Скрыть
21:3
21:4
21:6
21:9
21:14
21:15
21:16
21:16-17
21:19
21:20
21:21
21:22
21:24
Церковнославянский (рус)
И рече́ Госпо́дь къ Моисе́ю, глаго́ля: рцы́ жерце́мъ сыно́мъ Ааро́нимъ, и рече́ши и́мъ: надъ душа́ми да не оскверня́т­ся въ язы́цѣ сво­е́мъ,
но ра́звѣ въ дому́ бли́жняго сво­его́, надъ отце́мъ и ма́терiю, и сына́ми и дще́рьми, надъ бра́томъ
и надъ сестро́ю сво­е́ю дѣ́вою, я́же е́сть бли́жняя ему́, не дана́ му́жу, надъ си́ми да оскверня́т­ся:
да не оскверни́т­ся внеза́пу въ лю́дехъ сво­и́хъ, во оскверне́нiе свое́.
И да не обрі́ете главы́ по ме́ртвѣмъ, и обли́чiя брады́ да не обрі́ютъ, и на пло́техъ сво­и́хъ да не сотворя́тъ я́звъ:
свя́ти да бу́дутъ Бо́гу сво­ему́ и не оскверня́тъ и́мене Бо́га сво­его́: же́ртвы бо Госпо́дни да́ры Бо́га сво­его́ са́ми при­­но́сятъ, и бу́дутъ свя́ти.
Жены́ блудни́цы и оскверне́ны да не по́ймутъ, и жены́ изгна́ныя от­ му́жа ея́ да не по́ймутъ: я́ко свя́ти су́ть Го́споду Бо́гу сво­ему́:
и да освяти́ши его́: да́ры Го́спода Бо́га ва́­шего се́й при­­но́ситъ, свя́тъ бу́детъ: я́ко свя́тъ А́зъ е́смь Госпо́дь Бо́гъ ва́шъ освяща́я и́хъ.
И дще́рь человѣ́ка жерца́ а́ще оскверни́т­ся, е́же соблуди́ти, и́мя отца́ сво­его́ сiя́ оскверня́етъ: огне́мъ да сожже́т­ся.
И жре́цъ вели́кiй от­ бра́тiй сво­и́хъ, ему́же воз­лiя́нъ на главу́ еле́й пома́занiя, и соверше́н­ный, е́же облачи́тися въ ри́зы, главы́ да не от­кры́етъ, и ри́зъ сво­и́хъ да не раздере́тъ,
и ко вся́кой души́ уме́ршей да не прiи́детъ: надъ отце́мъ сво­и́мъ и надъ ма́терiю сво­е́ю да не оскверни́т­ся,
и от­ святы́хъ да не изы́детъ, и да не оскверни́тъ и́мене свята́го Бо́га сво­его́, я́ко святы́й еле́й пома́занiя Бо́га его́ на не́мъ: А́зъ Госпо́дь.
Се́й въ жену́ дѣ́ву от­ ро́да сво­его́ да по́йметъ:
вдови́цы же и изгна́ныя, и оскверне́ныя и блудни́цы, си́хъ да не по́йметъ: но дѣви́цу от­ пле́мене сво­его́ да по́йметъ въ жену́:
и да не оскверни́тъ сѣ́мене сво­его́ въ лю́дехъ сво­и́хъ: А́зъ Госпо́дь Бо́гъ освяща́яй его́.
И рече́ Госпо́дь къ Моисе́ю, глаго́ля:
рцы́ ко Ааро́ну, глаго́ля: человѣ́къ от­ ро́да тво­его́ въ ро́дѣхъ ва́шихъ, а́ще ко́­ему бу́детъ на не́мъ поро́къ, да не при­­сту́питъ при­­носи́ти да́ры Бо́га сво­его́:
вся́къ человѣ́къ, ему́же а́ще бу́детъ на не́мъ поро́къ, да не при­­сту́питъ: человѣ́къ слѣ́пъ, или́ хро́мъ, или́ корно́сый, или́ ухорѣ́занъ,
или́ человѣ́къ, ему́же е́сть сокруше́нiе руки́ или́ сокруше́нiе ноги́,
или́ горба́тъ, или́ гно­еточи́въ очи́ма, или́ бѣльмоо́ченъ, или́ человѣ́къ, на не́мже су́ть кра́сты ди́вiя, или́ лишаи́, или́ единоя́трный:
вся́къ, ему́же а́ще бу́детъ на не́мъ поро́къ от­ сѣ́мене Ааро́на жерца́, да не при­­сту́питъ при­­нести́ же́ртвъ Бо́гу тво­ему́, зане́ поро́къ на не́мъ: даро́въ Бо́жiихъ да не при­­сту́питъ при­­носи́ти:
да́ры Бо́га сво­его́ свята́я святы́хъ, и от­ святы́хъ да снѣ́стъ:
оба́че къ завѣ́сѣ да не при­­сту́питъ, и ко олтарю́ да не при­­бли́жит­ся, я́ко поро́къ и́мать: и да не оскверни́тъ святи́лища Бо́га сво­его́, я́ко А́зъ Госпо́дь освяща́яй и́хъ.
И глаго́ла Моисе́й ко Ааро́ну и сыно́мъ его́, и ко всѣ́мъ сыно́мъ Изра́илевымъ.
Латинский (Nova Vulgata)
Dixit quoque Dominus ad Moysen: «Loquere ad sacer dotes filios Aaron et dices eis: Ne contaminetur sacerdos in mortibus civium suorum,
nisi tantum in consanguineis propinquis, id est super matre et patre et filio ac filia, fratre quoque
et sorore virgine propinqua, quae non est nupta viro; in ipsa contaminabitur.
Non contaminabitur ut maritus in cognatis suis, ne profanetur.
Non radent caput nec barbam neque in carne sua facient incisuras.
Sancti erunt Deo suo et non polluent nomen eius: incensa enim Domini et panem Dei sui offerunt et ideo sancti erunt.
Scortum et oppressam non ducent uxorem nec eam, quae repudiata est a marito, quia consecratus est Deo suo.
Et sanctificabis eum, quia panem Dei sui offert. Sit ergo sanctus tibi, quia ego sanctus sum, Dominus, qui sanctifico vos.
Sacerdotis filia, si profanaverit se stupro, profanat nomen patris sui; flammis exuretur.
Sacerdos maximus inter fratres suos, super cuius caput fusum est unctionis oleum, et cuius manus in sacerdotio consecratae sunt, vestitusque est sanctis vestibus, comam suam non excutiet, vestimenta non scindet
et ad omnem mortuum non ingredietur omnino; super patre quoque suo et matre non contaminabitur.
Nec egredietur de sanctuario, ne polluat sanctuarium Domini, quia consecratus est oleo unctionis Dei sui. Ego Dominus.
Virginem ducet uxorem;
viduam et repudiatam et oppressam atque meretricem non accipiet, sed virginem de cognatis suis ducet uxorem.
Ne profanet stirpem suam inter cognatos suos, quia ego Dominus, qui sanctifico eum».
Locutusque est Dominus ad Moysen dicens:
«Loquere ad Aaron: Homo de semine tuo in generationibus suis, qui habuerit maculam, non accedet, ut offerat panem Dei sui;
quia quicumque habuerit maculam, non accedet: si caecus fuerit vel claudus, si mutilo naso vel deformis,
si fracto pede vel manu,
si gibbus, si pusillus, si albuginem habens in oculo, si iugem scabiem, si impetiginem in corpore vel contritos testiculos.
Omnis, qui habuerit maculam de semine Aaron sacerdotis, non accedet offerre incensa Domini nec panem Dei sui.
Vescetur tamen pane Dei sui de sanctissimis et de sanctis.
Sed ad velum non ingrediatur nec accedat ad altare, quia maculam habet et contaminare non debet sanctuaria mea, quia ego Dominus, qui sanctifico ea».
Locutus est ergo Moyses ad Aaron et filios eius et ad omnem Israel.
Немецкий (GNB)
Den Priestern, den Söhnen Aarons, ließ der HERR durch Mose sagen:

»Kein Priester darf sich dadurch verunreinigen, dass er mit einer Leiche in Berührung kommt.

Ausgenommen sind nur die nächsten Angehörigen: Mutter, Vater, Sohn, Tochter, Bruder,
auch eine unverheiratete Schwester, die noch mit ihrem Bruder im selben Haushalt lebt.
An der Leiche einer verheirateten Schwester jedoch entweiht er sich.
Kein Priester darf sich bei einem Trauerfall den Kopf kahl scheren, den Bart stutzen oder Einschnitte am Körper machen.
Die Priester sollen ein Leben führen, das mir, ihrem Gott, geweiht ist, und sollen meinen Namen heilig halten. Sie bringen mir die Opfergaben dar, die auf meinem Altar verbrannt werden und die meine Speise sind, darum müssen sie alles meiden, was sie unrein machen könnte.
Sie dürfen keine Prostituierte heiraten, auch kein Mädchen, das nicht mehr Jungfrau ist, auch keine geschiedene Frau; denn ein Priester ist seinem Gott geweiht.
Ein Priester soll euch als ein Mann gelten, den ich für mich ausgesondert habe; denn er bringt mir meine Opferspeise dar. Ich bin der heilige Gott und habe euch als mein Volk ausgesondert.
Wenn die Tochter eines Priesters eine Prostituierte wird, entweiht sie ihren Vater und muss verbrannt werden.
Der oberste unter den Priestern, der bei der Amtseinsetzung mit den vorgeschriebenen Gewändern bekleidet worden ist und auf dessen Kopf das Salböl gegossen wurde, darf bei einem Trauerfall nicht sein Haar frei hängen lassen oder seine Kleider zerreißen.
Er darf zu keinem Toten gehen, weil er dadurch unrein wird, auch nicht, wenn es sein Vater oder seine Mutter ist.
Solange ein Toter in seinem Haus liegt, soll er nicht dorthin gehen. Er muss ständig in meinem Heiligtum bleiben, damit er es nicht entweiht; denn er ist mit dem heiligen Öl gesalbt. Ich bin der HERR!
Er darf nur eine unberührte Jungfrau heiraten,
keine Witwe und keine Geschiedene und keine Prostituierte. Er muss ein Mädchen aus seinem eigenen Volk zur Frau nehmen.
Sonst würde er unreine Kinder haben. Ich, der HERR, habe ihn zu meinem Dienst ausgesondert.«
Weiter ließ der HERR dem Priester Aaron durch Mose sagen: »Wenn einer deiner Nachkommen ein Gebrechen hat, darf er nicht zum Altar kommen, um mir eine Opfergabe darzubringen. Dieses Verbot gilt für alle Zukunft.
Keiner ist zum Opferdienst zugelassen, der blind oder gelähmt oder irgendwie missgestaltet ist,
auch niemand, dessen Arm oder Bein verkrüppelt ist,
kein Buckliger oder Kleinwüchsiger, keiner, der eine Augen- oder Hautkrankheit hat, auch keiner mit zerquetschten Hoden.
Niemand von den Nachkommen des Priesters Aaron, der irgendein Gebrechen hat, darf jemals eine Opfergabe als Speise für mich, seinen Gott, auf dem Altar verbrennen.
Er darf von den Opfern essen, die mir dargebracht werden, sowohl von den heiligen als auch von den besonders heiligen Opfergaben;
aber weil er ein Gebrechen hat, darf er nicht zum Vorhang gehen oder sich dem Altar nähern. Er soll mein Heiligtum und alle seine heiligen Gegenstände nicht entweihen; denn ich bin der HERR, der sie heilig macht.«
Mose teilte diese Anordnungen Aaron und seinen Söhnen und dem ganzen Volk mit.
Ва Парвардигор ба Мусо гуфт: «Ба коҳинон, яъне ба писарони Ҳорун сухан ронда, ба онҳо бигӯ: касе аз онҳо худро бо мурдае аз миёни қавми худ нопок нагардонад,
Балки фақат бо ҳамҷисми ба худаш наздик: бо модараш ва падараш ва писараш ва духтараш ва бародараш,
Ва хоҳари бокирааш, ки ба ӯ наздик буда, ҳанӯз шавҳар накардааст, – метавонад худро нопок гардонад;
Ҳамчун шахси зандор набояд ӯ худро дар миёни қавми худ бо мурдае нопок гардонида, палид шавад.
Бигзор онҳо мӯи сари худро нагиранд, ва канораи риши худро натарошанд, ва бадани худро нахарошанд харош накунанд.
Онҳо бояд барои Худои худ пок бошанд, ва номи Худои худро беҳурмат накунанд, зеро ки онҳо курбониҳои оташини Парвардигорро, яъне нони Худои худро тақдим менамоянд, ва бояд пок бошанд.
Зани зинокор ва беисматро набояд бигиранд, ва зани аз шавҳараш талоқгирифтаро набояд бигиранд, зеро ки коҳин барои Худои худ пок аст.
Ва ту ӯро тақдис намо, зеро ки ӯ нони Худои туро тақдим менамояд; бигзор ӯ барои ту пок бошад, зеро Ман, Парвардигоре ки шуморо тақдис менамоям, пок ҳастам.
Ва агар духтари коҳин бо зинокорӣ худро палид созад, вай падари худро палид месозад; бигзор вай дар оташ сӯзонида шавад.
Ва коҳине ки аз бародарони худ бузург аст, яъне бар сараш равғани тадҳин рехта шудааст, ва барои пӯшидани либосҳо баргумошта шудааст, – бигзор сари худро накшояд, ва либосҳои худро чок назанад,
Ва ба ҳеҷ каси мурда наздик нашавад: худро ҳатто бо падараш ва модараш нопок нагардонад,
Ва аз покгоҳ берун набарояд, ва покгоҳи Худои худро палид накунад, зеро ки нимтоҷи равғани тадҳини Худои ӯ бар ӯст. Ман Парвардигор ҳастам.
Ва ӯ бояд зани бокирае бигирад.
Бева, талоқгирифта, палидшуда ва фоҳишаро ӯ набояд бигирад, балки бояд дӯшизае бокирае аз миёни қавми худ ба занӣ бигирад.
Ва набояд насли худро дар қавми худ палид созад, зеро Ман Парвардигоре ҳастам, ки ӯро тақдис менамоям».
Ва Парвардигор ба Мусо сухан ронда, гуфт:
«Ба Ҳорун сухан ронда, бигӯ: ҳеҷ кас аз зоти зурёти ту дар наслҳои онҳо, ки маъюбие дошта бошад, набояд наздик ояд, то ки нони Худои худро тақдим намояд,
Яъне ҳар касе ки маъюб аст, наздик наояд: на кӯр, на ланг, на паҳнбинӣ пучуқ, на бадафт аъҷуба,
На шахси шикастапой ё шикастадаст,
На пуштхамида кӯзапушт, на лоғарбадан, на шахсе ки ба чашмаш гул афтодааст, на пес, на кал, на шахсе ки тухмҳояш байзаҳояш маҷақ шудааст.
Ҳар касе ки аз насли Ҳоруни коҳин маъюбӣ дошта бошад, набояд наздик ояд, то ки қурбониҳои оташини Парвардигорро тақдим намояд; азбаски вай маъюб аст, набояд барои тақдим кардани нони Худои худ наздик ояд.
Нони Худои худро вай аз он чи поки покҳост, ва аз он чи ҳадияҳои пок аст, метавонад бихӯрад.
Аммо бигзор вай назди парда наояд, ва ба қурбонгоҳ наздик нашавад, зеро ки вай маъюб аст, ва покҳои Маро палид насозад, зеро Ман Парвардигор ҳастам, ки онҳоро тақдис менамоям».
Ва Мусо ба Ҳорун ва писаронаш, ва ба тамоми банӣ Исроил сухан ронд.

Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible