Скрыть
14:1
14:3
14:5
14:6
14:9
14:10
14:11
14:15
14:17
14:18
14:19
14:20
14:21
14:23
14:24
14:26
14:27
14:28
14:29
14:30
14:31
14:32
14:33
14:34
14:36
14:37
14:38
14:39
14:40
14:41
14:42
14:43
14:45
14:47
14:48
14:49
14:50
14:52
14:53
14:55
14:56
14:57
Английский (NKJV)
Then the LORD spoke to Moses, saying,
«This shall be the law of the leper for the day of his cleansing: He shall be brought to the priest.
And the priest shall go out of the camp, and the priest shall examine him; and indeed, if the leprosy is healed in the leper,
then the priest shall command to take for him who is to be cleansed two living and clean birds, cedar wood, scarlet, and hyssop.
And the priest shall command that one of the birds be killed in an earthen vessel over running water.
As for the living bird, he shall take it, the cedar wood and the scarlet and the hyssop, and dip them and the living bird in the blood of the bird that was killed over the running water.
And he shall sprinkle it seven times on him who is to be cleansed from the leprosy, and shall pronounce him clean, and shall let the living bird loose in the open field.
He who is to be cleansed shall wash his clothes, shave off all his hair, and wash himself in water, that he may be clean. After that he shall come into the camp, and shall stay outside his tent seven days.
But on the seventh day he shall shave all the hair off his head and his beard and his eyebrows--all his hair he shall shave off. He shall wash his clothes and wash his body in water, and he shall be clean.
«And on the eighth day he shall take two male lambs without blemish, one ewe lamb of the first year without blemish, three-tenths of an ephah of fine flour mixed with oil as a grain offering, and one log of oil.
Then the priest who makes him clean shall present the man who is to be made clean, and those things, before the LORD, at the door of the tabernacle of meeting.
And the priest shall take one male lamb and offer it as a trespass offering, and the log of oil, and wave them as a wave offering before the LORD.
Then he shall kill the lamb in the place where he kills the sin offering and the burnt offering, in a holy place; for as the sin offering is the priest́s, so is the trespass offering. It is most holy.
The priest shall take some of the blood of the trespass offering, and the priest shall put it on the tip of the right ear of him who is to be cleansed, on the thumb of his right hand, and on the big toe of his right foot.
And the priest shall take some of the log of oil, and pour it into the palm of his own left hand.
Then the priest shall dip his right finger in the oil that is in his left hand, and shall sprinkle some of the oil with his finger seven times before the LORD.
And of the rest of the oil in his hand, the priest shall put some on the tip of the right ear of him who is to be cleansed, on the thumb of his right hand, and on the big toe of his right foot, on the blood of the trespass offering.
The rest of the oil that is in the priest́s hand he shall put on the head of him who is to be cleansed. So the priest shall make atonement for him before the LORD.
«Then the priest shall offer the sin offering, and make atonement for him who is to be cleansed from his uncleanness. Afterward he shall kill the burnt offering.
And the priest shall offer the burnt offering and the grain offering on the altar. So the priest shall make atonement for him, and he shall be clean.
«But if he is poor and cannot afford it, then he shall take one male lamb as a trespass offering to be waved, to make atonement for him, one-tenth of an ephah of fine flour mixed with oil as a grain offering, a log of oil,
and two turtledoves or two young pigeons, such as he is able to afford: one shall be a sin offering and the other a burnt offering.
He shall bring them to the priest on the eighth day for his cleansing, to the door of the tabernacle of meeting, before the LORD.
And the priest shall take the lamb of the trespass offering and the log of oil, and the priest shall wave them as a wave offering before the LORD.
Then he shall kill the lamb of the trespass offering, and the priest shall take some of the blood of the trespass offering and put it on the tip of the right ear of him who is to be cleansed, on the thumb of his right hand, and on the big toe of his right foot.
And the priest shall pour some of the oil into the palm of his own left hand.
Then the priest shall sprinkle with his right finger some of the oil that is in his left hand seven times before the LORD.
And the priest shall put some of the oil that is in his hand on the tip of the right ear of him who is to be cleansed, on the thumb of the right hand, and on the big toe of his right foot, on the place of the blood of the trespass offering.
The rest of the oil that is in the priest́s hand he shall put on the head of him who is to be cleansed, to make atonement for him before the LORD.
And he shall offer one of the turtledoves or young pigeons, such as he can afford--
such as he is able to afford, the one as a sin offering and the other as a burnt offering, with the grain offering. So the priest shall make atonement for him who is to be cleansed before the LORD.
This is the law for one who had a leprous sore, who cannot afford the usual cleansing.»
And the LORD spoke to Moses and Aaron, saying:
«When you have come into the land of Canaan, which I give you as a possession, and I put the leprous plague in a house in the land of your possession,
and he who owns the house comes and tells the priest, saying, «It seems to me that there is some plague in the house,́
then the priest shall command that they empty the house, before the priest goes into it to examine the plague, that all that is in the house may not be made unclean; and afterward the priest shall go in to examine the house.
And he shall examine the plague; and indeed if the plague is on the walls of the house with ingrained streaks, greenish or reddish, which appear to be deep in the wall,
then the priest shall go out of the house, to the door of the house, and shut up the house seven days.
And the priest shall come again on the seventh day and look; and indeed if the plague has spread on the walls of the house,
then the priest shall command that they take away the stones in which is the plague, and they shall cast them into an unclean place outside the city.
And he shall cause the house to be scraped inside, all around, and the dust that they scrape off they shall pour out in an unclean place outside the city.
Then they shall take other stones and put them in the place of those stones, and he shall take other mortar and plaster the house.
«Now if the plague comes back and breaks out in the house, after he has taken away the stones, after he has scraped the house, and after it is plastered,
then the priest shall come and look; and indeed if the plague has spread in the house, it is an active leprosy in the house. It is unclean.
And he shall break down the house, its stones, its timber, and all the plaster of the house, and he shall carry them outside the city to an unclean place.
Moreover he who goes into the house at all while it is shut up shall be unclean until evening.
And he who lies down in the house shall wash his clothes, and he who eats in the house shall wash his clothes.
«But if the priest comes in and examines it, and indeed the plague has not spread in the house after the house was plastered, then the priest shall pronounce the house clean, because the plague is healed.
And he shall take, to cleanse the house, two birds, cedar wood, scarlet, and hyssop.
Then he shall kill one of the birds in an earthen vessel over running water;
and he shall take the cedar wood, the hyssop, the scarlet, and the living bird, and dip them in the blood of the slain bird and in the running water, and sprinkle the house seven times.
And he shall cleanse the house with the blood of the bird and the running water and the living bird, with the cedar wood, the hyssop, and the scarlet.
Then he shall let the living bird loose outside the city in the open field, and make atonement for the house, and it shall be clean.
«This is the law for any leprous sore and scale,
for the leprosy of a garment and of a house,
for a swelling and a scab and a bright spot,
to teach when it is unclean and when it is clean. This is the law of leprosy.»
Церковнославянский (рус)
И рече́ Госпо́дь къ Моисе́ю, глаго́ля:
се́й зако́нъ прокаже́н­ному, въ о́ньже де́нь а́ще очи́стит­ся, и при­­веде́т­ся къ жерцу́:
и да изы́детъ жре́цъ внѣ́ полка́, и у́зритъ жре́цъ, и се́, исцѣлѣ́ я́зва прокаже́нiя от­ прокаже́н­наго:
и повели́тъ жре́цъ, да во́змут­ся очище́н­ному два́ пти́чища жи́ва чи́ста и дре́во ке́дрово, и соска́на червлени́ца и иссо́пъ:
и повели́тъ жре́цъ, да зако́лютъ пти́чище еди́но въ сосу́дъ гли́нянъ, надъ водо́ю живо́ю,
и живо́е пти́чище да во́зметъ, и дре́во ке́дрово и соска́ну червлени́цу и иссо́пъ, и да омо́читъ и́хъ и пти́чище живо́е въ кро́ви закла́наго пти́чища надъ водо́ю живо́ю:
и да воскропи́тъ на очи́стив­шагося от­ прокаже́нiя седми́жды, и чи́стъ бу́детъ: и да от­пу́ститъ пти́чище живо́е на по́ле:
и да испере́тъ очи́стивыйся ри́зы своя́ и да остриже́тъ вся́ власы́ своя́ и да измы́ет­ся водо́ю, и чи́стъ бу́детъ: и по си́хъ да вни́детъ въ по́лкъ и да пребу́детъ внѣ́ до́му сво­его́ се́дмь дні́й.
И бу́детъ въ де́нь седмы́й, обрі́ют­ся вси́ власы́ его́, глава́ его́ и брада́ и бро́ви, и вся́къ вла́съ его́ да обрі́ет­ся: и да измы́етъ ри́зы своя́, и да омы́ет­ся тѣ́ло его́ водо́ю, и чи́стъ бу́детъ.
И въ де́нь осмы́й да во́зметъ два́ а́гнца единолѣ́тна непоро́чна и о́вцу еди́ну единолѣ́тну непоро́чну, и три́ десяти́ны муки́ пшени́чны на же́ртву смѣ́шаныя съ еле́емъ и мѣ́ру еле́а еди́ну:
и да поста́витъ жре́цъ очища́яй человѣ́ка очища́емаго и сiя́ предъ Го́сподемъ, у две́рiй ски́нiи свидѣ́нiя:
и во́зметъ жре́цъ а́гнца еди́наго и при­­веде́тъ его́ преступле́нiя ра́ди, и ча́шу еле́а, и от­лучи́тъ я́ жре́цъ во от­луче́нiе предъ Го́сподемъ:
и зако́лютъ а́гнца на мѣ́стѣ, идѣ́же закала́ютъ всесожже́нiя и я́же грѣха́ ра́ди, на мѣ́стѣ свя́тѣ: е́сть бо е́же грѣха́ ра́ди, я́коже и преступле́нiя ра́ди е́сть жерцу́: свята́я святы́хъ су́ть:
и во́зметъ жре́цъ от­ кро́ве я́же преступле́нiя ра́ди, и воз­ложи́тъ жре́цъ на обу́шiе у́ха очища́емаго десна́го, и на кра́й руки́ его́ десны́я, и на кра́й ноги́ его́ десны́я:
и взе́мъ жре́цъ от­ ча́ши еле́а, воз­лiе́тъ на ру́ку лѣ́вую свою́:
и да омо́читъ жре́цъ пе́рстъ сво́й десны́й въ еле́й, и́же е́сть въ руцѣ́ его́ лѣ́вѣй, и да воскропи́тъ от­ еле́а пе́рстомъ седми́жды предъ Го́сподемъ:
оста́в­шiйся же еле́й, и́же въ руцѣ́ его́, да воз­ложи́тъ жре́цъ на обу́шiе у́ха очища́емаго десна́го, и на кра́й руки́ его́ десны́я, и на кра́й ноги́ его́ десны́я, на мѣ́сто кро́ве я́же преступле́нiя ра́ди:
оста́в­шiйся же еле́й, и́же въ руцѣ́ жерца́, да воз­ложи́тъ жре́цъ на главу́ очище́н­ному: и помо́лит­ся о не́мъ жре́цъ предъ Го́сподемъ:
и сотвори́тъ жре́цъ е́же грѣха́ ра́ди, и помо́лит­ся жре́цъ от­ очища́ющемся от­ грѣха́ сво­его́: и по се́мъ зако́летъ жре́цъ всесожже́нiе:
и воз­несе́тъ жре́цъ всесожже́нiе и же́ртву на олта́рь предъ Го́сподемъ, и помо́лит­ся о не́мъ жре́цъ, и очи́стит­ся.
А́ще же убо́гъ е́сть, и рука́ его́ не дости́гнетъ, да во́зметъ а́гнца единолѣ́тнаго еди́наго, въ о́ньже преступи́лъ на от­луче́нiе, я́ко помоли́тися о не́мъ, и десяти́ну муки́ пшени́чны смѣ́шаны съ еле́емъ въ же́ртву, и ча́шу еле́а еди́ну,
и два́ го́рличища, или́ два́ птенца́ голуби́на, ели́ка обрѣ́те рука́ его́, и да бу́детъ еди́нъ грѣха́ ра́ди, и другі́й во всесожже́нiе:
и да при­­несе́тъ я́ въ де́нь осмы́й, во е́же очи́стити его́, къ жерцу́, предъ две́ри ски́нiи свидѣ́нiя предъ Го́спода:
и взе́мъ жре́цъ а́гнца и́же преступле́нiя ра́ди, и ча́шу еле́а, воз­ложи́тъ я́ воз­ложе́нiе предъ Го́сподемъ,
и зако́летъ а́гнца и́же преступле́нiя ра́ди, и во́зметъ жре́цъ от­ кро́ве я́же преступле́нiя ра́ди, и воз­ложи́тъ на обу́шiе у́ха очища́емаго десна́го, и на кра́й руки́ его́ десны́я, и на кра́й ноги́ его́ десны́я:
и от­ еле́а воз­лiе́тъ жре́цъ на ру́ку свою́ лѣ́вую,
и воскропи́тъ жре́цъ пе́рстомъ сво­и́мъ десны́мъ от­ еле́а, и́же въ руцѣ́ его́ лѣ́вѣй, седми́жды предъ Го́сподемъ:
и воз­ложи́тъ жре́цъ от­ еле́а су́щаго въ руцѣ́ его́ на обу́шiе у́ха очища́емаго десна́го, и на кра́й руки́ его́ десны́я, и на кра́й ноги́ его́ десны́я, на мѣ́стѣ кро́ве я́же преступле́нiя ра́ди:
оста́в­шееся же от­ еле́а, е́же е́сть въ руцѣ́ жерца́, да воз­ложи́тъ на главу́ очи́стив­шемуся: и помо́лит­ся о не́мъ жре́цъ предъ Го́сподемъ,
и сотвори́тъ еди́ну от­ го́рлицъ, или́ от­ птенце́въ голуби́ныхъ, я́коже обрѣ́те рука́ его́,
еди́ну грѣха́ ра́ди, и другу́ю во всесожже́нiе съ же́ртвою: и помо́лит­ся жре́цъ о очища́емѣмъ предъ Го́сподемъ.
Се́й зако́нъ въ не́мже е́сть я́зва прокаже́нiя, и не обрѣта́ющему руко́ю во очище́нiе свое́.
И рече́ Госпо́дь къ Моисе́ю и Ааро́ну, глаго́ля:
егда́ вни́дете въ зе́млю Ханаа́нску, ю́же А́зъ даю́ ва́мъ въ при­­тяжа́нiе, и да́мъ я́зву прокаже́нiя въ домѣ́хъ земли́ при­­тяжа́н­ныя ва́мъ:
и прiи́детъ, его́же до́мъ, и повѣ́сть жерцу́ глаго́ля: а́ки я́зва явля́ет­ся въ дому́ мо­е́мъ.
И повели́тъ жре́цъ испраздни́ти сосу́ды до́му, пре́жде не́же вни́ти жерцу́ ви́дѣти я́зву, и да не бу́дутъ нечи́ста вся́ я́же въ дому́. По си́хъ же вни́детъ жре́цъ согля́дати до́мъ:
и у́зритъ жре́цъ я́зву, и се́, я́зва на стѣна́хъ до́му удо́лiя зеленѣ́ющаяся или́ червленѣ́ющаяся, и обли́чiе и́хъ худѣ́е стѣ́нъ:
изше́дъ жре́цъ изъ до́му къ две́ремъ до́му, и от­лучи́тъ жре́цъ до́мъ на се́дмь дні́й.
И воз­врати́т­ся жре́цъ въ седмы́й де́нь, и у́зритъ до́мъ, и се́, разсы́пася я́зва по стѣна́мъ до́му:
и повели́тъ жре́цъ, да изъи́мутъ ка́менiе, на ни́хже е́сть я́зва, и да изнесу́тъ е́ во́нъ изъ гра́да на мѣ́сто нечи́сто:
и да постру́жутъ извнутри́ до́мъ о́крестъ, и изсы́плютъ пе́рсть состро́ганую внѣ́ гра́да на мѣ́сто нечи́сто:
и да во́змутъ ка́менiе и́но остро́гано, и вло́жатъ я́ вмѣ́сто ка́менiя: и пе́рсть и́ну да во́змутъ, и пома́жутъ до́мъ.
А́ще же па́ки на́йдетъ я́зва, и яви́т­ся въ дому́ по изнесе́нiи ка́менiя и по острога́нiи до́му и по пома́занiи,
и вни́детъ жре́цъ, и у́зритъ: а́ще разсы́пася я́зва въ дому́, прокаже́нiе пребыва́ющее е́сть въ дому́, нечи́стъ е́сть:
и разоря́тъ до́мъ, и древа́ его́ и ка́менiе его́ и всю́ пе́рсть до́му изнесу́тъ внѣ́ гра́да, на мѣ́сто нечи́сто.
И входя́й въ до́мъ вся́ дни́, въ ня́же е́сть от­луче́нъ, нечи́стъ бу́детъ до ве́чера:
и спя́й въ дому́ да испере́тъ ри́зы своя́ и нечи́стъ бу́детъ до ве́чера: и яды́й въ дому́ да испере́тъ ри́зы своя́ и нечи́стъ бу́детъ до ве́чера.
А́ще же при­­ше́дый вни́детъ жре́цъ, и уви́дитъ: и се́, разсы́панiемъ не разсы́пася я́зва въ дому́ но пома́занiи до́му, да очи́ститъ жре́цъ до́мъ, я́ко исцѣлѣ́ я́зва:
и во́зметъ очи́стити до́мъ, два́ пти́чища жи́ва чи́ста и дре́во ке́дрово, и соска́ну червлени́цу и иссо́пъ:
и да зако́летъ пти́чище еди́но въ сосу́дъ гли́нянъ надъ водо́ю живо́ю:
и во́зметъ дре́во ке́дрово и соска́нiе червле́ное, и иссо́пъ и пти́чище живо́е, и да омо́читъ е́ въ кро́вь пти́чища закла́наго надъ водо́ю живо́ю, и да окропи́тъ и́ми въ дому́ седми́жды:
и очи́ститъ до́мъ кро́вiю пти́чищною и водо́ю живо́ю, и пти́чищемъ живы́мъ и дре́вомъ ке́дровымъ, и иссо́помъ и соска́ною червлени́цею:
и да от­пу́ститъ пти́чище живо́е внѣ́ гра́да на по́ле и помо́лит­ся о до́мѣ, и чи́стъ бу́детъ.
Се́й зако́нъ о вся́кой я́звѣ прокаже́нiя и вре́да,
и прокаже́нiя ри́зы и до́му,
и стру́па, и зна́менiя, и блеща́щагося,
и повѣ́дати въ о́ньже де́нь нечи́сто, и въ о́ньже де́нь очи́стит­ся: се́й зако́нъ прокаже́нiя.
Таджикский
Ва Парвардигор ба Мусо сухан ронда, гуфт:
«Ин аст қонун дар бораи махавӣ, дар рӯзе ки вай пок эълон карда мешавад: вай бояд назди коҳин оварда шавад.
Ва коҳин аз бошишгоҳ берун меравад, ва коҳин мебинад, ва инак, махавӣ аз доғи махав шифо ёфтааст;
Ва коҳин мефармояд, ки барои шахси покшаванда ду паррандаи зиндаи пок, ва чӯби арз, ва риштаи қирмизӣ, ва зуфо бигиранд.
Ва коҳин мефармояд, ки як паррандаро бар зарфи сафолин, бар оби равон бикушанд.
Аммо паррандаи зиндаро ӯ бо чӯби арз ва риштаи қирмизӣ ва зуфо мегирад, ва онҳоро бо паррандаи зинда дар хуни паррандае ки бар оби равон кушта шудааст, меғӯтонад.
Ва бар касе ки аз махав пок мешавад, ҳафт бор мепошад, ва вайро пок эълон мекунад, ва паррандаи зиндаро ба саҳро сар медиҳад.
Ва покшаванда либосҳояшро мешӯяд, ва тамоми мӯи худро метарошад, ва дар об ғусл мекунад, ва пок мешавад; ва баъд аз он ба бошишгоҳ меояд, ва ҳафт рӯз берун аз хаймаи худ зиндагӣ мекунад.
Ва дар рӯзи ҳафтум тамоми мӯи худро метарошад, сари худ ва риши худ ва абрувони худ ва тамоми мӯи худро метарошад; ва либосҳои худро мешӯяд, ва бадани худро дар об ғусл медиҳад, ва пок мешавад.
Ва дар рӯзи ҳаштум ду барраи беайб, ва як меши яксолаи беайб, ва се даҳяк орди маҳини бо равған омехта барои ҳадияи ордӣ, ва як лӯҷ равған мегирад.
Ва коҳини поккунанда шахси покшавандаро бо ин чизҳо ба ҳузури Парвардигор назди дари хаймаи ҷомеъ мегузорад.
Ва коҳин як барраро мегирад, ва онро бо як луҷ равған барои қурбонии ҷурм тақдим менамояд, ва онҳоро ҳамчун ҳадияи ҷунбониданӣ ба ҳузури Парвардигор меҷунбонад.
Ва барраро дар маконе ки қурбонии гуноҳ ва қурбонии сӯхтаниро забҳ мекунанд, яъне дар макони пок забҳ менамояд; зеро ки ин қурбонии ҷурм мисли қурбонии гуноҳ аз они коҳин аст; ин поки покҳост.
Ва коҳин аз хуни қурбонии ҷурм мегирад, ва коҳин онро бар нармаи гӯши рости шахси покшаванда ва бар нарангушти дасти рости вай, ва бар нарангушти пои рости вай мемолад.
Ва коҳин қадаре аз лӯҷи равған гирифта, бар кафи дасти чапи худ мерезад.
Ва коҳин ангушти рости худро дар равғане ки дар кафи дасти чапи ӯст, меғӯтонад, ва аз равған бо ангушти худ ҳафт бор ба ҳузури Парвардигор мепошад.
Ва аз бақияи равғане ки дар кафи дасти ӯст, коҳин ба нармаи гӯши рости шахси покшаванда, ва ба нарангушти дасти рости вай, ва ба нарангушти пои рости вай, болои хуни қурбонии ҷурм мемолад.
Ва бақияи равғанеро, ки дар кафи дасти коҳин аст, ба сари шахси покшаванда мемолад, ва коҳин вайро ба ҳузури Парвардигор кафорат менамояд.
Ва коҳин қурбонии гуноҳро тақдим. мекунад, ва покшавандаро аз нопокии вай кафорат менамояд; ва баъд қурбонии сӯхтаниро забҳ мекунад.
Ва коҳин қурбонии сӯхтанӣ ва ҳадияи ордиро бар қурбонгоҳ мегузорад; ва коҳин вайро кафорат менамояд, ва вай пок мешавад.
Ва агар вай камбағал буда, ин чизҳо барояш дастрас набошад, бигзор як барра барои қурбонии ҷурм бигирад, то ҷунбонида шавад ва вайро кафорат намояд, ва як даҳяк орди маҳини бо равған омехта барои ҳадияи ордӣ бигирад, ва як лӯҷ равған,
Ва ду фохта, ё ду чӯҷаи кабӯтар, ки барояш дастрас бошад: яке қурбонии гуноҳ ва дигаре қурбонии сӯхтанӣ хоҳад буд.
Ва онҳоро дар рузи ҳаштуми покшавии худ назди коҳин, ба дари хаймаи ҷомеъ, ба ҳузури Парвардигор биёрад.
Ва коҳин барраи қурбонии ҷурм ва лӯҷи равғанро мегирад, ва коҳин онҳоро ҳамчун ҳадияи ҷунбониданӣ ба ҳузури Парвардигор меҷунбонад.
Ва барраи қурбонии ҷурмро забҳ мекунад; ва коҳин аз хуни қурбонии ҷурм гирифта, ба нармаи гӯши рости шахси покшаванда, ва ба нарангушти дасти рости вай, ва ба нарангушти пои рости вай мемолад.
Ва коҳин аз равған ба кафи дасти чапи худ мерезад.
Ва коҳин аз равғане ки дар кафи дасти чапи ӯст, бо ангушти рости худ ҳафт бор ба ҳузури Парвардигор мепошад.
Ва коҳин аз равғане ки дар кафи ӯст, ба нармаи гӯши рости шахси покшаванда, ва ба нарангушти дасти рости вай, ва ба нарангушти пои рости вай, бар ҷои хуни қурбонии ҷурм мемолад.
Ва бақияи равғанеро, ки дар кафи коҳин аст, ба сари шахси покшаванда мемолад, то ки вайро ба ҳузури Парвардигор кафорат намояд.
Ва яке аз фохтаҳо ё чӯҷаҳои кабӯтарро, ки барояш дастрас бошад, тақдим менамояд, –
Яъне аз он чи барояш дастрас бошад, якеро барои қурбонии гуноҳ ва дигареро барои қурбонии сӯхтанӣ бо якҷоягии хадияи ордӣ; ва коҳин покшавандаро ба ҳузури Парвардигор кафорат менамояд.
Ин аст қонун дар бораи шахсе ки доғи махав дорад, ва дороии вай барои пок шуданаш ғайрикофист».
Ва Парвардигор ба Мусо ва Ҳорун сухан ронда, гуфт:
«Вақте ки ба замини Канъон, ки онро Ман ба соҳибияти шумо медиҳам, дохил шавед, ва Ман доғи балои махавро ба хонае дар замини мулки шумо бифиристам,
Пас, соҳиби он хона бояд назди коҳин омада, бигӯяд: ́Дар хона чизе мисли доғ балои махав ба назар менамояд́.
Ва коҳин мефармояд, ки хонаро холӣ кунанд, пеш аз он ки коҳин барои дидани он доғ бало биёяд, то ки ҳар он чи дар хона аст, нопок нашавад; ва баъд коҳин барои дидани хона меояд.
Ва ӯ доғро балоро мебинад, ва инак, доғ бало бар деворҳои хона аз чуқурчаҳои сабзтоб ё сурхтоб иборат аст, ва намудашон аз девор пасттар аст;
Ва коҳин аз хона ба дари хона мебарояд, ва хонаро ҳафтрӯза мебандад.
Ва дар рӯзи ҳафтум коҳин омада, мебинад, ва инак, доғ бало бар деворҳои хона паҳн шудааст;
Ва коҳин мефармояд, ки сангҳоеро, ки доғ бало бар онҳост, канда гиранд, ва онҳоро берун аз шаҳр, дар макони нопоке партоянд,
Ва андоваи хонаро аз дарун гирдогирд битарошанд, ва хокеро, ки тарошидаанд, берун аз шаҳр, дар макони нопоке бирезанд,
Ва сангҳои дигаре гирифта, ба ҷои он сангҳо бимонанд, ва хоки дигаре гирифта, хонаро андова кунанд.
Ва агар доғ бало аз нав пайдо шуда, баъд аз канда гирифтани сангҳо, ва баъд аз тарошидани андоваи хона, ва баъд аз андова кардани он боз дар хона паҳн шавад,
Пас, коҳин омада, мебинад, ва инак, доғ бало дар хона паҳн шудааст, – ин махави фосид аст дар хона; ва он нопок аст.
Ин хонаро бояд вайрон карда, сангҳояш, ва чӯбҳояш, ва тамоми хоки хонаро берун аз шаҳр, дар макони нопоке бароранд.
Ва ҳар кӣ ба ин хона дар тамоми айёме ки он баста аст, дохил шавад, то шом нопок хоҳад буд.
Ва ҳар кӣ дар ин хона бихобад, бояд либосҳои худро бишӯяд, ва ҳар кӣ дар ин хона чизе бихӯрад, бояд либосҳои худро бишӯяд.
Ва агар коҳин омада бубинад, ва инак, доғ баъд аз андова кардани хона паҳн нашудааст, – коҳин хонаро пок эълон мекунад, зеро ки доғ бартараф шудааст.
Ва ӯ барои пок кардани хона ду парранда, ва чӯби арз, ва риштаи қирмизӣ, ва зуфо мегирад,
Ва як паррандаро бар зарфи сафолин, бар оби равон мекушад;
Ва чӯби арз, ва зуфо, ва риштаи қирмизӣ, ва паррандаи зиндаро мегирад, ва онҳоро дар хуни паррандае ки бароби равон кушта шудааст, меғӯтонад, ва бар хона ҳафт бор мепошад;
Ва хонаро бо хуни паранда, ва бо оби равон, ва бо паррандаи зинда, ва бо чӯби арз, ва бо зуфо, ва бо риштаи қирмизӣ пок мекунад,
Ва паррандаи зиндаро берун аз шаҳр, ба саҳро сар медиҳад, ва хонаро кафорат менамояд, ва он пок хоҳад буд».
Ин аст қонун дар бораи ҳар доғи махав ва дар бораи калӣ,
Ва дар бораи махави либос ва хона,
Ва дар бораи варам, ва дар бораи хушкӣ, ва дар бораи доғи равшан, –
Барои таълим додани он ки кадом вақт ин нопок аст, ва кадом вақт ин пок аст. Ин аст қонун дар бораи махав.

Жертвы за очищение от проказы.
И сказал Господь Моисею, говоря:
вот закон о прокаженном, когда надобно его очистить: приведут его к священнику;
священник выйдет вон из стана, и если священник увидит, что прокаженный исцелился от болезни прокажения,
то священник прикажет взять для очищаемого двух птиц живых чистых, кедрового дерева, червленую нить и иссопа,
и прикажет священник заколоть одну птицу над глиняным сосудом, над живою водою;
а сам он возьмет живую птицу, кедровое дерево, червленую нить и иссоп, и омочит их и живую птицу в крови птицы заколотой над живою водою,
и покропит на очищаемого от проказы семь раз, и объявит его чистым, и пустит живую птицу в поле.
Очищаемый омоет одежды свои, острижет все волосы свои, омоется водою, и будет чист; потом войдет в стан и пробудет семь дней вне шатра своего;
в седьмой день обреет все волосы свои, голову свою, бороду свою, брови глаз своих, все волосы свои обреет, и омоет одежды свои, и омоет тело свое водою, и будет чист;
в восьмой день возьмет он двух овнов [однолетних] без порока, и одну овцу однолетнюю без порока, и три десятых части ефы пшеничной муки, смешанной с елеем, в приношение хлебное, и один лог елея;
священник очищающий поставит очищаемого человека с ними пред Господом у входа скинии собрания;
и возьмет священник одного овна, и представит его в жертву повинности, и лог елея, и принесет это, потрясая пред Господом;
и заколет овна на том месте, где заколают жертву за грех и всесожжение, на месте святом, ибо сия жертва повинности, подобно жертве за грех, принадлежит священнику: это великая святыня;
и возьмет священник крови жертвы повинности, и возложит священник на край правого уха очищаемого и на большой палец правой руки его и на большой палец правой ноги его;
и возьмет священник из лога елея и польет на левую свою ладонь;
и омочит священник правый перст свой в елей, который на левой ладони его, и покропит елеем с перста своего семь раз пред лицем Господа;
оставшийся же елей, который на ладони его, возложит священник на край правого уха очищаемого, на большой палец правой руки его и на большой палец правой ноги его, на места, где кровь жертвы повинности;
а остальной елей, который на ладони священника, возложит он на голову очищаемого, и очистит его священник пред лицем Господа.
И совершит священник жертву за грех, и очистит очищаемого от нечистоты его; после того заколет жертву всесожжения;
и возложит священник всесожжение и приношение хлебное на жертвенник; и очистит его священник, и он будет чист.
Если же он беден и не имеет достатка, то пусть возьмет одного овна в жертву повинности для потрясания, чтоб очистить себя, и одну десятую часть ефы пшеничной муки, смешанной с елеем, в приношение хлебное, и лог елея,
и двух горлиц или двух молодых голубей, что достанет рука его, одну из птиц в жертву за грех, а другую во всесожжение;
и принесет их в восьмой день очищения своего к священнику ко входу скинии собрания, пред лице Господа;
священник возьмет овна жертвы повинности и лог елея, и принесет это священник, потрясая пред Господом;
и заколет овна в жертву повинности, и возьмет священник крови жертвы повинности, и возложит на край правого уха очищаемого и на большой палец правой руки его и на большой палец правой ноги его;
и нальет священник елея на левую свою ладонь,
и елеем, который на левой ладони его, покропит священник с правого перста своего семь раз пред лицем Господним;
и возложит священник елея, который на ладони его, на край правого уха очищаемого, на большой палец правой руки его и на большой палец правой ноги его, на места, где кровь жертвы повинности;
а остальной елей, который на ладони священника, возложит он на голову очищаемого, чтоб очистить его пред лицем Господа;
и принесет одну из горлиц или одного из молодых голубей, что достанет рука очищаемого,
из того, что достанет рука его, одну птицу в жертву за грех, а другую во всесожжение, вместе с приношением хлебным; и очистит священник очищаемого пред лицем Господа.
Вот закон о прокаженном, который во время очищения своего не имеет достатка.
И сказал Господь Моисею и Аарону, говоря:
когда войдете в землю Ханаанскую, которую Я даю вам во владение, и Я наведу язву проказы на домы в земле владения вашего,
тогда тот, чей дом, должен пойти и сказать священнику: у меня на доме показалась как бы язва.
Священник прикажет опорожнить дом, прежде нежели войдет священник осматривать язву, чтобы не сделалось нечистым все, что в доме; после сего придет священник осматривать дом.
Если он, осмотрев язву, увидит, что язва на стенах дома состоит из зеленоватых или красноватых ямин, которые окажутся углубленными в стене,
то священник выйдет из дома к дверям дома и запрет дом на семь дней.
В седьмой день опять придет священник, и если увидит, что язва распространилась по стенам дома,
то священник прикажет выломать камни, на которых язва, и бросить их вне города на место нечистое;
а дом внутри пусть весь оскоблят, и обмазку, которую отскоблят, высыпят вне города на место нечистое;
и возьмут другие камни, и вставят вместо тех камней, и возьмут другую обмазку, и обмажут дом.
Если язва опять появится и будет цвести на доме после того, как выломали камни и оскоблили дом и обмазали,
то священник придет и осмотрит, и если язва на доме распространилась, то это едкая проказа на доме, нечист он;
должно разломать сей дом, и камни его и дерево его и всю обмазку дома вынести вне города на место нечистое;
кто входит в дом во все время, когда он заперт, тот нечист до вечера;
и кто спит в доме том, тот должен вымыть одежды свои [и нечист будет до вечера]; и кто ест в доме том, тот должен вымыть одежды свои [и нечист будет до вечера].
Если же священник придет и увидит, что язва на доме не распространилась после того, как обмазали дом, то священник объявит дом чистым, потому что язва прошла.
И чтобы очистить дом, возьмет он две птицы, кедрового дерева, червленую нить и иссопа,
и заколет одну птицу над глиняным сосудом, над живою водою;
и возьмет кедровое дерево и иссоп, и червленую нить и живую птицу, и омочит их в крови птицы заколотой и в живой воде, и покропит дом семь раз;
и очистит дом кровью птицы и живою водою, и живою птицею и кедровым деревом, и иссопом и червленою нитью;
и пустит живую птицу вне города в поле и очистит дом, и будет чист.
Вот закон о всякой язве проказы и о паршивости,
и о проказе на одежде и на доме,
и об опухоли, и о лишаях, и о пятнах, –
56чтобы указать, когда это нечисто и когда чисто. Вот закон о проказе.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible