы́ет­ся водо́ю, и чи́стъ бу́детъ: и по си́хъ да вни́детъ въ по́лкъ и да пребу́детъ внѣ́ до́му сво­его́ се́дмь дні́й.
И бу́детъ въ де́нь седмы́й, обрі́ют­ся вси́ власы́ его́, глава́ его́ и брада́ и бро́ви, и вся́къ вла́съ его́ да обрі́ет­ся: и да измы́етъ ри́зы своя́, и да омы́ет­ся тѣ́ло его́ водо́ю, и чи́стъ бу́детъ.
И въ де́нь осмы́й да во́зметъ два́ а́гнца единолѣ́тна непоро́чна и о́вцу еди́ну единолѣ́тну непоро́чну, и три́ десяти́ны муки́ пшени́чны на же́ртву смѣ́шаныя съ еле́емъ и мѣ́ру еле́а еди́ну:
и да поста́витъ жре́цъ очища́яй человѣ́ка очища́емаго и сiя́ предъ Го́сподемъ, у две́рiй ски́нiи свидѣ́нiя:
и во́зметъ жре́цъ а́гнца еди́наго и при­­веде́тъ его́ преступле́нiя ра́ди, и ча́шу еле́а, и от­лучи́тъ я́ жре́цъ во от­луче́нiе предъ Го́сподемъ:
и зако́лютъ а́гнца на мѣ́стѣ, идѣ́же закала́ютъ всесожже́нiя и я́же грѣха́ ра́ди, на мѣ́стѣ свя́тѣ: е́сть бо е́же грѣха́ ра́ди, я́коже и преступле́нiя ра́ди е́сть жерцу́: свята́я святы́хъ су́ть:
и во́зметъ жре́цъ от­ кро́ве я́же преступле́нiя ра́ди, и воз­ложи́тъ жре́цъ на обу́шiе у́ха очища́емаго десна́го, и на кра́й руки́ его́ десны́я, и на кра́й ноги́ его́ десны́я:
и взе́мъ жре́цъ от­ ча́ши еле́а, воз­лiе́тъ на ру́ку лѣ́вую свою́:
и да омо́читъ жре́цъ пе́рстъ сво́й десны́й въ еле́й, и́же е́сть въ руцѣ́ его́ лѣ́вѣй, и да воскропи́тъ от­ еле́а пе́рстомъ седми́жды предъ Го́сподемъ:
оста́в­шiйся же еле́й, и́же въ руцѣ́ его́, да воз­ложи́тъ жре́цъ на обу́шiе у́ха очища́емаго десна́го, и на кра́й руки́ его́ десны́я, и на кра́й ноги́ его́ десны́я, на мѣ́сто кро́ве я́же преступле́нiя ра́ди:
оста́в­шiйся же еле́й, и́же въ руцѣ́ жерца́, да воз­ложи́тъ жре́цъ на главу́ очище́н­ному: и помо́лит­ся о не́мъ жре́цъ предъ Го́сподемъ:
и сотвори́тъ жре́цъ е́же грѣха́ ра́ди, и помо́лит­ся жре́цъ от­ очища́ющемся от­ грѣха́ сво­его́: и по се́мъ зако́летъ жре́цъ всесожже́нiе:
и воз­несе́тъ жре́цъ всесожже́нiе и же́ртву на олта́рь предъ Го́сподемъ, и помо́лит­ся о не́мъ жре́цъ, и очи́стит­ся.
А́ще же убо́гъ е́сть, и рука́ его́ не дости́гнетъ, да во́зметъ а́гнца единолѣ́тнаго еди́наго, въ о́ньже преступи́лъ на от­луче́нiе, я́ко помоли́тися о не́мъ, и десяти́ну муки́ пшени́чны смѣ́шаны съ еле́емъ въ же́ртву, и ча́шу еле́а еди́ну,
и два́ го́рличища, или́ два́ птенца́ голуби́на, ели́ка обрѣ́те рука́ его́, и да бу́детъ еди́нъ грѣха́ ра́ди, и другі́й во всесожже́нiе:
и да при­­несе́тъ я́ въ де́нь осмы́й, во е́же очи́стити его́, къ жерцу́, предъ две́ри ски́нiи свидѣ́нiя предъ Го́спода:
и взе́мъ жре́цъ а́гнца и́же преступле́нiя ра́ди, и ча́шу еле́а, воз­ложи́тъ я́ воз­ложе́нiе предъ Го́сподемъ,
и зако́летъ а́гнца и́же преступле́нiя ра́ди, и во́зметъ жре́цъ от­ кро́ве я́же преступле́нiя ра́ди, и воз­ложи́тъ на обу́шiе у́ха очища́емаго десна́го, и на кра́й руки́ его́ десны́я, и на кра́й ноги́ его́ десны́я:
и от­ еле́а воз­лiе́тъ жре́цъ на ру́ку свою́ лѣ́вую,
и воскропи́тъ жре́цъ пе́рстомъ сво­и́мъ десны́мъ от­ еле́а, и́же въ руцѣ́ его́ лѣ́вѣй, седми́жды предъ Го́сподемъ:
и воз­ложи́тъ жре́цъ от­ еле́а су́щаго въ руцѣ́ его́ на обу́шiе у́ха очища́емаго десна́го, и на кра́й руки́ его́ десны́я, и на кра́й ноги́ его́ десны́я, на мѣ́стѣ кро́ве я́же преступле́нiя ра́ди:
оста́в­шееся же от­ еле́а, е́же е́сть въ руцѣ́ жерца́, да воз­ложи́тъ на главу́ очи́стив­шемуся: и помо́лит­ся о не́мъ жре́цъ предъ Го́сподемъ,
и сотвори́тъ еди́ну от­ го́рлицъ, или́ от­ птенце́въ голуби́ныхъ, я́коже обрѣ́те рука́ его́,
еди́ну грѣха́ ра́ди, и другу́ю во всесожже́нiе съ же́ртвою: и помо́лит­ся жре́цъ о очища́емѣмъ предъ Го́сподемъ.
Се́й зако́нъ въ не́мже е́сть я́зва прокаже́нiя, и не обрѣта́ющему руко́ю во очище́нiе свое́.
И рече́ Госпо́дь къ Моисе́ю и Ааро́ну, глаго́ля:
егда́ вни́дете въ зе́млю Ханаа́нску, ю́же А́зъ даю́ ва́мъ въ при­­тяжа́нiе, и да́мъ я́зву прокаже́нiя въ домѣ́хъ земли́ при­­тяжа́н­ныя ва́мъ:
и прiи́детъ, его́же до́мъ, и повѣ́сть жерцу́ глаго́ля: а́ки я́зва явля́ет­ся въ дому́ мо­е́мъ.
И повели́тъ жре́цъ испраздни́ти сосу́ды до́му, пре́жде не́же вни́ти жерцу́ ви́дѣти я́зву, и да не бу́дутъ нечи́ста вся́ я́же въ дому́. По си́хъ же вни́детъ жре́цъ согля́дати до́мъ:
и у́зритъ жре́цъ я́зву, и се́, я́зва на стѣна́хъ до́му удо́лiя зеленѣ́ющаяся или́ червленѣ́ющаяся, и обли́чiе и́хъ худѣ́е стѣ́нъ:
изше́дъ жре́цъ изъ до́му къ две́ремъ до́му, и от­лучи́тъ жре́цъ до́мъ на се́дмь дні́й.
И воз­врати́т­ся жре́цъ въ седмы́й де́нь, и у́зритъ до́мъ, и се́, разсы́пася я́зва по стѣна́мъ до́му:
и повели́тъ жре́цъ, да изъи́мутъ ка́менiе, на ни́хже е́сть я́зва, и да изнесу́тъ е́ во́нъ изъ гра́да на мѣ́сто нечи́сто:
и да постру́жутъ извнутри́ до́мъ о́крестъ, и изсы́плютъ пе́рсть состро́ганую внѣ́ гра́да на мѣ́сто нечи́сто:
и да во́змутъ ка́менiе и́но остро́гано, и вло́жатъ я́ вмѣ́сто ка́менiя: и пе́рсть и́ну да во́змутъ, и пома́жутъ до́мъ.
А́ще же па́ки на́йдетъ я́зва, и яви́т­ся въ дому́ по изнесе́нiи ка́менiя и по острога́нiи до́му и по пома́занiи,
и вни́детъ жре́цъ, и у́зритъ: а́ще разсы́пася я́зва въ дому́, прокаже́нiе пребыва́ющее е́сть въ дому́, нечи́стъ е́сть:
и разоря́тъ до́мъ, и древа́ его́ и ка́менiе его́ и всю́ пе́рсть до́му изнесу́тъ внѣ́ гра́да, на мѣ́сто нечи́сто.
И входя́й въ до́мъ вся́ дни́, въ ня́же е́сть от­луче́нъ, нечи́стъ бу́детъ до ве́чера:
и спя́й въ дому́ да испере́тъ ри́зы своя́ и нечи́стъ бу́детъ до ве́чера: и яды́й въ дому́ да испере́тъ ри́зы своя́ и нечи́стъ бу́детъ до ве́чера.
А́ще же при­­ше́дый вни́детъ жре́цъ, и уви́дитъ: и се́, разсы́панiемъ не разсы́пася я́зва въ дому́ но пома́занiи до́му, да очи́ститъ жре́цъ до́мъ, я́ко исцѣлѣ́ я́зва:
и во́зметъ очи́стити до́мъ, два́ пти́чища жи́ва чи́ста и дре́во ке́дрово, и соска́ну червлени́цу и иссо́пъ:
и да зако́летъ пти́чище еди́но въ сосу́дъ гли́нянъ надъ водо́ю живо́ю:
и во́зметъ дре́во ке́дрово и соска́нiе червле́ное, и иссо́пъ и пти́чище живо́е, и да омо́читъ е́ въ кро́вь пти́чища закла́наго надъ водо́ю живо́ю, и да окропи́тъ и́ми въ дому́ седми́жды:
и очи́ститъ до́мъ кро́вiю пти́чищною и водо́ю живо́ю, и пти́чищемъ живы́мъ и дре́вомъ ке́дровымъ, и иссо́помъ и соска́ною червлени́цею:
и да от­пу́ститъ пти́чище живо́е внѣ́ гра́да на по́ле и помо́лит­ся о до́мѣ, и чи́стъ бу́детъ.
Се́й зако́нъ о вся́кой я́звѣ прокаже́нiя и вре́да,
и прокаже́нiя ри́зы и до́му,
и стру́па, и зна́менiя, и блеща́щагося,
и повѣ́дати въ о́ньже де́нь нечи́сто, и въ о́ньже де́нь очи́стит­ся: се́й зако́нъ прокаже́нiя.
И рече́ Госпо́дь къ Моисе́ю и Ааро́ну, глаго́ля:
глаго́ли сыно́мъ Изра́илевымъ и рече́ши къ ни́мъ: му́жу, му́жу, ему́же а́ще бу́детъ излiя́нiе от­ тѣ́ла его́, излiя́нiе его́ нечи́сто е́сть.
И се́й зако́нъ нечистоты́ его́: излива́яй сѣ́мя изъ тѣ́ла сво­его́, от­ излiя́нiя, и́мже соста́влено е́сть тѣ́ло его́ излiя́нiемъ, сiя́ нечистота́ его́ въ не́мъ: вся́ дни́ излiя́нiя тѣ́ла его́, и́мже соста́влено тѣ́ло его́ излiя́нiемъ его́, нечистота́ его́ е́сть:
вся́ко ло́же, на не́мже а́ще ля́жетъ излива́яй сѣ́мя, нечи́сто е́сть: и вся́къ сосу́дъ, на не́мже а́ще ся́детъ верху́ его́ излива́яй сѣ́мя, нечи́стъ бу́детъ:
и человѣ́къ, и́же а́ще при­­ко́снет­ся ло́жа его́, да испере́тъ ри́зы своя́ и да омы́етъ тѣ́ло свое́ водо́ю, и нечи́стъ бу́детъ до ве́чера:
и сѣдя́й на сосу́дѣ, на не́мже а́ще ся́детъ верху́ его́ излива́яй сѣ́мя, да испере́тъ ри́зы своя́ и да омы́ет­ся водо́ю, и нечи́стъ бу́детъ до ве́чера:
и при­­косну́выйся къ пло́ти излива́ющаго сѣ́мя да испере́тъ ри́зы своя́ и да омы́ет­ся водо́ю, и нечи́стъ бу́детъ до ве́чера.
А́ще же плю́нетъ излива́яй сѣ́мя на чи́стаго, да испере́тъ ри́зы своя́ и да измы́ет­ся водо́ю, и нечи́стъ бу́детъ до ве́чера:
и вся́ко сѣдло́ о́слее, на не́же а́ще вся́детъ верху́ его́ излива́яй сѣ́мя, нечи́сто бу́детъ до ве́чера:
и вся́къ при­­косну́выйся всѣ́мъ, я́же су́ть подъ ни́мъ, нечи́стъ бу́детъ до ве́чера: и взе́мляй я́ да испере́тъ ри́зы своя́ и омы́ет­ся водо́ю, и нечи́стъ бу́детъ до ве́чера:
и ели́кимъ а́ще ко́снет­ся излива́яй сѣ́мя и ру́къ сво­и́хъ не омы́етъ водо́ю, да испере́тъ ри́зы своя́ и омы́етъ тѣ́ло водо́ю, и нечи́стъ бу́детъ до ве́чера:
и сосу́дъ гли́нянъ, ему́же а́ще при­­ко́снет­ся излива́яй сѣ́мя, да разбiе́т­ся: а сосу́дъ древя́ный да измы́ет­ся водо́ю, и чи́стъ бу́детъ.
А́ще же очи́стит­ся излива́яй сѣ́мя от­ излiя́нiя сво­его́, и исчи́слитъ себѣ́ се́дмь дні́й на очище́нiе свое́, и испере́тъ ри́зы своя́ и омы́етъ тѣ́ло свое́ водо́ю живо́ю, и чи́стъ бу́детъ:
и въ де́нь осмы́й да во́зметъ себѣ́ два́ го́рличища или́ два́ птенца́ голуби́на, и да при­­несе́тъ я́ предъ Го́спода къ две́ремъ ски́нiи свидѣ́нiя, и да́стъ я́ жерцу́:
и сотвори́тъ я́ жре́цъ еди́нъ грѣха́ ра́ди, и другі́й во всесожже́нiе: и да помо́лит­ся о не́мъ жре́цъ предъ Го́сподемъ о излiя́нiи его́.
И человѣ́къ, ему́же а́ще изы́детъ от­ ло́жа его́ сѣ́мя, и да омы́етъ водо́ю все́ тѣ́ло свое́, и нечи́стъ бу́детъ до ве́чера:
и вся́ка ри́за и вся́ка ко́жа, на не́йже а́ще бу́детъ ло́же сѣ́мен­ное, да измы́ет­ся водо́ю, и нечиста́ бу́детъ до ве́чера.
И а́ще ля́жетъ му́жъ съ жено́ю сво­е́ю на ло́жи сѣ́мене, да измы́ют­ся водо́ю, и нечи́сты бу́дутъ до ве́чера.
И жена́ я́же а́ще бу́детъ кро́вь точа́щи, и бу́детъ тече́нiе ея́ въ тѣлеси́ ея́, се́дмь дні́й да бу́детъ въ скве́рнѣ сво­е́й: и вся́къ при­­каса́яйся е́й нечи́стъ бу́детъ до ве́чера:
и все́, на не́мже а́ще сѣди́тъ въ тече́нiи сво­е́мъ, нечи́сто бу́детъ, и вся́ко, на не́же а́ще при­­ся́детъ [она́], нечи́сто бу́детъ:
и вся́къ, и́же а́ще при­­ко́снет­ся ло́жа ея́, да испере́тъ ри́зы своя́ и да измы́етъ водо́ю тѣ́ло свое́, и нечи́стъ бу́детъ до ве́чера:
и вся́къ при­­каса́яйся вся́кому сосу́ду, на не́мже а́ще ся́детъ, да испере́тъ ри́зы своя́ и да измы́ет­ся водо́ю, и нечи́стъ бу́детъ до ве́чера:
а́ще же на ло́жи е́й су́щей, или́ на сосу́дѣ, на не́мже а́ще ся́детъ [она́], егда́ при­­ко́снет­ся кто́ е́й, нечи́стъ бу́детъ до ве́чера.
А́ще же кто́ бу́детъ на ло́жи съ не́ю, и бу́детъ нечистота́ ея́ на не́мъ, нечи́стъ бу́детъ се́дмь дні́й: и вся́ко ло́же, на не́мже а́ще ля́жетъ, нечи́сто бу́детъ.
И жена́ а́ще то́читъ тече́нiе кро́ве дни́ мно́ги, не во вре́мя скве́рны ея́, а́ще и тече́тъ по оскверне́нiи ея́, вся́ дни́ тече́нiя нечистоты́ ея́, я́коже дни́ скве́рны ея́, нечиста́ бу́детъ:
и вся́ко ло́же, на не́мже а́ще ля́жетъ вся́ дни́ тече́нiя ея́, по ло́жи скве́рны ея́ бу́детъ е́й: и вся́къ сосу́дъ, на не́мже а́ще ся́детъ, нечи́стъ бу́детъ по нечистотѣ́ скве́рны ея́:
и вся́къ при­­каса́яйся е́й нечи́стъ бу́детъ, да испере́тъ ри́зы своя́ и омы́етъ водо́ю тѣ́ло свое́, и нечи́стъ бу́детъ до ве́чера.
А́ще же очи́стит­ся от­ тече́нiя сво­его́, да сочте́тъ себѣ́ се́дмь дні́й, и по си́хъ чиста́ бу́детъ:
и во осмы́й де́нь да во́зметъ себѣ́ два́ го́рличища или́ два́ птенца́ голуби́на, и при­­несе́тъ я́ къ жерцу́ къ две́ремъ ски́нiи свидѣ́нiя,
и да сотвори́тъ жре́цъ, еди́нъ грѣха́ ра́ди и другі́й во всесожже́нiе, и да помо́лит­ся о не́й жре́цъ предъ Го́сподемъ о тече́нiи нечистоты́ ея́.
И благоговѣ́йны сотвори́те сы́ны Изра́илевы от­ нечисто́тъ и́хъ: и да не у́мрутъ нечистоты́ ра́ди сво­ея́, внегда́ оскверни́ти и́мъ ски́нiю Мою́ я́же въ ни́хъ.
Се́й зако́нъ излива́ющему сѣ́мя, и а́ще кому́ изы́детъ изъ него́ ло́же сѣ́мен­ное, я́коже оскверни́тися въ не́мъ,
и точа́щей кро́вь въ скве́рнѣ сво­е́й, и излива́ющему сѣ́мя во излiя́нiи сво­е́мъ му́жеску по́лу или́ же́нску, и му́жу, и́же а́ще поспи́тъ со скверна́вою.
И глаго́ла Госпо́дь къ Моисе́ю, по уме́ртвiи дву́хъ сыно́въ Ааро́нихъ, егда́ при­­несо́ста о́гнь чужді́й предъ Го́спода и сконча́стася.
И рече́ Госпо́дь къ Моисе́ю: глаго́ли Ааро́ну, бра́ту тво­ему́, да не вхо́дитъ по вся́ часы́ въ свято́е вну́трь завѣ́сы, предъ лице́ очисти́лища, е́же е́сть надъ киво́томъ свидѣ́нiя, и да не у́мретъ: во о́блацѣ бо явлю́ся надъ очисти́лищемъ:
си́це вни́детъ Ааро́нъ въ свято́­е: съ телце́мъ от­ говя́дъ грѣха́ ра́ди, и со овно́мъ на всесожже́нiе,
и въ ри́зу льня́ну освяще́ну да облече́т­ся, и надра́ги льня́ны да бу́дутъ на тѣ́лѣ его́, и по́ясомъ льня́нымъ да опоя́шет­ся, и клобу́къ {Въ гре́ч.: ки́дарисъ.} льня́нъ да воз­ложи́тъ, ри́зы свя́ты су́ть: и да омы́етъ водо́ю все́ тѣ́ло свое́, и да облече́т­ся въ ня́:
и от­ со́нма сыно́въ Изра́илевыхъ да во́зметъ два́ козла́ от­ ко́зъ грѣха́ ра́ди, и овна́ еди́наго во всесожже́нiе,
и да при­­веде́тъ Ааро́нъ телца́, и́же грѣха́ ра́ди сво­его́, и да помо́лит­ся о себѣ́ и о до́мѣ сво­е́мъ,
и да во́зметъ два́ козла́, и поста́витъ я́ предъ Го́сподемъ у две́рiй ски́нiи свидѣ́нiя:
и да воз­ложи́тъ Ааро́нъ на о́ба козла́ жре́бiя: жре́бiй еди́нъ Го́споду и жре́бiй другі́й от­пуще́нiю.
И да при­­веде́тъ Ааро́нъ козла́, на не́мже паде́ жре́бiй Го́споду, и да при­­несе́тъ грѣха́ ра́ди:
и козла́, на не́мже паде́ жре́бiй от­пуще́нiя, да поста́витъ его́ жи́ва предъ Го́сподемъ, я́ко помоли́тися надъ ни́мъ и я́ко от­пусти́ти его́ во от­пуще́нiе, и да от­пу́ститъ его́ въ пусты́ню: и во́зметъ козе́лъ на ся́ беззако́нiя и́хъ въ зе́млю непроходи́му.
И да при­­веде́тъ Ааро́нъ телца́, и́же грѣха́ ра́ди сво­его́, и да помо́лит­ся о себѣ́ и о до́мѣ сво­е́мъ: и да зако́летъ телца́, и́же грѣха́ ра́ди сво­его́.
И да во́зметъ кади́лникъ по́лнъ у́глiя о́гнен­на от­ олтаря́, и́же предъ Го́сподемъ, и да напо́лнитъ ру́цѣ ѳимiа́ма сложе́нiя чи́ста, и да при­­несе́тъ вну́трь завѣ́сы:
и да воз­ложи́тъ ѳимiа́мъ на о́гнь предъ Го́сподемъ, и покры́етъ ды́мъ ѳимiа́мный очисти́лище е́же на свидѣ́нiихъ, и не у́мретъ.
И да во́зметъ от­ кро́ве телца́, и да воскропи́тъ пе́рстомъ на очисти́лище на восто́ки: предъ лице́мъ очисти́лища да воскропи́тъ седми́жды от­ кро́ве пе́рстомъ сво­и́мъ.
И да зако́летъ козла́ и́же грѣха́ ра́ди, и́же за лю́ди, предъ Го́сподемъ: и да внесе́тъ от­ кро́ве его́ вну́трь завѣсы́, и да сотвори́тъ кро́ви его́, я́коже сотвори́ кро́ви те́лчи, и да воскропи́тъ кро́вiю его́ на очисти́лище пря́мо очисти́лищу,
и очи́ститъ свято́е от­ нечисто́тъ сыно́въ Изра́илевыхъ и от­ непра́вдъ и́хъ, о всѣ́хъ грѣсѣ́хъ и́хъ: и та́ко сотвори́тъ ски́нiи свидѣ́нiя сотворе́н­нѣй въ ни́хъ посредѣ́ нечистоты́ и́хъ.
И вся́къ человѣ́къ да не бу́детъ въ ски́нiи свидѣ́нiя, егда́ вхо́дитъ моли́тися во свято́е, до́ндеже изы́детъ: и да помо́лит­ся о себѣ́ и о до́мѣ сво­е́мъ и о все́мъ со́нмѣ сыно́въ Изра́илевыхъ.
И изы́детъ ко олтарю́, и́же е́сть предъ Го́сподемъ, и помо́лит­ся на не́мъ, и да во́зметъ от­ кро́ве телца́ и от­ кро́ве козла́, и воз­ложи́тъ на ро́ги олтаря́ о́крестъ:
и да воскропи́тъ пе́рстомъ сво­и́мъ на́нь седми́жды от­ кро́ве, и очи́ститъ его́ и освяти́тъ его́ от­ нечисто́тъ сыно́въ Изра́илевыхъ.
И соверши́тъ очища́я свято́е и ски́нiю свидѣ́нiя и олта́рь, и от­ жерцѣ́хъ очи́ститъ, и при­­веде́тъ козла́ жива́го:
и да воз­ложи́тъ Ааро́нъ о́бѣ ру́цѣ сво­и́ на главу́ козла́ жива́го, и да исповѣ́сть на не́мъ вся́ беззако́нiя сыно́въ Изра́илевыхъ и вся́ непра́вды и́хъ и вся́ грѣхи́ и́хъ: и воз­ложи́тъ я́ на главу́ козла́ жива́го, и от­пу́ститъ руко́ю человѣ́ка угото́ван­наго въ пусты́ню:
и во́зметъ козе́лъ на ся́ непра́вды и́хъ въ зе́млю непроходи́му: и да от­пу́ститъ козла́ въ пусты́ню.
И да вни́детъ Ааро́нъ въ ски́нiю свидѣ́нiя, и да совлече́тъ ри́зы льня́ны, въ ня́же оболче́нъ бя́ше, входя́щу ему́ во свято́е, и положи́тъ я́ та́мо:
и омы́етъ тѣ́ло свое́ водо́ю на мѣ́стѣ святѣ и да облече́т­ся въ ри́зы своя́, и изше́дъ да сотвори́тъ всесожже́нiе свое́ и всепло́дiе людско́е, и да помо́лит­ся о себѣ́ и о до́мѣ сво­е́мъ, и о лю́дехъ я́коже и о жерцѣ́хъ:
и ту́къ и́же грѣхо́въ ра́ди да воз­несе́тъ на олта́рь.
И от­пусти́вый козла́ от­пуще́наго во от­пуще́нiе да испере́тъ ри́зы своя́ и да омы́етъ пло́ть свою́ водо́ю, и по си́хъ да вни́детъ въ по́лкъ.
И телца́ и́же грѣха́ ра́ди, и козла́ и́же грѣха́ ра́ди, и́хже кро́вь внесе́ся на очище́нiе во свято́е, да изнесу́тъ я́ внѣ́ полка́ и да сожгу́тъ я́ на огни́, и ко́жы и́хъ и мяса́ и́хъ и моты́ла и́хъ:
сожига́яй же я́ да испере́тъ ри́зы своя́ и да омы́етъ тѣ́ло свое́ водо́ю, и по се́мъ да вни́детъ въ по́лкъ.
И бу́детъ сiе́ ва́мъ зако́н­ное вѣ́чно­е: въ ме́сяцъ седмы́й, въ деся́тый де́нь ме́сяца, покори́те ду́шы ва́шя, и вся́каго дѣ́ла да не сотворите́, ни тузе́мецъ, ни при­­шле́цъ при­­лежа́й въ ва́съ:
въ то́й бо де́нь помо́лит­ся о ва́съ, е́же очи́стити ва́съ от­ всѣ́хъ грѣхо́въ ва́шихъ предъ Го́сподемъ, и чи́сти бу́дете:
суббо́та суббо́тъ поко́й да бу́детъ сiя́ ва́мъ, и покори́те ду́шы ва́шя, зако́н­но вѣ́чно.
Помо́лит­ся жре́цъ, его́же а́ще пома́жутъ и его́же а́ще соверша́тъ ру́цѣ его́, е́же жре́ти ему́ по отцѣ́ сво­е́мъ, и да облече́т­ся въ ри́зу льня́ну свою́, ри́зу свя́ту,
и да очи́ститъ Свято́е свята́го и ски́нiю свидѣ́нiя, и олта́рь да очи́ститъ, и о жерцѣ́хъ и о все́мъ со́нмѣ да помо́лит­ся.
И бу́детъ сiе́ ва́мъ зако́н­ное вѣ́чное, е́же моли́тися о сынѣ́хъ Изра́илевыхъ о всѣ́хъ грѣсѣ́хъ и́хъ, еди́ною въ лѣ́то да сотвори́т­ся, я́коже заповѣ́да Госпо́дь Моисе́ю.
И рече́ Госпо́дь къ Моисе́ю, глаго́ля:
глаго́ли Ааро́ну и сыно́мъ его́ и ко всѣ́мъ сыно́мъ Изра́илевымъ, и рече́ши къ ни́мъ: сiе́ сло́во е́же заповѣ́да Госпо́дь, глаго́ля:
человѣ́къ человѣ́къ от­ сыно́въ Изра́илевыхъ или́ от­ при­­ше́лецъ, и́же при­­лежа́тъ въ ва́съ, и́же а́ще зако́летъ телца́ или́ о́вцу или́ ко́зу въ полцѣ́, и и́же а́ще зако́летъ внѣ́ полка́
и предъ две́ри ски́нiи свидѣ́нiя не при­­несе́тъ, я́коже сотвори́ти е́ во всесожже́нiе или́ спасе́нiе Го́споду прiя́тно, въ воню́ благово́нiя: и и́же а́ще зако́летъ внѣ́ и предъ две́ри ски́нiи свидѣ́нiя не при­­несе́тъ его́, я́ко при­­нести́ да́ръ Го́споду предъ ски́нiю Госпо́дню: и вмѣни́т­ся человѣ́ку тому́ кро́вь: кро́вь пролiя́лъ, да потреби́т­ся душа́ о́на от­ люді́й сво­и́хъ:
я́ко да при­­несу́тъ сы́нове Изра́илевы же́ртвы своя́, ели́ки а́ще сі́и зако́лютъ на по́ли, и да при­­несу́тъ я́ ко Го́споду къ две́ремъ ски́нiи свидѣ́нiя къ жерцу́, и пожру́тъ я́ въ же́ртву спасе́нiя Го́споду.
И да воз­лiе́тъ жре́цъ кро́вь на олта́рь о́крестъ предъ Го́сподемъ у две́рiй ски́нiи свидѣ́нiя: и да воз­несе́тъ ту́къ въ воню́ благо­уха́нiя Го́споду:
и да не пожру́тъ ктому́ же́ртвъ сво­и́хъ су́етнымъ, и́мже са́ми блудодѣ́й­ст­вуютъ вслѣ́дъ и́хъ: зако́н­ное вѣ́чное бу́детъ ва́мъ въ ро́ды ва́шя.
И рече́ши къ ни́мъ: человѣ́къ человѣ́къ от­ сыно́въ Изра́илевыхъ или́ от­ сыно́въ при­­ше́лцовъ при­­лежа́щихъ въ ва́съ, и́же а́ще сотвори́тъ всесожже́нiе или́ же́ртву,
и къ две́ремъ ски́нiи свидѣ́нiя не при­­несе́тъ сотвори́ти е́ Го́сподеви, потреби́т­ся душа́ та́ от­ люді́й сво­и́хъ.
И человѣ́къ человѣ́къ от­ сыно́въ Изра́илевыхъ или́ от­ при­­ше́лецъ при­­лежа́щихъ въ ва́съ, и́же а́ще я́стъ вся́кую кро́вь, и утвержу́ лице́ Мое́ на ду́шу яду́щую кро́вь, и погублю́ ю́ от­ люді́й сво­и́хъ:
зане́ душа́ вся́кiя пло́ти кро́вь его́ е́сть, и А́зъ да́хъ ю́ ва́мъ у олтаря́ умоля́ти о душа́хъ ва́шихъ: кро́вь бо его́ вмѣ́сто души́ умоли́тъ.
Сего́ ра́ди реко́хъ сыно́мъ Изра́илевымъ: вся́ка душа́ от­ ва́съ да не снѣ́стъ кро́ве, и при­­шле́цъ при­­лежа́щiй въ ва́съ да не снѣ́стъ кро́ве.
И человѣ́къ человѣ́къ от­ сыно́въ Изра́илевыхъ или́ от­ при­­шле́цъ при­­лежа́щихъ въ ва́съ, и́же а́ще уло́витъ лови́тву звѣ́ря или́ пти́цу, е́же я́ст­ся: пролiе́тъ кро́вь ея́, и покры́етъ ю́ земле́ю:
душа́ бо вся́кiя пло́ти кро́вь его́ е́сть. И реко́хъ сыно́мъ Изра́илевымъ: кро́ве вся́кiя пло́ти да не снѣ́сте, я́ко душа́ вся́кiя пло́ти кро́вь его́ е́сть: вся́къ яды́й ю́ потреби́т­ся:
и вся́ка душа́ я́же я́стъ мертвечи́ну или́ звѣроя́дину, от­ тузе́мецъ или́ от­ при­­ше́лецъ, да испере́тъ ри́зы своя́ и да омы́етъ тѣ́ло водо́ю, и нечи́стъ бу́детъ до ве́чера, по се́мъ же чи́стъ бу́детъ:
а́ще же не испере́тъ ри́зъ сво­и́хъ, ни омы́етъ тѣ́ла водо́ю, то́ прiи́метъ беззако́нiе свое́.
И рече́ Госпо́дь къ Моисе́ю, глаго́ля:
глаго́ли сыно́мъ Изра́илевымъ и рече́ши къ ни́мъ: А́зъ Госпо́дь Бо́гъ ва́шъ:
по дѣло́мъ земли́ Еги́петскiя, въ не́йже обита́сте, да не сотворите́, и по начина́ниемъ земли́ Ханаа́нскiя, въ ню́же А́зъ веду́ вы та́мо, не сотвори́те, и по зако́номъ и́хъ не ходи́те:
судьбы́ Моя́ сотвори́те, и повелѣ́нiя Моя́ сохрани́те и ходи́те въ ни́хъ: А́зъ Госпо́дь Бо́гъ ва́шъ:
и сохрани́те вся́ повелѣ́нiя Моя́ и вся́ судьбы́ Моя́, и сотвори́те я́: Сотвори́вый та́ человѣ́къ жи́въ бу́детъ въ ни́хъ: А́зъ Госпо́дь Бо́гъ ва́шъ.
Человѣ́къ человѣ́къ ко вся́кому бли́жнему пло́ти сво­ея́ да не при­­сту́питъ от­кры́ти срамоты́: А́зъ Госпо́дь.
Срамоты́ отца́ тво­его́ и срамоты́ ма́тере тво­ея́ да не от­кры́еши: ма́ти бо твоя́ е́сть, да не от­кры́еши срамоты́ ея́.
Срамоты́ жены́ отца́ тво­его́ да не от­кры́еши: срамота́ отца́ тво­его́ е́сть.
Срамоты́ сестры́ тво­ея́ я́же от­ отца́ тво­его́ или́ от­ ма́тере тво­ея́, въ дому́ рожде́н­ныя или́ внѣ́ рожде́н­ныя, да не от­кры́еши срамоты́ и́хъ.
Срамоты́ дще́ре сы́на тво­его́ или́ дще́ре дще́ре тво­ея́, да не от­кры́еши срамоты́ и́хъ, я́ко твоя́ срамота́ е́сть.
Срамоты́ дще́ре жены́ отца́ тво­его́ да не от­кры́еши, единоо́тча сестра́ ти е́сть, да не от­кры́еши срамоты́ ея́.
Срамоты́ сестры́ отца́ тво­его́ да не от­кры́еши, своя́ бо отцу́ тво­ему́ е́сть.
Срамоты́ сестры́ ма́тере тво­ея́ да не от­кры́еши, своя́ бо ма́тери тво­е́й е́сть.
Срамоты́ бра́та отца́ тво­его́ да не от­кры́еши и къ женѣ́ его́ да не вни́деши, сро́дникъ бо ти́ е́сть.
Срамоты́ невѣ́стки тво­ея́ да не от­кры́еши, жена́ бо сы́на тво­его́ е́сть, да не от­кры́еши срамоты́ ея́.
Срамоты́ жены́ бра́та тво­его́ да не от­кры́еши, срамота́ бра́та тво­его́ е́сть.
Срамоты́ жены́ и дще́ре ея́, да не от­кры́еши, дще́ре сы́на ея́, и дще́ри дще́ре ея́ да не по́ймеши от­кры́ти срамоты́ и́хъ, бли́жнiи бо ти́ су́ть, нече́стiе е́сть.
Сестру́ жены́ тво­ея́ да не по́ймеши въ нало́жницу, от­кры́ти срамоту́ ея́ предъ не́ю, еще́ жи́вѣ су́щей е́й.
И къ женѣ́ во от­луче́нiи нечистоты́ ея́ да не вни́деши от­кры́ти срамоты́ ея́.
И къ женѣ́ бли́жняго тво­его́ да не да́си ло́жа сѣ́мене тво­его́, оскверни́тися съ не́ю.
И от­ сѣ́мене тво­его́ да не да́си служи́ти Моло́ху, да не оскверни́ши и́мене Свята́го: А́зъ Госпо́дь.
И съ му́жескимъ по́ломъ да не ля́жеши же́нскимъ ло́жемъ, ме́рзость бо е́сть.
И вся́кому четвероно́гому да не да́си ло́жа сво­его́ въ сѣмене́нiе, оскверни́тися съ ни́мъ: и жена́ да не ста́нетъ ко вся́кому четвероно́гому сни́тися, гну́сно бо е́сть.
Не оскверня́йтеся во всѣ́хъ си́хъ: во всѣ́хъ бо си́хъ оскверни́шася язы́цы, и́хже А́зъ от­жену́ предъ лице́мъ ва́шимъ:
и оскверни́ся земля́, и воз­да́хъ непра́вду и́мъ ея́ ра́ди: и воз­ненави́дѣ земля́ сѣдя́щихъ на не́й.
И сохрани́те вся́ зако́ны Моя́ и вся́ повелѣ́нiя Моя́, и не сотвори́те от­ всѣ́хъ гну́сностей си́хъ, тузе́мецъ и при­­бы́в­шiй при­­шле́цъ въ ва́съ:
вся́ бо сiя́ гну́сности сотвори́ша человѣ́цы земні́и, бы́в­шiи пре́жде ва́съ, и оскверни́ся земля́.
И да не воз­негоду́етъ на ва́съ земля́, внегда́ оскверни́ти ва́мъ ю́, и́мже о́бразомъ воз­негодова́ на язы́ки и́же пре́жде ва́съ:
я́ко вся́къ, и́же а́ще сотвори́тъ от­ всѣ́хъ гну́сностей си́хъ, потребя́т­ся ду́шы творя́щыя сiе́ от­ люді́й сво­и́хъ.
И сохрани́те повелѣ́нiя Моя́, я́ко да не сотворите́ от­ всѣ́хъ зако́нъ гну́сныхъ, и́же бѣ́ша пре́жде ва́съ: и да не оскверните́ся въ ни́хъ, я́ко А́зъ Госпо́дь Бо́гъ ва́шъ.
И рече́ Госпо́дь къ Моисе́ю, глаго́ля:
глаго́ли всему́ со́нму сыно́въ Изра́илевыхъ, и рече́ши къ ни́мъ: свя́ти бу́дите, я́ко А́зъ свя́тъ [е́смь] Госпо́дь Бо́гъ ва́шъ.
Кі́йждо отца́ сво­его́ и ма́тере сво­ея́ да бо­и́т­ся, и суббо́ты Моя́ сохрани́те: А́зъ Госпо́дь Бо́гъ ва́шъ.
Не послѣ́дуйте и́доломъ, и бого́въ слiя́ныхъ не сотвори́те себѣ́: А́зъ Госпо́дь Бо́гъ ва́шъ.
И а́ще пожрете́ же́ртву спасе́нiя Го́споду, прiя́тну ва́мъ пожри́те:
въ о́ньже де́нь а́ще пожрете́, [въ то́й де́нь] да снѣ́ст­ся, и на у́трiе: и а́ще оста́нет­ся до тре́тiяго дне́, на огни́ да сожже́т­ся:
а́ще же ли яде́нiемъ съя́ст­ся въ де́нь тре́тiй, не же́ртвен­но е́сть, не прiи́мет­ся:
и и́же я́стъ е́, грѣ́хъ прiи́метъ, я́ко свята́я Госпо́дня оскверни́: и потребя́т­ся ду́шы яду́щыя от­ люді́й сво­и́хъ.
И пожина́ющымъ ва́мъ жа́тву земли́ ва́­шея, да не сконча́ете жа́твы ва́­шея, ни́вы тво­ея́ пожина́нiя: и па́да­ю­щихъ кла́съ от­ жа́твы тво­ея́ да не собере́ши:
и виногра́да тво­его́ втори́цею да не обере́ши, ниже́ гре́знъ виногра́да тво­его́ да собере́ши: ни́щему и при­­ше́лцу да оста́виши я́: А́зъ е́смь Госпо́дь Бо́гъ ва́шъ.
Не укра́дите, ни солжи́те, ниже́ да оклевета́етъ кі́йждо бли́жняго.
И не клени́теся и́менемъ Мо­и́мъ въ непра́вдѣ, и да не оскверните́ и́мене свята́го Бо́га ва́­шего: А́зъ Госпо́дь Бо́гъ ва́шъ.
Да не оби́диши бли́жняго: и да не отъ­и́меши, и да не прележи́тъ мзда́ нае́мника тво­его́ у тебе́ до у́трiя.
Зла́ да не рече́ши глухо́му, и предъ слѣпы́мъ да не положи́ши претыка́нiя: и да убо­и́шися Го́спода Бо́га тво­его́: А́зъ Госпо́дь Бо́гъ ва́шъ.
Не сотвори́те непра́вды въ судѣ́: да не прiи́меши лица́ ни́щаго, ниже́ почуди́шися лицу́ могу́щаго: по пра́вдѣ да су́диши бли́жнему тво­ему́.
Да не хо́диши ле́стiю во сво­е́мъ язы́цѣ, и не воста́неши на кро́вь бли́жняго тво­его́: А́зъ Госпо́дь Бо́гъ ва́шъ.
Да не воз­ненави́диши бра́та тво­его́ во умѣ́ тво­е́мъ, обличе́нiемъ да обличи́ши бли́жняго тво­его́: и не прiи́меши ра́ди его́ грѣха́.
И да не от­мща́етъ рука́ твоя́, и да не вражду́еши на сы́ны люді́й сво­и́хъ, и воз­лю́биши бли́жняго сво­его́ я́ко са́мъ себе́: А́зъ Госпо́дь Бо́гъ ва́шъ.
Зако́нъ Мо́й сохрани́те: и скота́ тво­его́ да не смѣси́ши со ското́мъ ина́го ро́да, и виногра́да тво­его́ да не насади́ши разли́чна: и ри́зы изъ дву́хъ [веще́й] сотка́ныя гну́сныя да не воз­ложи́ши на ся́.
И а́ще кто́ бу́детъ съ жено́ю ло́жемъ сѣ́мене, и сiя́ бя́ше раба́ храни́ма му́жу, и цѣно́ю не искуплена́ или́ свобо́да не дана́ е́й, нака́заны да бу́дутъ: не у́мрутъ, я́ко не свободи́ся:
и да при­­веде́тъ за преступле́нiе свое́ Го́споду къ две́ремъ ски́нiи свидѣ́нiя овна́ преступле́нiя,
и да помо́лит­ся о не́мъ жре́цъ овно́мъ преступле́нiя предъ Го́сподемъ о грѣсѣ́ и́мже согрѣши́, и оста́вит­ся ему́ грѣ́хъ, его́же сотвори́.
Егда́ же вни́дете въ зе́млю, ю́же Госпо́дь Бо́гъ ва́шъ дае́тъ ва́мъ, и насади́те вся́ко дре́во снѣ́дное, и очи́стите нечистоту́ его́, пло́дъ его́ три́ лѣ́та нечи́стъ да бу́детъ ва́мъ, да не снѣ́ст­ся:
въ лѣ́то же четве́ртое бу́детъ вся́къ пло́дъ его́ свя́тъ, похва́ленъ Го́споду:
въ лѣ́то же пя́тое да снѣ́сте пло́дъ его́, при­­бы́токъ ва́мъ плоды́ его́: А́зъ Госпо́дь Бо́гъ ва́шъ.
Не яди́те на гора́хъ, и не вражи́те, и ни сря́ща смотри́те от­ пти́цъ.
Не сотвори́те обстриже́нiя круго́мъ от­ вла́съ гла́въ ва́шихъ, ниже́ брі́ете бра́дъ ва́шихъ.
И кро­е́нiя не сотвори́те на тѣ́лѣ ва́­шемъ о души́: и я́звъ настрека́н­ныхъ да не сотворите́ въ ва́съ: А́зъ Госпо́дь Бо́гъ ва́шъ.
Да не оскверни́ши дще́ре тво­ея́ е́же блуди́ти е́й: и да не прелюбы́ дѣ́етъ земля́, и напо́лнит­ся земля́ беззако́нiй.
Суббо́ты Моя́ сохрани́те, и от­ святы́хъ Мо­и́хъ убо́йтеся: А́зъ Госпо́дь.
Не послѣ́дуйте утро́бнымъ ба́снемъ, и къ волхво́мъ не при­­лѣпи́теся, оскверни́тися въ ни́хъ: А́зъ Госпо́дь Бо́гъ ва́шъ.
Предъ лице́мъ сѣда́го воста́ни и почти́ лице́ ста́рчо, и да убо­и́шися Го́спода Бо́га тво­его́: А́зъ Госпо́дь Бо́гъ ва́шъ.
А́ще же кто́ прiи́детъ къ ва́мъ при­­шле́цъ въ зе́млю ва́шу, не стужи́те ему́:
я́коже тузе́мецъ бу́детъ въ ва́съ при­­шле́цъ, и́же прiи́детъ къ ва́мъ, и воз­лю́биши его́ я́ко са́мъ себе́: я́ко [и вы́] при­­ше́лцы бѣ́сте въ земли́ Еги́петстѣй: А́зъ Госпо́дь Бо́гъ ва́шъ.
Не сотвори́те непра́вды въ судѣ́, въ мѣ́рахъ и въ вѣ́сахъ и въ мѣ́рилѣхъ:
мѣ́рила пра́ведна и вѣ́сы пра́ведны и мѣ́ра пра́ведна да бу́детъ въ ва́съ: А́зъ е́смь Госпо́дь Бо́гъ ва́шъ, изведы́й ва́съ от­ земли́ Еги́петскiя.
И сохрани́те ве́сь зако́нъ Мо́й и вся́ повелѣ́нiя Моя́, и сотвори́те я́: А́зъ Госпо́дь Бо́гъ ва́шъ.
И рече́ Госпо́дь къ Моисе́ю, глаго́ля:
рцы́ сыно́мъ Изра́илевымъ, глаго́ля: а́ще кто́ от­ сыно́въ Изра́илевыхъ, или́ от­ при­­бы́в­шихъ при­­ше́лцевъ во Изра́или, и́же а́ще да́стъ от­ сѣ́мене сво­его́ Моло́ху, сме́ртiю да у́мретъ: лю́дiе земли́ да побiю́тъ его́ ка́менiемъ:
и А́зъ утвержу́ лице́ Мое́ на человѣ́ка того́ и погублю́ его́ от­ люді́й его́, я́ко от­ сѣ́мене сво­его́ даде́ Моло́ху, да оскверни́тъ святы́ню Мою́ и оскверни́тъ и́мя освяще́н­ныхъ Мнѣ́.
А́ще же презрѣ́нiемъ пре́зрятъ тузе́мцы земли́ очи́ма сво­и́ма от­ человѣ́ка того́, внегда́ да́ти ему́ от­ сѣ́мене сво­его́ Моло́ху, е́же не уби́ти его́:
и утвержу́ лице́ Мое́ на человѣ́ка того́ и на сро́дники его́, и погублю́ его́ и всѣ́хъ единомы́слящихъ съ ни́мъ, е́же соблужда́ти ему́ со и́долы от­ люді́й сво­и́хъ.
И душа́ я́же а́ще послѣ́дуетъ утро́бнымъ ба́снемъ или́ волхво́мъ, я́ко соблуди́ти вслѣ́дъ и́хъ, утвержу́ лице́ Мое́ на ду́шу ту́ и погублю́ ю́ от­ люді́й ея́.
И бу́дете свя́ти, я́ко А́зъ свя́тъ Госпо́дь Бо́гъ ва́шъ.
И сохрани́те повелѣ́нiя Моя́ и сотвори́те я́: А́зъ Госпо́дь освяща́яй ва́съ.
Человѣ́къ человѣ́къ, и́же а́ще зло́ рече́тъ отцу́ сво­ему́ или́ ма́тери сво­е́й, сме́ртiю да у́мретъ: отцу́ сво­ему́ или́ ма́тери сво­е́й злѣ́ рече́, пови́ненъ бу́детъ.
Человѣ́къ человѣ́къ, и́же а́ще прелюбы́ содѣ́етъ съ му́жнею жено́ю, или́ кто́ прелюбы́ содѣ́етъ съ жено́ю бли́жняго сво­его́, сме́ртiю да у́мрутъ прелюбо­дѣ́й и прелюбо­дѣ́йца.
И и́же а́ще пребу́детъ съ жено́ю отца́ сво­его́, срамоту́ отца́ сво­его́ от­кры́лъ е́сть, сме́ртiю да у́мрутъ о́ба, пови́н­ни су́ть.
И а́ще кто́ бу́детъ съ невѣ́сткою сво­е́ю, сме́ртiю да у́мрутъ о́ба, нече́­ст­воваша бо, пови́н­ни су́ть.
И а́ще кто́ бу́детъ съ му́жескимъ по́ломъ ло́жемъ же́нскимъ, гну́сность сотвори́ша о́ба, сме́ртiю да у́мрутъ, пови́н­ни су́ть:
и́же а́ще по́йметъ жену́ и ма́терь ея́, беззако́нiе е́сть, огне́мъ да сожгу́тъ его́ и о́ныя, и не бу́детъ беззако́нiе въ ва́съ.
И и́же а́ще да́стъ ло́же свое́ четвероно́жному, сме́ртiю да у́мретъ, четвероно́жное же убiе́те.
И жена́ я́же а́ще при­­сту́питъ ко вся́кому скоту́, е́же бы́ти съ ни́мъ, да убiе́те жену́ и ско́тъ, сме́ртiю да у́мрутъ, пови́н­ни су́ть.
И́же а́ще по́йметъ сестру́ свою́ от­ отца́ сво­его́ или́ от­ ма́тере сво­ея́, и уви́дитъ срамоту́ ея́, и она́ уви́дитъ срамоту́ его́, укори́зна е́сть, да потребя́т­ся предъ сы́ны ро́да и́хъ: срамоту́ сестры́ сво­ея́ от­кры́, грѣ́хъ прiи́мутъ.
И му́жъ и́же бу́детъ съ жено́ю скверна́вою и от­кры́етъ срамоту́ ея́, тече́нiе ея́ от­кры́, и она́ от­кры́ тече́нiе кро́ве сво­ея́, да потребя́т­ся о́ба от­ ро́да и́хъ.
И срамоту́ сестры́ отца́ тво­его́ и сестры́ ма́тере тво­ея́ да не от­кры́еши: у́жиче­с­т­во бо от­кры́, грѣ́хъ понесу́тъ.
И́же а́ще бу́детъ со сро́дницею сво­е́ю, срамоту́ срод­ст­ва́ сво­его́ от­кры́, безча́дни и́змрутъ.
И человѣ́къ и́же а́ще по́йметъ жену́ бра́та сво­его́, нечистота́ е́сть: срамоту́ бра́та сво­его́ от­кры́лъ е́сть, безча́дни и́змрутъ.
И сохрани́те вся́ повелѣ́нiя Моя́ и вся́ судьбы́ Моя́ и сотвори́те я́, и не воз­негоду́етъ на ва́съ земля́, въ ню́же А́зъ введу́ вы та́мо всели́тися на не́й.
И не ходи́те въ зако́ны язы́ческiя, и́хже А́зъ изгоню́ от­ ва́съ: я́ко сiя́ вся́ сотвори́ша, и воз­гнуша́хся и́ми.
И рѣ́хъ къ ва́мъ: вы́ наслѣ́дите зе́млю и́хъ, и А́зъ да́мъ ва́мъ ю́ въ при­­тяжа́нiе, зе́млю теку́щую ме́домъ и млеко́мъ, А́зъ Госпо́дь Бо́гъ ва́шъ, от­лучи́вый ва́съ от­ всѣ́хъ язы́къ.
И от­лучи́те себѣ́ между́ скоты́ чи́стыми и между́ скоты́ нечи́стыми, и между́ пти́цами чи́стыми и нечи́стыми: и не оскверните́ ду́шъ ва́шихъ въ скотѣ́хъ и въ пти́цахъ и во всѣ́хъ гадѣ́хъ земны́хъ, я́же А́зъ от­лучи́хъ ва́мъ въ нечистотѣ́,
и бу́дете Ми́ свя́ти, я́ко А́зъ свя́тъ е́смь Госпо́дь Бо́гъ ва́шъ, от­лучи́вый ва́съ от­ всѣ́хъ язы́къ бы́ти Мо­и́ми.
И му́жъ или́ жена́ и́же а́ще бу́детъ от­ ни́хъ чревоба́сникъ или́ волше́бникъ, сме́ртiю да у́мрутъ о́ба: ка́менiемъ да побiе́те и́хъ, пови́н­ни су́ть.
И рече́ Госпо́дь къ Моисе́ю, глаго́ля: рцы́ жерце́мъ сыно́мъ Ааро́нимъ, и рече́ши и́мъ: надъ душа́ми да не оскверня́т­ся въ язы́цѣ сво­е́мъ,
но ра́звѣ въ дому́ бли́жняго сво­его́, надъ отце́мъ и ма́терiю, и сына́ми и дще́рьми, надъ бра́томъ
и надъ сестро́ю сво­е́ю дѣ́вою, я́же е́сть бли́жняя ему́, не дана́ му́жу, надъ си́ми да оскверня́т­ся:
да не оскверни́т­ся внеза́пу въ лю́дехъ сво­и́хъ, во оскверне́нiе свое́.
И да не обрі́ете главы́ по ме́ртвѣмъ, и обли́чiя брады́ да не обрі́ютъ, и на пло́техъ сво­и́хъ да не сотворя́тъ я́звъ:
свя́ти да бу́дутъ Бо́гу сво­ему́ и не оскверня́тъ и́мене Бо́га сво­его́: же́ртвы бо Госпо́дни да́ры Бо́га сво­его́ са́ми при­­но́сятъ, и бу́дутъ свя́ти.
Жены́ блудни́цы и оскверне́ны да не по́ймутъ, и жены́ изгна́ныя от­ му́жа ея́ да не по́ймутъ: я́ко свя́ти су́ть Го́споду Бо́гу сво­ему́:
и да освяти́ши его́: да́ры Го́спода Бо́га ва́­шего се́й при­­но́ситъ, свя́тъ бу́детъ: я́ко свя́тъ А́зъ е́смь Госпо́дь Бо́гъ ва́шъ освяща́я и́хъ.
И дще́рь человѣ́ка жерца́ а́ще оскверни́т­ся, е́же соблуди́ти, и́мя отца́ сво­его́ сiя́ оскверня́етъ: огне́мъ да сожже́т­ся.
И жре́цъ вели́кiй от­ бра́тiй сво­и́хъ, ему́же воз­лiя́нъ на главу́ еле́й пома́занiя, и соверше́н­ный, е́же облачи́тися въ ри́зы, главы́ да не от­кры́етъ, и ри́зъ сво­и́хъ да не раздере́тъ,
и ко вся́кой души́ уме́ршей да не прiи́детъ: надъ отце́мъ сво­и́мъ и надъ ма́терiю сво­е́ю да не оскверни́т­ся,
и от­ святы́хъ да не изы́детъ, и да не оскверни́тъ и́мене свята́го Бо́га сво­его́, я́ко святы́й еле́й пома́занiя Бо́га его́ на не́мъ: А́зъ Госпо́дь.
Се́й въ жену́ дѣ́ву от­ ро́да сво­его́ да по́йметъ:
вдови́цы же и изгна́ныя, и оскверне́ныя и блудни́цы, си́хъ да не по́йметъ: но дѣви́цу от­ пле́мене сво­его́ да по́йметъ въ жену́:
и да не оскверни́тъ сѣ́мене сво­его́ въ лю́дехъ сво­и́хъ: А́зъ Госпо́дь Бо́гъ освяща́яй его́.
И рече́ Госпо́дь къ Моисе́ю, глаго́ля:
рцы́ ко Ааро́ну, глаго́ля: человѣ́къ от­ ро́да тво­его́ въ ро́дѣхъ ва́шихъ, а́ще ко́­ему бу́детъ на не́мъ поро́къ, да не при­­сту́питъ при­­носи́ти да́ры Бо́га сво­его́:
вся́къ человѣ́къ, ему́же а́ще бу́детъ на не́мъ поро́къ, да не при­­сту́питъ: человѣ́къ слѣ́пъ, или́ хро́мъ, или́ корно́сый, или́ ухорѣ́занъ,
или́ человѣ́къ, ему́же е́сть сокруше́нiе руки́ или́ сокруше́нiе ноги́,
или́ горба́тъ, или́ гно­еточи́въ очи́ма, или́ бѣльмоо́ченъ, или́ человѣ́къ, на не́мже су́ть кра́сты ди́вiя, или́ лишаи́, или́ единоя́трный:
вся́къ, ему́же а́ще бу́детъ на не́мъ поро́къ от­ сѣ́мене Ааро́на жерца́, да не при­­сту́питъ при­­нести́ же́ртвъ Бо́гу тво­ему́, зане́ поро́къ на не́мъ: даро́въ Бо́жiихъ да не при­­сту́питъ при­­носи́ти:
да́ры Бо́га сво­его́ свята́я святы́хъ, и от­ святы́хъ да снѣ́стъ:
оба́че къ завѣ́сѣ да не при­­сту́питъ, и ко олтарю́ да не при­­бли́жит­ся, я́ко поро́къ и́мать: и да не оскверни́тъ святи́лища Бо́га сво­его́, я́ко А́зъ Госпо́дь освяща́яй и́хъ.
И глаго́ла Моисе́й ко Ааро́ну и сыно́мъ его́, и ко всѣ́мъ сыно́мъ Изра́илевымъ.
И рече́ Госпо́дь къ Моисе́ю, глаго́ля:
рцы́ Ааро́ну и сыно́мъ его́, да внима́ютъ от­ святы́нь сыно́въ Изра́илевыхъ, и да не оскверня́тъ и́мене свята́го Мо­его́, ели́ка они́ освяща́ютъ Ми́: А́зъ Госпо́дь.
Рцы́ и́мъ: въ ро́ды ва́шя вся́къ человѣ́къ, и́же а́ще при­­сту́питъ от­ вся́каго сѣ́мене ва́­шего ко святы́мъ, ели́ка а́ще освятя́тъ сы́нове Изра́илевы Го́споду, и нечистота́ его́ на не́мъ бу́детъ, потреби́т­ся душа́ о́ная от­ Мене́: А́зъ Госпо́дь Бо́гъ ва́шъ.
И человѣ́къ от­ сѣ́мене Ааро́на жерца́, и се́й прокаже́нъ, или́ сѣ́мя излива́етъ, от­ святы́хъ да не снѣ́стъ, до́ндеже очи́стит­ся: и при­­каса́яйся вся́кой нечистотѣ́ души́, или́ человѣ́къ, ему́же а́ще изы́детъ от­ его́ ло́жа сѣ́мя,
или́ и́же а́ще при­­ко́снет­ся вся́кому га́ду нечи́сту, и́же оскверни́тъ его́, или́ человѣ́ку, и́же оскверни́тъ его́, по вся́кой нечистотѣ́ его́:
душа́, я́же а́ще при­­ко́снет­ся и́хъ, нечиста́ бу́детъ до ве́чера: да не снѣ́стъ от­ святы́хъ, а́ще не омы́етъ тѣ́ла сво­его́ водо́ю,
и за́йдетъ со́лнце, и чи́стъ бу́детъ: и тогда́ да снѣ́стъ от­ святы́хъ, я́ко хлѣ́бъ его́ е́сть.
Мертвечи́ны и звѣроя́дины да не снѣ́стъ, е́же оскверни́тися ему́ въ ни́хъ: А́зъ Госпо́дь.
И да сохраня́тъ повелѣ́нiя Моя́, да не прiи́мутъ си́хъ ра́ди грѣха́, и и́змрутъ за ни́хъ, а́ще оскверня́тъ и́хъ: А́зъ Госпо́дь Бо́гъ освяща́яй и́хъ.
И вся́къ иноплеме́н­никъ да не снѣ́стъ святы́нь: при­­се́лникъ иере́евъ или́ нае́мникъ да не снѣ́стъ святы́нь.
А́ще же жре́цъ при­­стя́жетъ ду́шу при­­стяжа́ную сребро́мъ, сiя́ да снѣ́стъ хлѣ́бы его́: и домоча́дцы его́, и сі́и да снѣдя́тъ хлѣ́бы его́.
И дще́рь человѣ́ка жерца́, а́ще пося́гнетъ за му́жа иноплеме́н­ника, сiя́ от­ нача́тковъ святы́хъ да не снѣ́стъ.
И дще́рь жерца́ а́ще бу́детъ вдова́ или́ от­пуще́на, плода́ же не бу́детъ е́й, воз­врати́т­ся въ до́мъ отца́ сво­его́, по ю́ности сво­е́й, от­ хлѣ́бовъ отца́ сво­его́ да снѣ́стъ: вся́къ же иноплеме́н­никъ да не снѣ́стъ от­ ни́хъ.
И человѣ́къ, и́же а́ще я́стъ свята́я по невѣ́дѣнiю, и да при­­ложи́тъ пя́тую свою́ ча́сть ко и́стому, и да да́стъ сiе́ жерцу́ свято́е.
И да не оскверня́тъ святы́нь сыно́въ Изра́илевыхъ, и́хже они́ от­дѣля́ютъ Го́споду:
и да не наведу́тъ на себе́ беззако́нiе преступле́нiя, внегда́ я́сти и́мъ святы́ню и́хъ, я́ко А́зъ Госпо́дь освяща́яй и́хъ.
И рече́ Госпо́дь къ Моисе́ю, глаго́ля:
глаго́ли Ааро́ну и сыно́мъ его́ и всему́ со́нму Изра́илеву и рече́ши къ ни́мъ: человѣ́къ человѣ́къ от­ сыно́въ Изра́илевыхъ, или́ от­ при­­шле́цъ при­­лежа́щихъ къ ни́мъ во Изра́или, и́же а́ще при­­несе́тъ да́ры своя́ по вся́кому исповѣ́данiю сво­ему́, или́ по вся́кому изволе́нiю сво­ему́, ели́ка а́ще при­­несу́тъ Го́споду на всесожже́нiе,
прiя́тны ва́мъ непоро́чны му́жескъ по́лъ от­ ста́дъ воло́въ, или́ от­ ове́цъ и от­ ко́зъ:
всѣ́хъ, ели́ка а́ще и́мутъ поро́къ на себѣ́, да не при­­несу́тъ Го́споду, поне́же непрiя́тно бу́детъ ва́мъ.
И человѣ́къ и́же а́ще при­­несе́тъ же́ртву спасе́нiя Го́споду, от­лучи́въ обѣ́тъ или́ по изволе́нiю, или́ въ пра́здники ва́шя, от­ ста́дъ воло́въ или́ от­ ове́цъ, непоро́чно да бу́детъ въ прiя́тiе, вся́къ поро́къ да не бу́детъ на не́мъ:
слѣ́по, или́ сокруше́но, или́ язы́къ урѣ́занъ иму́що, или́ черви́во, или́ кра́стово, или́ лиша́во, да не при­­несу́тъ тѣ́хъ Го́споду, и въ же́ртву не дади́те от­ ни́хъ на олта́рь Го́сподеви:
и телца́ или́ о́вцу ухорѣ́зну, или́ безхво́стну, въ заколе́нiе сотвори́ши я́ себѣ́ [по изволе́нiю], въ обѣ́тъ же тво́й да не прiи́мет­ся:
ему́же су́ть я́тра сокруше́на, и ему́же разда́влена, и изрѣ́зана, и исто́ржена, да не при­­несе́те си́хъ Го́споду, и въ земли́ ва́­шей да не сотвори́те.
И от­ руки́ иноплеме́н­ника да не при­­несе́те даро́въ Бо́гу ва́­шему от­ всѣ́хъ си́хъ, я́ко врежде́нiя су́ть на ни́хъ, поро́къ на ни́хъ, не прiи́мут­ся сiя́ от­ ва́съ.
И рече́ Госпо́дь къ Моисе́ю, глаго́ля:
теле́цъ, или́ овча́, или́ козля́, егда́ роди́т­ся, да бу́детъ се́дмь дні́й подъ ма́терiю сво­е́ю, въ де́нь же осмы́й и да́лѣе при­­несе́т­ся въ да́ръ, при­­но́съ Го́споду:
и телца́ и овча́те вку́пѣ съ ма́терiю да не зако́лете въ еди́нъ де́нь.
А́ще же пожре́ши же́ртву обѣ́тъ ра́дованiя Го́сподеви, прiя́тно ва́мъ пожри́те е́:
сiя́ въ то́йже де́нь да снѣ́ст­ся, да не оста́вите от­ мя́съ на у́трiе: А́зъ е́смь Госпо́дь.
И сохрани́те за́повѣди Моя́ и сотвори́те я́: А́зъ Госпо́дь:
и не оскверни́те и́мене Свята́го, и освящу́ся посредѣ́ сыно́въ Изра́илевыхъ: А́зъ Госпо́дь освяща́яй ва́съ,
изведы́й вы́ изъ земли́ Еги́петскiя, я́ко бы́ти ва́мъ въ Бо́га: А́зъ Госпо́дь.
И рече́ Госпо́дь къ Моисе́ю, глаго́ля:
глаго́ли сыно́мъ Изра́илевымъ и рече́ши къ ни́мъ: пра́здницы Госпо́дни, я́же нарече́те наро́читыя святы́я, сі́и су́ть пра́здницы Мо­и́:
въ ше́сть дні́й да сотвори́ши дѣла́, и въ де́нь седмы́й суббо́та, поко́й нарече́н­ный свя́тъ Го́сподеви, вся́каго дѣ́ла да не сотворите́: суббо́та е́сть Го́сподеви во все́мъ обита́нiи ва́­шемъ.
Сі́и пра́здницы Го́споду нарече́ны святи, я́же нарече́те сiя́ во времена́ и́хъ:
въ пе́рвѣмъ ме́сяцѣ въ четвертый­на́­де­сять де́нь ме́сяца, между́ вече́рними, Па́сха Го́споду:
и въ пятый­на́­де­сять де́нь ме́сяца пе́рваго пра́здникъ опрѣсно́ковъ Го́споду: се́дмь дні́й опрѣсно́ки да я́сте.
И де́нь пе́рвый нарече́нъ свя́тъ бу́детъ ва́мъ: вся́каго дѣ́ла рабо́тня не сотвори́те:
и да при­­несе́те всесожже́нiя Го́споду се́дмь дні́й, и де́нь седмы́й нарече́нъ свя́тъ бу́детъ ва́мъ: вся́каго дѣ́ла рабо́тня не сотвори́те.
И рече́ Госпо́дь къ Моисе́ю, глаго́ля:
глаго́ли сыно́мъ Изра́илевымъ и рече́ши къ ни́мъ: егда́ вни́дете въ зе́млю, ю́же А́зъ даю́ ва́мъ, и по́жнете жа́тву ея́, и при­­несе́те снопы́ нача́токъ жа́твы ва́­шея къ жерцу́,
и воз­несе́тъ сно́пъ предъ Го́спода прiя́тенъ ва́мъ: на у́трiе пе́рваго дне́ суббо́ты да воз­несе́тъ его́ жре́цъ.
И сотвори́те въ де́нь, въ о́ньже а́ще при­­несе́те сно́пъ, овча́ непоро́чно единолѣ́тно во всесожже́нiе Го́споду:
и же́ртву его́ двѣ́ десяти́ны муки́ пшени́чны спря́жены въ еле́и: же́ртва Го́споду, въ воню́ благово́нiя Го́споду: и воз­лiя́нiе его́ вина́ четве́ртую ча́сть и́на.
И хлѣ́ба, и пря́женыхъ кла́совъ но́выхъ да не снѣ́сте, да́же до того́ дне́ сама́го, до́ндеже при­­несе́те вы́ да́ры Бо́гу ва́­шему: зако́н­но вѣ́чно въ ро́ды ва́шя во все́мъ населе́нiи ва́­шемъ.
И сочти́те себѣ́ от­ нау́трiя суббо́тъ, от­ дне́, въ о́ньже а́ще при­­несе́те снопы́ воз­ложе́нiя, се́дмь седми́цъ цѣ́лыхъ
да́же до нау́трiя послѣ́днiя седми́цы да сочте́те пятьдеся́тъ дні́й, и да при­­несе́те же́ртву но́ву Го́споду.
От вселе́нiя ва́­шего да при­­несе́те хлѣ́бы воз­ложе́нiе, два́ хлѣ́ба: от­ дву́хъ десяти́нъ муки́ пшени́чны да бу́дутъ, ква́шены да испеку́т­ся от­ пе́рвыхъ плодо́въ Го́споду:
и да при­­несе́те со хлѣ́бами се́дмь а́гнцевъ непоро́чныхъ единолѣ́тныхъ, и телца́ еди́наго от­ ста́дъ, и овна́ два́ непоро́чна: и бу́дутъ во всесожже́нiе Го́споду, и же́ртвы и́хъ, и воз­лiя́нiя и́хъ, же́ртва воня́ благово́нiя Го́споду.
И сотвори́те козла́ от­ ко́зъ еди́наго о грѣсѣ́, и два́ а́гнца единолѣ́тна въ же́ртву спасе́нiя съ хлѣ́бами пе́рвыхъ жи́тъ.
И да воз­ложи́тъ я́ жре́цъ съ хлѣ́бами пе́рвыхъ жи́тъ, воз­ложе́нiе предъ Го́сподемъ со обѣ́ма а́гнцы: свя́та бу́дутъ Го́споду, жерцу́ и́же при­­но́ситъ я́, тому́ да бу́дутъ.
И прозове́те се́й де́нь, наро́читъ свя́тъ бу́детъ ва́мъ: вся́каго дѣ́ла рабо́тня не сотвори́те въ о́нь: зако́н­но вѣ́чно въ ро́ды ва́шя во все́мъ населе́нiи ва́­шемъ.
И егда́ жне́те жа́тву земли́ ва́­шея, не потреби́те оста́нка жа́твы ни́вы сво­ея́, егда́ жне́те, и от­ па́да­ю­щихъ от­ жа́твы ва́­шея да не собере́ши: ни́щему и при­­ше́лцу оста́виши я́: А́зъ Госпо́дь Бо́гъ ва́шъ.
И рече́ Госпо́дь къ Моисе́ю, глаго́ля:
рцы́ сыно́мъ Изра́илевымъ, глаго́ля: ме́сяца седма́го, въ пе́рвый де́нь ме́сяца, да бу́детъ ва́мъ поко́й, па́мять тру́бъ: нарече́нъ свя́тъ бу́детъ ва́мъ:
вся́каго дѣ́ла рабо́тня не сотвори́те, и при­­несе́те всесожже́нiе Го́споду.
И рече́ Госпо́дь къ Моисе́ю, глаго́ля:
и въ деся́тый де́нь седма́го ме́сяца сего́ де́нь очище́нiя, нарече́нъ свя́тъ да бу́детъ ва́мъ: и смири́те ду́шы ва́шя, и при­­неси́те всесожже́нiе Го́споду:
вся́каго дѣ́ла не сотвори́те въ са́мый де́нь се́й: е́сть бо де́нь очище́нiя се́й ва́мъ, умоли́ти о ва́съ предъ Го́сподемъ Бо́гомъ ва́шимъ:
вся́ка бо душа́, я́же не покори́т­ся въ де́нь то́й, потреби́т­ся от­ люді́й сво­и́хъ:
и вся́ка душа́, я́же сотвори́тъ дѣ́ло въ са́мый де́нь се́й, поги́бнетъ душа́ та́ от­ люді́й сво­и́хъ:
вся́каго дѣ́ла не сотвори́те, зако́н­но вѣ́чно въ ро́ды ва́шя, во всѣ́хъ селе́нiихъ ва́шихъ.
Суббо́ты суббо́тъ бу́дутъ ва́мъ: и смири́те ду́шы ва́шя, от­ девя́таго дне́ ме́сяца от­ ве́чера, да́же до деся́таго дне́ ме́сяца, до ве́чера, суббо́т­ст­вуйте суббо́ты ва́шя.
И рече́ Госпо́дь къ Моисе́ю, глаго́ля:
рцы́ сыно́мъ Изра́илевымъ, глаго́ля: въ пятый­на́­де­сять де́нь ме́сяца седма́го сего́, пра́здникъ ку́щей се́дмь дні́й Го́споду:
и де́нь пе́рвый нарече́нъ свя́тъ бу́детъ: вся́каго дѣ́ла рабо́тня не сотвори́те:
се́дмь дні́й да при­­несе́те всесожже́нiя Го́споду: и де́нь осмы́й нарече́нъ свя́тъ бу́детъ ва́мъ, и при­­несе́те всесожже́нiя Го́споду: исхо́дное е́сть, вся́каго дѣ́ла рабо́тня не сотвори́те.
Сі́и пра́здницы Госпо́дни, я́же нарече́те наро́читы свя́ты, е́же при­­носи́ти при­­но́сы Го́споду: всесожже́нiя и же́ртвы и́хъ, и воз­лiя́нiя и́хъ от­ дне́ до дне́,
кромѣ́ суббо́тъ Госпо́днихъ и кромѣ́ даро́въ ва́шихъ, и кромѣ́ всѣ́хъ обѣ́товъ ва́шихъ и кромѣ́ благово́льныхъ ва́шихъ, я́же а́ще дади́те Го́споду.
И въ пятый­на́­де­сять де́нь ме́сяца седма́го сего́, егда́ сконча́ете жи́та земли́, пра́зднуйте Го́споду се́дмь дні́й: въ де́нь пе́рвый поко́й, и въ де́нь осмы́й поко́й:
и да во́змете себѣ́ въ де́нь пе́рвый пло́дъ дре́ва красе́нъ, и вѣ́твь фи́ническую, и вѣ́тви дре́ва ча́стыя, и ве́рбы, и а́гновы вѣ́тви {садо́вiе палести́нско­е} от­ пото́ка, и воз­весели́теся предъ Го́сподемъ Бо́гомъ ва́шимъ се́дмь дні́й въ лѣ́то:
зако́н­но вѣ́чно въ ро́ды ва́шя, въ ме́сяцъ седмы́й пра́зднуйте его́:
въ ку́щахъ да пребу́дете се́дмь дні́й: вся́къ тузе́мецъ во Изра́или да пребу́детъ въ ку́щахъ:
я́ко да увѣ́дятъ ро́ды ва́шя, я́ко въ ку́щахъ всели́хъ сы́ны Изра́илевы, внегда́ извести́ Мнѣ́ и́хъ изъ земли́ Еги́петскiя: А́зъ Госпо́дь Бо́гъ ва́шъ.
И повѣ́да Моисе́й пра́здники Госпо́дни сыно́мъ Изра́илевымъ.
И рече́ Госпо́дь къ Моисе́ю, глаго́ля:
заповѣ́ждь сыно́мъ Изра́илевымъ, да во́змутъ ти́ еле́й от­ ма́сличiя чи́стъ исцѣже́нъ въ свѣтѣ́нiе, да гори́тъ свѣти́ло всегда́,
внѣ́ завѣ́сы въ ски́нiи свидѣ́нiя, и воз­жига́ти бу́дутъ его́ Ааро́нъ и сы́нове его́ от­ ве́чера до зау́тра предъ Го́сподемъ непреста́н­но, зако́н­но вѣ́чно въ ро́ды ва́шя:
на свѣти́лницѣ чи́стѣмъ воз­жига́ти бу́дете свѣти́ла предъ Го́сподемъ да́же до у́тра.
И во́змете муки́ пшени́чны, и сотворите́ от­ нея́ два­на́­де­сять хлѣ́бовъ: дву́ десяти́нъ да бу́детъ хлѣ́бъ еди́нъ:
и воз­ложи́те и́хъ на два́ положе́нiя, по шести́ хлѣ́бовъ еди́но положе́нiе на трапе́зѣ чи́стѣ предъ Го́сподемъ:
и воз­ложи́те на еди́но положе́нiе лива́нъ чи́стъ и со́ль, и да бу́дутъ хлѣ́бы въ па́мять предлежа́щыя предъ Го́сподемъ:
въ де́нь суббо́ты да предлага́ют­ся предъ Го́сподемъ всегда́ от­ сыно́въ Изра́илевыхъ, завѣ́тъ вѣ́чный:
и да бу́дутъ Ааро́ну и сыно́мъ его́, и да снѣдя́тъ я́ на мѣ́стѣ святѣ, су́ть бо свята́я святы́хъ: сiе́ и́мъ от­ же́ртвъ Го́споду въ зако́нъ вѣ́чный.
И изы́де сы́нъ жены́ Изра́илтяныни, и се́й бѣ́ сы́нъ Еги́птянина въ сынѣ́хъ Изра́илевыхъ: и пря́хуся въ полцѣ́ и́же от­ Изра́илтяныни и му́жъ Изра́илтянинъ:
и наре́къ сы́нъ жены́ Изра́илтяныни и́мя [Госпо́дне] прокля́. И при­­ведо́ша его́ къ Моисе́ю. И́мя же ма́тере его́ Саломи́ѳъ, дще́рь Даврі́ина, от­ пле́мене Да́нова.
И вверго́ша его́ въ темни́цу, разсуди́ти о не́мъ повелѣ́нiемъ Госпо́днимъ.
И рече́ Госпо́дь къ Моисе́ю, глаго́ля:
изведи́ кля́в­шаго внѣ́ полка́, и да воз­ложа́тъ вси́ слы́шав­шiи ру́цѣ сво­и́ на главу́ его́, и да побiю́тъ его́ ка́менiемъ ве́сь со́нмъ:
и сыно́мъ Изра́илевымъ глаго́ли и рече́ши къ ни́мъ: человѣ́къ человѣ́къ, и́же а́ще проклене́тъ Бо́га сво­его́, грѣ́хъ прiи́метъ:
нарица́яй же и́мя Госпо́дне сме́ртiю да у́мретъ: ка́менiемъ да побiю́тъ его́ ве́сь со́нмъ Изра́иль­скiй: а́ще тузе́мецъ, или́ при­­шле́цъ, егда́ нарече́тъ и́мя Госпо́дне, да у́мретъ:
и человѣ́къ, и́же а́ще порази́тъ вся́ку ду́шу человѣ́чу, и у́мретъ, сме́ртiю да у́мретъ:
и и́же а́ще уда́ритъ скота́, и у́мретъ, да воз­да́стъ ду́шу вмѣ́сто души́:
и а́ще кто́ сотвори́тъ поро́къ бли́жнему, я́коже сотвори́ ему́, та́кожде и ему́ да сотворя́тъ:
изломле́нiе за изломле́нiе, о́ко за о́ко, зу́бъ за зу́бъ: я́коже сотвори́лъ поро́къ человѣ́ку, та́кожде да сотворя́тъ и ему́:
и́же а́ще уда́ритъ человѣ́ка, и у́мретъ сме́ртiю да у́мретъ:
оправда́нiе еди́но бу́детъ при­­ше́лцу и тузе́мцу, я́ко А́зъ е́смь Госпо́дь Бо́гъ ва́шъ.
И глаго́ла Моисе́й къ сыно́мъ Изра́илевымъ, и изведо́ша кля́в­шаго внѣ́ полка́, и поби́ша его́ ка́менiемъ ве́сь со́нмъ: и сы́нове Изра́илевы сотвори́ша, я́коже заповѣ́да Госпо́дь Моисе́ю.
И рече́ Госпо́дь къ Моисе́ю на горѣ́ Сина́йстѣй, глаго́ля:
глаго́ли сыно́мъ Изра́илевымъ и рече́ши къ ни́мъ: егда́ вни́дете въ зе́млю, ю́же А́зъ даю́ ва́мъ, и почі́етъ земля́, ю́же А́зъ даю́ ва́мъ, суббо́ты Го́споду.
Ше́сть лѣ́тъ да сѣ́еши ни́ву твою́, и ше́сть лѣ́тъ да рѣ́жеши виногра́дъ тво́й и собере́ши пло́дъ его́:
въ седмо́е же лѣ́то суббо́та, поко́й да бу́детъ земли́, суббо́та Госпо́дня: ни́вы тво­ея́ сѣ́яти и виногра́да тво­его́ рѣ́зати не бу́деши,
и сама́ собо́ю про­израста́ющая ни́вы тво­ея́ да не по́жнеши, и виногра́да от­луче́нiя тво­его́ да не собере́ши: лѣ́то поко́я бу́детъ земли́.
И бу́дутъ суббо́ты земли́ я́ди тебѣ́, и рабу́ тво­ему́ и рабы́ни тво­е́й, и нае́мнику тво­ему́ и обита́лнику при­­лежа́щему къ тебѣ́,
и ското́мъ тво­и́мъ и звѣре́мъ су́щымъ на земли́ тво­е́й да бу́детъ вся́къ пло́дъ его́ въ снѣ́дь.
И исчи́слиши себѣ́ се́дмь лѣ́тъ поко́я, се́дмь лѣ́тъ седми́жды: и бу́дутъ тебѣ́ се́дмь седми́нъ лѣ́тъ, четы́редесять де́вять лѣ́тъ.
И воз­вѣсти́те тру́бнымъ гла́сомъ во все́й земли́ ва́­шей ме́сяца седма́го въ деся́тый де́нь ме́сяца: въ де́нь очище́нiя воз­вѣсти́те трубо́ю во все́й земли́ ва́­шей.
И освяти́те лѣ́то, пятьдеся́тое лѣ́то, и разгласи́те оставле́нiе на земли́ всѣ́мъ живу́щымъ на не́й: лѣ́то оставле́нiя зна́менiе сiе́ бу́детъ ва́мъ: и да отъи́детъ кі́йждо ва́съ въ при­­тяжа́нiе свое́, и кі́йждо во оте́че­с­т­во свое́ отъи́дете.
Оставле́нiя зна́менiе сiе́ бу́детъ ва́мъ, лѣ́то пятьдеся́тое, лѣ́то бу́детъ ва́мъ: ни сѣ́яти, ниже́ жа́ти бу́дете, е́же са́мо про­изни́кнетъ на не́й, и да не объе́млеши освяще́н­ныхъ [Бо́гу] ея́:
я́ко оставле́нiя зна́менiе е́сть, свято да бу́детъ ва́мъ: от­ ни́въ яди́те плоды́ ея́:
и въ лѣ́то оставле́нiя зна́менiя сего́ да воз­врати́т­ся кі́йждо въ при­­тяжа́нiе свое́.
А́ще же от­да́си ку́плею бли́жнему тво­ему́, или́ а́ще при­­тя́жеши от­ бли́жняго тво­его́, да не оскорбля́етъ человѣ́къ бли́жняго:
по числу́ лѣ́тъ по зна́менiи, да при­­тя́жеши от­ бли́жняго, по числу́ лѣ́тъ плодо́въ да прода́ст­ся тебѣ́.
Я́коже а́ще бо́лѣе лѣ́тъ, умно́житъ при­­тяжа́нiе его́, и я́коже а́ще мнѣ́е лѣ́тъ, уменши́тъ при­­тяжа́нiе его́: я́ко число́ плодо́въ его́, та́ко да прода́стъ тебѣ́.
Да не оскорби́тъ человѣ́къ бли́жняго, и да убо­и́шися Го́спода Бо́га тво­его́: А́зъ Госпо́дь Бо́гъ ва́шъ.
И сотвори́те вся́ оправда́нiя Моя́ и вся́ суды́ Моя́, сохрани́те же и сотвори́те я́, и всели́теся на земли́ упова́юще.
И да́стъ земля́ плоды́ своя́, и снѣ́сте въ сы́тость, и вселите́ся на не́й упова́юще.
А́ще же рече́те: что́ я́сти бу́демъ въ седмо́е лѣ́то сiе́, а́ще не сѣ́емъ, ни собира́емъ плодо́въ сво­и́хъ?
и послю́ благослове́нiе Мое́ ва́мъ въ лѣ́то шесто́е, и сотвори́тъ плоды́ своя́ на три́ лѣ́та:
и посѣ́ете въ лѣ́то осмо́е, и снѣ́сте от­ плодо́въ ве́тхихъ да́же до лѣ́та девя́таго: до́ндеже при­­спѣ́ютъ плоды́ ея́, снѣ́сте ве́тхая ве́тхихъ.
И земля́ да не прода́ст­ся во утвержде́нiе: Моя́ бо е́сть земля́, я́ко при­­ше́лцы и при­­се́лницы вы́ есте́ предо Мно́ю:
и по все́й земли́ одержа́нiя ва́­шего, иску́пъ дади́те земли́.
А́ще же нище́т­ст­вуетъ бра́тъ тво́й, и́же съ тобо́ю, и прода́стъ от­ одержа́нiя сво­его́, да прiи́детъ у́жикъ бли́жнiй ему́ и иску́питъ прода́нiе бра́та сво­его́.
А́ще же не бу́детъ кому́ у́жика, и воз­мо́жетъ рука́ его́ обрѣсти́ дово́ленъ иску́пъ его́,
и исчи́слитъ лѣ́та прода́нiя его́, и воз­да́стъ е́же изли́ше и́мать, человѣ́ку ему́же про́дано бѣ́ о́ное, и воз­врати́т­ся во одержа́нiе свое́.
А́ще же не обря́щетъ рука́ его́ дово́лное, е́же от­да́ти ему́, да бу́детъ про́даное купи́в­шему е́ да́же до шеста́го лѣ́та оставле́нiя, и изы́детъ во оставле́нiе, и воз­врати́т­ся во одержа́нiе свое́.
А́ще же кто́ прода́стъ до́мъ обита́емый во гра́дѣ огражде́н­нѣмъ, и бу́детъ искупле́нiе его́, до́ндеже испо́лнит­ся: лѣ́то дні́й бу́детъ искупле́нiе его́.
А́ще же не иску́питъ, до́ндеже сконча́ет­ся лѣ́то все́, да укрѣпи́т­ся до́мъ су́щiй во гра́дѣ иму́щемъ огражде́нiе въ тве́рдость купи́в­шему его́, въ ро́ды его́, и не воз­врати́т­ся во оставле́нiе.
До́мы же и́же на се́лѣхъ, и́мже нѣ́сть о́крестъ и́хъ огражде́нiя, къ селу́ земли́ да при­­ложа́т­ся: искупу́емы всегда́ да бу́дутъ, и во оставле́нiе да воз­вратя́т­ся.
И гра́ди леви́тстiи, до́мы градо́въ одержа́нiя и́хъ, искупу́емы да бу́дутъ всегда́ леви́томъ.
И и́же а́ще иску́питъ от­ леви́тъ: и изы́детъ прода́нiе домо́въ гра́да одержа́нiя и́хъ во оставле́нiе, я́ко до́мы градо́въ леви́тскихъ одержа́нiе и́хъ, посредѣ́ сыно́въ Изра́илевыхъ.
И се́ла от­дѣле́ная градо́мъ и́хъ да не продаду́т­ся, я́ко одержа́нiе вѣ́чное сiе́ и́хъ е́сть.
А́ще же нище́т­ст­вуетъ бра́тъ тво́й, и́же съ тобо́ю, и изнемо́жетъ рука́ми у тебе́, заступи́ его́ я́ко при­­ше́лца и при­­се́лника, да поживе́тъ бра́тъ тво́й съ тобо́ю:
да не во́змеши от­ него́ ли́хвы, ниже́ бо́лѣе [да́наго], и убо­и́шися Бо́га тво­его́: А́зъ Госпо́дь: и поживе́тъ бра́тъ тво́й съ тобо́ю.
Сребра́ тво­его́ да не да́си ему́ въ ли́хву, и ра́ди при­­бы́тка не да́си ему́ пи́щей тво­и́хъ.
А́зъ Госпо́дь Бо́гъ ва́шъ, изведы́й вы́ изъ земли́ Еги́петскiя, е́же да́ти ва́мъ зе́млю Ханаа́нску, я́ко бы́ти Мнѣ́ Бо́гу ва́­шему.
А́ще же оубо́жаетъ бра́тъ тво́й у тебе́, и прода́ст­ся тебѣ́, да не порабо́таетъ тебѣ́ рабо́ты ра́бскiя:
а́ки нае́мникъ или́ при­­шле́цъ да бу́детъ тебѣ́, да́же до лѣ́та оставле́нiя дѣ́лати бу́детъ у тебе́,
и да изы́детъ от­ тебе́, и дѣ́ти его́ съ ни́мъ въ лѣ́то оставле́нiя, и да отъи́детъ въ ро́дъ сво́й, и во одержа́нiе о́тчее свое́ воз­врати́т­ся,
поне́же раби́ Мо­и́ су́ть сі́и, и́хже изведо́хъ изъ земли́ Еги́петскiя, да не прода́ст­ся прода́нiемъ ра́бiимъ:
да не отяготи́ши его́ трудо́мъ, и убо­и́шися Го́спода Бо́га тво­его́.
И ра́бъ и рабы́ня, и́же а́ще бу́дутъ у тебе́ от­ язы́къ, и́же о́крестъ тебе́ су́ть, от­ тѣ́хъ да при­­тя́жете раба́ и рабы́ню.
И от­ сыно́въ при­­се́лничихъ, и́же су́ть въ ва́съ, от­ си́хъ при­­тя́жете, и от­ сро́дниковъ и́хъ, ели́цы а́ще бу́дутъ въ земли́ ва́­шей, да бу́дутъ ва́мъ во одержа́нiе,
и да раздѣлите́ я́ дѣ́темъ ва́шымъ по ва́съ, и да бу́дутъ ва́мъ во одержа́нiе во вѣ́къ: бра́тiи же ва́­шея, сыно́въ Изра́илевыхъ, кі́йждо бра́та сво­его́ да не отяготи́тъ его́ въ трудѣ́хъ.
А́ще же обря́щетъ рука́ при­­ше́лца или́ при­­се́лника и́же у тебе́, и обнища́въ бра́тъ тво́й прода́ст­ся къ при­­ше́лцу или́ при­­се́лнику и́же у тебе́, или́ роди́в­шемуся от­ ро́да при­­ше́лча,
по прода́нiи ему́, иску́пъ да бу́детъ ему́, еди́нъ от­ бра́тiй его́ да иску́питъ его́:
бра́тъ отца́ его́, или́ сы́нъ бра́та отца́ его́, да иску́питъ его́, или́ от­ сво́й­с­т­вен­ныхъ пло́ти пле́мене его́ иску́питъ его́: а́ще же воз­мо́жетъ рука́ его́, иску́питъ себе́,
да сочте́т­ся съ при­­тяжа́в­шимъ его́, от­ лѣ́та въ не́же прода́ся ему́ да́же до лѣ́та оставле́нiя, и бу́детъ сребро́ прода́нiя его́ а́ки де́нь нае́мника: от­ лѣ́та до лѣ́та да бу́детъ съ ни́мъ.
А́ще же кому́ мно́жае лѣ́тъ бу́детъ, проти́въ тѣ́хъ от­да́стъ иску́пъ сво́й, от­ сребра́ прода́нiя сво­его́.
А́ще же ма́ло оста́нет­ся от­ лѣ́тъ до лѣ́та оставле́нiя, и да сочте́тъ ему́ по лѣ́томъ его́, и от­да́стъ иску́пъ его́ а́ки нае́мникъ:
от­ го́да до го́да да бу́детъ съ ни́мъ: да не отяготи́ши его́ трудо́мъ предъ тобо́ю.
А́ще же не иску́пит­ся по си́мъ, да изы́детъ въ лѣ́то оставле́нiя са́мъ и дѣ́ти его́ съ ни́мъ:
я́ко Мо­и́ сы́нове Изра́илевы раби́ су́ть, о́троцы Мо­и́ сі́и су́ть, и́хже изведо́хъ изъ земли́ Еги́петскiя: А́зъ Госпо́дь Бо́гъ ва́шъ.
Не сотвори́те себѣ́ [образо́въ] рукотворе́ныхъ, ниже́ изва́яныхъ, ниже́ столпа́ поста́вите себѣ́, ниже́ ка́мене поста́вите въ земли́ ва́­шей во зна́менiе, ко е́же покланя́тися ему́: А́зъ е́смь Госпо́дь Бо́гъ ва́шъ.
Суббо́ты Моя́ сохрани́те, и от­ святы́хъ Мо­и́хъ убо́йтеся: А́зъ е́смь Госпо́дь.
А́ще въ повелѣ́нiихъ Мо­и́хъ хо́дите, и за́повѣди Моя́ сохраните́ и сотворите́ я́:
и да́мъ до́ждь ва́мъ во вре́мя свое́, и земля́ да́стъ плоды́ своя́, и древеса́ се́лная от­дадя́тъ пло́дъ сво́й:
и пости́гнетъ ва́мъ млаче́нiе [жи́тъ] обра́нiе вина́, и обра́нiе вина́ пости́гнетъ сѣ́ятву, и снѣ́сте хлѣ́бъ ва́шъ въ сы́тость, и вселите́ся съ тве́рдостiю на земли́ ва́­шей, и ра́ть не про́йдетъ сквоз­ѣ́ зе́млю ва́шу:
и да́мъ ми́ръ въ земли́ ва́­шей, и у́снете, и не бу́детъ устраша́яй ва́съ: и погублю́ звѣ́ри лю́тыя от­ земли́ ва́­шея:
и ра́ть сквоз­ѣ́ зе́млю ва́шу не про́йдетъ, и пожене́те враги́ ва́шя, и паду́тъ предъ ва́ми убiе́нiемъ:
и пожену́тъ от­ ва́съ пя́ть сто́, и сто́ ва́съ пожене́тъ тмы́, и паду́тъ врази́ ва́ши предъ ва́ми мече́мъ:
и при́зрю на ва́съ и благословлю́ ва́съ, и воз­ращу́ ва́съ и умно́жу ва́съ, и поста́влю завѣ́тъ Мо́й съ ва́ми:
и снѣ́сте ве́тхая и ве́тхая ве́тхихъ, и ве́тхая от­ лица́ но́выхъ изнесе́те:
и поста́влю завѣ́тъ Мо́й въ ва́съ, и не воз­гнуша́ет­ся душа́ Моя́ ва́ми:
и похожду́ въ ва́съ, и бу́ду ва́мъ Бо́гъ, и вы́ бу́дете Ми́ лю́дiе:
А́зъ е́смь Госпо́дь Бо́гъ ва́шъ, изведы́й ва́съ изъ земли́ Еги́петскiя, су́щымъ ва́мъ рабо́мъ: и сокруши́хъ у́зы ярма́ ва́­шего, и изведо́хъ ва́съ со дерзнове́нiемъ.
А́ще же не послу́шаете Мене́, ниже́ сотворите́ повелѣ́нiй Мо­и́хъ си́хъ,
но ни покорите́ся и́мъ, и о судьба́хъ Мо­и́хъ воз­негоду́етъ душа́ ва́ша, я́ко не твори́ти ва́мъ всѣ́хъ за́повѣдiй Мо­и́хъ, я́ко разори́ти завѣ́тъ Мо́й,
и А́зъ сотворю́ си́це ва́мъ, и наведу́ на ва́съ ску́дость и кра́сту, и желтяни́цу врежда́ющую о́чи ва́ша и ду́шы ва́шя истаева́ющую: и посѣ́ете вотще́ сѣ́мена ва́ша, и поядя́тъ я́ супоста́ты ва́шя:
и утвержу́ лице́ Мое́ на ва́съ, и паде́те предъ враги́ ва́шими, и пожену́тъ вы́ ненави́дящiи ва́съ, и побѣ́гнете ни кому́же гоня́щу ва́съ.
И а́ще до сего́ не послу́шаете Мене́, и при­­ложу́ наказа́ти вы́ я́звами седми́жды за грѣхи́ ва́шя:
и сокрушу́ досажде́нiе горды́ни ва́­шея, и положу́ не́бо ва́мъ а́ки желѣ́зно, и зе́млю ва́шу а́ки мѣ́дяну:
и бу́детъ вотще́ крѣ́пость ва́ша, и не да́стъ земля́ ва́ша сѣ́мене сво­его́, и древа́ села́ ва́­шего не даду́тъ плода́ сво­его́.
И а́ще по си́хъ по́йдете страно́ю и не восхо́щете послу́шати Мене́, при­­ложу́ ва́мъ я́звъ се́дмь по грѣхо́мъ ва́шымъ,
и послю́ на вы́ звѣ́ри лю́тыя земны́я, и изъядя́тъ вы́ и потребя́тъ скоты́ ва́шя, и ума́лены сотворю́ вы́, и пу́сты бу́дутъ путiе́ ва́ши.
И а́ще си́ми не нака́жетеся, но по́йдете ко Мнѣ́ страно́ю,
пойду́ и А́зъ съ ва́ми въ я́рости страно́ю, и поражу́ вы́ и а́зъ седми́жды грѣ́хъ ра́ди ва́шихъ,
и наведу́ на вы́ ме́чь мстя́й ме́сть завѣ́та, и вбѣ́гнете въ гра́ды ва́шя: и послю́ на вы́ сме́рть, и пре́дани бу́дете въ ру́цѣ вра́гъ ва́шихъ:
внегда́ скорбѣ́ти ва́мъ ску́достiю хлѣ́бовъ, и испеку́тъ де́сять же́нъ хлѣ́бы ва́шя въ пещи́ еди́нѣй, и от­дадя́тъ хлѣ́бы ва́шя вѣ́сомъ, и я́сти бу́дете, и не насы́титеся.
А́ще же въ си́хъ не послу́шаете Мене́ и по́йдете ко Мнѣ́ страно́ю,
и А́зъ пойду́ съ ва́ми въ я́рости страно́ю, и накажу́ вы́ а́зъ седми́жды по грѣхо́мъ ва́шымъ:
и я́сти бу́дете пло́ти сыно́въ ва́шихъ, и пло́ти дще́рей ва́шихъ я́сти и́мате,
и сотворю́ пуста́я ка́пища ва́ша и потреблю́ древяна́я рукотворе́нiя ва́ша, и положу́ тру́пы ва́шя на тру́пѣхъ куми́ръ ва́шихъ, и воз­ненави́дитъ ва́съ душа́ Моя́:
и сотворю́ гра́ды ва́шя пу́сты, и опустошу́ свята́я ва́ша, и не обоня́ю вони́ же́ртвъ ва́шихъ:
и сотворю́ пу́сту а́зъ зе́млю ва́шу, и удивя́т­ся о не́й врази́ ва́ши, живу́щiи на не́й:
и разсы́плю вы́ въ язы́ки, и потреби́тъ вы́ находя́й ме́чь, и бу́детъ земля́ ва́ша пуста́, и гра́ды ва́ши бу́дутъ пу́сты.
Тогда́ воз­благоволи́тъ земля́ суббо́ты своя́, во вся́ дни́ запустѣ́нiя сво­его́, и вы́ бу́дете въ земли́ вра́гъ ва́шихъ: тогда́ воспра́зднуетъ земля́ и воз­благоволи́тъ суббо́ты своя́:
во вся́ дни́ опустѣ́нiя сво­его́ воспра́зднуетъ, я́же не пра́зднова въ суббо́тахъ ва́шихъ, егда́ живя́сте на не́й.
И оста́вльшымся от­ ва́съ вложу́ стра́хъ въ сердца́ и́хъ въ земли́ вра́гъ и́хъ, и пожене́тъ и́хъ гла́съ листа́ летя́ща, и побѣ́гнутъ я́ко бѣжа́щiи от­ ра́ти, и паду́тъ ни ки́мже гони́ми.
И пре́зритъ бра́тъ бра́та а́ки на ра́ти, ни кому́ напа́да­ю­щу, и не воз­мо́жете противуста́ти враго́мъ ва́шымъ:
и поги́бнете въ язы́цѣхъ, и потреби́тъ ва́съ земля́ вра́гъ ва́шихъ.
И оста́вльшiися от­ ва́съ истлѣ́ютъ за грѣхи́ своя́ и за грѣхи́ оте́цъ сво­и́хъ, въ земли́ вра́гъ сво­и́хъ иста́ютъ,
и исповѣ́дятъ грѣхи́ своя́ и грѣхи́ оте́цъ сво­и́хъ, я́ко преступи́ша и презрѣ́ша Мя́, и я́ко ходи́ша предо Мно́ю страно́ю:
и А́зъ пойду́ съ ни́ми въ я́рости страно́ю и погублю́ и́хъ въ земли́ враго́въ и́хъ: тогда́ усрами́т­ся се́рдце и́хъ необрѣ́заное и тогда́ позна́ютъ грѣхи́ своя́:
и помяну́ завѣ́тъ Иа́ковль и завѣ́тъ Исаа́ковъ, и завѣ́тъ Авраа́мль помяну́,
и зе́млю помяну́, и земля́ оста́нет­ся от­ ни́хъ. Тогда́ прiи́метъ земля́ суббо́ты своя́, внегда́ опустѣ́ти е́й и́хъ ра́ди: и они́ прiи́мутъ своя́ беззако́нiя, и́хже ра́ди презрѣ́ша судьбы́ Моя́, и о повелѣ́нiихъ Мо­и́хъ воз­негодова́ душа́ и́хъ:
оба́че су́щымъ и́мъ въ земли́ враго́въ сво­и́хъ, не презрѣ́хъ и́хъ, ниже́ воз­негодова́хъ о ни́хъ, я́ко потреби́ти я́ и разори́ти завѣ́тъ Мо́й и́же къ ни́мъ: А́зъ бо е́смь Госпо́дь Бо́гъ и́хъ.
И помяну́ завѣ́тъ и́хъ пе́рвый, егда́ изведо́хъ и́хъ изъ земли́ Еги́петскiя, изъ до́му рабо́ты предъ язы́ки, е́же бы́ти Мнѣ́ Бо́гу и́хъ: А́зъ е́смь Госпо́дь.
Сiя́ судьбы́ Моя́ и повелѣ́нiя Моя́, и зако́нъ, его́же даде́ Госпо́дь между́ Собо́ю и между́ сы́ны Изра́илевы, на горѣ́ Сина́йстѣй, руко́ю Моисе́овою.
И рече́ Госпо́дь къ Моисе́ю, глаго́ля:
глаго́ли сыно́мъ Изра́илевымъ и рече́ши къ ни́мъ, глаго́ля: человѣ́къ, и́же а́ще обѣща́етъ обѣ́тъ, я́ко цѣ́ну души́ сво­ея́ Го́споду,
да бу́детъ цѣна́ му́жеска по́лу от­ два́десяти лѣ́тъ до шести́десяти лѣ́тъ, да бу́детъ цѣна́ его́ пятьдеся́тъ дидра́хмъ сребра́ вѣ́сомъ святы́мъ,
же́нска же по́лу да бу́детъ цѣна́ три́десять дидра́хмъ:
а́ще же от­ пяти́ лѣ́тъ до два́десяти лѣ́тъ, да бу́детъ цѣна́ му́жеску по́лу два́десять дидра́хмъ, же́нску же по́лу де́сять дидра́хмъ:
от­ ме́сяца же еди́наго до пяти́ лѣ́тъ, да бу́детъ цѣна́ му́жеска по́лу пя́ть дидра́хмъ сребра́, же́нска же по́лу три́ дидра́хмы сребра́:
а́ще же от­ шести́десяти лѣ́тъ и вы́шше, а́ще у́бо му́жескъ по́лъ бу́детъ, да бу́детъ цѣна́ его́ пять­на́­де­сять дидра́хмъ сребра́, а́ще же же́нскъ по́лъ, де́сять дидра́хмъ.
А́ще же убо́гъ бу́детъ цѣно́ю сво­е́ю, да ста́нетъ предъ жерце́мъ, и да оцѣни́тъ его́ жре́цъ: я́коже мо́жетъ рука́ обѣща́в­шагося, та́ко оцѣни́тъ его́ жре́цъ.
А́ще же от­ ското́въ при­­носи́мыхъ от­ ни́хъ да́ръ Го́споду, и́же а́ще да́стъ от­ си́хъ Го́споду, бу́детъ свято.
Да не премѣни́тъ добра́ злы́мъ, ниже́ зла́ до́брымъ: а́ще же измѣня́я измѣни́тъ о́ный ско́тъ ското́мъ, да бу́детъ и то́й и премѣне́нiе свя́та.
А́ще же вся́къ ско́тъ нечи́стъ, от­ ни́хже не при­­но́сит­ся да́ръ Го́споду, да поста́витъ скота́ предъ жерце́мъ,
и оцѣни́тъ его́ жре́цъ между́ до́брымъ и между́ злы́мъ: и я́коже оцѣни́тъ его́ жре́цъ, та́ко да бу́детъ.
А́ще же искупу́я иску́питъ его́, да при­­ложи́тъ пя́тую ча́сть къ цѣнѣ́ его́.
И человѣ́къ, и́же а́ще освяти́тъ до́мъ сво́й свя́тъ Го́споду, и оцѣни́тъ его́ жре́цъ между́ до́брымъ и между́ злы́мъ: я́коже оцѣни́тъ его́ жре́цъ, та́ко да ста́нетъ.
А́ще же освяти́вый его́ иску́питъ до́мъ сво́й, да при­­ложи́тъ къ сему́ пя́тую ча́сть сребра́ цѣны́ его́, и бу́детъ ему́.
А́ще же от­ ни́въ одержа́нiя сво­его́ освяти́тъ человѣ́къ Го́споду, и да бу́детъ цѣна́ его́ по сѣ́янiю его́, за спу́дъ ячме́ня пятьдеся́тъ дидра́хмъ сребра́.
А́ще же от­ лѣ́та оставле́нiя освяти́тъ ни́ву свою́, по цѣнѣ́ ея́ да ста́нетъ.
А́ще же напослѣ́докъ по оставле́нiи освяти́тъ ни́ву свою́, да при­­чте́тъ ему́ сребро́ жре́цъ къ лѣ́томъ оста́в­шымся да́же до лѣ́та оставле́нiя, и отъ­и́мет­ся от­ цѣны́ его́
А́ще же иску́питъ ни́ву освяти́вый ю́, да при­­ложи́тъ пя́тую ча́сть сребра́ къ цѣнѣ́ ея́, и да бу́детъ ему́.
А́ще же не иску́питъ ни́вы, и от­да́стъ ни́ву человѣ́ку ино́му, не ктому́ да иску́питъ ю́:
но да бу́детъ ни́ва мину́в­шу лѣ́ту оставле́нiя, свята́ хва́лна Го́споду, я́коже земля́ от­луче́ная: жерцу́ да бу́детъ во одержа́нiе его́.
А́ще же от­ ни́вы, ю́же стяжа́, я́же нѣ́сть от­ села́ одержа́нiя его́, освяти́тъ Го́споду,
да сочте́тъ ему́ жре́цъ оста́нокъ цѣны́ от­ лѣ́та оставле́нiя, и да от­да́стъ цѣ́ну въ то́й де́нь свя́ту Го́споду:
и въ лѣ́то оставле́нiя да от­да́ст­ся ни́ва человѣ́ку, от­ него́же при­­тяжа́ ю́, его́же бѣ́ одержа́нiе земли́.
И вся́ка цѣна́ да бу́детъ вѣ́сами святы́ми, два́десять пѣ́нязей бу́детъ дидра́хма.
И вся́къ пе́рвенецъ, и́же а́ще роди́т­ся въ скотѣ́ тво­е́мъ, да бу́детъ Го́споду, и да не освяти́тъ его́ никто́же: а́ще теле́цъ, а́ще овча́, Го́споду е́сть.
А́ще же от­ четвероно́жныхъ нечи́стыхъ, да премѣни́тъ по цѣнѣ́ его́, и да при­­ложи́тъ пя́тую ча́сть его́ къ сему́, и да бу́детъ ему́: а́ще же не иску́пит­ся, да прода́ст­ся по цѣнѣ́ его́.
Вся́къ же обѣ́тъ, его́же а́ще обѣща́етъ человѣ́къ Го́споду от­ всѣ́хъ, ели́ка ему́ су́ть, от­ человѣ́ка да́же до скота́, и от­ ни́въ одержа́нiя его́, не прода́ст­ся, ниже́ иску́пит­ся вся́кiй обѣ́тъ свя́тъ святы́хъ бу́детъ Го́споду.
И вся́къ обѣ́тъ, и́же а́ще обѣща́нъ бу́детъ от­ человѣ́къ, не иску́пит­ся, но сме́ртiю да умертви́т­ся.
Вся́ка десяти́на земли́, от­ сѣ́мене земна́го и от­ плода́ древя́наго Го́споду е́сть, свято Го́споду.
А́ще же искупу́я иску́питъ человѣ́къ десяти́ну свою́, пя́тую ча́сть его́ да при­­ложи́тъ къ нему́, и да бу́детъ ему́.
И вся́ка десяти́на воло́въ и ове́цъ, и вся́ко, е́же а́ще прiи́детъ въ число́ подъ же́злъ деся́тое, бу́детъ свято Го́споду.
Не премѣни́ши до́браго злы́мъ, ниже́ до́брымъ зла́го: а́ще же премѣня́я премѣни́ши е́, то́ и премѣне́нiе его́ бу́детъ свято, да не иску́пит­ся,
Сiя́ су́ть за́повѣди, я́же заповѣ́да Госпо́дь Моисе́ю къ сыно́мъ Изра́илевымъ на горѣ́ Сина́йстѣй.

Коне́цъ кни́зѣ тре́тiей Моисе́овѣ: и́мать въ себѣ́ гла́въ 27.
 L'Éternel appela Moïse; de la tente d'assignation, il lui parla et dit:
 Parle aux enfants d'Israël, et dis-leur: Lorsque quelqu'un d'entre vous fera une offrande à l'Éternel, il offrira du bétail, du gros ou du menu bétail.
 Si son offrande est un holocauste de gros bétail, il offrira un mâle sans défaut; il l'offrira à l'entrée de la tente d'assignation, devant l'Éternel, pour obtenir sa faveur.
 Il posera sa main sur la tête de l'holocauste, qui sera agréé de l'Éternel, pour lui servir d'expiation.
 Il égorgera le veau devant l'Éternel; et les sacrificateurs, fils d'Aaron, offriront le sang, et le répandront tout autour sur l'autel qui est à l'entrée de la tente d'assignation.
 Il dépouillera l'holocauste, et le coupera par morceaux.
 Les fils du sacrificateur Aaron mettront du feu sur l'autel, et arrangeront du bois sur le feu.
 Les sacrificateurs, fils d'Aaron, poseront les morceaux, la tête et la graisse, sur le bois mis au feu sur l'autel.
 Il lavera avec de l'eau les entrailles et les jambes; et le sacrificateur brûlera le tout sur l'autel. C'est un holocauste, un sacrifice consumé par le feu, d'une agréable odeur à l'Éternel.
 Si son offrande est un holocauste de menu bétail, d'agneaux ou de chèvres, il offrira un mâle sans défaut.
 Il l'égorgera au côté septentrional de l'autel, devant l'Éternel; et les sacrificateurs, fils d'Aaron, en répandront le sang sur l'autel tout autour.
 Il le coupera par morceaux; et le sacrificateur les posera, avec la tête et la graisse, sur le bois mis au feu sur l'autel.
 Il lavera avec de l'eau les entrailles et les jambes; et le sacrificateur sacrifiera le tout, et le brûlera sur l'autel. C'est un holocauste, un sacrifice consumé par le feu, d'une agréable odeur à l'Éternel.
 Si son offrande à l'Éternel est un holocauste d'oiseaux, il offrira des tourterelles ou de jeunes pigeons.
 Le sacrificateur sacrifiera l'oiseau sur l'autel; il lui ouvrira la tête avec l'ongle, et la brûlera sur l'autel, et il exprimera le sang contre un côté de l'autel.
 Il ôtera le jabot avec ses plumes, et le jettera près de l'autel, vers l'orient, dans le lieu où l'on met les cendres.
 Il déchirera les ailes, sans les détacher; et le sacrificateur brûlera l'oiseau sur l'autel, sur le bois mis au feu. C'est un holocauste, un sacrifice consumé par le feu, d'une agréable odeur à l'Éternel.
 Lorsque quelqu'un fera à l'Éternel une offrande en don, son offrande sera de fleur de farine; il versera de l'huile dessus, et il y ajoutera de l'encens.
 Il l'apportera aux sacrificateurs, fils d'Aaron; le sacrificateur prendra une poignée de cette fleur de farine, arrosée d'huile, avec tout l'encens, et il brûlera cela sur l'autel comme souvenir. C'est une offrande d'une agréable odeur à l'Éternel.
 Ce qui restera de l'offrande sera pour Aaron et pour ses fils; c'est une chose très sainte parmi les offrandes consumées par le feu devant l'Éternel.
 Si tu fais une offrande de ce qui est cuit au four, qu'on se serve de fleur de farine, et que ce soient des gâteaux sans levain pétris à l'huile et des galettes sans levain arrosées d'huile.
 Si ton offrande est un gâteau cuit à la poêle, il sera de fleur de farine pétrie à l'huile, sans levain.
 Tu le rompras en morceaux, et tu verseras de l'huile dessus; c'est une offrande.
 Si ton offrande est un gâteau cuit sur le gril, il sera fait de fleur de farine pétrie à l'huile.
 Tu apporteras l'offrande qui sera faite à l'Éternel avec ces choses-là; elle sera remise au sacrificateur, qui la présentera sur l'autel.
 Le sacrificateur en prélèvera ce qui doit être offert comme souvenir, et le brûlera sur l'autel. C'est une offrande d'une agréable odeur à l'Éternel.
 Ce qui restera de l'offrande sera pour Aaron et pour ses fils; c'est une chose très sainte parmi les offrandes consumées par le feu devant l'Éternel.
 Aucune des offrandes que vous présenterez à l'Éternel ne sera faite avec du levain; car vous ne brûlerez rien qui contienne du levain ou du miel parmi les offrandes consumées par le feu devant l'Éternel.
 Vous pourrez en offrir à l'Éternel comme offrande des prémices; mais il n'en sera point présenté sur l'autel comme offrande d'une agréable odeur.
 Tu mettras du sel sur toutes tes offrandes; tu ne laisseras point ton offrande manquer de sel, signe de l'alliance de ton Dieu; sur toutes tes offrandes tu mettras du sel.
 Si tu fais à l'Éternel une offrande des prémices, tu présenteras des épis nouveaux, rôtis au feu et broyés, comme offrande de tes prémices.
 Tu verseras de l'huile dessus, et tu y ajouteras de l'encens; c'est une offrande.
 Le sacrificateur brûlera comme souvenir une portion des épis broyés et de l'huile, avec tout l'encens. C'est une offrande consumée par le feu devant l'Éternel.
 Lorsque quelqu'un offrira à l'Éternel un sacrifice d'actions de grâces: S'il offre du gros bétail, mâle ou femelle, il l'offrira sans défaut, devant l'Éternel.
 Il posera sa main sur la tête de la victime, qu'il égorgera à l'entrée de la tente d'assignation; et les sacrificateurs, fils d'Aaron, répandront le sang sur l'autel tout autour.
 De ce sacrifice d'actions de grâces, il offrira en sacrifice consumé par le feu devant l'Éternel: la graisse qui couvre les entrailles et toute celle qui y est attachée;
 les deux rognons, et la graisse qui les entoure, qui couvre les flancs, et le grand lobe du foie, qu'il détachera près des rognons.
 Les fils d'Aaron brûleront cela sur l'autel, par-dessus l'holocauste qui sera sur le bois mis au feu. C'est un sacrifice consumé par le feu, d'une agréable odeur à l'Éternel.
 S'il offre du menu bétail, mâle ou femelle, en sacrifice d'actions de grâces à l'Éternel, il l'offrira sans défaut.
 S'il offre en sacrifice un agneau, il le présentera devant l'Éternel.
 Il posera sa main sur la tête de la victime, qu'il égorgera devant la tente d'assignation; et les fils d'Aaron en répandront le sang sur l'autel tout autour.
 De ce sacrifice d'actions de grâces, il offrira en sacrifice consumé par le feu devant l'Éternel: la graisse, la queue entière, qu'il séparera près de l'échine, la graisse qui couvre les entrailles et toute celle qui y est attachée,
 les deux rognons, et la graisse qui les entoure, qui couvre les flancs, et le grand lobe du foie, qu'il détachera près des rognons.
 Le sacrificateur brûlera cela sur l'autel. C'est l'aliment d'un sacrifice consumé par le feu devant l'Éternel.
 Si son offrande est une chèvre, il la présentera devant l'Éternel.
 Il posera sa main sur la tête de sa victime, qu'il égorgera devant la tente d'assignation; et les fils d'Aaron en répandront le sang sur l'autel tout autour.
 De la victime, il offrira en sacrifice consumé par le feu devant l'Éternel: la graisse qui couvre les entrailles et toute celle qui y est attachée,
 les deux rognons, et la graisse qui les entoure, qui couvre les flancs, et le grand lobe du foie, qu'il détachera près des rognons.
 Le sacrificateur brûlera cela sur l'autel. Toute la graisse est l'aliment d'un sacrifice consumé par le feu, d'une agréable odeur à l'Éternel.
 C'est ici une loi perpétuelle pour vos descendants, dans tous les lieux où vous habiterez: vous ne mangerez ni graisse ni sang.
 L'Éternel parla à Moïse, et dit:
 Parle aux enfants d'Israël, et dis: Lorsque quelqu'un péchera involontairement contre l'un des commandements de l'Éternel, en faisant des choses qui ne doivent point se faire;
 Si c'est le sacrificateur ayant reçu l'onction qui a péché et a rendu par là le peuple coupable, il offrira à l'Éternel, pour le péché qu'il a commis, un jeune taureau sans défaut, en sacrifice d'expiation.
 Il amènera le taureau à l'entrée de la tente d'assignation, devant l'Éternel; et il posera sa main sur la tête du taureau, qu'il égorgera devant l'Éternel.
 Le sacrificateur ayant reçu l'onction prendra du sang du taureau, et l'apportera dans la tente d'assignation;
 il trempera son doigt dans le sang, et il en fera sept fois l'aspersion devant l'Éternel, en face du voile du sanctuaire.
 Le sacrificateur mettra du sang sur les cornes de l'autel des parfums odoriférants, qui est devant l'Éternel dans la tente d'assignation; et il répandra tout le sang du taureau au pied de l'autel des holocaustes, qui est à l'entrée de la tente d'assignation.
 Il enlèvera toute la graisse du taureau expiatoire, la graisse qui couvre les entrailles et toute celle qui y est attachée,
 les deux rognons, et la graisse qui les entoure, qui couvre les flancs, et le grand lobe du foie, qu'il détachera près des rognons.
 Le sacrificateur enlèvera ces parties comme on les enlève du taureau dans le sacrifice d'actions de grâces, et il les brûlera sur l'autel des holocaustes.
 Mais la peau du taureau, toute sa chair, avec sa tête, ses jambes, ses entrailles et ses excréments,
 le taureau entier, il l'emportera hors du camp, dans un lieu pur, où l'on jette les cendres, et il le brûlera au feu sur du bois: c'est sur le tas de cendres qu'il sera brûlé.
 Si c'est toute l'assemblée d'Israël qui a péché involontairement et sans s'en apercevoir, en faisant contre l'un des commandements de l'Éternel des choses qui ne doivent point se faire et en se rendant ainsi coupable,
 et que le péché qu'on a commis vienne à être découvert, l'assemblée offrira un jeune taureau en sacrifice d'expiation, et on l'amènera devant la tente d'assignation.
 Les anciens d'Israël poseront leurs mains sur la tête du taureau devant l'Éternel, et on égorgera le taureau devant l'Éternel.
 Le sacrificateur ayant reçu l'onction apportera du sang du taureau dans la tente d'assignation;
 il trempera son doigt dans le sang, et il en fera sept fois l'aspersion devant l'Éternel, en face du voile.
 Il mettra du sang sur les cornes de l'autel qui est devant l'Éternel dans la tente d'assignation; et il répandra tout le sang au pied de l'autel des holocaustes, qui est à l'entrée de la tente d'assignation.
 Il enlèvera toute la graisse du taureau, et il la brûlera sur l'autel.
 Il fera de ce taureau comme du taureau expiatoire; il fera de même. C'est ainsi que le sacrificateur fera pour eux l'expiation, et il leur sera pardonné.
 Il emportera le taureau hors du camp, et il le brûlera comme le premier taureau. C'est un sacrifice d'expiation pour l'assemblée.
 Si c'est un chef qui a péché, en faisant involontairement contre l'un des commandements de l'Éternel, son Dieu, des choses qui ne doivent point se faire et en se rendant ainsi coupable,
 et qu'il vienne à découvrir le péché qu'il a commis, il offrira en sacrifice un bouc mâle sans défaut.
 Il posera sa main sur la tête du bouc, qu'il égorgera dans le lieu où l'on égorge les holocaustes devant l'Éternel. C'est un sacrifice d'expiation.
 Le sacrificateur prendra avec son doigt du sang de la victime expiatoire, il en mettra sur les cornes de l'autel des holocaustes, et il répandra le sang au pied de l'autel des holocaustes.
 Il brûlera toute la graisse sur l'autel, comme la graisse du sacrifice d'actions de grâces. C'est ainsi que le sacrificateur fera pour ce chef l'expiation de son péché, et il lui sera pardonné.
 Si c'est quelqu'un du peuple qui a péché involontairement, en faisant contre l'un des commandements de l'Éternel des choses qui ne doivent point se faire et en se rendant ainsi coupable,
 et qu'il vienne à découvrir le péché qu'il a commis, il offrira en sacrifice une chèvre, une femelle sans défaut, pour le péché qu'il a commis.
 Il posera sa main sur la tête de la victime expiatoire, qu'il égorgera dans le lieu où l'on égorge les holocaustes.
 Le sacrificateur prendra avec son doigt du sang de la victime, il en mettra sur les cornes de l'autel des holocaustes, et il répandra tout le sang au pied de l'autel.
 Le sacrificateur ôtera toute la graisse, comme on ôte la graisse du sacrifice d'actions de grâces, et il la brûlera sur l'autel, et elle sera d'une agréable odeur à l'Éternel. C'est ainsi que le sacrificateur fera pour cet homme l'expiation, et il lui sera pardonné.
 S'il offre un agneau en sacrifice d'expiation, il offrira une femelle sans défaut.
 Il posera sa main sur la tête de la victime, qu'il égorgera en sacrifice d'expiation dans le lieu où l'on égorge les holocaustes.
 Le sacrificateur prendra avec son doigt du sang de la victime, il en mettra sur les cornes de l'autel des holocaustes, et il répandra tout le sang au pied de l'autel.
 Le sacrificateur ôtera toute la graisse, comme on ôte la graisse de l'agneau dans le sacrifice d'actions de grâces, et il la brûlera sur l'autel, comme un sacrifice consumé par le feu devant l'Éternel. C'est ainsi que le sacrificateur fera pour cet homme l'expiation du péché qu'il a commis, et il lui sera pardonné.
 Lorsque quelqu'un, après avoir été mis sous serment comme témoin, péchera en ne déclarant pas ce qu'il a vu ou ce qu'il sait, il restera chargé de sa faute.
 Lorsque quelqu'un, sans s'en apercevoir, touchera une chose souillée, comme le cadavre d'un animal impur, que ce soit d'une bête sauvage ou domestique, ou bien d'un reptile, il deviendra lui-même impur et il se rendra coupable.
 Lorsque, sans y prendre garde, il touchera une souillure humaine quelconque, et qu'il s'en aperçoive plus tard, il en sera coupable.
 Lorsque quelqu'un, parlant à la légère, jure de faire du mal ou du bien, et que, ne l'ayant pas remarqué d'abord, il s'en aperçoive plus tard, il en sera coupable.
 Celui donc qui se rendra coupable de l'une de ces choses, fera l'aveu de son péché.
 Puis il offrira en sacrifice de culpabilité à l'Éternel, pour le péché qu'il a commis, une femelle de menu bétail, une brebis ou une chèvre, comme victime expiatoire. Et le sacrificateur fera pour lui l'expiation de son péché.
 S'il n'a pas de quoi se procurer une brebis ou une chèvre, il offrira en sacrifice de culpabilité à l'Éternel pour son péché deux tourterelles ou deux jeunes pigeons, l'un comme victime expiatoire, l'autre comme holocauste.
 Il les apportera au sacrificateur, qui sacrifiera d'abord celui qui doit servir de victime expiatoire. Le sacrificateur lui ouvrira la tête avec l'ongle près de la nuque, sans la séparer;
 il fera sur un côté de l'autel l'aspersion du sang de la victime expiatoire, et le reste du sang sera exprimé au pied de l'autel: c'est un sacrifice d'expiation.
 Il fera de l'autre oiseau un holocauste, d'après les règles établies. C'est ainsi que le sacrificateur fera pour cet homme l'expiation du péché qu'il a commis, et il lui sera pardonné.
 S'il n'a pas de quoi se procurer deux tourterelles ou deux jeunes pigeons, il apportera en offrande pour son péché un dixième d'épha de fleur de farine, comme offrande d'expiation; il ne mettra point d'huile dessus, et il n'y ajoutera point d'encens, car c'est une offrande d'expiation.
 Il l'apportera au sacrificateur, et le sacrificateur en prendra une poignée comme souvenir, et il la brûlera sur l'autel, comme les offrandes consumées par le feu devant l'Éternel: c'est une offrande d'expiation.
 C'est ainsi que le sacrificateur fera pour cet homme l'expiation du péché qu'il a commis à l'égard de l'une de ces choses, et il lui sera pardonné. Ce qui restera de l'offrande sera pour le sacrificateur, comme dans l'offrande en don.
 L'Éternel parla à Moïse, et dit:
 Lorsque quelqu'un commettra une infidélité et péchera involontairement à l'égard des choses consacrées à l'Éternel, il offrira en sacrifice de culpabilité à l'Éternel pour son péché un bélier sans défaut, pris du troupeau d'après ton estimation en sicles d'argent, selon le sicle du sanctuaire.
 Il donnera, en y ajoutant un cinquième, la valeur de la chose dont il a frustré le sanctuaire, et il la remettra au sacrificateur. Et le sacrificateur fera pour lui l'expiation avec le bélier offert en sacrifice de culpabilité, et il lui sera pardonné.
 Lorsque quelqu'un péchera en faisant, sans le savoir, contre l'un des commandements de l'Éternel, des choses qui ne doivent point se faire, il se rendra coupable et sera chargé de sa faute.
 Il présentera au sacrificateur en sacrifice de culpabilité un bélier sans défaut, pris du troupeau d'après ton estimation. Et le sacrificateur fera pour lui l'expiation de la faute qu'il a commise sans le savoir, et il lui sera pardonné.
 C'est un sacrifice de culpabilité. Cet homme s'était rendu coupable envers l'Éternel.
 L'Éternel parla à Moïse, et dit:
 Lorsque quelqu'un péchera et commettra une infidélité envers l'Éternel, en mentant à son prochain au sujet d'un dépôt, d'un objet confié à sa garde, d'une chose volée ou soustraite par fraude,
 en niant d'avoir trouvé une chose perdue, ou en faisant un faux serment sur une chose quelconque de nature à constituer un péché;
 lorsqu'il péchera ainsi et se rendra coupable, il restituera la chose qu'il a volée ou soustraite par fraude, la chose qui lui avait été confiée en dépôt, la chose perdue qu'il a trouvée,
 ou la chose quelconque sur laquelle il a fait un faux serment. Il la restituera en son entier, y ajoutera un cinquième, et la remettra à son propriétaire, le jour même où il offrira son sacrifice de culpabilité.
 Il présentera au sacrificateur en sacrifice de culpabilité à l'Éternel pour son péché un bélier sans défaut, pris du troupeau d'après ton estimation.
 Et le sacrificateur fera pour lui l'expiation devant l'Éternel, et il lui sera pardonné, quelle que soit la faute dont il se sera rendu coupable.
 L'Éternel parla à Moïse, et dit:
 Donne cet ordre à Aaron et à ses fils, et dis: Voici la loi de l'holocauste. L'holocauste restera sur le foyer de l'autel toute la nuit jusqu'au matin, et le feu brûlera sur l'autel.
 Le sacrificateur revêtira sa tunique de lin, et mettra des caleçons sur sa chair, il enlèvera la cendre faite par le feu qui aura consumé l'holocauste sur l'autel, et il la déposera près de l'autel.
 Puis il quittera ses vêtements et en mettra d'autres, pour porter la cendre hors du camp, dans un lieu pur.
 Le feu brûlera sur l'autel, il ne s'éteindra point; chaque matin, le sacrificateur y allumera du bois, arrangera l'holocauste, et brûlera la graisse des sacrifices d'actions de grâces.
 Le feu brûlera continuellement sur l'autel, il ne s'éteindra point.
 Voici la loi de l'offrande. Les fils d'Aaron la présenteront devant l'Éternel, devant l'autel.
 Le sacrificateur prélèvera une poignée de la fleur de farine et de l'huile, avec tout l'encens ajouté à l'offrande, et il brûlera cela sur l'autel comme souvenir d'une agréable odeur à l'Éternel.
 Aaron et ses fils mangeront ce qui restera de l'offrande; ils le mangeront sans levain, dans un lieu saint, dans le parvis de la tente d'assignation.
 On ne le cuira pas avec du levain. C'est la part que je leur ai donnée de mes offrandes consumées par le feu. C'est une chose très sainte, comme le sacrifice d'expiation et comme le sacrifice de culpabilité.
 Tout mâle d'entre les enfants d'Aaron en mangera. C'est une loi perpétuelle pour vos descendants, au sujet des offrandes consumées par le feu devant l'Éternel: quiconque y touchera sera sanctifié.
 L'Éternel parla à Moïse, et dit:
 Voici l'offrande qu'Aaron et ses fils feront à l'Éternel, le jour où ils recevront l'onction: un dixième d'épha de fleur de farine, comme offrande perpétuelle, moitié le matin et moitié le soir.
 Elle sera préparée à la poêle avec de l'huile, et tu l'apporteras frite; tu la présenteras aussi cuite et en morceaux comme une offrande d'une agréable odeur à l'Éternel.
 Le sacrificateur qui, parmi les fils d'Aaron, sera oint pour lui succéder, fera aussi cette offrande. C'est une loi perpétuelle devant l'Éternel: elle sera brûlée en entier.
 Toute offrande d'un sacrificateur sera brûlée en entier; elle ne sera point mangée.
 L'Éternel parla à Moïse, et dit:
 Parle à Aaron et à ses fils, et dis: Voici la loi du sacrifice d'expiation. C'est dans le lieu où l'on égorge l'holocauste que sera égorgée devant l'Éternel la victime pour le sacrifice d'expiation: c'est une chose très sainte.
 Le sacrificateur qui offrira la victime expiatoire la mangera; elle sera mangée dans un lieu saint, dans le parvis de la tente d'assignation.
 Quiconque en touchera la chair sera sanctifié. S'il en rejaillit du sang sur un vêtement, la place sur laquelle il aura rejailli sera lavée dans un lieu saint.
 Le vase de terre dans lequel elle aura cuit sera brisé; si c'est dans un vase d'airain qu'elle a cuit, il sera nettoyé et lavé dans l'eau.
 Tout mâle parmi les sacrificateurs en mangera: c'est une chose très sainte.
 Mais on ne mangera aucune victime expiatoire dont on apportera du sang dans la tente d'assignation, pour faire l'expiation dans le sanctuaire: elle sera brûlée au feu.
 Voici la loi du sacrifice de culpabilité: c'est une chose très sainte.
 C'est dans le lieu où l'on égorge l'holocauste que sera égorgée la victime pour le sacrifice de culpabilité. On en répandra le sang sur l'autel tout autour.
 On en offrira toute la graisse, la queue, la graisse qui couvre les entrailles,
 les deux rognons, et la graisse qui les entoure, qui couvre les flancs, et le grand lobe du foie, qu'on détachera près des rognons.
 Le sacrificateur brûlera cela sur l'autel en sacrifice consumé devant l'Éternel. C'est un sacrifice de culpabilité.
 Tout mâle parmi les sacrificateurs en mangera; il le mangera dans un lieu saint: c'est une chose très sainte.
 Il en est du sacrifice de culpabilité comme du sacrifice d'expiation; la loi est la même pour ces deux sacrifices: la victime sera pour le sacrificateur qui fera l'expiation.
 Le sacrificateur qui offrira l'holocauste de quelqu'un aura pour lui la peau de l'holocauste qu'il a offert.
 Toute offrande cuite au four, préparée sur le gril ou à la poêle, sera pour le sacrificateur qui l'a offerte.
 Toute offrande pétrie à l'huile et sèche sera pour tous les fils d'Aaron, pour l'un comme pour l'autre.
 Voici la loi du sacrifice d'actions de grâces, qu'on offrira à l'Éternel.
 Si quelqu'un l'offre par reconnaissance, il offrira, avec le sacrifice d'actions de grâces, des gâteaux sans levain pétris à l'huile, des galettes sans levain arrosées d'huile, et des gâteaux de fleur de farine frite et pétris à l'huile.
 A ces gâteaux il ajoutera du pain levé pour son offrande, avec son sacrifice de reconnaissance et d'actions de grâces.
 On présentera par élévation à l'Éternel une portion de chaque offrande; elle sera pour le sacrificateur qui a répandu le sang de la victime d'actions de grâces.
 La chair du sacrifice de reconnaissance et d'actions de grâces sera mangée le jour où il est offert; on n'en laissera rien jusqu'au matin.
 Si quelqu'un offre un sacrifice pour l'accomplissement d'un voeu ou comme offrande volontaire, la victime sera mangée le jour où il l'offrira, et ce qui en restera sera mangé le lendemain.
 Ce qui restera de la chair de la victime sera brûlé au feu le troisième jour.
 Dans le cas où l'on mangerait de la chair de son sacrifice d'actions de grâces le troisième jour, le sacrifice ne sera point agréé; il n'en sera pas tenu compte à celui qui l'a offert; ce sera une chose infecte, et quiconque en mangera restera chargé de sa faute.
 La chair qui a touché quelque chose d'impur ne sera point mangée: elle sera brûlée au feu.
 Tout homme pur peut manger de la chair; mais celui qui, se trouvant en état d'impureté, mangera de la chair du sacrifice d'actions de grâces qui appartient à l'Éternel, celui-là sera retranché de son peuple.
 Et celui qui touchera quelque chose d'impur, une souillure humaine, un animal impur, ou quoi que ce soit d'impur, et qui mangera de la chair du sacrifice d'actions de grâces qui appartient à l'Éternel, celui-là sera retranché de son peuple.
 L'Éternel parla à Moïse, et dit:
 Parle aux enfants d'Israël, et dis: Vous ne mangerez point de graisse de boeuf, d'agneau ni de chèvre.
 La graisse d'une bête morte ou déchirée pourra servir à un usage quelconque; mais vous ne la mangerez point.
 Car celui qui mangera de la graisse des animaux dont on offre à l'Éternel des sacrifices consumés par le feu, celui-là sera retranché de son peuple.
 Vous ne mangerez point de sang, ni d'oiseau, ni de bétail, dans tous les lieux où vous habiterez.
 Celui qui mangera du sang d'une espèce quelconque, celui-là sera retranché de son peuple.
 L'Éternel parla à Moïse, et dit:
 Parle aux enfants d'Israël, et dis: Celui qui offrira à l'Éternel son sacrifice d'actions de grâces apportera son offrande à l'Éternel, prise sur son sacrifice d'actions de grâces.
 Il apportera de ses propres mains ce qui doit être consumé par le feu devant l'Éternel; il apportera la graisse avec la poitrine, la poitrine pour l'agiter de côté et d'autre devant l'Éternel.
 Le sacrificateur brûlera la graisse sur l'autel, et la poitrine sera pour Aaron et pour ses fils.
 Dans vos sacrifices d'actions de grâces, vous donnerez au sacrificateur l'épaule droite, en la présentant par élévation.
 Celui des fils d'Aaron qui offrira le sang et la graisse du sacrifice d'actions de grâces aura l'épaule droite pour sa part.
 Car je prends sur les sacrifices d'actions de grâces offerts par les enfants d'Israël la poitrine qu'on agitera de côté et d'autre et l'épaule qu'on présentera par élévation, et je les donne au sacrificateur Aaron et à ses fils, par une loi perpétuelle qu'observeront les enfants d'Israël.
 C'est là le droit que l'onction d'Aaron et de ses fils leur donnera sur les sacrifices consumés par le feu devant l'Éternel, depuis le jour où ils seront présentés pour être à mon service dans le sacerdoce.
 C'est ce que l'Éternel ordonne aux enfants d'Israël de leur donner depuis le jour de leur onction; ce sera une loi perpétuelle parmi leurs descendants.
 Telle est la loi de l'holocauste, de l'offrande, du sacrifice d'expiation, du sacrifice de culpabilité, de la consécration, et du sacrifice d'actions de grâces.
 L'Éternel la prescrivit à Moïse sur la montagne de Sinaï, le jour où il ordonna aux enfants d'Israël de présenter leurs offrandes à l'Éternel dans le désert du Sinaï.
 L'Éternel parla à Moïse, et dit:
 Prends Aaron et ses fils avec lui, les vêtements, l'huile d'onction, le taureau expiatoire, les deux béliers et la corbeille de pains sans levain;
 et convoque toute l'assemblée à l'entrée de la tente d'assignation.
 Moïse fit ce que l'Éternel lui avait ordonné; et l'assemblée se réunit à l'entrée de la tente d'assignation.
 Moïse dit à l'assemblée: Voici ce que l'Éternel a ordonné de faire.
 Moïse fit approcher Aaron et ses fils, et il les lava avec de l'eau.
 Il mit à Aaron la tunique, il le ceignit de la ceinture, il le revêtit de la robe, et il plaça sur lui l'éphod, qu'il serra avec la ceinture de l'éphod dont il le revêtit.
 Il lui mit le pectoral, et il joignit au pectoral l'urim et le thummim.
 Il posa la tiare sur sa tête, et il plaça sur le devant de la tiare la lame d'or, diadème sacré, comme l'Éternel l'avait ordonné à Moïse.
 Moïse prit l'huile d'onction, il oignit le sanctuaire et toutes les choses qui y étaient, et le sanctifia.
 Il en fit sept fois l'aspersion sur l'autel, et il oignit l'autel et tous ses ustensiles, et la cuve avec sa base, afin de les sanctifier.
 Il répandit de l'huile d'onction sur la tête d'Aaron, et l'oignit, afin de la sanctifier.
 Moïse fit aussi approcher les fils d'Aaron; il les revêtit de tuniques, les ceignit de ceintures, et leur attacha des bonnets, comme l'Éternel l'avait ordonné à Moïse.
 Il fit approcher le taureau expiatoire, et Aaron et ses fils posèrent leurs mains sur la tête du taureau expiatoire.
 Moïse l'égorgea, prit du sang, et en mit avec son doigt sur les cornes de l'autel tout autour, et purifia l'autel; il répandit le sang au pied de l'autel, et le sanctifia pour y faire l'expiation.
 Il prit toute la graisse qui couvre les entrailles, le grand lobe du foie, et les deux rognons avec leur graisse, et il brûla cela sur l'autel.
 Mais il brûla au feu hors du camp le taureau, sa peau, sa chair et ses excréments, comme l'Éternel l'avait ordonné à Moïse.
 Il fit approcher le bélier de l'holocauste, et Aaron et ses fils posèrent leurs mains sur la tête du bélier.
 Moïse l'égorgea, et répandit le sang sur l'autel tout autour.
 Il coupa le bélier par morceaux, et il brûla la tête, les morceaux et la graisse.
 Il lava avec de l'eau les entrailles et les jambes, et il brûla tout le bélier sur l'autel: ce fut l'holocauste, ce fut un sacrifice consumé par le feu, d'une agréable odeur à l'Éternel, comme l'Éternel l'avait ordonné à Moïse.
 Il fit approcher l'autre bélier, le bélier de consécration, et Aaron et ses fils posèrent leurs mains sur la tête du bélier.
 Moïse égorgea le bélier, prit de son sang, et en mit sur le lobe de l'oreille droite d'Aaron, sur le pouce de sa main droite et sur le gros orteil de son pied droit.
 Il fit approcher les fils d'Aaron, mit du sang sur le lobe de leur oreille droite, sur le pouce de leur main droite et sur le gros orteil de leur pied droit, et il répandit le sang sur l'autel tout autour.
 Il prit la graisse, la queue, toute la graisse qui couvre les entrailles, le grand lobe du foie, les deux rognons avec leur graisse, et l'épaule droite;
 il prit aussi dans la corbeille de pains sans levain, placée devant l'Éternel, un gâteau sans levain, un gâteau de pain à l'huile et une galette, et il les posa sur les graisses et sur l'épaule droite.
 Il mit toutes ces choses sur les mains d'Aaron et sur les mains de ses fils, et il les agita de côté et d'autre devant l'Éternel.
 Puis Moïse les ôta de leurs mains, et il les brûla sur l'autel, par-dessus l'holocauste: ce fut le sacrifice de consécration, ce fut un sacrifice consumé par le feu, d'une agréable odeur à l'Éternel.
 Moïse prit la poitrine du bélier de consécration, et il l'agita de côté et d'autre devant l'Éternel: ce fut la portion de Moïse, comme l'Éternel l'avait ordonné à Moïse.
 Moïse prit de l'huile d'onction et du sang qui était sur l'autel; il en fit l'aspersion sur Aaron et sur ses vêtements, sur les fils d'Aaron et sur leurs vêtements; et il sanctifia Aaron et ses vêtements, les fils d'Aaron et leurs vêtements avec lui.
 Moïse dit à Aaron et à ses fils: Faites cuire la chair à l'entrée de la tente d'assignation; c'est là que vous la mangerez, avec le pain qui est dans la corbeille de consécration, comme je l'ai ordonné, en disant: Aaron et ses fils la mangeront.
 Vous brûlerez dans le feu ce qui restera de la chair et du pain.
 Pendant sept jours, vous ne sortirez point de l'entrée de la tente d'assignation, jusqu'à ce que les jours de votre consécration soient accomplis; car sept jours seront employés à vous consacrer.
 Ce qui s'est fait aujourd'hui, l'Éternel a ordonné de le faire comme expiation pour vous.
 Vous resterez donc sept jours à l'entrée de la tente d'assignation, jour et nuit, et vous observerez les commandements de l'Éternel, afin que vous ne mouriez pas; car c'est là ce qui m'a été ordonné.
 Aaron et ses fils firent toutes les choses que l'Éternel avait ordonnées par Moïse.
 Le huitième jour, Moïse appela Aaron et ses fils, et les anciens d'Israël.
 Il dit à Aaron: Prends un jeune veau pour le sacrifice d'expiation, et un bélier pour l'holocauste, l'un et l'autre sans défaut, et sacrifie-les devant l'Éternel.
 Tu parleras aux enfants d'Israël, et tu diras: Prenez un bouc, pour le sacrifice d'expiation, un veau et un agneau, âgés d'un an et sans défaut, pour l'holocauste;
 un boeuf et un bélier, pour le sacrifice d'actions de grâces, afin de les sacrifier devant l'Éternel; et une offrande pétrie à l'huile. Car aujourd'hui l'Éternel vous apparaîtra.
 Ils amenèrent devant la tente d'assignation ce que Moïse avait ordonné; et toute l'assemblée s'approcha, et se tint devant l'Éternel.
 Moïse dit: Vous ferez ce que l'Éternel a ordonné; et la gloire de l'Éternel vous apparaîtra.
 Moïse dit à Aaron: Approche-toi de l'autel; offre ton sacrifice d'expiation et ton holocauste, et fais l'expiation pour toi et pour le peuple; offre aussi le sacrifice du peuple, et fais l'expiation pour lui, comme l'Éternel l'a ordonné.
 Aaron s'approcha de l'autel, et il égorgea le veau pour son sacrifice d'expiation.
 Les fils d'Aaron lui présentèrent le sang; il trempa son doigt dans le sang, en mit sur les cornes de l'autel, et répandit le sang au pied de l'autel.
 Il brûla sur l'autel la graisse, les rognons, et le grand lobe du foie de la victime expiatoire, comme l'Éternel l'avait ordonné à Moïse.
 Mais il brûla au feu hors du camp la chair et la peau.
 Il égorgea l'holocauste. Les fils d'Aaron lui présentèrent le sang, et il le répandit sur l'autel tout autour.
 Ils lui présentèrent l'holocauste coupé par morceaux, avec la tête, et il les brûla sur l'autel.
 Il lava les entrailles et les jambes, et il les brûla sur l'autel, par dessus l'holocauste.
 Ensuite, il offrit le sacrifice du peuple. Il prit le bouc pour le sacrifice expiatoire du peuple, il l'égorgea, et l'offrit en expiation, comme la première victime.
 Il offrit l'holocauste, et le sacrifia, d'après les règles établies.
 Il présenta l'offrande, en prit une poignée, et la brûla sur l'autel, outre l'holocauste du matin.
 Il égorgea le boeuf et le bélier, en sacrifice d'actions de grâces pour le peuple. Les fils d'Aaron lui présentèrent le sang, et il le répandit sur l'autel tout autour.
 Ils lui présentèrent la graisse du boeuf et du bélier, la queue, la graisse qui couvre les entrailles, les rognons, et le grand lobe du foie;
 ils mirent les graisses sur les poitrines, et il brûla les graisses sur l'autel.
 Aaron agita de côté et d'autre devant l'Éternel les poitrines et l'épaule droite, comme Moïse l'avait ordonné.
 Aaron leva ses mains vers le peuple, et il le bénit. Puis il descendit, après avoir offert le sacrifice d'expiation, l'holocauste et le sacrifice d'actions de grâces.
 Moïse et Aaron entrèrent dans la tente d'assignation. Lorsqu'ils en sortirent, ils bénirent le peuple. Et la gloire de l'Éternel apparut à tout le peuple.
 Le feu sortit de devant l'Éternel, et consuma sur l'autel l'holocauste et les graisses. Tout le peuple le vit; et ils poussèrent des cris de joie, et se jetèrent sur leur face.
 Les fils d'Aaron, Nadab et Abihu, prirent chacun un brasier, y mirent du feu, et posèrent du parfum dessus; ils apportèrent devant l'Éternel du feu étranger, ce qu'il ne leur avait point ordonné.
 Alors le feu sortit de devant l'Éternel, et les consuma: ils moururent devant l'Éternel.
 Moïse dit à Aaron: C'est ce que l'Éternel a déclaré, lorsqu'il a dit: Je serai sanctifié par ceux qui s'approchent de moi, et je serai glorifié en présence de tout le peuple. Aaron garda le silence.
 Et Moïse appela Mischaël et Eltsaphan, fils d'Uziel, oncle d'Aaron, et il leur dit: Approchez-vous, emportez vos frères loin du sanctuaire, hors du camp.
 Ils s'approchèrent, et ils les emportèrent dans leurs tuniques hors du camp, comme Moïse l'avait dit.
 Moïse dit à Aaron, à Éléazar et à Ithamar, fils d'Aaron: Vous ne découvrirez point vos têtes, et vous ne déchirerez point vos vêtements, de peur que vous ne mouriez, et que l'Éternel ne s'irrite contre toute l'assemblée. Laissez vos frères, toute la maison d'Israël, pleurer sur l'embrasement que l'Éternel a allumé.
 Vous ne sortirez point de l'entrée de la tente d'assignation, de peur que vous ne mouriez; car l'huile de l'onction de l'Éternel est sur vous. Ils firent ce que Moïse avait dit.
 L'Éternel parla à Aaron, et dit:
 Tu ne boiras ni vin, ni boisson enivrante, toi et tes fils avec toi, lorsque vous entrerez dans la tente d'assignation, de peur que vous ne mouriez: ce sera une loi perpétuelle parmi vos descendants,
 afin que vous puissiez distinguer ce qui est saint de ce qui est profane, ce qui est impur de ce qui est pur,
 et enseigner aux enfants d'Israël toutes les lois que l'Éternel leur a données par Moïse.
 Moïse dit à Aaron, à Éléazar et à Ithamar, les deux fils qui restaient à Aaron: Prenez ce qui reste de l'offrande parmi les sacrifices consumés par le feu devant l'Éternel, et mangez-le sans levain près de l'autel: car c'est une chose très sainte.
 Vous le mangerez dans un lieu saint; c'est ton droit et le droit de tes fils sur les offrandes consumées par le feu devant l'Éternel; car c'est là ce qui m'a été ordonné.
 Vous mangerez aussi dans un lieu pur, toi, tes fils et tes filles avec toi, la poitrine qu'on a agitée de côté et d'autre et l'épaule qui a été présentée par élévation; car elles vous sont données, comme ton droit et le droit de tes fils, dans les sacrifices d'actions de grâces des enfants d'Israël.
 Ils apporteront, avec les graisses destinées à être consumées par le feu, l'épaule que l'on présente par élévation et la poitrine que l'on agite de côté et d'autre devant l'Éternel: elles seront pour toi et pour tes fils avec toi, par une loi perpétuelle, comme l'Éternel l'a ordonné.
 Moïse chercha le bouc expiatoire; et voici, il avait été brûlé. Alors il s'irrita contre Éléazar et Ithamar, les fils qui restaient à Aaron, et il dit:
 Pourquoi n'avez-vous pas mangé la victime expiatoire dans le lieu saint? C'est une chose très sainte; et l'Éternel vous l'a donnée, afin que vous portiez l'iniquité de l'assemblée, afin que vous fassiez pour elle l'expiation devant l'Éternel.
 Voici, le sang de la victime n'a point été porté dans l'intérieur du sanctuaire; vous deviez la manger dans le sanctuaire, comme cela m'avait été ordonné.
 Aaron dit à Moïse: Voici, ils ont offert aujourd'hui leur sacrifice d'expiation et leur holocauste devant l'Éternel; et, après ce qui m'est arrivé, si j'eusse mangé aujourd'hui la victime expiatoire, cela aurait-il été bien aux yeux de l'Éternel?
 Moïse entendit et approuva ces paroles.
 L'Éternel parla à Moïse et à Aaron, et leur dit:
 Parlez aux enfants d'Israël, et dites: Voici les animaux dont vous mangerez parmi toutes les bêtes qui sont sur la terre.
 Vous mangerez de tout animal qui a la corne fendue, le pied fourchu, et qui rumine.
 Mais vous ne mangerez pas de ceux qui ruminent seulement, ou qui ont la corne fendue seulement. Ainsi, vous ne mangerez pas le chameau, qui rumine, mais qui n'a pas la corne fendue: vous le regarderez comme impur.
 Vous ne mangerez pas le daman, qui rumine, mais qui n'a pas la corne fendue: vous le regarderez comme impur.
 Vous ne mangerez pas le lièvre, qui rumine, mais qui n'a pas la corne fendue: vous le regarderez comme impur.
 Vous ne mangerez pas le porc, qui a la corne fendue et le pied fourchu, mais qui ne rumine pas: vous le regarderez comme impur.
 Vous ne mangerez pas de leur chair, et vous ne toucherez pas leurs corps morts: vous les regarderez comme impurs.
 Voici les animaux dont vous mangerez parmi tous ceux qui sont dans les eaux. Vous mangerez de tous ceux qui ont des nageoires et des écailles, et qui sont dans les eaux, soit dans les mers, soit dans les rivières.
 Mais vous aurez en abomination tous ceux qui n'ont pas des nageoires et des écailles, parmi tout ce qui se meut dans les eaux et tout ce qui est vivant dans les eaux, soit dans les mers, soit dans les rivières.
 Vous les aurez en abomination, vous ne mangerez pas de leur chair, et vous aurez en abomination leurs corps morts.
 Vous aurez en abomination tous ceux qui, dans les eaux, n'ont pas des nageoires et des écailles.
 Voici, parmi les oiseaux, ceux que vous aurez en abomination, et dont on ne mangera pas: l'aigle, l'orfraie et l'aigle de mer;
 le milan, l'autour et ce qui est de son espèce;
 le corbeau et toutes ses espèces;
 l'autruche, le hibou, la mouette, l'épervier et ce qui est de son espèce;
 le chat-huant, le plongeon et la chouette;
 le cygne, le pélican et le cormoran;
 la cigogne, le héron et ce qui est de son espèce, la huppe et la chauve-souris.
 Vous aurez en abomination tout reptile qui vole et qui marche sur quatre pieds.
 Mais, parmi tous les reptiles qui volent et qui marchent sur quatre pieds, vous mangerez ceux qui ont des jambes au-dessus de leurs pieds, pour sauter sur la terre.
 Voici ceux que vous mangerez: la sauterelle, le solam, le hargol et le hagab, selon leurs espèces.
 Vous aurez en abomination tous les autres reptiles qui volent et qui ont quatre pieds.
 Ils vous rendront impurs: quiconque touchera leurs corps morts sera impur jusqu'au soir,
 et quiconque portera leurs corps morts lavera ses vêtements et sera impur jusqu'au soir.
 Vous regarderez comme impur tout animal qui a la corne fendue, mais qui n'a pas le pied fourchu et qui ne rumine pas: quiconque le touchera sera impur.
 Vous regarderez comme impurs tous ceux des animaux à quatre pieds qui marchent sur leurs pattes: quiconque touchera leurs corps morts sera impur jusqu'au soir,
 et quiconque portera leurs corps morts lavera ses vêtements et sera impur jusqu'au soir. Vous les regarderez comme impurs.
 Voici, parmi les animaux qui rampent sur la terre, ceux que vous regarderez comme impurs: la taupe, la souris et le lézard, selon leurs espèces;
 le hérisson, la grenouille, la tortue, le limaçon et le caméléon.
 Vous les regarderez comme impurs parmi tous les reptiles: quiconque les touchera morts sera impur jusqu'au soir.
 Tout objet sur lequel tombera quelque chose de leurs corps morts sera souillé, ustensiles de bois, vêtement, peau, sac, tout objet dont on fait usage; il sera mis dans l'eau, et restera souillé jusqu'au soir; après quoi, il sera pur.
 Tout ce qui se trouvera dans un vase de terre où il en tombera quelque chose, sera souillé, et vous briserez le vase.
 Tout aliment qui sert à la nourriture, et sur lequel il sera tombé de cette eau, sera souillé; et toute boisson dont on fait usage, quel que soit le vase qui la contienne, sera souillée.
 Tout objet sur lequel tombera quelque chose de leurs corps morts sera souillé; le four et le foyer seront détruits: ils seront souillés, et vous les regarderez comme souillés.
 Il n'y aura que les sources et les citernes, formant des amas d'eaux, qui resteront pures; mais celui qui y touchera de leurs corps morts sera impur.
 S'il tombe quelque chose de leurs corps morts sur une semence qui doit être semée, elle restera pure;
 mais si l'on a mis de l'eau sur la semence, et qu'il y tombe quelque chose de leurs corps morts, vous la regarderez comme souillée.
 S'il meurt un des animaux qui vous servent de nourriture, celui qui touchera son corps mort sera impur jusqu'au soir;
 celui qui mangera de son corps mort lavera ses vêtements et sera impur jusqu'au soir, et celui qui portera son corps mort lavera ses vêtements et sera impur jusqu'au soir.
 Vous aurez en abomination tout reptile qui rampe sur la terre: on n'en mangera point.
 Vous ne mangerez point, parmi tous les reptiles qui rampent sur la terre, de tous ceux qui se traînent sur le ventre, ni de tous ceux qui marchent sur quatre pieds ou sur un grand nombre de pieds; car vous les aurez en abomination.
 Ne rendez point vos personnes abominables par tous ces reptiles qui rampent; ne vous rendez point impurs par eux, ne vous souillez point par eux.
 Car je suis l'Éternel, votre Dieu; vous vous sanctifierez, et vous serez saints, car je suis saint; et vous ne vous rendrez point impurs par tous ces reptiles qui rampent sur la terre.
 Car je suis l'Éternel, qui vous ai fait monter du pays d'Égypte, pour être votre Dieu, et pour que vous soyez saints; car je suis saint.
 Telle est la loi touchant les animaux, les oiseaux, tous les êtres vivants qui se meuvent dans les eaux, et tous les êtres qui rampent sur la terre,
 afin que vous distinguiez ce qui est impur et ce qui est pur, l'animal qui se mange et l'animal qui ne se mange pas.
 L'Éternel parla à Moïse, et dit:
 Parle aux enfants d'Israël, et dis: Lorsqu'une femme deviendra enceinte, et qu'elle enfantera un mâle, elle sera impure pendant sept jours; elle sera impure comme au temps de son indisposition menstruelle.
 Le huitième jour, l'enfant sera circoncis.
 Elle restera encore trente-trois jours à se purifier de son sang; elle ne touchera aucune chose sainte, et elle n'ira point au sanctuaire, jusqu'à ce que les jours de sa purification soient accomplis.
 Si elle enfante une fille, elle sera impure pendant deux semaines, comme au temps de son indisposition menstruelle; elle restera soixante-six jours à se purifier de son sang.
 Lorsque les jours de sa purification seront accomplis, pour un fils ou pour une fille, elle apportera au sacrificateur, à l'entrée de la tente d'assignation, un agneau d'un an pour l'holocauste, et un jeune pigeon ou une tourterelle pour le sacrifice d'expiation.
 Le sacrificateur les sacrifiera devant l'Éternel, et fera pour elle l'expiation; et elle sera purifiée du flux de son sang. Telle est la loi pour la femme qui enfante un fils ou une fille.
 Si elle n'a pas de quoi se procurer un agneau, elle prendra deux tourterelles ou deux jeunes pigeons, l'un pour l'holocauste, l'autre pour le sacrifice d'expiation. Le sacrificateur fera pour elle l'expiation, et elle sera pure.
 L'Éternel parla à Moïse et à Aaron, et dit:
 Lorsqu'un homme aura sur la peau de son corps une tumeur, une dartre, ou une tache blanche, qui ressemblera à une plaie de lèpre sur la peau de son corps, on l'amènera au sacrificateur Aaron, ou à l'un de ses fils qui sont sacrificateurs.
 Le sacrificateur examinera la plaie qui est sur la peau du corps. Si le poil de la plaie est devenu blanc, et que la plaie paraisse plus profonde que la peau du corps, c'est une plaie de lèpre: le sacrificateur qui aura fait l'examen déclarera cet homme impur.
 S'il y a sur la peau du corps une tache blanche qui ne paraisse pas plus profonde que la peau, et que le poil ne soit pas devenu blanc, le sacrificateur enfermera pendant sept jours celui qui a la plaie.
 Le sacrificateur l'examinera le septième jour. Si la plaie lui paraît ne pas avoir fait de progrès et ne pas s'être étendue sur la peau, le sacrificateur l'enfermera une seconde fois pendant sept jours.
 Le sacrificateur l'examinera une seconde fois le septième jour. Si la plaie est devenue pâle et ne s'est pas étendue sur la peau, le sacrificateur déclarera cet homme pur: c'est une dartre; il lavera ses vêtements, et il sera pur.
 Mais si la dartre s'est étendue sur la peau, après qu'il s'est montré au sacrificateur pour être déclaré pur, il se fera examiner une seconde fois par le sacrificateur.
 Le sacrificateur l'examinera. Si la dartre s'est étendue sur la peau, le sacrificateur le déclarera impur; c'est la lèpre.
 Lorsqu'il y aura sur un homme une plaie de lèpre, on l'amènera au sacrificateur.
 Le sacrificateur l'examinera. S'il y a sur la peau une tumeur blanche, si cette tumeur a fait blanchir le poil, et qu'il y ait une trace de chair vive dans la tumeur,
 c'est une lèpre invétérée dans la peau du corps de cet homme: le sacrificateur le déclarera impur; il ne l'enfermera pas, car il est impur.
 Si la lèpre fait une éruption sur la peau et couvre toute la peau de celui qui a la plaie, depuis la tête jusqu'aux pieds, partout où le sacrificateur portera ses regards, le sacrificateur l'examinera;
 et quand il aura vu que la lèpre couvre tout le corps, il déclarera pur celui qui a la plaie: comme il est entièrement devenu blanc, il est pur.
 Mais le jour où l'on apercevra en lui de la chair vive, il sera impur;
 quand le sacrificateur aura vu la chair vive, il le déclarera impur: la chair vive est impure, c'est la lèpre.
 Si la chair vive change et devient blanche, il ira vers le sacrificateur;
 le sacrificateur l'examinera, et si la plaie est devenue blanche, le sacrificateur déclarera pur celui qui a la plaie: il est pur.
 Lorsqu'un homme aura eu sur la peau de son corps un ulcère qui a été guéri,
 et qu'il se manifestera, à la place où était l'ulcère, une tumeur blanche ou une tache d'un blanc rougeâtre, cet homme se montrera au sacrificateur.
 Le sacrificateur l'examinera. Si la tache paraît plus enfoncée que la peau, et que le poil soit devenu blanc, le sacrificateur le déclarera impur: c'est une plaie de lèpre, qui a fait éruption dans l'ulcère.
 Si le sacrificateur voit qu'il n'y a point de poil blanc dans la tache, qu'elle n'est pas plus enfoncée que la peau, et qu'elle est devenue pâle, il enfermera cet homme pendant sept jours.
 Si la tache s'est étendue sur la peau, le sacrificateur le déclarera impur: c'est une plaie de lèpre.
 Mais si la tache est restée à la même place et ne s'est pas étendue, c'est une cicatrice de l'ulcère: le sacrificateur le déclarera pur.
 Lorsqu'un homme aura eu sur la peau de son corps une brûlure par le feu, et qu'il se manifestera sur la trace de la brûlure une tache blanche ou d'un blanc rougeâtre, le sacrificateur l'examinera.
 Si le poil est devenu blanc dans la tache, et qu'elle paraisse plus profonde que la peau, c'est la lèpre, qui a fait éruption dans la brûlure; le sacrificateur déclarera cet homme impur: c'est une plaie de lèpre.
 Si le sacrificateur voit qu'il n'y a point de poil blanc dans la tache, qu'elle n'est pas plus enfoncée que la peau, et qu'elle est devenu pâle, il enfermera cet homme pendant sept jours.
 Le sacrificateur l'examinera le septième jour. Si la tache s'est étendue sur la peau, le sacrificateur le déclarera impur: c'est une plaie de lèpre.
 Mais si la tache est restée à la même place, ne s'est pas étendue sur la peau, et est devenue pâle, c'est la tumeur de la brûlure; le sacrificateur le déclarera pur, car c'est la cicatrice de la brûlure.
 Lorsqu'un homme ou une femme aura une plaie à la tête ou à la barbe,
 le sacrificateur examinera la plaie. Si elle paraît plus profonde que la peau, et qu'il y ait du poil jaunâtre et mince, le sacrificateur déclarera cet homme impur: c'est la teigne, c'est la lèpre de la tête ou de la barbe.
 Si le sacrificateur voit que la plaie de la teigne ne paraît pas plus profonde que la peau, et qu'il n'y a point de poil noir, il enferma pendant sept jours celui qui a la plaie de la teigne.
 Le sacrificateur examinera la plaie le septième jour. Si la teigne ne s'est pas étendue, s'il n'y a point de poil jaunâtre, et si elle ne paraît pas plus profonde que la peau,
 celui qui a la teigne se rasera, mais il ne rasera point la place où est la teigne; et le sacrificateur l'enfermera une seconde fois pendant sept jours.
 Le sacrificateur examinera la teigne le septième jour. Si la teigne ne s'est pas étendue sur la peau, et si elle ne paraît pas plus profonde que la peau, le sacrificateur le déclarera pur; il lavera ses vêtements, et il sera pur.
 Mais si la teigne s'est étendue sur la peau, après qu'il a été déclaré pur, le sacrificateur l'examinera.
 Et si la teigne s'est étendue sur la peau, le sacrificateur n'aura pas à rechercher s'il y a du poil jaunâtre: il est impur.
 Si la teigne lui paraît ne pas avoir fait de progrès, et qu'il y ait crû du poil noir, la teigne est guérie: il est pur, et le sacrificateur le déclarera pur.
 Lorsqu'un homme ou une femme aura sur la peau de son corps des taches, des taches blanches,
 le sacrificateur l'examinera. S'il y a sur la peau de son corps des taches d'un blanc pâle, ce ne sont que des taches qui ont fait éruption sur la peau: il est pur.
 Lorsqu'un homme aura la tête dépouillée de cheveux, c'est un chauve: il est pur.
 S'il a la tête dépouillée de cheveux du côté de la face, c'est un chauve par-devant: il est pur.
 Mais s'il y a dans la partie chauve de devant ou de derrière une plaie d'un blanc rougeâtre, c'est la lèpre qui a fait éruption dans la partie chauve de derrière ou de devant.
 Le sacrificateur l'examinera. S'il y a une tumeur de plaie d'un blanc rougeâtre dans la partie chauve de derrière ou de devant, semblable à la lèpre sur la peau du corps,
 c'est un homme lépreux, il est impur: le sacrificateur le déclarera impur; c'est à la tête qu'est sa plaie.
 Le lépreux, atteint de la plaie, portera ses vêtements déchirés, et aura la tête nue; il se couvrira la barbe, et criera: Impur! Impur!
 Aussi longtemps qu'il aura la plaie, il sera impur: il est impur. Il habitera seul; sa demeure sera hors du camp.
 Lorsqu'il y aura sur un vêtement une plaie de lèpre, sur un vêtement de laine ou sur un vêtement de lin,
 à la chaîne ou à la trame de lin, ou de laine, sur une peau ou sur quelque ouvrage de peau,
 et que la plaie sera verdâtre ou rougeâtre sur le vêtement ou sur la peau, à la chaîne ou à la trame, ou sur un objet quelconque de peau, c'est une plaie de lèpre, et elle sera montrée au sacrificateur.
 Le sacrificateur examinera la plaie, et il enfermera pendant sept jours ce qui en est attaqué.
 Il examinera la plaie le septième jour. Si la plaie s'est étendue sur le vêtement, à la chaîne ou à la trame, sur la peau ou sur l'ouvrage quelconque fait de peau, c'est une plaie de lèpre invétérée: l'objet est impur.
 Il brûlera le vêtement, la chaîne ou la trame de laine ou de lin, l'objet quelconque de peau sur lequel se trouve la plaie, car c'est une lèpre invétérée: il sera brûlé au feu.
 Mais si le sacrificateur voit que la plaie ne s'est pas étendue sur le vêtement, sur la chaîne ou sur la trame, sur l'objet quelconque de peau,
 il ordonnera qu'on lave ce qui est attaqué de la plaie, et il l'enfermera une seconde fois pendant sept jours.
 Le sacrificateur examinera la plaie, après qu'elle aura été lavée. Si la plaie n'a pas changé d'aspect et ne s'est pas étendue, l'objet est impur: il sera brûlé au feu; c'est une partie de l'endroit ou de l'envers qui a été rongée.
 Si le sacrificateur voit que la plaie est devenue pâle, après avoir été lavée, il l'arrachera du vêtement ou de la peau, de la chaîne ou de la trame.
 Si elle paraît encore sur le vêtement, à la chaîne ou à la trame, ou sur l'objet quelconque de peau, c'est une éruption de lèpre: ce qui est attaqué de la plaie sera brûlé au feu.
 Le vêtement, la chaîne ou la trame, l'objet quelconque de peau, qui a été lavé, et d'où la plaie a disparu, sera lavé une seconde fois, et il sera pur.
 Telle est la loi sur la plaie de la lèpre, lorsqu'elle attaque les vêtements de laine ou de lin, la chaîne ou la trame, ou un objet quelconque de peau, et d'après laquelle ils seront déclarés purs ou impurs.
 L'Éternel parla à Moïse, et dit:
 Voici quelle sera la loi sur le lépreux, pour le jour de sa purification. On l'amènera devant le sacrificateur.
 Le sacrificateur sortira du camp, et il examinera le lépreux. Si le lépreux est guéri de la plaie de la lèpre,
 le sacrificateur ordonnera que l'on prenne, pour celui qui doit être purifié, deux oiseaux vivants et purs, du bois de cèdre, du cramoisi et de l'hysope.
 Le sacrificateur ordonnera qu'on égorge l'un des oiseaux sur un vase de terre, sur de l'eau vive.
 Il prendra l'oiseau vivant, le bois de cèdre, le cramoisi et l'hysope; et il les trempera, avec l'oiseau vivant, dans le sang de l'oiseau égorgé sur l'eau vive.
 Il en fera sept fois l'aspersion sur celui qui doit être purifié de la lèpre. Puis il le déclarera pur, et il lâchera dans les champs l'oiseau vivant.
 Celui qui se purifie lavera ses vêtements, rasera tout son poil, et se baignera dans l'eau; et il sera pur. Ensuite il pourra entrer dans le camp, mais il restera sept jours hors de sa tente.
 Le septième jour, il rasera tout son poil, sa tête, sa barbe, ses sourcils, il rasera tout son poil; il lavera ses vêtements, et baignera son corps dans l'eau, et il sera pur.
 Le huitième jour, il prendra deux agneaux sans défaut et une brebis d'un an sans défaut, trois dixièmes d'un épha de fleur de farine en offrande pétrie à l'huile, et un log d'huile.
 Le sacrificateur qui fait la purification présentera l'homme qui se purifie et toutes ces choses devant l'Éternel, à l'entrée de la tente d'assignation.
 Le sacrificateur prendra l'un des agneaux, et il l'offrira en sacrifice de culpabilité, avec le log d'huile; il les agitera de côté et d'autre devant l'Éternel.
 Il égorgera l'agneau dans le lieu où l'on égorge les victimes expiatoires et les holocaustes, dans le lieu saint; car, dans le sacrifice de culpabilité, comme dans le sacrifice d'expiation, la victime est pour le sacrificateur; c'est une chose très sainte.
 Le sacrificateur prendra du sang de la victime de culpabilité; il en mettra sur le lobe de l'oreille droite de celui qui se purifie, sur le pouce de sa main droite et sur le gros orteil de son pied droit.
 Le sacrificateur prendra du log d'huile, et il en versera dans le creux de sa main gauche.
 Le sacrificateur trempera le doigt de sa main droite dans l'huile qui est dans le creux de sa main gauche, et il fera avec le doigt sept fois l'aspersion de l'huile devant l'Éternel.
 Le sacrificateur mettra de l'huile qui lui reste dans la main sur le lobe de l'oreille droite de celui qui se purifie, sur le pouce de sa main droite et sur le gros orteil de son pied droit, par-dessus le sang de la victime de culpabilité.
 Le sacrificateur mettra ce qui lui reste d'huile dans la main sur la tête de celui qui se purifie; et le sacrificateur fera pour lui l'expiation devant l'Éternel.
 Puis le sacrificateur offrira le sacrifice d'expiation; et il fera l'expiation pour celui qui se purifie de sa souillure.
 Ensuite il égorgera l'holocauste. Le sacrificateur offrira sur l'autel l'holocauste et l'offrande; et il fera pour cet homme l'expiation, et il sera pur.
 S'il est pauvre et que ses ressources soient insuffisantes, il prendra un seul agneau, qui sera offert en sacrifice de culpabilité, après avoir été agité de côté et d'autre, et avec lequel on fera pour lui l'expiation. Il prendra un seul dixième de fleur de farine pétrie à l'huile pour l'offrande, et un log d'huile.
 Il prendra aussi deux tourterelles ou deux jeunes pigeons, selon ses ressources, l'un pour le sacrifice d'expiation, l'autre pour l'holocauste.
 Le huitième jour, il apportera pour sa purification toutes ces choses au sacrificateur, à l'entrée de la tente d'assignation, devant l'Éternel.
 Le sacrificateur prendra l'agneau pour le sacrifice de culpabilité, et le log d'huile; et il les agitera de côté et d'autre devant l'Éternel.
 Il égorgera l'agneau du sacrifice de culpabilité. Le sacrificateur prendra du sang de la victime de culpabilité; il en mettra sur le lobe de l'oreille droite de celui qui se purifie, sur le pouce de sa main droite et sur le gros orteil de son pied droit.
 Le sacrificateur versera de l'huile dans le creux de sa main gauche.
 Le sacrificateur fera avec le doigt de sa main droite sept fois l'aspersion de l'huile qui est dans sa main gauche, devant l'Éternel.
 Le sacrificateur mettra de l'huile qui est dans sa main sur le lobe de l'oreille droite de celui qui se purifie, sur le pouce de sa main droite et sur le gros orteil de son pied droit, à la place où il a mis du sang de la victime de culpabilité.
 Le sacrificateur mettra ce qui lui reste d'huile dans la main sur la tête de celui qui se purifie, afin de faire pour lui l'expiation devant l'Éternel.
 Puis il offrira l'une des tourterelles ou l'un des jeunes pigeons qu'il a pu se procurer,
 l'un en sacrifice d'expiation, l'autre en holocauste, avec l'offrande; et le sacrificateur fera pour celui qui se purifie l'expiation devant l'Éternel.
 Telle est la loi pour la purification de celui qui a une plaie de lèpre, et dont les ressources sont insuffisantes.
 L'Éternel parla à Moïse et à Aaron, et dit:
 Lorsque vous serez entrés dans le pays de Canaan, dont je vous donne la possession; si je mets une plaie de lèpre sur une maison du pays que vous posséderez,
 celui à qui appartiendra la maison ira le déclarer au sacrificateur, et dira: J'aperçois comme une plaie dans ma maison.
 Le sacrificateur, avant d'y entrer pour examiner la plaie, ordonnera qu'on vide la maison, afin que tout ce qui y est ne devienne pas impur. Après cela, le sacrificateur entrera pour examiner la maison.
 Le sacrificateur examinera la plaie. S'il voit qu'elle offre sur les murs de la maison des cavités verdâtres ou rougeâtres, paraissant plus enfoncées que le mur,
 il sortira de la maison, et, quand il sera à la porte, il fera fermer la maison pour sept jours.
 Le sacrificateur y retournera le septième jour. S'il voit que la plaie s'est étendue sur les murs de la maison,
 il ordonnera qu'on ôte les pierres attaquées de la plaie, et qu'on les jette hors de la ville, dans un lieu impur.
 Il fera râcler tout l'intérieur de la maison; et l'on jettera hors de la ville, dans un lieu impur, la poussière qu'on aura râclée.
 On prendra d'autres pierres, que l'on mettra à la place des premières; et l'on prendra d'autre mortier, pour recrépir la maison.
 Si la plaie revient et fait éruption dans la maison, après qu'on a ôté les pierres, râclé et recrépi la maison,
 le sacrificateur y retournera. S'il voit que la plaie s'est étendue dans la maison, c'est une lèpre invétérée dans la maison: elle est impure.
 On abattra la maison, les pierres, le bois, et tout le mortier de la maison; et l'on portera ces choses hors de la ville dans un lieu impur.
 Celui qui sera entré dans la maison pendant tout le temps qu'elle était fermée sera impur jusqu'au soir.
 Celui qui aura couché dans la maison lavera ses vêtements. Celui qui aura mangé dans la maison lavera aussi ses vêtements.
 Si le sacrificateur, qui est retourné dans la maison, voit que la plaie ne s'est pas étendue, après que la maison a été recrépie, il déclarera la maison pure, car la plaie est guérie.
 Il prendra, pour purifier la maison, deux oiseaux, du bois de cèdre, du cramoisi et de l'hysope.
 Il égorgera l'un des oiseaux sur un vase de terre, sur de l'eau vive.
 Il prendra le bois de cèdre, l'hysope, le cramoisi et l'oiseau vivant; il les trempera dans le sang de l'oiseau égorgé et dans l'eau vive, et il en fera sept fois l'aspersion sur la maison.
 Il purifiera la maison avec le sang de l'oiseau, avec de l'eau vive, avec l'oiseau vivant, avec le bois de cèdre, l'hysope et le cramoisi.
 Il lâchera l'oiseau vivant hors de la ville, dans les champs. C'est ainsi qu'il fera pour la maison l'expiation, et elle sera pure.
 Telle est la loi pour toute plaie de lèpre et pour la teigne,
 pour la lèpre des vêtements et des maisons,
 pour les tumeurs, les dartres et les taches:
 elle enseigne quand une chose est impure, et quand elle est pure. Telle est la loi sur la lèpre.
 L'Éternel parla à Moïse et à Aaron, et dit:
 Parlez aux enfants d'Israël, et dites-leur: Tout homme qui a une gonorrhée est par là même impur.
 C'est à cause de sa gonorrhée qu'il est impur: que sa chair laisse couler son flux, ou qu'elle le retienne, il est impur.
 Tout lit sur lequel il couchera sera impur, et tout objet sur lequel il s'assiéra sera impur.
 Celui qui touchera son lit lavera ses vêtements, se lavera dans l'eau, et sera impur jusqu'au soir.
 Celui qui s'assiéra sur l'objet sur lequel il s'est assis lavera ses vêtements, se lavera dans l'eau, et sera impur jusqu'au soir.
 Celui qui touchera sa chair lavera ses vêtements, se lavera dans l'eau, et sera impur jusqu'au soir.
 S'il crache sur un homme pur, cet homme lavera ses vêtements, se lavera dans l'eau, et sera impur jusqu'au soir.
 Toute monture sur laquelle il s'assiéra sera impure.
 Celui qui touchera une chose quelconque qui a été sous lui sera impur jusqu'au soir; et celui qui la portera lavera ses vêtements, se lavera dans l'eau, et sera impur jusqu'au soir.
 Celui qui sera touché par lui, et qui ne se sera pas lavé les mains dans l'eau, lavera ses vêtements, se lavera dans l'eau, et sera impur jusqu'au soir.
 Tout vase de terre qui sera touché par lui sera brisé, et tout vase de bois sera lavé dans l'eau.
 Lorsqu'il sera purifié de son flux, il comptera sept jours pour sa purification; il lavera ses vêtements, il lavera sa chair avec de l'eau vive, et il sera pur.
 Le huitième jour, il prendra deux tourterelles ou deux jeunes pigeons, il ira devant l'Éternel, à l'entrée de la tente d'assignation, et il les donnera au sacrificateur.
 Le sacrificateur les offrira, l'un en sacrifice d'expiation, et l'autre en holocauste; et le sacrificateur fera pour lui l'expiation devant l'Éternel, à cause de son flux.
 L'homme qui aura une pollution lavera tout son corps dans l'eau, et sera impur jusqu'au soir.
 Tout vêtement et toute peau qui en seront atteints seront lavés dans l'eau, et seront impurs jusqu'au soir.
 Si une femme a couché avec un tel homme, ils se laveront l'un et l'autre, et seront impurs jusqu'au soir.
 La femme qui aura un flux, un flux de sang en sa chair, restera sept jours dans son impureté. Quiconque la touchera sera impur jusqu'au soir.
 Tout lit sur lequel elle couchera pendant son impureté sera impur, et tout objet sur lequel elle s'assiéra sera impur.
 Quiconque touchera son lit lavera ses vêtements, se lavera dans l'eau, et sera impur jusqu'au soir.
 Quiconque touchera un objet sur lequel elle s'est assise lavera ses vêtements, se lavera dans l'eau, et sera impur jusqu'au soir.
 S'il y a quelque chose sur le lit ou sur l'objet sur lequel elle s'est assise, celui qui la touchera sera impur jusqu'au soir.
 Si un homme couche avec elle et que l'impureté de cette femme vienne sur lui, il sera impur pendant sept jours, et tout lit sur lequel il couchera sera impur.
 La femme qui aura un flux de sang pendant plusieurs jours hors de ses époques régulières, ou dont le flux durera plus qu'à l'ordinaire, sera impure tout le temps de son flux, comme au temps de son indisposition menstruelle.
 Tout lit sur lequel elle couchera pendant la durée de ce flux sera comme le lit de son flux menstruel, et tout objet sur lequel elle s'assiéra sera impur comme lors de son flux menstruel.
 Quiconque les touchera sera souillé; il lavera ses vêtements, se lavera dans l'eau, et sera impur jusqu'au soir.
 Lorsqu'elle sera purifiée de son flux, elle comptera sept jours, après lesquels elle sera pure.
 Le huitième jour, elle prendra deux tourterelles ou deux jeunes pigeons, et elle les apportera au sacrificateur, à l'entrée de la tente d'assignation.
 Le sacrificateur offrira l'un en sacrifice d'expiation, et l'autre en holocauste; et le sacrificateur fera pour elle l'expiation devant l'Éternel, à cause du flux qui la rendait impure.
 Vous éloignerez les enfants d'Israël de leurs impuretés, de peur qu'ils ne meurent à cause de leurs impuretés, s'ils souillent mon tabernacle qui est au milieu d'eux.
 Telle est la loi pour celui qui a une gonorrhée ou qui est souillé par une pollution,
 pour celle qui a son flux menstruel, pour l'homme ou la femme qui a un flux, et pour l'homme qui couche avec une femme impure.
 L'Éternel parla à Moïse, après la mort des deux fils d'Aaron, qui moururent en se présentant devant l'Éternel.
 L'Éternel dit à Moïse: Parle à ton frère Aaron, afin qu'il n'entre pas en tout temps dans le sanctuaire, au dedans du voile, devant le propitiatoire qui est sur l'arche, de peur qu'il ne meure; car j'apparaîtrai dans la nuée sur le propitiatoire.
 Voici de quelle manière Aaron entrera dans le sanctuaire. Il prendra un jeune taureau pour le sacrifice d'expiation et un bélier pour l'holocauste.
 Il se revêtira de la tunique sacrée de lin, et portera sur son corps des caleçons de lin; il se ceindra d'une ceinture de lin, et il se couvrira la tête d'une tiare de lin: ce sont les vêtements sacrés, dont il se revêtira après avoir lavé son corps dans l'eau.
 Il recevra de l'assemblée des enfants d'Israël deux boucs pour le sacrifice d'expiation et un bélier pour l'holocauste.
 Aaron offrira son taureau expiatoire, et il fera l'expiation pour lui et pour sa maison.
 Il prendra les deux boucs, et il les placera devant l'Éternel, à l'entrée de la tente d'assignation.
 Aaron jettera le sort sur les deux boucs, un sort pour l'Éternel et un sort pour Azazel.
 Aaron fera approcher le bouc sur lequel est tombé le sort pour l'Éternel, et il l'offrira en sacrifice d'expiation.
 Et le bouc sur lequel est tombé le sort pour Azazel sera placé vivant devant l'Éternel, afin qu'il serve à faire l'expiation et qu'il soit lâché dans le désert pour Azazel.
 Aaron offrira son taureau expiatoire, et il fera l'expiation pour lui et pour sa maison. Il égorgera son taureau expiatoire.
 Il prendra un brasier plein de charbons ardents ôtés de dessus l'autel devant l'Éternel, et de deux poignées de parfum odoriférants en poudre; il portera ces choses au delà du voile;
 il mettra le parfum sur le feu devant l'Éternel, afin que la nuée du parfum couvre le propitiatoire qui est sur le témoignage, et il ne mourra point.
 Il prendra du sang du taureau, et il fera l'aspersion avec son doigt sur le devant du propitiatoire vers l'orient; il fera avec son doigt sept fois l'aspersion du sang devant le propitiatoire.
 Il égorgera le bouc expiatoire pour le peuple, et il en portera le sang au delà du voile. Il fera avec ce sang comme il a fait avec le sang du taureau, il en fera l'aspersion sur le propitiatoire et devant le propitiatoire.
 C'est ainsi qu'il fera l'expiation pour le sanctuaire à cause des impuretés des enfants d'Israël et de toutes les transgressions par lesquelles ils ont péché. Il fera de même pour la tente d'assignation, qui est avec eux au milieu de leurs impuretés.
 Il n'y aura personne dans la tente d'assignation lorsqu'il entrera pour faire l'expiation dans le sanctuaire, jusqu'à ce qu'il en sorte. Il fera l'expiation pour lui et pour sa maison, et pour toute l'assemblée d'Israël.
 En sortant, il ira vers l'autel qui est devant l'Éternel, et il fera l'expiation pour l'autel; il prendra du sang du taureau et du bouc, et il en mettra sur les cornes de l'autel tout autour.
 Il fera avec son doigt sept fois l'aspersion du sang sur l'autel; il le purifiera et le sanctifiera, à cause des impuretés des enfants d'Israël.
 Lorsqu'il aura achevé de faire l'expiation pour le sanctuaire, pour la tente d'assignation et pour l'autel, il fera approcher le bouc vivant.
 Aaron posera ses deux mains sur la tête du bouc vivant, et il confessera sur lui toutes les iniquités des enfants d'Israël et toutes les transgressions par lesquelles ils ont péché; il les mettra sur la tête du bouc, puis il le chassera dans le désert, à l'aide d'un homme qui aura cette charge.
 Le bouc emportera sur lui toutes leurs iniquités dans une terre désolée; il sera chassé dans le désert.
 Aaron entrera dans la tente d'assignation; il quittera les vêtements de lin qu'il avait mis en entrant dans le sanctuaire, et il les déposera là.
 Il lavera son corps avec de l'eau dans un lieu saint, et reprendra ses vêtements. Puis il sortira, offrira son holocauste et l'holocauste du peuple, et fera l'expiation pour lui et pour le peuple.
 Il brûlera sur l'autel la graisse de la victime expiatoire.
 Celui qui aura chassé le bouc pour Azazel lavera ses vêtements, et lavera son corps dans l'eau; après cela, il rentrera dans le camp.
 On emportera hors du camp le taureau expiatoire et le bouc expiatoire dont on a porté le sang dans le sanctuaire pour faire l'expiation, et l'on brûlera au feu leurs peaux, leur chair et leurs excréments.
 Celui qui les brûlera lavera ses vêtements, et lavera son corps dans l'eau; après cela, il rentrera dans le camp.
 C'est ici pour vous une loi perpétuelle: au septième mois, le dixième jour du mois, vous humilierez vos âmes, vous ne ferez aucun ouvrage, ni l'indigène, ni l'étranger qui séjourne au milieu de vous.
 Car en ce jour on fera l'expiation pour vous, afin de vous purifier: vous serez purifiés de tous vos péchés devant l'Éternel.
 Ce sera pour vous un sabbat, un jour de repos, et vous humilierez vos âmes. C'est une loi perpétuelle.
 L'expiation sera faite par le sacrificateur qui a reçu l'onction et qui a été consacré pour succéder à son père dans le sacerdoce; il se revêtira des vêtements de lin, des vêtements sacrés.
 Il fera l'expiation pour le sanctuaire de sainteté, il fera l'expiation pour la tente d'assignation et pour l'autel, et il fera l'expiation pour les sacrificateurs et pour tout le peuple de l'assemblée.
 Ce sera pour vous une loi perpétuelle: il se fera une fois chaque année l'expiation pour les enfants d'Israël, à cause de leurs péchés. On fit ce que l'Éternel avait ordonné à Moïse.
 L'Éternel parla à Moïse, et dit:
 Parle à Aaron et à ses fils, et à tous les enfants d'Israël, et tu leur diras: Voici ce que l'Éternel a ordonné.
 Si un homme de la maison d'Israël égorge dans le camp ou hors du camp un boeuf, un agneau ou une chèvre,
 et ne l'amène pas à l'entrée de la tente d'assignation, pour en faire une offrande à l'Éternel devant le tabernacle de l'Éternel, le sang sera imputé à cet homme; il a répandu le sang, cet homme-là sera retranché du milieu de son peuple.
 C'est afin que les enfants d'Israël, au lieu de sacrifier leurs victimes dans les champs, les amènent au sacrificateur, devant l'Éternel, à l'entrée de la tente d'assignation, et qu'ils les offrent à l'Éternel en sacrifices d'actions de grâces.
 Le sacrificateur en répandra le sang sur l'autel de l'Éternel, à l'entrée de la tente d'assignation; et il brûlera la graisse, qui sera d'une agréable odeur à l'Éternel.
 Ils n'offriront plus leurs sacrifices aux boucs, avec lesquels ils se prostituent. Ce sera une loi perpétuelle pour eux et pour leurs descendants.
 Tu leur diras donc: Si un homme de la maison d'Israël ou des étrangers qui séjournent au milieu d'eux offre un holocauste ou une victime,
 et ne l'amène pas à l'entrée de la tente d'assignation, pour l'offrir en sacrifice à l'Éternel, cet homme-là sera retranché de son peuple.
 Si un homme de la maison d'Israël ou des étrangers qui séjournent au milieu d'eux mange du sang d'une espèce quelconque, je tournerai ma face contre celui qui mange le sang, et je le retrancherai du milieu de son peuple.
 Car l'âme de la chair est dans le sang. Je vous l'ai donné sur l'autel, afin qu'il servît d'expiation pour vos âmes, car c'est par l'âme que le sang fait l'expiation.
 C'est pourquoi j'ai dit aux enfants d'Israël: Personne d'entre vous ne mangera du sang, et l'étranger qui séjourne au milieu de vous ne mangera pas du sang.
 Si quelqu'un des enfants d'Israël ou des étrangers qui séjournent au milieu d'eux prend à la chasse un animal ou un oiseau qui se mange, il en versera le sang et le couvrira de poussière.
 Car l'âme de toute chair, c'est son sang, qui est en elle. C'est pourquoi j'ai dit aux enfants d'Israël: Vous ne mangerez le sang d'aucune chair; car l'âme de toute chair, c'est son sang: quiconque en mangera sera retranché.
 Toute personne, indigène ou étrangère, qui mangera d'une bête morte ou déchirée, lavera ses vêtements, se lavera dans l'eau, et sera impure jusqu'au soir; puis elle sera pure.
 Si elle ne lave pas ses vêtements, et ne lave pas son corps, elle portera la peine de sa faute.
 L'Éternel parla à Moïse, et dit:
 Parle aux enfants d'Israël, et tu leur diras: Je suis l'Éternel, votre Dieu.
 Vous ne ferez point ce qui se fait dans le pays d'Égypte où vous avez habité, et vous ne ferez point ce qui se fait dans le pays de Canaan où je vous mène: vous ne suivrez point leurs usages.
 Vous pratiquerez mes ordonnances, et vous observerez mes lois: vous les suivrez. Je suis l'Éternel, votre Dieu.
 Vous observerez mes lois et mes ordonnances: l'homme qui les mettra en pratique vivra par elles. Je suis l'Éternel.
 Nul de vous ne s'approchera de sa parente, pour découvrir sa nudité. Je suis l'Éternel.
 Tu ne découvriras point la nudité de ton père, ni la nudité de ta mère. C'est ta mère: tu ne découvriras point sa nudité.
 Tu ne découvriras point la nudité de la femme de ton père. C'est la nudité de ton père.
 Tu ne découvriras point la nudité de ta soeur, fille de ton père ou fille de ta mère, née dans la maison ou née hors de la maison.
 Tu ne découvriras point la nudité de la fille de ton fils ou de la fille de ta fille. Car c'est ta nudité.
 Tu ne découvriras point la nudité de la fille de la femme de ton père, née de ton père. C'est ta soeur.
 Tu ne découvriras point la nudité de la soeur de ton père. C'est la proche parente de ton père.
 Tu ne découvriras point la nudité de la soeur de ta mère. Car c'est la proche parente de ta mère.
 Tu ne découvriras point la nudité du frère de ton père. Tu ne t'approcheras point de sa femme. C'est ta tante.
 Tu ne découvriras point la nudité de ta belle-fille. C'est la femme de ton fils: tu ne découvriras point sa nudité.
 Tu ne découvriras point la nudité de la femme de ton frère. C'est la nudité de ton frère.
 Tu ne découvriras point la nudité d'une femme et de sa fille. Tu ne prendras point la fille de son fils, ni la fille de sa fille, pour découvrir leur nudité. Ce sont tes proches parentes: c'est un crime.
 Tu ne prendras point la soeur de ta femme, pour exciter une rivalité, en découvrant sa nudité à côté de ta femme pendant sa vie.
 Tu ne t'approcheras point d'une femme pendant son impureté menstruelle, pour découvrir sa nudité.
 Tu n'auras point commerce avec la femme de ton prochain, pour te souiller avec elle.
 Tu ne livreras aucun de tes enfants pour le faire passer à Moloc, et tu ne profaneras point le nom de ton Dieu. Je suis l'Éternel.
 Tu ne coucheras point avec un homme comme on couche avec une femme. C'est une abomination.
 Tu ne coucheras point avec une bête, pour te souiller avec elle. La femme ne s'approchera point d'une bête, pour se prostituer à elle. C'est une confusion.
 Ne vous souillez par aucune de ces choses, car c'est par toutes ces choses que se sont souillées les nations que je vais chasser devant vous.
 Le pays en a été souillé; je punirai son iniquité, et le pays vomira ses habitants.
 Vous observerez donc mes lois et mes ordonnances, et vous ne commettrez aucune de ces abominations, ni l'indigène, ni l'étranger qui séjourne au milieu de vous.
 Car ce sont là toutes les abominations qu'ont commises les hommes du pays, qui y ont été avant vous; et le pays en a été souillé.
 Prenez garde que le pays ne vous vomisse, si vous le souillez, comme il aura vomi les nations qui y étaient avant vous.
 Car tous ceux qui commettront quelqu'une de ces abominations seront retranchés du milieu de leur peuple.
 Vous observerez mes commandements, et vous ne pratiquerez aucun des usages abominables qui se pratiquaient avant vous, vous ne vous en souillerez pas. Je suis l'Éternel, votre Dieu.
 L'Éternel parla à Moïse, et dit:
 Parle à toute l'assemblée des enfants d'Israël, et tu leur diras: Soyez saints, car je suis saint, moi, l'Éternel, votre Dieu.
 Chacun de vous respectera sa mère et son père, et observera mes sabbats. Je suis l'Éternel, votre Dieu.
 Vous ne vous tournerez point vers les idoles, et vous ne vous ferez point des dieux de fonte.
 Quand vous offrirez à l'Éternel un sacrifice d'actions de grâces, vous l'offrirez en sorte qu'il soit agréé.
 La victime sera mangée le jour où vous la sacrifierez, ou le lendemain; ce qui restera jusqu'au troisième jour sera brûlé au feu.
 Si l'on en mange le troisième jour, ce sera une chose infecte: le sacrifice ne sera point agréé.
 Celui qui en mangera portera la peine de son péché, car il profane ce qui est consacré à l'Éternel: cette personne-là sera retranchée de son peuple.
 Quand vous ferez la moisson dans votre pays, tu laisseras un coin de ton champ sans le moissonner, et tu ne ramasseras pas ce qui reste à glaner.
 Tu ne cueilleras pas non plus les grappes restées dans ta vigne, et tu ne ramasseras pas les grains qui en seront tombés. Tu abandonneras cela au pauvre et à l'étranger. Je suis l'Éternel, votre Dieu.
 Vous ne déroberez point, et vous n'userez ni de mensonge ni de tromperie les uns envers les autres.
 Vous ne jurerez point faussement par mon nom, car tu profanerais le nom de ton Dieu. Je suis l'Éternel.
 Tu n'opprimeras point ton prochain, et tu ne raviras rien par violence. Tu ne retiendras point jusqu'au lendemain le salaire du mercenaire.
 Tu ne maudiras point au sourd, et tu ne mettras devant un aveugle rien qui puisse le faire tomber; car tu auras la crainte de ton Dieu. Je suis l'Éternel.
 Tu ne commettras point d'iniquité dans tes jugements: tu n'auras point égard à la personne du pauvre, et tu ne favoriseras point la personne du grand, mais tu jugeras ton prochain selon la justice.
 Tu ne répandras point de calomnies parmi ton peuple. Tu ne t'élèveras point contre le sang de ton prochain. Je suis l'Éternel.
 Tu ne haïras point ton frère dans ton coeur; tu auras soin de reprendre ton prochain, mais tu ne te chargeras point d'un péché à cause de lui.
 Tu ne te vengeras point, et tu ne garderas point de rancune contre les enfants de ton peuple. Tu aimeras ton prochain comme toi-même. Je suis l'Éternel.
 Vous observerez mes lois. Tu n'accoupleras point des bestiaux de deux espèces différentes; tu n'ensemenceras point ton champ de deux espèces de semences; et tu ne porteras pas un vêtement tissé de deux espèces de fils.
 Lorsqu'un homme couchera et aura commerce avec une femme, si c'est une esclave fiancée à un autre homme, et qui n'a pas été rachetée ou affranchie, ils seront châtiés, mais non punis de mort, parce qu'elle n'a pas été affranchie.
 L'homme amènera pour sa faute à l'Éternel, à l'entrée de la tente d'assignation, un bélier en sacrifice de culpabilité.
 Le sacrificateur fera pour lui l'expiation devant l'Éternel, pour le péché qu'il a commis, avec le bélier offert en sacrifice de culpabilité, et le péché qu'il a commis lui sera pardonné.
 Quand vous serez entrés dans le pays, et que vous y aurez planté toutes sortes d'arbres fruitiers, vous en regarderez les fruits comme incirconcis; pendant trois ans, ils seront pour vous incirconcis; on n'en mangera point.
 La quatrième année, tous leurs fruits seront consacrés à l'Éternel au milieu des réjouissances.
 La cinquième année, vous en mangerez les fruits, et vous continuerez à les récolter. Je suis l'Éternel, votre Dieu.
 Vous ne mangerez rien avec du sang. Vous n'observerez ni les serpents ni les nuages pour en tirer des pronostics.
 Vous ne couperez point en rond les coins de votre chevelure, et tu ne raseras point les coins de ta barbe.
 Vous ne ferez point d'incisions dans votre chair pour un mort, et vous n'imprimerez point de figures sur vous. Je suis l'Éternel.
 Tu ne profaneras point ta fille en la livrant à la prostitution, de peur que le pays ne se prostitue et ne se remplisse de crimes.
 Vous observerez mes sabbats, et vous révérerez mon sanctuaire. Je suis l'Éternel.
 Ne vous tournez point vers ceux qui évoquent les esprits, ni vers les devins; ne les recherchez point, de peur de vous souiller avec eux. Je suis l'Éternel, votre Dieu.
 Tu te lèveras devant les cheveux blancs, et tu honoreras la personne du vieillard. Tu craindras ton Dieu. Je suis l'Éternel.
 Si un étranger vient séjourner avec vous dans votre pays, vous ne l'opprimerez point.
 Vous traiterez l'étranger en séjour parmi vous comme un indigène du milieu de vous; vous l'aimerez comme vous-mêmes, car vous avez été étrangers dans le pays d'Égypte. Je suis l'Éternel, votre Dieu.
 Vous ne commettrez point d'iniquité ni dans les jugements, ni dans les mesures de dimension, ni dans les poids, ni dans les mesures de capacité.
 Vous aurez des balances justes, des poids justes, des épha justes et des hin justes. Je suis l'Éternel, votre Dieu, qui vous ai fait sortir du pays d'Égypte.
 Vous observerez toutes mes lois et toutes mes ordonnances, et vous les mettrez en pratique. Je suis l'Éternel.
 L'Éternel parla à Moïse, et dit:
 Tu diras aux enfants d'Israël: Si un homme des enfants d'Israël ou des étrangers qui séjournent en Israël livre à Moloc l'un de ses enfants, il sera puni de mort: le peuple du pays le lapidera.
 Et moi, je tournerai ma face contre cet homme, et je le retrancherai du milieu de son peuple, parce qu'il a livré de ses enfants à Moloc, souillé mon sanctuaire et profané mon saint nom.
 Si le peuple du pays détourne ses regards de cet homme, qui livre de ses enfants à Moloc, et s'il ne le fait pas mourir,
 je tournerai, moi, ma face contre cet homme et contre sa famille, et je le retrancherai du milieu de son peuple, avec tous ceux qui se prostituent comme lui en se prostituant à Moloc.
 Si quelqu'un s'adresse aux morts et aux esprits, pour se prostituer après eux, je tournerai ma face contre cet homme, je le retrancherai du milieu de son peuple.
 Vous vous sanctifierez et vous serez saints, car je suis l'Éternel, votre Dieu.
 Vous observerez mes lois, et vous les mettrez en pratique. Je suis l'Éternel, qui vous sanctifie.
 Si un homme quelconque maudit son père ou sa mère, il sera puni de mort; il a maudit son père ou sa mère: son sang retombera sur lui.
 Si un homme commet un adultère avec une femme mariée, s'il commet un adultère avec la femme de son prochain, l'homme et la femme adultères seront punis de mort.
 Si un homme couche avec la femme de son père, et découvre ainsi la nudité de son père, cet homme et cette femme seront punis de mort: leur sang retombera sur eux.
 Si un homme couche avec sa belle-fille, ils seront tous deux punis de mort; ils ont fait une confusion: leur sang retombera sur eux.
 Si un homme couche avec un homme comme on couche avec une femme, ils ont fait tous deux une chose abominable; ils seront punis de mort: leur sang retombera sur eux.
 Si un homme prend pour femmes la fille et la mère, c'est un crime: on les brûlera au feu, lui et elles, afin que ce crime n'existe pas au milieu de vous.
 Si un homme couche avec une bête, il sera puni de mort; et vous tuerez la bête.
 Si une femme s'approche d'une bête, pour se prostituer à elle, tu tueras la femme et la bête; elles seront mises à mort: leur sang retombera sur elles.
 Si un homme prend sa soeur, fille de son père ou fille de sa mère, s'il voit sa nudité et qu'elle voie la sienne, c'est une infamie; ils seront retranchés sous les yeux des enfants de leur peuple: il a découvert la nudité de sa soeur, il portera la peine de son péché.
 Si un homme couche avec une femme qui a son indisposition, et découvre sa nudité, s'il découvre son flux, et qu'elle découvre le flux de son sang, ils seront tous deux retranchés du milieu de leur peuple.
 Tu ne découvriras point la nudité de la soeur de ta mère, ni de la soeur de ton père, car c'est découvrir sa proche parente: ils porteront la peine de leur péché.
 Si un homme couche avec sa tante, il a découvert la nudité de son oncle; ils porteront la peine de leur péché, ils mourront sans enfant.
 Si un homme prend la femme de son frère, c'est une impureté; il a découvert la nudité de son frère: ils seront sans enfant.
 Vous observerez toutes mes lois et toutes mes ordonnances, et vous les mettrez en pratique, afin que le pays où je vous mène pour vous y établir ne vous vomisse point.
 Vous ne suivrez point les usages des nations que je vais chasser devant vous; car elles ont fait toutes ces choses, et je les ai en abomination.
 Je vous ai dit: C'est vous qui posséderez leur pays; je vous en donnerai la possession: c'est un pays où coulent le lait et le miel. Je suis l'Éternel, votre Dieu, qui vous ai séparés des peuples.
 Vous observerez la distinction entre les animaux purs et impurs, entre les oiseaux purs et impurs, afin de ne pas rendre vos personnes abominables par des animaux, par des oiseaux, par tous les reptiles de la terre, que je vous ai appris à distinguer comme impurs.
 Vous serez saints pour moi, car je suis saint, moi, l'Éternel; je vous ai séparés des peuples, afin que vous soyez à moi.
 Si un homme ou une femme ont en eux l'esprit d'un mort ou un esprit de divination, ils seront punis de mort; on les lapidera: leur sang retombera sur eux.
 L'Éternel dit à Moïse: Parle aux sacrificateurs, fils d'Aaron, et tu leur diras: Un sacrificateur ne se rendra point impur parmi son peuple pour un mort,
 excepté pour ses plus proches parents, pour sa mère, pour son père, pour son fils, pour son frère,
 et aussi pour sa soeur encore vierge, qui le touche de près lorsqu'elle n'est pas mariée.
 Chef parmi son peuple, il ne se rendra point impur en se profanant.
 Les sacrificateurs ne se feront point de place chauve sur la tête, ils ne raseront point les coins de leur barbe, et ils ne feront point d'incisions dans leur chair.
 Ils seront saints pour leur Dieu, et ils ne profaneront pas le nom de leur Dieu; car ils offrent à l'Éternel les sacrifices consumés par le feu, l'aliment de leur Dieu: ils seront saints.
 Ils ne prendront point une femme prostituée ou déshonorée, ils ne prendront point une femme répudiée par son mari, car ils sont saints pour leur Dieu.
 Tu regarderas un sacrificateur comme saint, car il offre l'aliment de ton Dieu; il sera saint pour toi, car je suis saint, moi, l'Éternel, qui vous sanctifie.
 Si la fille d'un sacrificateur se déshonore en se prostituant, elle déshonore son père: elle sera brûlée au feu.
 Le sacrificateur qui a la supériorité sur ses frères, sur la tête duquel a été répandue l'huile d'onction, et qui a été consacré et revêtu des vêtements sacrés, ne découvriras point sa tête et ne déchirera point ses vêtements.
 Il n'ira vers aucun mort, il ne se rendra point impur, ni pour son père, ni pour sa mère.
 Il ne sortira point du sanctuaire, et ne profanera point le sanctuaire de son Dieu; car l'huile d'onction de son Dieu est une couronne sur lui. Je suis l'Éternel.
 Il prendra pour femme une vierge.
 Il ne prendra ni une veuve, ni une femme répudiée, ni une femme déshonorée ou prostituée; mais il prendra pour femme une vierge parmi son peuple.
 Il ne déshonorera point sa postérité parmi son peuple; car je suis l'Éternel, qui le sanctifie.
 L'Éternel parla à Moïse, et dit:
 Parle à Aaron, et dis: Tout homme de ta race et parmi tes descendants, qui aura un défaut corporel, ne s'approchera point pour offrir l'aliment de son Dieu.
 Tout homme qui aura un défaut corporel ne pourra s'approcher: un homme aveugle, boiteux, ayant le nez camus ou un membre allongé;
 un homme ayant une fracture au pied ou à la main;
 un homme bossu ou grêle, ayant une tache à l'oeil, la gale, une dartre, ou les testicules écrasés.
 Tout homme de la race du sacrificateur Aaron, qui aura un défaut corporel, ne s'approchera point pour offrir à l'Éternel les sacrifices consumés par le feu; il a un défaut corporel: il ne s'approchera point pour offrir l'aliment de son Dieu.
 Il pourra manger l'aliment de son Dieu, des choses très saintes et des choses saintes.
 Mais il n'ira point vers le voile, et il ne s'approchera point de l'autel, car il a un défaut corporel; il ne profanera point mes sanctuaires, car je suis l'Éternel, qui les sanctifie.
 C'est ainsi que parla Moïse à Aaron et à ses fils, et à tous les enfants d'Israël.
 L'Éternel parla à Moïse, et dit:
 Parle à Aaron et à ses fils, afin qu'ils s'abstiennent des choses saintes qui me sont consacrées par les enfants d'Israël, et qu'ils ne profanent point mon saint nom. Je suis l'Éternel.
 Dis-leur: Tout homme parmi vos descendants et de votre race, qui s'approchera des choses saintes que consacrent à l'Éternel les enfants d'Israël, et qui aura sur lui quelque impureté, cet homme-là sera retranché de devant moi. Je suis l'Éternel.
 Tout homme de la race d'Aaron, qui aura la lèpre ou une gonorrhée, ne mangera point des choses saintes jusqu'à ce qu'il soit pur. Il en sera de même pour celui qui touchera une personne souillée par le contact d'un cadavre, pour celui qui aura une pollution,
 pour celui qui touchera un reptile et en aura été souillé, ou un homme atteint d'une impureté quelconque et en aura été souillé.
 Celui qui touchera ces choses sera impur jusqu'au soir; il ne mangera pas des choses saintes, mais il lavera son corps dans l'eau;
 après le coucher du soleil, il sera pur, et il mangera ensuite des choses saintes, car c'est sa nourriture.
 Il ne mangera point d'une bête morte ou déchirée, afin de ne pas se souiller par elle. Je suis l'Éternel.
 Ils observeront mes commandements, de peur qu'ils ne portent la peine de leur péché et qu'ils ne meurent, pour avoir profané les choses saintes. Je suis l'Éternel, qui les sanctifie.
 Aucun étranger ne mangera des choses saintes; celui qui demeure chez un sacrificateur et le mercenaire ne mangeront point des choses saintes.
 Mais un esclave acheté par le sacrificateur à prix d'argent pourra en manger, de même que celui qui est né dans sa maison; ils mangeront de sa nourriture.
 La fille d'un sacrificateur, mariée à un étranger, ne mangera point des choses saintes offertes par élévation.
 Mais la fille d'un sacrificateur qui sera veuve ou répudiée, sans avoir d'enfants, et qui retournera dans la maison de son père comme dans sa jeunesse, pourra manger de la nourriture de son père. Aucun étranger n'en mangera.
 Si un homme mange involontairement d'une chose sainte, il donnera au sacrificateur la valeur de la chose sainte, en y ajoutant un cinquième.
 Les sacrificateurs ne profaneront point les choses saintes qui sont présentées par les enfants d'Israël, et qu'ils ont offertes par élévation à l'Éternel;
 ils les chargeraient ainsi du péché dont ils se rendraient coupables en mangeant les choses saintes: car je suis l'Éternel, qui les sanctifie.
 L'Éternel parla à Moïse, et dit:
 Parle à Aaron et à ses fils, et à tous les enfants d'Israël, et tu leur diras: Tout homme de la maison d'Israël ou des étrangers en Israël, qui offrira un holocauste à l'Éternel, soit pour l'accomplissement d'un voeu, soit comme offrande volontaire,
 prendra un mâle sans défaut parmi les boeufs, les agneaux ou les chèvres, afin que sa victime soit agréée.
 Vous n'en offrirez aucune qui ait un défaut, car elle ne serait pas agréée.
 Si un homme offre à l'Éternel du gros ou du menu bétail en sacrifice d'actions de grâces, soit pour l'accomplissement d'un voeu, soit comme offrande volontaire, la victime sera sans défaut, afin qu'elle soit agréée; il n'y aura en elle aucun défaut.
 Vous n'en offrirez point qui soit aveugle, estropiée, ou mutilée, qui ait des ulcères, la gale ou une dartre; vous n'en ferez point sur l'autel un sacrifice consumé par le feu devant l'Éternel.
 Tu pourras sacrifier comme offrande volontaire un boeuf ou un agneau ayant un membre trop long ou trop court, mais il ne sera point agréé pour l'accomplissement d'un voeu.
 Vous n'offrirez point à l'Éternel un animal dont les testicules ont été froissés, écrasés, arrachés ou coupés; vous ne l'offrirez point en sacrifice dans votre pays.
 Vous n'accepterez de l'étranger aucune de ces victimes, pour l'offrir comme aliment de votre Dieu; car elles sont mutilées, elles ont des défauts: elles ne seraient point agréées.
 L'Éternel dit à Moïse:
 Un boeuf, un agneau ou une chèvre, quand il naîtra, restera sept jours avec sa mère; dès le huitième jour et les suivants, il sera agréé pour être offert à l'Éternel en sacrifice consumé par le feu.
 Boeuf ou agneau, vous n'égorgerez pas un animal et son petit le même jour.
 Quand vous offrirez à l'Éternel un sacrifice d'actions de grâces, vous ferez en sorte qu'il soit agréé.
 La victime sera mangée le jour même; vous n'en laisserez rien jusqu'au matin. Je suis l'Éternel.
 Vous observerez mes commandements, et vous les mettrez en pratique. Je suis l'Éternel.
 Vous ne profanerez point mon saint nom, afin que je sois sanctifié au milieu des enfants d'Israël. Je suis l'Éternel, qui vous sanctifie,
 et qui vous ai fait sortir du pays d'Égypte pour être votre Dieu. Je suis l'Éternel.
 L'Éternel parla à Moïse, et dit:
 Parle aux enfants d'Israël, et tu leur diras: Les fêtes de l'Éternel, que vous publierez, seront de saintes convocations. Voici quelles sont mes fêtes.
 On travaillera six jours; mais le septième jour est le sabbat, le jour du repos: il y aura une sainte convocation. Vous ne ferez aucun ouvrage: c'est le sabbat de l'Éternel, dans toutes vos demeures.
 Voici les fêtes de l'Éternel, les saintes convocations, que vous publierez à leurs temps fixés.
 Le premier mois, le quatorzième jour du mois, entre les deux soirs, ce sera la Pâque de l'Éternel.
 Et le quinzième jour de ce mois, ce sera la fête des pains sans levain en l'honneur de l'Éternel; vous mangerez pendant sept jours des pains sans levain.
 Le premier jour, vous aurez une sainte convocation: vous ne ferez aucune oeuvre servile.
 Vous offrirez à l'Éternel, pendant sept jours, des sacrifices consumés par le feu. Le septième jour, il y aura une sainte convocation: vous ne ferez aucune oeuvre servile.
 L'Éternel parla à Moïse, et dit:
 Parle aux enfants d'Israël et tu leur diras: Quand vous serez entrés dans le pays que je vous donne, et que vous y ferez la moisson, vous apporterez au sacrificateur une gerbe, prémices de votre moisson.
 Il agitera de côté et d'autre la gerbe devant l'Éternel, afin qu'elle soit agréée: le sacrificateur l'agitera de côté et d'autre, le lendemain du sabbat.
 Le jour où vous agiterez la gerbe, vous offrirez en holocauste à l'Éternel un agneau d'un an sans défaut;
 vous y joindrez une offrande de deux dixièmes de fleur de farine pétrie à l'huile, comme offrande consumée par le feu, d'une agréable odeur à l'Éternel; et vous ferez une libation d'un quart de hin de vin.
 Vous ne mangerez ni pain, ni épis rôtis ou broyés, jusqu'au jour même où vous apporterez l'offrande à votre Dieu. C'est une loi perpétuelle pour vos descendants, dans tous les lieux où vous habiterez.
 Depuis le lendemain du sabbat, du jour où vous apporterez la gerbe pour être agitée de côté et d'autre, vous compterez sept semaines entières.
 Vous compterez cinquante jours jusqu'au lendemain du septième sabbat; et vous ferez à l'Éternel une offrande nouvelle.
 Vous apporterez de vos demeures deux pains, pour qu'ils soient agités de côté et d'autre; ils seront faits avec deux dixièmes de fleur de farine, et cuits avec du levain: ce sont les prémices à l'Éternel.
 Outre ces pains, vous offrirez en holocauste à l'Éternel sept agneaux d'un an sans défaut, un jeune taureau et deux béliers; vous y joindrez l'offrande et la libation ordinaires, comme offrande consumée par le feu, d'une agréable odeur à l'Éternel.
 Vous offrirez un bouc en sacrifice d'expiation, et deux agneaux d'un an en sacrifice d'actions de grâces.
 Le sacrificateur agitera ces victimes de côté et d'autre devant l'Éternel, avec le pain des prémices et avec les deux agneaux: elles seront consacrées à l'Éternel, et appartiendront au sacrificateur.
 Ce jour même, vous publierez la fête, et vous aurez une sainte convocation: vous ne ferez aucune oeuvre servile. C'est une loi perpétuelle pour vos descendants, dans tous les lieux où vous habiterez.
 Quand vous ferez la moisson dans votre pays, tu laisseras un coin de ton champ sans le moissonner, et tu ne ramasseras pas ce qui reste à glaner. Tu abandonneras cela au pauvre et à l'étranger. Je suis l'Éternel, votre Dieu.
 L'Éternel parla à Moïse, et dit:
 Parle aux enfants d'Israël, et dis: Le septième mois, le premier jour du mois, vous aurez un jour de repos, publié au son des trompettes, et une sainte convocation.
 Vous ne ferez aucune oeuvre servile, et vous offrirez à l'Éternel des sacrifices consumés par le feu.
 L'Éternel parla à Moïse, et dit:
 Le dixième jour de ce septième mois, ce sera le jour des expiations: vous aurez une sainte convocation, vous humilierez vos âmes, et vous offrirez à l'Éternel des sacrifices consumés par le feu.
 Vous ne ferez aucun ouvrage ce jour-là, car c'est le jour des expiations, où doit être faite pour vous l'expiation devant l'Éternel, votre Dieu.
 Toute personne qui ne s'humiliera pas ce jour-là sera retranchée de son peuple.
 Toute personne qui fera ce jour-là un ouvrage quelconque, je la détruirai du milieu de son peuple.
 Vous ne ferez aucun ouvrage. C'est une loi perpétuelle pour vos descendants dans tous les lieux où vous habiterez.
 Ce sera pour vous un sabbat, un jour de repos, et vous humilierez vos âmes; dès le soir du neuvième jour jusqu'au soir suivant, vous célébrerez votre sabbat.
 L'Éternel parla à Moïse, et dit:
 Parle aux enfants d'Israël, et dis: Le quinzième jour de ce septième mois, ce sera la fête des tabernacles en l'honneur de l'Éternel, pendant sept jours.
 Le premier jour, il y aura une sainte convocation: vous ne ferez aucune oeuvre servile.
 Pendant sept jours, vous offrirez à l'Éternel des sacrifices consumés par le feu. Le huitième jour, vous aurez une sainte convocation, et vous offrirez à l'Éternel des sacrifices consumés par le feu; ce sera une assemblée solennelle: vous ne ferez aucune oeuvre servile.
 Telles sont les fêtes de l'Éternel, les saintes convocations, que vous publierez, afin que l'on offre à l'Éternel des sacrifices consumés par le feu, des holocaustes, des offrandes, des victimes et des libations, chaque chose au jour fixé.
 Vous observerez en outre les sabbats de l'Éternel, et vous continuerez à faire vos dons à l'Éternel, tous vos sacrifices pour l'accomplissement d'un voeu et toutes vos offrandes volontaires.
 Le quinzième jour du septième mois, quand vous récolterez les produits du pays, vous célébrerez donc une fête à l'Éternel, pendant sept jours: le premier jour sera un jour de repos, et le huitième sera un jour de repos.
 Vous prendrez, le premier jour, du fruit des beaux arbres, des branches de palmiers, des rameaux d'arbres touffus et des saules de rivière; et vous vous réjouirez devant l'Éternel, votre Dieu, pendant sept jours.
 Vous célébrerez chaque année cette fête à l'Éternel, pendant sept jours. C'est une loi perpétuelle pour vos descendants. Vous la célébrerez le septième mois.
 Vous demeurerez pendant sept jours sous des tentes; tous les indigènes en Israël demeureront sous des tentes,
 afin que vos descendants sachent que j'ai fait habiter sous des tentes les enfants d'Israël, après les avoir fait sortir du pays d'Égypte. Je suis l'Éternel, votre Dieu.
 C'est ainsi que Moïse dit aux enfants d'Israël quelles sont les fêtes de l'Éternel.
 L'Éternel parla à Moïse, et dit:
 Ordonne aux enfants d'Israël de t'apporter pour le chandelier de l'huile pure d'olives concassées, afin d'entretenir les lampes continuellement.
 C'est en dehors du voile qui est devant le témoignage, dans la tente d'assignation, qu'Aaron la préparera, pour que les lampes brûlent continuellement du soir au matin en présence de l'Éternel. C'est une loi perpétuelle pour vos descendants.
 Il arrangera les lampes sur le chandelier d'or pur, pour qu'elles brûlent continuellement devant l'Éternel.
 Tu prendras de la fleur de farine, et tu en feras douze gâteaux; chaque gâteau sera de deux dixièmes.
 Tu les placeras en deux piles, six par pile, sur la table d'or pur devant l'Éternel.
 Tu mettras de l'encens pur sur chaque pile, et il sera sur le pain comme souvenir, comme une offrande consumée par le feu devant l'Éternel.
 Chaque jour de sabbat, on rangera ces pains devant l'Éternel, continuellement: c'est une alliance perpétuelle qu'observeront les enfants d'Israël.
 Ils appartiendront à Aaron et à ses fils, et ils les mangeront dans un lieu saint; car ce sera pour eux une chose très sainte, une part des offrandes consumées par le feu devant l'Éternel. C'est une loi perpétuelle.
 Le fils d'une femme israélite et d'un homme égyptien, étant venu au milieu des enfants d'Israël, se querella dans le camp avec un homme israélite.
 Le fils de la femme israélite blasphéma et maudit le nom de Dieu. On l'amena à Moïse. Sa mère s'appelait Schelomith, fille de Dibri, de la tribu de Dan.
 On le mit en prison, jusqu'à ce que Moïse eût déclaré ce que l'Éternel ordonnerait.
 L'Éternel parla à Moïse, et dit:
 Fais sortir du camp le blasphémateur; tous ceux qui l'ont entendu poseront leurs mains sur sa tête, et toute l'assemblée le lapidera.
 Tu parleras aux enfants d'Israël, et tu diras: Quiconque maudira son Dieu portera la peine de son péché.
 Celui qui blasphémera le nom de l'Éternel sera puni de mort: toute l'assemblée le lapidera. Qu'il soit étranger ou indigène, il mourra, pour avoir blasphémé le nom de Dieu.
 Celui qui frappera un homme mortellement sera puni de mort.
 Celui qui frappera un animal mortellement le remplacera: vie pour vie.
 Si quelqu'un blesse son prochain, il lui sera fait comme il a fait:
 fracture pour fracture, oeil pour oeil, dent pour dent; il lui sera fait la même blessure qu'il a faite à son prochain.
 Celui qui tuera un animal le remplacera, mais celui qui tuera un homme sera puni de mort.
 Vous aurez la même loi, l'étranger comme l'indigène; car je suis l'Éternel, votre Dieu.
 Moïse parla aux enfants d'Israël; ils firent sortir du camp le blasphémateur, et ils le lapidèrent. Les enfants d'Israël se conformèrent à l'ordre que l'Éternel avait donné à Moïse.
 L'Éternel parla à Moïse sur la montagne de Sinaï, et dit:
 Parle aux enfants d'Israël, et tu leur diras: Quand vous serez entrés dans le pays que je vous donne, la terre se reposera: ce sera un sabbat en l'honneur de l'Éternel.
 Pendant six années tu ensemenceras ton champ, pendant six années tu tailleras ta vigne; et tu en recueilleras le produit.
 Mais la septième année sera un sabbat, un temps de repos pour la terre, un sabbat en l'honneur de l'Éternel: tu n'ensemenceras point ton champ, et tu ne tailleras point ta vigne.
 Tu ne moissonneras point ce qui proviendra des grains tombés de ta moisson, et tu ne vendangeras point les raisins de ta vigne non taillée: ce sera une année de repos pour la terre.
 Ce que produira la terre pendant son sabbat vous servira de nourriture, à toi, à ton serviteur et à ta servante, à ton mercenaire et à l'étranger qui demeurent avec toi,
 à ton bétail et aux animaux qui sont dans ton pays; tout son produit servira de nourriture.
 Tu compteras sept sabbats d'années, sept fois sept années, et les jours de ces sept sabbats d'années feront quarante-neuf ans.
 Le dixième jour du septième mois, tu feras retentir les sons éclatants de la trompette; le jour des expiations, vous sonnerez de la trompette dans tout votre pays.
 Et vous sanctifierez la cinquantième année, vous publierez la liberté dans le pays pour tous ses habitants: ce sera pour vous le jubilé; chacun de vous retournera dans sa propriété, et chacun de vous retournera dans sa famille.
 La cinquantième année sera pour vous le jubilé: vous ne sèmerez point, vous ne moissonnerez point ce que les champs produiront d'eux-mêmes, et vous ne vendangerez point la vigne non taillée.
 Car c'est le jubilé: vous le regarderez comme une chose sainte. Vous mangerez le produit de vos champs.
 Dans cette année de jubilé, chacun de vous retournera dans sa propriété.
 Si vous vendez à votre prochain, ou si vous achetez de votre prochain, qu'aucun de vous ne trompe son frère.
 Tu achèteras de ton prochain, en comptant les années depuis le jubilé; et il te vendra, en comptant les années de rapport.
 Plus il y aura d'années, plus tu élèveras le prix; et moins il y aura d'années, plus tu le réduiras; car c'est le nombre des récoltes qu'il te vend.
 Aucun de vous ne trompera son prochain, et tu craindras ton Dieu; car je suis l'Éternel, votre Dieu.
 Mettez mes lois en pratique, observez mes ordonnances et mettez-les en pratique; et vous habiterez en sécurité dans le pays.
 Le pays donnera ses fruits, vous mangerez à satiété, et vous y habiterez en sécurité.
 Si vous dites: Que mangerons-nous la septième année, puisque nous ne sèmerons point et ne ferons point nos récoltes?
 je vous accorderai ma bénédiction la sixième année, et elle donnera des produits pour trois ans.
 Vous sèmerez la huitième année, et vous mangerez de l'ancienne récolte; jusqu'à la neuvième année, jusqu'à la nouvelle récolte, vous mangerez de l'ancienne.
 Les terres ne se vendront point à perpétuité; car le pays est à moi, car vous êtes chez moi comme étrangers et comme habitants.
 Dans tout le pays dont vous aurez la possession, vous établirez le droit de rachat pour les terres.
 Si ton frère devient pauvre et vend une portion de sa propriété, celui qui a le droit de rachat, son plus proche parent, viendra et rachètera ce qu'a vendu son frère.
 Si un homme n'a personne qui ait le droit de rachat, et qu'il se procure lui-même de quoi faire son rachat,
 il comptera les années depuis la vente, restituera le surplus à l'acquéreur, et retournera dans sa propriété.
 S'il ne trouve pas de quoi lui faire cette restitution, ce qu'il a vendu restera entre les mains de l'acquéreur jusqu'à l'année du jubilé; au jubilé, il retournera dans sa propriété, et l'acquéreur en sortira.
 Si un homme vend une maison d'habitation dans une ville entourée de murs, il aura le droit de rachat jusqu'à l'accomplissement d'une année depuis la vente; son droit de rachat durera un an.
 Mais si cette maison située dans une ville entourée de murs n'est pas rachetée avant l'accomplissement d'une année entière, elle restera à perpétuité à l'acquéreur et à ses descendants; il n'en sortira point au jubilé.
 Les maisons des villages non entourés de murs seront considérées comme des fonds de terre; elles pourront être rachetées, et l'acquéreur en sortira au jubilé.
 Quant aux villes des Lévites et aux maisons qu'ils y posséderont, les Lévites auront droit perpétuel de rachat.
 Celui qui achètera des Lévites une maison, sortira au jubilé de la maison vendue et de la ville où il la possédait; car les maisons des villes des Lévites sont leur propriété au milieu des enfants d'Israël.
 Les champs situés autour des villes des Lévites ne pourront point se vendre; car ils en ont à perpétuité la possession.
 Si ton frère devient pauvre, et que sa main fléchisse près de toi, tu le soutiendras; tu feras de même pour celui qui est étranger et qui demeure dans le pays, afin qu'il vive avec toi.
 Tu ne tireras de lui ni intérêt ni usure, tu craindras ton Dieu, et ton frère vivra avec toi.
 Tu ne lui prêteras point ton argent à intérêt, et tu ne lui prêteras point tes vivres à usure.
 Je suis l'Éternel, ton Dieu, qui vous ai fait sortir du pays d'Égypte, pour vous donner le pays de Canaan, pour être votre Dieu.
 Si ton frère devient pauvre près de toi, et qu'il se vende à toi, tu ne lui imposeras point le travail d'un esclave.
 Il sera chez toi comme un mercenaire, comme celui qui y demeure; il sera à ton service jusqu'à l'année du jubilé.
 Il sortira alors de chez toi, lui et ses enfants avec lui, et il retournera dans sa famille, dans la propriété de ses pères.
 Car ce sont mes serviteurs, que j'ai fait sortir du pays d'Égypte; ils ne seront point vendus comme on vend des esclaves.
 Tu ne domineras point sur lui avec dureté, et tu craindras ton Dieu.
 C'est des nations qui vous entourent que tu prendras ton esclave et ta servante qui t'appartiendront, c'est d'elles que vous achèterez l'esclave et la servante.
 Vous pourrez aussi en acheter des enfants des étrangers qui demeureront chez toi, et de leurs familles qu'ils engendreront dans votre pays; et ils seront votre propriété.
 Vous les laisserez en héritage à vos enfants après vous, comme une propriété; vous les garderez comme esclaves à perpétuité. Mais à l'égard de vos frères, les enfants d'Israël, aucun de vous ne dominera avec dureté sur son frère.
 Si un étranger, si celui qui demeure chez toi devient riche, et que ton frère devienne pauvre près de lui et se vende à l'étranger qui demeure chez toi ou à quelqu'un de la famille de l'étranger,
 il y aura pour lui le droit de rachat, après qu'il se sera vendu: un de ses frères pourra le racheter.
 Son oncle, ou le fils de son oncle, ou l'un de ses proches parents, pourra le racheter; ou bien, s'il en a les ressources, il se rachètera lui-même.
 Il comptera avec celui qui l'a acheté depuis l'année où il s'est vendu jusqu'à l'année du jubilé; et le prix à payer dépendra du nombre d'années, lesquelles seront évaluées comme celles d'un mercenaire.
 S'il y a encore beaucoup d'années, il paiera son rachat à raison du prix de ces années et pour lequel il a été acheté;
 s'il reste peu d'années jusqu'à celle du jubilé, il en fera le compte, et il paiera son rachat à raison de ces années.
 Il sera comme un mercenaire à l'année, et celui chez qui il sera ne le traitera point avec dureté sous tes yeux.
 S'il n'est racheté d'aucune de ces manières, il sortira l'année du jubilé, lui et ses enfants avec lui.
 Car c'est de moi que les enfants d'Israël sont esclaves; ce sont mes esclaves, que j'ai fait sortir du pays d'Égypte. Je suis l'Éternel, votre Dieu.
 Vous ne vous ferez point d'idoles, vous ne vous élèverez ni image taillée ni statue, et vous ne placerez dans votre pays aucune pierre ornée de figures, pour vous prosterner devant elle; car je suis l'Éternel, votre Dieu.
 Vous observerez mes sabbats, et vous révérerez mon sanctuaire. Je suis l'Éternel.
 Si vous suivez mes lois, si vous gardez mes commandements et les mettez en pratique,
 je vous enverrai des pluies en leur saison, la terre donnera ses produits, et les arbres des champs donneront leurs fruits.
 A peine aurez-vous battu le blé que vous toucherez à la vendange, et la vendange atteindra les semailles; vous mangerez votre pain à satiété, et vous habiterez en sécurité dans votre pays.
 Je mettrai la paix dans le pays, et personne ne troublera votre sommeil; je ferai disparaître du pays les bêtes féroces, et l'épée ne passera point par votre pays.
 Vous poursuivrez vos ennemis, et ils tomberont devant vous par l'épée.
 Cinq d'entre vous en poursuivront cent, et cent d'entre vous en poursuivront dix mille, et vos ennemis tomberont devant vous par l'épée.
 Je me tournerai vers vous, je vous rendrai féconds et je vous multiplierai, et je maintiendrai mon alliance avec vous.
 Vous mangerez des anciennes récoltes, et vous sortirez les vieilles pour faire place aux nouvelles.
 J'établirai ma demeure au milieu de vous, et mon âme ne vous aura point en horreur.
 Je marcherai au milieu de vous, je serai votre Dieu, et vous serez mon peuple.
 Je suis l'Éternel, votre Dieu, qui vous ai fait sortir du pays d'Égypte, qui vous ai tirés de la servitude; j'ai brisé les liens de votre joug, et je vous ai fait marcher la tête levée.
 Mais si vous ne m'écoutez point et ne mettez point en pratique tous ces commandements,
 si vous méprisez mes lois, et si votre âme a en horreur mes ordonnances, en sorte que vous ne pratiquiez point tous mes commandements et que vous rompiez mon alliance,
 voici alors ce que je vous ferai. J'enverrai sur vous la terreur, la consomption et la fièvre, qui rendront vos yeux languissants et votre âme souffrante; et vous sèmerez en vain vos semences: vos ennemis les dévoreront.
 Je tournerai ma face contre vous, et vous serez battus devant vos ennemis; ceux qui vous haïssent domineront sur vous, et vous fuirez sans que l'on vous poursuive.
 Si, malgré cela, vous ne m'écoutez point, je vous châtierai sept fois plus pour vos péchés.
 Je briserai l'orgueil de votre force, je rendrai votre ciel comme du fer, et votre terre comme de l'airain.
 Votre force s'épuisera inutilement, votre terre ne donnera pas ses produits, et les arbres de la terre ne donneront pas leurs fruits.
 Si vous me résistez et ne voulez point m'écouter, je vous frapperai sept fois plus selon vos péchés.
 J'enverrai contre vous les animaux des champs, qui vous priveront de vos enfants, qui détruiront votre bétail, et qui vous réduiront à un petit nombre; et vos chemins seront déserts.
 Si ces châtiments ne vous corrigent point et si vous me résistez,
 je vous résisterai aussi et je vous frapperai sept fois plus pour vos péchés.
 Je ferai venir contre vous l'épée, qui vengera mon alliance; quand vous vous rassemblerez dans vos villes, j'enverrai la peste au milieu de vous, et vous serez livrés aux mains de l'ennemi.
 Lorsque je vous briserai le bâton du pain, dix femmes cuiront votre pain dans un seul four et rapporteront votre pain au poids; vous mangerez, et vous ne serez point rassasiés.
 Si, malgré cela, vous ne m'écoutez point et si vous me résistez,
 je vous résisterai aussi avec fureur et je vous châtierai sept fois plus pour vos péchés.
 Vous mangerez la chair de vos fils, et vous mangerez la chair de vos filles.
 Je détruirai vos hauts lieux, j'abattrai vos statues consacrées au soleil, je mettrai vos cadavres sur les cadavres de vos idoles, et mon âme vous aura en horreur.
 Je réduirai vos villes en déserts, je ravagerai vos sanctuaires, et je ne respirerai plus l'odeur agréable de vos parfums.
 Je dévasterai le pays, et vos ennemis qui l'habiteront en seront stupéfaits.
 Je vous disperserai parmi les nations et je tirerai l'épée après vous. Votre pays sera dévasté, et vos villes seront désertes.
 Alors le pays jouira de ses sabbats, tout le temps qu'il sera dévasté et que vous serez dans le pays de vos ennemis; alors le pays se reposera, et jouira de ses sabbats.
 Tout le temps qu'il sera dévasté, il aura le repos qu'il n'avait pas eu dans vos sabbats, tandis que vous l'habitiez.
 Je rendrai pusillanime le coeur de ceux d'entre vous qui survivront, dans les pays de leurs ennemis; le bruit d'une feuille agitée les poursuivra; ils fuiront comme on fuit devant l'épée, et ils tomberont sans qu'on les poursuive.
 Ils se renverseront les uns sur les autres comme devant l'épée, sans qu'on les poursuive. Vous ne subsisterez point en présence de vos ennemis;
 vous périrez parmi les nations, et le pays de vos ennemis vous dévorera.
 Ceux d'entre vous qui survivront seront frappés de langueur pour leurs iniquités, dans les pays de leurs ennemis; ils seront aussi frappés de langueur pour les iniquités de leurs pères.
 Ils confesseront leurs iniquités et les iniquités de leurs pères, les transgressions qu'ils ont commises envers moi, et la résistance qu'ils m'ont opposée,
 péchés à cause desquels moi aussi je leur résisterai et les mènerai dans le pays de leurs ennemis. Et alors leur coeur incirconcis s'humiliera, et ils paieront la dette de leurs iniquités.
 Je me souviendrai de mon alliance avec Jacob, je me souviendrai de mon alliance avec Isaac et de mon alliance avec Abraham, et je me souviendrai du pays.
 Le pays sera abandonné par eux, et il jouira de ses sabbats pendant qu'il restera dévasté loin d'eux; et ils paieront la dette de leurs iniquités, parce qu'ils ont méprisé mes ordonnances et que leur âme a eu mes lois en horreur.
 Mais, lorsqu'ils seront dans le pays de leurs ennemis, je ne les rejetterai pourtant point, et je ne les aurai point en horreur jusqu'à les exterminer, jusqu'à rompre mon alliance avec eux; car je suis l'Éternel, leur Dieu.
 Je me souviendrai en leur faveur de l'ancienne alliance, par laquelle je les ai fait sortir du pays d'Égypte, aux yeux des nations, pour être leur Dieu. Je suis l'Éternel.
 Tels sont les statuts, les ordonnances et les lois, que l'Éternel établit entre lui et les enfants d'Israël, sur la montagne de Sinaï, par Moïse.
 L'Éternel parla à Moïse, et dit:
 Parle aux enfants d'Israël, et tu leur diras: Lorsqu'on fera des voeux, s'il s'agit de personnes, elles seront à l'Éternel d'après ton estimation.
 Si tu as à faire l'estimation d'un mâle de vingt à soixante ans, ton estimation sera de cinquante sicles d'argent, selon le sicle du sanctuaire;
 si c'est une femme, ton estimation sera de trente sicles.
 De cinq à vingt ans, ton estimation sera de vingt sicles pour un mâle, et de dix sicles pour une fille.
 D'un mois à cinq ans, ton estimation sera de cinq sicles d'argent pour un mâle, et de trois sicles d'argent pour une fille.
 De soixante ans et au-dessus, ton estimation sera de quinze sicles pour un mâle, et de dix sicles pour une femme.
 Si celui qui a fait le voeu est trop pauvre pour payer ton estimation, on le présentera au sacrificateur, qui le taxera, et le sacrificateur fera une estimation en rapport avec les ressources de cet homme.
 S'il s'agit d'animaux qui peuvent être offerts en sacrifice à l'Éternel, tout animal qu'on donnera à l'Éternel sera chose sainte.
 On ne le changera point, et l'on n'en mettra point un mauvais à la place d'un bon ni un bon à la place d'un mauvais; si l'on remplace un animal par un autre, ils seront l'un et l'autre chose sainte.
 S'il s'agit d'animaux impurs, qui ne peuvent être offerts en sacrifice à l'Éternel, on présentera l'animal au sacrificateur,
 qui en fera l'estimation selon qu'il sera bon ou mauvais, et l'on s'en rapportera à l'estimation du sacrificateur.
 Si on veut le racheter, on ajoutera un cinquième à son estimation.
 Si quelqu'un sanctifie sa maison en la consacrant à l'Éternel, le sacrificateur en fera l'estimation selon qu'elle sera bonne ou mauvaise, et l'on s'en tiendra à l'estimation du sacrificateur.
 Si celui qui a sanctifié sa maison veut la racheter, il ajoutera un cinquième au prix de son estimation, et elle sera à lui.
 Si quelqu'un sanctifie à l'Éternel un champ de sa propriété, ton estimation sera en rapport avec la quantité de semence, cinquante sicles d'argent pour un homer de semence d'orge.
 Si c'est dès l'année du jubilé qu'il sanctifie son champ, on s'en tiendra à ton estimation;
 si c'est après le jubilé qu'il sanctifie son champ, le sacrificateur en évaluera le prix à raison du nombre d'années qui restent jusqu'au jubilé, et il sera fait une réduction sur ton estimation.
 Si celui qui a sanctifié son champ veut le racheter, il ajoutera un cinquième au prix de ton estimation, et le champ lui restera.
 S'il ne rachète point le champ, et qu'on le vende à un autre homme, il ne pourra plus être racheté.
 Et quand l'acquéreur en sortira au jubilé, ce champ sera consacré à l'Éternel, comme un champ qui a été dévoué; il deviendra la propriété du sacrificateur.
 Si quelqu'un sanctifie à l'Éternel un champ qu'il a acquis et qui ne fait point partie de sa propriété,
 le sacrificateur en évaluera le prix d'après ton estimation jusqu'à l'année du jubilé, et cet homme paiera le jour même le prix fixé, comme étant consacré à l'Éternel.
 L'année du jubilé, le champ retournera à celui de qui il avait été acheté et de la propriété dont il faisait partie.
 Toutes tes estimations se feront en sicles du sanctuaire: le sicle est de vingt guéras.
 Nul ne pourra sanctifier le premier-né de son bétail, lequel appartient déjà à l'Éternel en sa qualité de premier-né; soit boeuf, soit agneau, il appartient à l'Éternel.
 S'il s'agit d'un animal impur, on le rachètera au prix de ton estimation, en y ajoutant un cinquième; s'il n'est pas racheté, il sera vendu d'après ton estimation.
 Tout ce qu'un homme dévouera par interdit à l'Éternel, dans ce qui lui appartient, ne pourra ni se vendre, ni se racheter, que ce soit une personne, un animal, ou un champ de sa propriété; tout ce qui sera dévoué par interdit sera entièrement consacré à l'Éternel.
 Aucune personne dévouée par interdit ne pourra être rachetée, elle sera mise à mort.
 Toute dîme de la terre, soit des récoltes de la terre, soit du fruit des arbres, appartient à l'Éternel; c'est une chose consacrée à l'Éternel.
 Si quelqu'un veut racheter quelque chose de sa dîme, il y ajoutera un cinquième.
 Toute dîme de gros et de menu bétail, de tout ce qui passe sous la houlette, sera une dîme consacrée à l'Éternel.
 On n'examinera point si l'animal est bon ou mauvais, et l'on ne fera point d'échange; si l'on remplace un animal par un autre, ils seront l'un et l'autre chose sainte, et ne pourront être rachetés.
 Tels sont les commandements que l'Éternel donna à Moïse pour les enfants d'Israël, sur la montagne de Sinaï.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible