Скрыть
13:1
13:4
13:5
13:7
13:8
13:9-10
13:10
13:11
13:12-13
13:14
13:14-15
13:15
13:16
13:16-17
13:17
13:18
13:19
13:20
13:21
13:22
13:23
13:24
13:25
13:26
13:27
13:28
13:29
13:30
13:31
13:32
13:33
13:35
13:36
13:37
13:38
13:39
13:40-41
13:40
13:41
13:42
13:42-43
13:43
13:44
13:45
13:47-49
13:47
13:48
13:49
13:50
13:51
13:52
13:53
13:54
13:55
13:56
13:57
13:58
13:59
Церковнославянский (рус)
И рече́ Госпо́дь къ Моисе́ю и Ааро́ну, глаго́ля:
человѣ́ку ему́же а́ще бу́детъ на ко́жи пло́ти его́ стру́пъ зна́менiя или́ бле́скъ, и бу́детъ на ко́жи пло́ти его́ я́зва прокаже́нiя, да при­­веде́т­ся ко Ааро́ну жерцу́ или́ ко еди́ному от­ сыно́въ его́ жерцо́въ:
и у́зритъ жре́цъ я́зву на ко́жи пло́ти его́, и вла́съ въ я́звѣ измѣни́т­ся въ бѣ́ло, и взо́ръ я́звы ума́ленъ от­ ко́жи пло́ти его́, я́зва прока́зы е́сть: и у́зритъ жре́цъ, и оскверни́тъ его́.
А́ще же и бле́скъ бѣ́лъ бу́детъ на ко́жи пло́тнѣй его́, и не ме́ншiй бу́детъ взо́ръ его́ от­ ко́жи, и вла́съ его́ не измѣни́ся во вла́съ бѣ́лъ, и то́й е́сть те́менъ, и от­лучи́тъ жре́цъ я́зву на се́дмь дні́й:
и у́зритъ жре́цъ я́зву въ де́нь седмы́й, и се́, я́зва пребыва́етъ предъ ни́мъ, и не измѣни́ся я́зва на ко́жи, и от­лучи́тъ его́ жре́цъ на другі́я се́дмь дні́й:
и у́зритъ его́ жре́цъ въ седмы́й де́нь втори́цею, и се́, я́зва потемнѣ́, и не измѣни́ся я́зва на ко́жи, и очи́ститъ его́ жре́цъ: зна́менiе бо е́сть: и измы́въ ри́зы своя́, чи́стъ бу́детъ.
А́ще же измѣня́ющееся измѣни́т­ся зна́менiе на ко́жи, повнегда́ ви́дѣти его́ жерцу́ е́же очи́стити его́, и яви́т­ся второ́е жерцу́: и у́зритъ его́ жре́цъ, и се́, измѣни́ся зна́менiе въ ко́жи,
и да оскверни́тъ его́ жре́цъ: прока́за бо е́сть.
И я́зва прокаже́нiя а́ще бу́детъ на человѣ́цѣ, и прiи́детъ къ жерцу́:
и у́зритъ жре́цъ, и се́, стру́пъ бѣ́лъ на ко́жи, и се́й измѣни́лъ вла́съ бѣ́лъ, и от­ здра́выя пло́ти живы́я въ стру́пѣ:
прока́за ве́тха е́сть на ко́жи пло́ти его́, и оскверни́тъ его́ жре́цъ и от­лучи́тъ его́, я́ко нечи́стъ е́сть.
А́ще же процвѣта́я процвѣте́тъ прока́за на ко́жи, и покры́етъ прокаже́нiе всю́ ко́жу я́звою, от­ главы́ до ногу́ его́, по всему́ взо́ру жерцо́ву:
и у́зритъ жре́цъ, и се́, покры́ло прокаже́нiе всю́ ко́жу пло́ти его́, да очи́ститъ жре́цъ я́зву: я́ко вся́ измѣни́ся въ бѣ́ло, чи́стъ е́сть.
И въ о́ньже де́нь а́ще яви́т­ся на не́мъ пло́ть жива́, оскверни́т­ся:
и у́зритъ жре́цъ пло́ть здра́ву, и оскверни́тъ его́ пло́ть здра́ва, я́ко нечиста́ е́сть, прокаже́нiе е́сть.
А́ще же соста́вит­ся пло́ть здра́ва, и измѣни́т­ся въ бѣ́ло, и прiи́детъ къ жерцу́:
и у́зритъ жре́цъ, и се́, измѣни́ся я́зва въ бѣ́ло, и очи́ститъ жре́цъ я́зву, чи́стъ е́сть.
И тѣ́ло а́ще бу́детъ на ко́жи его́ боля́чка гно́йна, и исцѣлѣ́етъ,
и бу́детъ на мѣ́стѣ боля́чки стру́пъ бѣ́лъ, или́ бле́скъ бѣлѣ́ющься или́ рдя́щься, и яви́т­ся жерцу́:
и у́зритъ жре́цъ, и се́, взо́ръ нижа́е ко́жи, и вла́съ его́ измѣни́ся въ бѣ́ло, и оскверни́тъ его́ жре́цъ, я́ко бле́скъ прокаже́нiя е́сть, на боля́чкѣ процвѣте́.
А́ще же уви́дитъ жре́цъ, и се́, нѣ́сть въ не́мъ вла́съ бѣ́лъ, и не нижа́е е́сть от­ ко́жи плотскі́я, и се́й е́сть те́менъ, и от­лучи́тъ его́ жре́цъ на се́дмь дні́й.
А́ще ли разсы́панiемъ разсы́плет­ся по ко́жи, и оскверни́тъ его́ жре́цъ, бле́скъ прокаже́нiя е́сть, на боля́чкѣ процвѣте́.
А́ще ли на мѣ́стѣ сво­е́мъ пребыва́етъ бле́скъ и не разсыпа́ет­ся, стру́пъ боля́чки е́сть, и очи́ститъ его́ жре́цъ.
И пло́ть а́ще бу́детъ на ко́жи его́ жже́нiе о́гнено, и бу́детъ на ко́жи его́ исцѣлѣ́в­шее от­ жже́нiя блеща́щееся бѣ́ло или́ червле́но или́ пробѣлу́ющееся:
и у́зритъ его́ жре́цъ, и се́, премѣни́ся вла́съ бѣ́лъ въ блеща́щiйся, и взо́ръ ему́ нижа́е от­ ко́жи, прокаже́нiе е́сть, во жже́нiи процвѣте́, и оскверни́тъ его́ жре́цъ, я́зва прокаже́нiя е́сть.
А́ще же уви́дитъ его́ жре́цъ, и се́, нѣ́сть на блеща́щемся вла́съ бѣ́лъ, и не нижа́е е́сть от­ ко́жи, са́мо же те́мно, и от­лучи́тъ его́ жре́цъ на се́дмь дні́й:
и у́зритъ его́ жре́цъ въ де́нь седмы́й, и а́ще разсы́панiемъ разсы́плет­ся по ко́жи, и оскверни́тъ его́ жре́цъ: я́зва прокаже́нiя е́сть, во гно́й процвѣте́.
А́ще же на мѣ́стѣ пребу́детъ блеща́нiе и не разсы́плет­ся по ко́жи, сiе́ же те́мно е́сть, стру́пъ сожже́нiя е́сть, да очи́ститъ его́ жре́цъ: о́бразъ бо сожже́нiя е́сть.
Му́жу же или́ женѣ́, а́ще бу́детъ на ни́хъ я́зва прокаже́нiя на главѣ́ или́ на брадѣ́,
и у́зритъ жре́цъ я́зву, и се́, обли́чiе ея́ глубоча́е ко́жи, въ не́йже вла́съ желту́яся то́нокъ, и оскверни́тъ его́ жре́цъ: вре́дъ е́сть, прокаже́нiе главы́ или́ прокаже́нiе брады́ е́сть.
И а́ще уви́дитъ жре́цъ я́зву вре́да, и се́, не бу́детъ обли́чiе нижа́е ко́жи, и вла́съ желту́яся не бу́детъ въ не́мъ, да от­лучи́тъ жре́цъ я́зву вре́да на се́дмь дні́й:
и у́зритъ жре́цъ я́зву въ де́нь седмы́й, и се́, не разсы́пася вре́дъ, и вла́съ желту́яся нѣ́сть въ не́мъ, и обли́чiе вре́да нѣ́сть нижа́е ко́жи:
и остриже́тъ ко́жу, вре́дъ же да не остриже́т­ся, и от­лучи́тъ жре́цъ вре́дъ на се́дмь дні́й второ́­е:
и у́зритъ жре́цъ вре́дъ въ де́нь седмы́й, и се́, не разсы́пася вре́дъ по ко́жи по остриже́нiи его́, и обли́чiе вре́да нѣ́сть нижа́е ко́жи, и очи́ститъ его́ жре́цъ, и измы́въ ри́зы, чи́стъ бу́детъ.
А́ще же разсы́панiемъ разсы́плет­ся вре́дъ по ко́жи по очище́нiи его́:
и у́зритъ его́ жре́цъ, и се́, разсы́пася вре́дъ по ко́жи, да не при­­сѣти́тъ жре́цъ о вла́сѣ желтѣ́ющемся, я́ко нечи́стъ е́сть.
А́ще же предъ ни́мъ бу́детъ на мѣ́стѣ вре́дъ, и вла́съ че́рнъ яви́т­ся въ не́мъ, исцѣлѣ́ вре́дъ, чи́стъ е́сть, и очи́ститъ его́ жре́цъ.
Му́жу же или́ женѣ́, а́ще бу́дутъ на ко́жи пло́ти его́ блеща́нiя блеща́щая бѣлѣ́ющаяся:
и уви́дитъ жре́цъ, и се́, на ко́жи пло́ти его́ блеща́нiя и блеща́щая бѣлѣ́ющаяся, лиша́й е́сть, процвѣте́ на ко́жи пло́ти его́, чи́стъ е́сть.
А́ще же кому́ облѣ́зе глава́, плѣши́въ е́сть, чи́стъ е́сть:
а́ще же спреди́ облѣ́зе глава́, взлы́съ е́сть, чи́стъ е́сть:
а́ще же бу́детъ на плѣши́ его́ или́ на взлы́синѣ его́ бле́скъ бѣ́лъ или́ червлену́яся, прокаже́нiе процвѣта́ющее на плѣши́ его́ или́ на взлы́синѣ его́:
и уви́дитъ его́ жре́цъ, и се́, обли́чiе бле́ска бѣ́ло или́ червле́но на плѣши́ его́ или́ на взлы́синѣ его́, я́ко обли́чiе прокаже́нiя на ко́жи пло́ти его́:
человѣ́къ прокаже́нъ е́сть, оскверне́нiемъ оскверни́тъ его́ жре́цъ, на главѣ́ его́ бле́скъ его́.
И прокаже́нъ, на не́мже е́сть я́зва, ри́зы его́ да бу́дутъ раздра́ны, и глава́ его́ не покрове́на, и о́коло у́стъ сво­и́хъ да обвiе́т­ся, и нечи́стъ прозове́т­ся:
вся́ дни́, въ ня́же бу́детъ на не́мъ я́зва, нечи́стъ сы́й, нечи́стъ бу́детъ: от­луче́нъ да сѣди́тъ, внѣ́ полка́ да бу́детъ ему́ пребыва́нiе.
И ри́за а́ще бу́детъ на не́й я́зва прокаже́нiя, на ри́зѣ сукня́нѣ, или́ на изгре́бiйней,
или́ на пря́денѣ, или́ на кро́кахъ {куде́ль}, или́ на льнѣ́хъ, или́ на во́лнѣ, или́ на ко́жи, или́ на вся́кой ко́жи дѣ́ланѣй,
и яви́т­ся я́зва зеле́на или́ червлену́яся на ко́жи, или́ на ри́зѣ, или́ на пря́денѣхъ, или́ на кро́кахъ, или́ на вся́комъ дѣ́лѣ ко́жанѣмъ, я́зва прокаже́нiя е́сть, и пока́жетъ жерцу́:
и уви́дитъ жре́цъ я́зву, и от­лучи́тъ жре́цъ я́зву на се́дмь дні́й.
И да уви́дитъ жре́цъ я́зву въ де́нь седмы́й: а́ще же разсы́пася я́зва по ри́зѣ, или́ по пря́денѣ, или́ по кро́кахъ, или́ по ко́жи, по всему́ ели́ка творя́т­ся ко́жы въ дѣ́ланiи, прокаже́нiе и́сто е́сть я́зва, нечи́стъ е́сть:
да сожже́тъ ри́зу, или́ пряде́нiя, или́ кро́ки, или́ на во́лнѣ, или́ на льнѣ́, или́ на вся́комъ сосу́дѣ ко́жанѣ, на не́мже а́ще бу́детъ я́зва: поне́же прокаже́нiе и́сто е́сть, на огни́ да сожже́т­ся.
А́ще ли у́зритъ жре́цъ, и не разсы́плет­ся я́зва по ри́зѣ, или́ по пря́денѣ, или́ по кро́кахъ, или́ по вся́кому сосу́ду ко́жану:
и повели́тъ жре́цъ, и измы́етъ, на не́мже бу́детъ я́зва, и да от­лучи́тъ жре́цъ я́зву на другі́я се́дмь дні́й:
и уви́дитъ жре́цъ по измы́тiи его́ я́зву, и а́ще не измѣни́ла я́зва лица́ сво­его́, и я́зва не разсы́пася, нечи́сто е́сть, на огни́ да сожже́т­ся: утверди́ся бо на ри́зѣ, или́ на пря́денѣ, или́ на кро́кахъ.
И а́ще уви́дитъ жре́цъ, и бу́детъ темна́ я́зва по испра́нiи ея́, да от­то́ргнетъ е́ от­ ри́зы, или́ от­ пря́дена, или́ от­ кро́къ, или́ от­ ко́жи.
И а́ще яви́т­ся еще́ на ри́зѣ или́ на пря́денѣ, или́ на кро́кахъ, или́ на вся́комъ сосу́дѣ ко́жанѣ, прокаже́нiе процвѣта́ющее е́сть, на огни́ да сожже́т­ся, на не́мже е́сть я́зва.
И ри́за, или́ пря́дено, или́ кро́ки, или́ вся́къ сосу́дъ ко́жанъ, е́же испере́т­ся, и от­сту́питъ от­ него́ я́зва, и измы́ет­ся второ́е, и чи́сто бу́детъ.
Се́й зако́нъ я́звѣ прокаже́нiя ри́зы сукня́ны, или́ изгре́бiйны, или́ пря́дены, или́ куде́лныя, или́ вся́каго сосу́да ко́жана, во е́же очи́стити е́, или́ оскверни́ти е́.
Немецкий (GNB)
Der HERR gab Mose und Aaron folgende Anweisungen:
Wenn sich auf der Haut eines Menschen eine Schwellung zeigt oder Schuppen oder ein heller Fleck und somit der Verdacht auf Aussatz besteht, muss die betreffende Person zum Priester, zu Aaron oder einem seiner Söhne, gebracht werden.
Der Priester muss sich den Fall ansehen. Ist die Behaarung an der kranken Stelle weiß und liegt diese tiefer als die umgebende Haut, so handelt es sich um Aussatz. Sobald der Priester das festgestellt hat, erklärt er die betreffende Person für unrein.
Ist es aber ein heller Fleck auf der Haut, der nicht tiefer liegt als die umgebende Haut und dessen Behaarung nicht weiß geworden ist, so soll der Priester die erkrankte Person eine Woche lang isolieren.
Dann soll er sie sich wieder ansehen. Wenn die Stelle noch genauso aussieht wie vorher und der Befall sich nicht ausgebreitet hat, soll er sie noch einmal sieben Tage isolieren.
Ist dann der Fleck dunkler geworden und hat sich nicht weiter ausgebreitet, so war es ein harmloser Ausschlag und der Priester erklärt die Person für rein. Sie muss nur noch ihre Kleider waschen.
Wenn der Ausschlag sich später doch wieder ausbreitet, muss sie sich ein zweites Mal dem Priester zeigen.
Findet der Priester den Verdacht auf Aussatz bestätigt, muss er sie für unrein erklären.
Wenn sich auf der Haut eines Menschen eine weiße Schwellung zeigt, muss die betreffende Person zum Priester gebracht werden, damit der sich den Fall ansieht. Ist auch die Behaarung an der kranken Stelle weiß geworden und es wuchert darauf wildes Fleisch,
so handelt es sich um Aussatz im fortgeschrittenen Stadium. Der Priester muss die betreffende Person für unrein erklären; der Fall ist eindeutig.
Wenn aber der Priester sieht, dass der Ausschlag den ganzen Körper von Kopf bis Fuß bedeckt, soll er die erkrankte Person für rein erklären. Weil die ganze Haut weiß geworden ist, gilt die Person als rein.
Sobald jedoch irgendwo wildes Fleisch wuchert, muss sie für unrein erklärt werden. Wucherndes Fleisch ist ein Zeichen für Aussatz.
Wenn die Wucherung zurückgeht und alles weiß wird, soll sie wieder zum Priester gehen und der Priester erklärt sie für rein.
Wenn auf der Haut eines Menschen ein Geschwür entsteht und wieder abheilt,
aber an der Stelle des Geschwürs bildet sich eine weiße Schwellung oder ein rotweißer Fleck, dann muss die betreffende Person sich dem Priester zeigen.
Liegt die Stelle tiefer als die umgebende Haut und ist die Behaarung darauf weiß geworden, so soll der Priester die Person für unrein erklären. Es handelt sich um Aussatz, der mit einem Geschwür angefangen hat.
Kann der Priester jedoch keine solchen Anzeichen feststellen und die Färbung ist sogar zurückgegangen, so soll er die betreffende Person sieben Tage isolieren.
Hat der Fleck sich danach ausgedehnt, so ist es Aussatz und der Priester muss die erkrankte Person für unrein erklären.
Ist der Fleck jedoch nicht größer geworden, so ist es nur die Narbe von dem Geschwür und der Priester erklärt die Person für rein.
Wenn jemand eine Brandwunde auf der Haut hat und sich darin ein rotweißer oder weißer Fleck bildet,
muss die betreffende Person die Wunde dem Priester zeigen. Stellt sich heraus, dass die Behaarung auf dem Fleck weiß geworden ist und die Stelle tiefer liegt als die umgebende Haut, so ist in der Brandwunde Aussatz ausgebrochen und der Priester muss die Person für unrein erklären.
Kann der Priester jedoch keine solchen Anzeichen feststellen und die Färbung ist sogar zurückgegangen, so soll er sie eine Woche lang isolieren
und sich dann wieder ansehen. Hat der Fleck sich in der Zwischenzeit ausgedehnt, so ist es Aussatz und der Priester muss die erkrankte Person für unrein erklären.
Ist der Fleck jedoch nicht größer geworden und die Haut hat wieder ihre normale Färbung, so ist es nur die Narbe von der Brandwunde und der Priester erklärt die Person für rein.
Wenn ein Mann oder eine Frau einen Ausschlag auf der Kopfhaut bekommt oder der Mann unter dem Bart,
dann muss der Priester sich den Fall ansehen. Liegt der Ausschlag tiefer als die umgebende Haut und die Haare an der Stelle sind gelblich geworden und haben ihre Festigkeit verloren, so ist es Aussatz, wie er auf dem Kopf oder im Bart auftritt, und der Priester muss die erkrankte Person für unrein erklären.
Liegt der Ausschlag zwar nicht tiefer als die umgebende Haut, aber das Haar an der Stelle ist gelblich geworden, so soll der Priester die Person eine Woche lang isolieren
und sich dann wieder ansehen. Hat sich der Ausschlag in der Zwischenzeit nicht weiter ausgebreitet, haben sich keine gelblichen Haare mehr gebildet und erscheint die Stelle nicht tiefer als die umgebende Haut,
so soll die Person das Haar rund um die Stelle abrasieren lassen. Der Priester isoliert sie noch einmal sieben Tage
und sieht sich den Fall danach wieder an. Hat sich der Ausschlag nicht weiter ausgebreitet und die Stelle liegt nicht tiefer als die umgebende Haut, so erklärt er die betreffende Person für rein. Sie muss nur noch ihre Kleider waschen.
Wenn der Befall sich später doch noch weiter ausbreitet,
muss der Priester sich die Person noch einmal ansehen. Hat sich der Ausschlag wirklich ausgebreitet, so braucht er nicht erst nach gelblich gewordenen Haaren zu suchen. Der Fall ist eindeutig: Die erkrankte Person ist unrein.
Findet jedoch der Priester, dass der Ausschlag sich nicht weiter ausgebreitet hat, und sprossen an der Stelle wieder schwarze Haare, so ist der Ausschlag geheilt und der Priester erklärt die Person für rein.
Zeigen sich bei einem Mann oder einer Frau weiße Flecken auf der Haut,
so muss der Priester sich den Fall ansehen. Sind es nur blassweiße Flecken, so ist es ein harmloser Ausschlag und die betreffende Person ist rein.
Verliert ein Mann die Haare auf seinem Kopf, an der Stirnseite oder auf dem Hinterkopf, wird er dadurch nicht unrein.
Zeigt sich aber auf der kahlen Stelle ein rotweißer Ausschlag, so muss der Priester sich den Fall ansehen. Stellt er fest, dass der rotweiße Fleck genauso aussieht wie Aussatz am Körper,
so handelt es sich tatsächlich um Aussatz und der Priester muss den Betreffenden für unrein erklären. Es ist Aussatz am Kopf.
Alle, die von Aussatz befallen sind, müssen zerrissene Kleider tragen und ihr Haar frei hängen lassen; Männer müssen den Bart verhüllen. Sie müssen andere, die in ihre Nähe kommen, mit dem Ruf »Unrein, unrein!« warnen.
Solange der Zustand anhält, bleiben sie unrein. Sie müssen abgesondert leben und sich außerhalb des Lagers aufhalten.
Wenn an einem Kleid oder Gewebe aus Wolle oder Leinen oder an gegerbten Fellen oder an Gegenständen aus Leder ein Fleck auftritt und dieser Fleck gelblich grün oder rötlich ist, dann kann es sich um fressenden Schimmel handeln und das Stück muss dem Priester gezeigt werden.
Der Priester sieht es sich an und schließt es sieben Tage ein.
Hat sich danach der Fleck vergrößert, so ist es tatsächlich fressender Schimmel. Der Priester erklärt das Stück für unrein
und es muss verbrannt werden.
Stellt der Priester jedoch fest, dass der Fleck sich nicht ausgebreitet hat,
so lässt er das befallene Stück waschen und schließt es noch einmal sieben Tage ein.
Ist danach das Aussehen an der Stelle unverändert, so ist das Stück unrein, auch wenn der Fleck sich nicht weiter ausgebreitet hat. Es muss verbrannt werden, weil der Schimmel so tief sitzt, gleichgültig, ob es auf der Außenseite oder auf der Innenseite ist.
Stellt der Priester fest, dass der Fleck nach der Reinigung verblasst ist, so reißt er das befallene Stück von dem Kleid, dem Leder oder dem Gewebe ab.
Tritt der Befall danach an den übrigen Teilen auf, so muss der Gegenstand verbrannt werden.
Ist jedoch der Fleck bei der Reinigung ganz verschwunden, so muss das Stück ein zweites Mal gewaschen werden und ist dann rein.
Nach diesen Regeln muss bei Schimmel an einem Kleid oder Gewebe aus Wolle oder Leinen oder an Gegenständen aus Leder entschieden werden, ob etwas für rein oder unrein zu erklären ist.
Арабский (Arabic Van Dyke)
وكلم الرب موسى وهرون قائلا.
اذا كان انسان في جلد جسده ناتئ او قوباء او لمعة تصير في جلد جسده ضربة برص يؤتى به الى هرون الكاهن او الى احد بنيه الكهنة.
فان رأى الكاهن الضربة في جلد الجسد وفي الضربة شعر قد ابيضّ ومنظر الضربة اعمق من جلد جسده فهي ضربة برص. فمتى رآه الكاهن يحكم بنجاسته.
لكن ان كانت الضربة لمعة بيضاء في جلد جسده ولم يكن منظرها اعمق من الجلد ولم يبيضّ شعرها يحجز الكاهن المضروب سبعة ايام.
فان رآه الكاهن في اليوم السابع واذا في عينه الضربة قد وقفت ولم تمتد الضربة في الجلد يحجزه الكاهن سبعة ايام ثانية.
فان رآه الكاهن في اليوم السابع ثانية واذا الضربة كامدة اللون ولم تمتد الضربة في الجلد يحكم الكاهن بطهارته انها حزاز. فيغسل ثيابه ويكون طاهرا.
لكن ان كانت القوباء تمتد في الجلد بعد عرضه على الكاهن لتطهيره يعرض على الكاهن ثانية.
فان رأى الكاهن واذا القوباء قد امتدّت في الجلد يحكم الكاهن    بنجاسته. انها برص.
ان كانت في انسان ضربة برص فيؤتى به الى الكاهن.
فان رأى الكاهن واذا في الجلد ناتئ ابيض قد صيّر الشعر ابيض وفي الناتئ وضح من لحم حيّ.
فهو برص مزمن في جلد جسده فيحكم الكاهن بنجاسته. لا يحجزه لانه نجس.
لكن ان كان البرص قد افرخ في الجلد وغطى البرص كل جلد المضروب من راسه الى قدميه حسب كل ما تراه عينا الكاهن.
ورأى الكاهن واذا البرص قد غطى كل جسمه يحكم بطهارة المضروب. كله قد ابيض. انه طاهر.
لكن يوم يرى فيه لحم حيّ يكون نجسا.
فمتى رأى الكاهن اللحم الحي يحكم بنجاسته. اللحم الحيّ نجس. انه برص.
ثم ان عاد اللحم الحي وابيضّ ياتي الى الكاهن.
فان رآه الكاهن واذا الضربة قد صارت بيضاء يحكم الكاهن بطهارة المضروب. انه طاهر.
واذا كان الجسم في جلده دمّلة قد برئت.
وصار في موضع الدمّلة ناتئ ابيض او لمعة بيضاء ضاربة الى الحمرة يعرض على الكاهن.
فان رأى الكاهن واذا منظرها اعمق من الجلد وقد ابيضّ شعرها يحكم الكاهن بنجاسته. انها ضربة برص افرخت في الدمّلة.
لكن ان رآها الكاهن واذا ليس فيها شعر ابيض وليست اعمق من الجلد وهي كامدة اللون يحجزه الكاهن سبعة ايام.
فان كانت قد امتدّت في الجلد يحكم الكاهن بنجاسته. انها ضربة.
لكن ان وقفت اللمعة مكانها ولم تمتد فهي اثر الدمّلة فيحكم الكاهن بطهارته.
او اذا كان الجسم في جلده كيّ نار وكان حيّ الكيّ لمعة بيضاء ضاربة الى الحمرة او بيضاء.
ورآها الكاهن واذا الشعر في اللمعة قد ابيضّ ومنظرها اعمق من الجلد فهي برص قد افرخ في الكيّ فيحكم الكاهن بنجاسته. انها ضربة برص.
لكن ان رآها الكاهن واذا ليس في اللمعة شعر ابيض وليست اعمق من الجلد وهي كامدة اللون يحجزه الكاهن سبعة ايام.
ثم يراه الكاهن في اليوم السابع فان كانت قد امتدّت في الجلد يحكم الكاهن بنجاسته. انها ضربة برص.
لكن ان وقفت اللمعة مكانها لم تمتد في الجلد وكانت كامدة اللون فهي ناتئ الكي فالكاهن يحكم بطهارته لانها اثر الكي.
واذا كان رجل او امرأة فيه ضربة في الراس او في الذقن .
ورأى الكاهن الضربة واذا منظرها اعمق من الجلد وفيها شعر اشقر دقيق يحكم الكاهن بنجاسته. انها قرع. برص الراس او الذقن.
لكن اذا رأى الكاهن ضربة القرع واذا منظرها ليس اعمق من الجلد لكن ليس فيها شعر اسود يحجز الكاهن المضروب بالقرع سبعة ايام.
فان رأى الكاهن الضربة في اليوم السابع واذا القرع لم يمتد ولم يكن فيه شعر اشقر ولا منظر القرع اعمق من الجلد.
فليحلق لكن لا يحلق القرع. ويحجز الكاهن الاقرع سبعة ايام ثانية.
فان رأى الكاهن الاقرع في اليوم السابع واذا القرع لم يمتدّ في الجلد وليس منظره اعمق من الجلد يحكم الكاهن بطهارته فيغسل ثيابه ويكون طاهرا.
لكن ان كان القرع يمتد في الجلد بعد الحكم بطهارته.
ورآه الكاهن واذا القرع قد امتدّ في الجلد فلا يفتش الكاهن على الشعر الاشقر. انه نجس.
لكن ان وقف في عينيه ونبت فيه شعر اسود فقد برئ القرع. انه طاهر فيحكم الكاهن بطهارته.
واذا كان رجل او امرأة في جلد جسده لمع لمع بيض.
ورأى الكاهن واذا في جلد جسده لمع كامدة اللون بيضاء فذلك بهق قد افرخ في الجلد. انه طاهر.
واذا كان انسان قد ذهب شعر راسه فهو اقرع. انه طاهر.
وان ذهب شعر راسه من جهة وجهه فهو اصلع. انه طاهر.
لكن اذا كان في القرعة او في الصلعة ضربة بيضاء ضاربة الى الحمرة فهو برص مفرخ في قرعته او في صلعته.
فان رآه الكاهن واذا ناتئ الضربة ابيض ضارب الى الحمرة في قرعته او في صلعته كمنظر البرص في جلد الجسد.
فهو انسان ابرص. انه نجس فيحكم الكاهن بنجاسته. ان ضربته في راسه.
والابرص الذي فيه الضربة تكون ثيابه مشقوقة وراسه يكون مكشوفا ويغطي شاربيه وينادي نجس نجس.
كل الايام التي تكون الضربة فيه يكون نجسا. انه نجس. يقيم وحده. خارج المحلّة يكون مقامه.
واما الثوب فاذا كان فيه ضربة برص ثوب صوف او ثوب كتان.
في السدى او اللحمة من الصوف او الكتان او في جلد او في كل مصنوع من جلد.
وكانت الضربة ضاربة الى الخضرة او الى الحمرة في الثوب او في الجلد في السدى او اللحمة او في متاع ما من جلد فانها ضربة برص فتعرض على .الكاهن.
فيرى الكاهن الضربة ويحجز المضروب سبعة ايام.
فمتى رأى الضربة في اليوم السابع اذا كانت الضربة قد امتدّت في الثوب في السدى او اللحمة او في الجلد من كل ما يصنع من جلد للعمل فالضربة برص .مفسد. انها نجسة
فيحرق الثوب او السدى او اللحمة من الصوف او الكتان او متاع الجلد الذي كانت فيه الضربة لانها برص مفسد. بالنار يحرق.
لكن ان رأى الكاهن واذا الضربة لم تمتد في الثوب في السدى او اللحمة او في متاع الجلد.
يأمر الكاهن ان يغسلوا ما فيه الضربة ويحجزه سبعة ايام ثانية.
فان رأى الكاهن بعد غسل المضروب واذا الضربة لم تغيّر منظرها ولا امتدّت الضربة فهو نجس. بالنار تحرقه. انها نخروب في جردة باطنه او ظاهره.
لكن ان رأى الكاهن واذا الضربة كامدة اللون بعد غسله يمزقها من الثوب او الجلد من السدى او اللحمة.
ثم ان ظهرت ايضا في الثوب في السدى او اللحمة او في متاع الجلد فهي مفرخة. بالنار تحرق ما فيه الضربة.
واما الثوب السدى او اللحمة او متاع الجلد الذي تغسله وتزول منه الضربة فيغسل ثانية فيطهر.
هذه شريعة ضربة البرص في ثوب الصوف او الكتان في السدى او اللحمة او في كل متاع من جلد للحكم بطهارته او نجاسته.
Закон о проказе, повеления о ней священникам.
И сказал Господь Моисею и Аарону, говоря:
когда у кого появится на коже тела его опухоль, или лишаи, или пятно, и на коже тела его сделается как бы язва проказы, то должно привести его к Аарону священнику, или к одному из сынов его, священников;
священник осмотрит язву на коже тела, и если волосы на язве изменились в белые, и язва оказывается углубленною в кожу тела его, то это язва проказы; священник, осмотрев его, объявит его нечистым.
А если на коже тела его пятно белое, но оно не окажется углубленным в кожу, и волосы на нем не изменились в белые, то священник имеющего язву должен заключить на семь дней;
в седьмой день священник осмотрит его, и если язва остается в своем виде и не распространяется язва по коже, то священник должен заключить его на другие семь дней;
в седьмой день опять священник осмотрит его, и если язва менее приметна и не распространилась язва по коже, то священник должен объявить его чистым: это лишаи, и пусть он омоет одежды свои, и будет чист.
Если же лишаи станут распространяться по коже, после того как он являлся к священнику для очищения, то он вторично должен явиться к священнику;
священник, увидев, что лишаи распространяются по коже, объявит его нечистым: это проказа.
Если будет на ком язва проказы, то должно привести его к священнику;
священник осмотрит, и если опухоль на коже бела, и волос изменился в белый, и на опухоли живое мясо,
то это застарелая проказа на коже тела его; и священник объявит его нечистым и заключит его, ибо он нечист.
Если же проказа расцветет на коже, и покроет проказа всю кожу больного от головы его до ног, сколько могут видеть глаза священника,
и увидит священник, что проказа покрыла все тело его, то он объявит больного чистым, потому что все превратилось в белое: он чист.
Когда же окажется на нем живое мясо, то он нечист;
священник, увидев живое мясо, объявит его нечистым; живое мясо нечисто: это проказа.
Если же живое мясо изменится и обратится в белое, пусть он придет к священнику;
священник осмотрит его, и если язва обратилась в белое, священник объявит больного чистым; он чист.
Если у кого на коже тела был нарыв и зажил,
и на месте нарыва появилась белая опухоль, или пятно белое или красноватое, то он должен явиться к священнику;
священник осмотрит его, и если оно окажется ниже кожи, и волос его изменился в белый, то священник объявит его нечистым: это язва проказы, она расцвела на нарыве;
если же священник увидит, что волос на ней не бел, и она не ниже кожи, и притом мало приметна, то священник заключит его на семь дней;
если она станет очень распространяться по коже, то священник объявит его нечистым: это язва;
если же пятно остается на своем месте и не распространяется, то это воспаление нарыва, и священник объявит его чистым.
Или если у кого на коже тела будет ожог, и на зажившем ожоге окажется красноватое или белое пятно,
и священник увидит, что волос на пятне изменился в белый, и оно окажется углубленным в коже, то это проказа, она расцвела на ожоге; и священник объявит его нечистым: это язва проказы;
если же священник увидит, что волос на пятне не бел, и оно не ниже кожи, и притом мало приметно, то священник заключит его на семь дней;
в седьмой день священник осмотрит его, и если оно очень распространяется по коже, то священник объявит его нечистым: это язва проказы;
если же пятно остается на своем месте и не распространяется по коже, и притом мало приметно, то это опухоль от ожога; священник объявит его чистым, ибо это воспаление от ожога.
Если у мужчины или у женщины будет язва на голове или на бороде,
и осмотрит священник язву, и она окажется углубленною в коже, и волос на ней желтоватый тонкий, то священник объявит их нечистыми: это паршивость, это проказа на голове или на бороде;
если же священник осмотрит язву паршивости и она не окажется углубленною в коже, и волос на ней не черный, то священник имеющего язву паршивости заключит на семь дней;
в седьмой день священник осмотрит язву, и если паршивость не распространяется, и нет на ней желтоватого волоса, и паршивость не окажется углубленною в коже,
то больного должно остричь, но паршивого места не остригать, и священник должен паршивого вторично заключить на семь дней;
в седьмой день священник осмотрит паршивость, и если паршивость не распространяется по коже и не окажется углубленною в коже, то священник объявит его чистым; пусть он омоет одежды свои, и будет чист.
Если же после очищения его будет очень распространяться паршивость по коже,
и священник увидит, что паршивость распространяется по коже, то священник пусть не ищет желтоватого волоса: он нечист.
Если же паршивость остается в своем виде, и показывается на ней волос черный, то паршивость прошла, он чист; священник объявит его чистым.
Если у мужчины или у женщины на коже тела их будут пятна, пятна белые,
и священник увидит, что на коже тела их пятна бледно-белые, то это лишай, расцветший на коже: он чист.
Если у кого на голове вылезли волосы, то это плешивый: он чист;
а если на передней стороне головы вылезли волосы, то это лысый: он чист.
Если же на плеши или на лысине будет белое или красноватое пятно, то на плеши его или на лысине его расцвела проказа;
священник осмотрит его, и если увидит, что опухоль язвы бела или красновата на плеши его или на лысине его, видом похожа на проказу кожи тела,
то он прокаженный, нечист он; священник должен объявить его нечистым, у него на голове язва.
У прокаженного, на котором эта язва, должна быть разодрана одежда, и голова его должна быть не покрыта, и до уст он должен быть закрыт и кричать: нечист! нечист!
Во все дни, доколе на нем язва, он должен быть нечист, нечист он; он должен жить отдельно, вне стана жилище его.
Если язва проказы будет на одежде, на одежде шерстяной, или на одежде льняной,
или на основе, или на утоке из льна или шерсти, или на коже, или на каком-нибудь изделии кожаном,
и пятно будет зеленоватое или красноватое на одежде, или на коже, или на основе, или на утоке, или на какой-нибудь кожаной вещи, – то это язва проказы: должно показать ее священнику;
священник осмотрит язву и заключит зараженное язвою на семь дней;
в седьмой день осмотрит священник зараженное, и если язва распространилась по одежде, или по основе, или по утоку, или по коже, или по какому-либо изделию, сделанному из кожи, то это проказа едкая, язва нечистая;
он должен сжечь одежду, или основу, или уток шерстяной или льняной, или какую бы то ни было кожаную вещь, на которой будет язва, ибо это проказа едкая: должно сжечь на огне.
Если же священник увидит, что язва не распространилась по одежде, или по основе, или по утоку, или по какой бы то ни было кожаной вещи,
то священник прикажет омыть то, на чем язва, и вторично заключит на семь дней;
если по омытии зараженной вещи священник увидит, что язва не изменила вида своего и не распространилась язва, то она нечиста, сожги ее на огне; это выеденная ямина на лицевой стороне или на изнанке;
если же священник увидит, что язва по омытии ее сделалась менее приметна, то священник пусть оторвет ее от одежды, или от кожи, или от основы, или от утока.
Если же она опять покажется на одежде, или на основе, или на утоке, или на какой-нибудь кожаной вещи, то это расцветающая язва: сожги на огне то, на чем язва.
Если же одежду, или основу, или уток, или какую-нибудь кожаную вещь вымоешь, и сойдет с них язва, то должно вымыть их вторично, и они будут чисты.
Вот закон о язве проказы на одежде шерстяной или льняной, или на основе и на утоке, или на какой-нибудь кожаной вещи, как объявлять ее чистою или нечистою.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible