Ве́тхий Заве́т:
Быт.
Исх.
Лев.
Чис.
Втор.
Нав.
Суд.
Руф.
1Цар.
2Цар.
3Цар.
4Цар.
1Пар.
2Пар.
1Езд.
Неем.
2Езд.
Тов.
Иудиф.
Есф.
Иов.
Пс.
Прит.
Еккл.
Песн.
Прем.
Сир.
Ис.
Иер.
Плч.
ПослИер.
Вар.
Иез.
Дан.
Ос.
Иоил.
Ам.
Авд.
Ион.
Мих.
Наум.
Авв.
Соф.
Аг.
Зах.
Мал.
1Мак.
2Мак.
3Мак.
3Езд.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Скрыть
22:1
22:1-2
22:3
22:6-7
22:7
22:11
22:12
22:15
22:15-16
22:17
22:17-18
22:19-20
22:19
22:22
см.:Мал.1:8:13;
22:23
22:24
22:25
22:26
22:29-30
22:30
см.:Лев.7:15-16;
И рече́ Госпо́дь къ Моисе́ю, глаго́ля:
рцы́ Ааро́ну и сыно́мъ его́, да внима́ютъ от святы́нь сыно́въ Изра́илевыхъ, и да не оскверня́тъ и́мене свята́го Моего́, ели́ка они́ освяща́ютъ Ми́: А́зъ Госпо́дь.
Рцы́ и́мъ: въ ро́ды ва́шя вся́къ человѣ́къ, и́же а́ще присту́питъ от вся́каго сѣ́мене ва́шего ко святы́мъ, ели́ка а́ще освятя́тъ сы́нове Изра́илевы Го́споду, и нечистота́ его́ на не́мъ бу́детъ, потреби́тся душа́ о́ная от Мене́: А́зъ Госпо́дь Бо́гъ ва́шъ.
И человѣ́къ от сѣ́мене Ааро́на жерца́, и се́й прокаже́нъ, или́ сѣ́мя излива́етъ, от святы́хъ да не снѣ́стъ, до́ндеже очи́стится: и прикаса́яйся вся́кой нечистотѣ́ души́, или́ человѣ́къ, ему́же а́ще изы́детъ от его́ ло́жа сѣ́мя,
или́ и́же а́ще прико́снется вся́кому га́ду нечи́сту, и́же оскверни́тъ его́, или́ человѣ́ку, и́же оскверни́тъ его́, по вся́кой нечистотѣ́ его́:
душа́, я́же а́ще прико́снется и́хъ, нечиста́ бу́детъ до ве́чера: да не снѣ́стъ от святы́хъ, а́ще не омы́етъ тѣ́ла своего́ водо́ю,
и за́йдетъ со́лнце, и чи́стъ бу́детъ: и тогда́ да снѣ́стъ от святы́хъ, я́ко хлѣ́бъ его́ е́сть.
Мертвечи́ны и звѣроя́дины да не снѣ́стъ, е́же оскверни́тися ему́ въ ни́хъ: А́зъ Госпо́дь.
И да сохраня́тъ повелѣ́нiя Моя́, да не прiи́мутъ си́хъ ра́ди грѣха́, и и́змрутъ за ни́хъ, а́ще оскверня́тъ и́хъ: А́зъ Госпо́дь Бо́гъ освяща́яй и́хъ.
И вся́къ иноплеме́нникъ да не снѣ́стъ святы́нь: присе́лникъ иере́евъ или́ нае́мникъ да не снѣ́стъ святы́нь.
А́ще же жре́цъ пристя́жетъ ду́шу пристяжа́ную сребро́мъ, сiя́ да снѣ́стъ хлѣ́бы его́: и домоча́дцы его́, и сі́и да снѣдя́тъ хлѣ́бы его́.
И дще́рь человѣ́ка жерца́, а́ще пося́гнетъ за му́жа иноплеме́нника, сiя́ от нача́тковъ святы́хъ да не снѣ́стъ.
И дще́рь жерца́ а́ще бу́детъ вдова́ или́ отпуще́на, плода́ же не бу́детъ е́й, возврати́тся въ до́мъ отца́ своего́, по ю́ности свое́й, от хлѣ́бовъ отца́ своего́ да снѣ́стъ: вся́къ же иноплеме́нникъ да не снѣ́стъ от ни́хъ.
И человѣ́къ, и́же а́ще я́стъ свята́я по невѣ́дѣнiю, и да приложи́тъ пя́тую свою́ ча́сть ко и́стому, и да да́стъ сiе́ жерцу́ свято́е.
И да не оскверня́тъ святы́нь сыно́въ Изра́илевыхъ, и́хже они́ отдѣля́ютъ Го́споду:
и да не наведу́тъ на себе́ беззако́нiе преступле́нiя, внегда́ я́сти и́мъ святы́ню и́хъ, я́ко А́зъ Госпо́дь освяща́яй и́хъ.
И рече́ Госпо́дь къ Моисе́ю, глаго́ля:
глаго́ли Ааро́ну и сыно́мъ его́ и всему́ со́нму Изра́илеву и рече́ши къ ни́мъ: человѣ́къ человѣ́къ от сыно́въ Изра́илевыхъ, или́ от пришле́цъ прилежа́щихъ къ ни́мъ во Изра́или, и́же а́ще принесе́тъ да́ры своя́ по вся́кому исповѣ́данiю своему́, или́ по вся́кому изволе́нiю своему́, ели́ка а́ще принесу́тъ Го́споду на всесожже́нiе,
прiя́тны ва́мъ непоро́чны му́жескъ по́лъ от ста́дъ воло́въ, или́ от ове́цъ и от ко́зъ:
всѣ́хъ, ели́ка а́ще и́мутъ поро́къ на себѣ́, да не принесу́тъ Го́споду, поне́же непрiя́тно бу́детъ ва́мъ.
И человѣ́къ и́же а́ще принесе́тъ же́ртву спасе́нiя Го́споду, отлучи́въ обѣ́тъ или́ по изволе́нiю, или́ въ пра́здники ва́шя, от ста́дъ воло́въ или́ от ове́цъ, непоро́чно да бу́детъ въ прiя́тiе, вся́къ поро́къ да не бу́детъ на не́мъ:
слѣ́по, или́ сокруше́но, или́ язы́къ урѣ́занъ иму́що, или́ черви́во, или́ кра́стово, или́ лиша́во, да не принесу́тъ тѣ́хъ Го́споду, и въ же́ртву не дади́те от ни́хъ на олта́рь Го́сподеви:
и телца́ или́ о́вцу ухорѣ́зну, или́ безхво́стну, въ заколе́нiе сотвори́ши я́ себѣ́ [по изволе́нiю], въ обѣ́тъ же тво́й да не прiи́мется:
ему́же су́ть я́тра сокруше́на, и ему́же разда́влена, и изрѣ́зана, и исто́ржена, да не принесе́те си́хъ Го́споду, и въ земли́ ва́шей да не сотвори́те.
И от руки́ иноплеме́нника да не принесе́те даро́въ Бо́гу ва́шему от всѣ́хъ си́хъ, я́ко врежде́нiя су́ть на ни́хъ, поро́къ на ни́хъ, не прiи́мутся сiя́ от ва́съ.
И рече́ Госпо́дь къ Моисе́ю, глаго́ля:
теле́цъ, или́ овча́, или́ козля́, егда́ роди́тся, да бу́детъ се́дмь дні́й подъ ма́терiю свое́ю, въ де́нь же осмы́й и да́лѣе принесе́тся въ да́ръ, прино́съ Го́споду:
и телца́ и овча́те вку́пѣ съ ма́терiю да не зако́лете въ еди́нъ де́нь.
А́ще же пожре́ши же́ртву обѣ́тъ ра́дованiя Го́сподеви, прiя́тно ва́мъ пожри́те е́:
сiя́ въ то́йже де́нь да снѣ́стся, да не оста́вите от мя́съ на у́трiе: А́зъ е́смь Госпо́дь.
И сохрани́те за́повѣди Моя́ и сотвори́те я́: А́зъ Госпо́дь:
и не оскверни́те и́мене Свята́го, и освящу́ся посредѣ́ сыно́въ Изра́илевыхъ: А́зъ Госпо́дь освяща́яй ва́съ,
изведы́й вы́ изъ земли́ Еги́петскiя, я́ко бы́ти ва́мъ въ Бо́га: А́зъ Госпо́дь.
καὶ ἐλάλησεν κύριος πρὸς Μωυσῆν λέγων
εἰπὸν Ααρων καὶ τοῖς υἱοῖς αὐτοῦ καὶ προσεχέτωσαν ἀπὸ τῶν ἁγίων τῶν υἱῶν Ισραηλ καὶ οὐ βεβηλώσουσιν τὸ ὄνομα τὸ ἅγιόν μου ὅσα αὐτοὶ ἁγιάζουσίν μοι ἐγὼ κύριος
εἰπὸν αὐτοῖς εἰς τὰς γενεὰς ὑμῶν πᾶς ἄνθρωπος ὃς ἂν προσέλθῃ ἀπὸ παντὸς τοῦ σπέρματος ὑμῶν πρὸς τὰ ἅγια ὅσα ἂν ἁγιάζωσιν οἱ υἱοὶ Ισραηλ τῷ κυρίῳ καὶ ἡ ἀκαθαρσία αὐτοῦ ἐπ᾿ αὐτῷ ἐξολεθρευθήσεται ἡ ψυχὴ ἐκείνη ἀπ᾿ ἐμοῦ ἐγὼ κύριος ὁ θεὸς ὑμῶν
καὶ ἄνθρωπος ἐκ τοῦ σπέρματος Ααρων τοῦ ἱερέως καὶ οὗτος λεπρᾷ ἢ γονορρυής τῶν ἁγίων οὐκ ἔδεται ἕως ἂν καθαρισθῇ καὶ ὁ ἁπτόμενος πάσης ἀκαθαρσίας ψυχῆς ἢ ἄνθρωπος ᾧ ἂν ἐξέλθῃ ἐξ αὐτοῦ κοίτη σπέρματος
ἢ ὅστις ἂν ἅψηται παντὸς ἑρπετοῦ ἀκαθάρτου ὃ μιανεῖ αὐτόν ἢ ἐπ᾿ ἀνθρώπῳ ἐν ᾧ μιανεῖ αὐτὸν κατὰ πᾶσαν ἀκαθαρσίαν αὐτοῦ
ψυχή ἥτις ἂν ἅψηται αὐτῶν ἀκάθαρτος ἔσται ἕως ἑσπέρας οὐκ ἔδεται ἀπὸ τῶν ἁγίων ἐὰν μὴ λούσηται τὸ σῶμα αὐτοῦ ὕδατι
καὶ δύῃ ὁ ἥλιος καὶ καθαρὸς ἔσται καὶ τότε φάγεται τῶν ἁγίων ὅτι ἄρτος ἐστὶν αὐτοῦ
θνησιμαῖον καὶ θηριάλωτον οὐ φάγεται μιανθῆναι αὐτὸν ἐν αὐτοῖς ἐγὼ κύριος
καὶ φυλάξονται τὰ φυλάγματά μου ἵνα μὴ λάβωσιν δι᾿ αὐτὰ ἁμαρτίαν καὶ ἀποθάνωσιν δι᾿ αὐτά ἐὰν βεβηλώσωσιν αὐτά ἐγὼ κύριος ὁ θεὸς ὁ ἁγιάζων αὐτούς
καὶ πᾶς ἀλλογενὴς οὐ φάγεται ἅγια πάροικος ἱερέως ἢ μισθωτὸς οὐ φάγεται ἅγια
ἐὰν δὲ ἱερεὺς κτήσηται ψυχὴν ἔγκτητον ἀργυρίου οὗτος φάγεται ἐκ τῶν ἄρτων αὐτοῦ καὶ οἱ οἰκογενεῖς αὐτοῦ καὶ οὗτοι φάγονται τῶν ἄρτων αὐτοῦ
καὶ θυγάτηρ ἀνθρώπου ἱερέως ἐὰν γένηται ἀνδρὶ ἀλλογενεῖ αὐτὴ τῶν ἀπαρχῶν τῶν ἁγίων οὐ φάγεται
καὶ θυγάτηρ ἱερέως ἐὰν γένηται χήρα ἢ ἐκβεβλημένη σπέρμα δὲ μὴ ἦν αὐτῇ ἐπαναστρέψει ἐπὶ τὸν οἶκον τὸν πατρικὸν κατὰ τὴν νεότητα αὐτῆς ἀπὸ τῶν ἄρτων τοῦ πατρὸς αὐτῆς φάγεται καὶ πᾶς ἀλλογενὴς οὐ φάγεται ἀπ᾿ αὐτῶν
καὶ ἄνθρωπος ὃς ἂν φάγῃ ἅγια κατὰ ἄγνοιαν καὶ προσθήσει τὸ ἐπίπεμπτον αὐτοῦ ἐπ᾿ αὐτὸ καὶ δώσει τῷ ἱερεῖ τὸ ἅγιον
καὶ οὐ βεβηλώσουσιν τὰ ἅγια τῶν υἱῶν Ισραηλ ἃ αὐτοὶ ἀφαιροῦσιν τῷ κυρίῳ
καὶ ἐπάξουσιν ἐφ᾿ ἑαυτοὺς ἀνομίαν πλημμελείας ἐν τῷ ἐσθίειν αὐτοὺς τὰ ἅγια αὐτῶν ὅτι ἐγὼ κύριος ὁ ἁγιάζων αὐτούς
καὶ ἐλάλησεν κύριος πρὸς Μωυσῆν λέγων
λάλησον Ααρων καὶ τοῖς υἱοῖς αὐτοῦ καὶ πάσῃ συναγωγῇ Ισραηλ καὶ ἐρεῖς πρὸς αὐτούς ἄνθρωπος ἄνθρωπος ἀπὸ τῶν υἱῶν Ισραηλ ἢ τῶν υἱῶν τῶν προσηλύτων τῶν προσκειμένων πρὸς αὐτοὺς ἐν Ισραηλ ὃς ἂν προσενέγκῃ τὰ δῶρα αὐτοῦ κατὰ πᾶσαν ὁμολογίαν αὐτῶν ἢ κατὰ πᾶσαν αἵρεσιν αὐτῶν ὅσα ἂν προσενέγκωσιν τῷ θεῷ εἰς ὁλοκαύτωμα
δεκτὰ ὑμῖν ἄμωμα ἄρσενα ἐκ τῶν βουκολίων καὶ ἐκ τῶν προβάτων καὶ ἐκ τῶν αἰγῶν
πάντα ὅσα ἂν ἔχῃ μῶμον ἐν αὐτῷ οὐ προσάξουσιν κυρίῳ διότι οὐ δεκτὸν ἔσται ὑμῖν
καὶ ἄνθρωπος ὃς ἂν προσενέγκῃ θυσίαν σωτηρίου τῷ κυρίῳ διαστείλας εὐχὴν κατὰ αἵρεσιν ἢ ἐν ταῖς ἑορταῖς ὑμῶν ἐκ τῶν βουκολίων ἢ ἐκ τῶν προβάτων ἄμωμον ἔσται εἰς δεκτόν πᾶς μῶμος οὐκ ἔσται ἐν αὐτῷ
τυφλὸν ἢ συντετριμμένον ἢ γλωσσότμητον ἢ μυρμηκιῶντα ἢ ψωραγριῶντα ἢ λιχῆνας ἔχοντα οὐ προσάξουσιν ταῦτα τῷ κυρίῳ καὶ εἰς κάρπωσιν οὐ δώσετε ἀπ᾿ αὐτῶν ἐπὶ τὸ θυσιαστήριον τῷ κυρίῳ
καὶ μόσχον ἢ πρόβατον ὠτότμητον ἢ κολοβόκερκον σφάγια ποιήσεις αὐτὰ σεαυτῷ εἰς δὲ εὐχήν σου οὐ δεχθήσεται
θλαδίαν καὶ ἐκτεθλιμμένον καὶ ἐκτομίαν καὶ ἀπεσπασμένον οὐ προσάξεις αὐτὰ τῷ κυρίῳ καὶ ἐπὶ τῆς γῆς ὑμῶν οὐ ποιήσετε
καὶ ἐκ χειρὸς ἀλλογενοῦς οὐ προσοίσετε τὰ δῶρα τοῦ θεοῦ ὑμῶν ἀπὸ πάντων τούτων ὅτι φθάρματά ἐστιν ἐν αὐτοῖς μῶμος ἐν αὐτοῖς οὐ δεχθήσεται ταῦτα ὑμῖν
καὶ ἐλάλησεν κύριος πρὸς Μωυσῆν λέγων
μόσχον ἢ πρόβατον ἢ αἶγα ὡς ἂν τεχθῇ καὶ ἔσται ἑπτὰ ἡμέρας ὑπὸ τὴν μητέρα τῇ δὲ ἡμέρᾳ τῇ ὀγδόῃ καὶ ἐπέκεινα δεχθήσεται εἰς δῶρα κάρπωμα κυρίῳ
καὶ μόσχον ἢ πρόβατον αὐτὴν καὶ τὰ παιδία αὐτῆς οὐ σφάξεις ἐν ἡμέρᾳ μιᾷ
ἐὰν δὲ θύσῃς θυσίαν εὐχὴν χαρμοσύνης κυρίῳ εἰς δεκτὸν ὑμῖν θύσετε αὐτό
αὐτῇ τῇ ἡμέρᾳ ἐκείνῃ βρωθήσεται οὐκ ἀπολείψετε ἀπὸ τῶν κρεῶν εἰς τὸ πρωί ἐγώ εἰμι κύριος
καὶ φυλάξετε τὰς ἐντολάς μου καὶ ποιήσετε αὐτάς
καὶ οὐ βεβηλώσετε τὸ ὄνομα τοῦ ἁγίου καὶ ἁγιασθήσομαι ἐν μέσῳ τῶν υἱῶν Ισραηλ ἐγὼ κύριος ὁ ἁγιάζων ὑμᾶς
ὁ ἐξαγαγὼν ὑμᾶς ἐκ γῆς Αἰγύπτου ὥστε εἶναι ὑμῶν θεός ἐγὼ κύριος
Weiter ließ der HERR dem Priester Aaron und seinen Söhnen durch Mose sagen:
»Geht achtsam um mit den heiligen Gaben, die die Leute von Israel mir bringen, sonst entehrt ihr meinen heiligen Namen. Ich bin der HERR!
Wenn jemals einer von euch oder euren Nachkommen sich im Zustand der Unreinheit diesen heiligen Gaben nähert, hat er sein Priestertum verwirkt und muss sterben. Ich bin der HERR!
Wer von Aarons Nachkommen Aussatz oder einen unreinen Ausfluss hat, darf von den heiligen Opfergaben erst essen, wenn er wieder rein ist. Wenn einer von ihnen etwas berührt, was durch einen Toten verunreinigt ist, oder einen Samenerguss hatte
oder unreines Ungeziefer angefasst hat oder einen Menschen, der aus irgendeinem Grund unrein ist,
wird er selbst unrein bis zum Abend und darf so lange nicht von den heiligen Opfergaben essen. Nach Sonnenuntergang soll er seinen Körper mit Wasser abspülen, dann ist er wieder rein und darf von den heiligen Gaben essen; denn er muss ja davon leben.
Keiner von den Nachkommen Aarons darf Fleisch von verendeten oder gerissenen Tieren essen, denn das macht ihn unrein. Ich bin der HERR!
Die Priester sollen sich nach den Anordnungen richten, die ich, der HERR, gegeben habe, und sich nichts zuschulden kommen lassen. Wer die heiligen Opfergaben entweiht, muss sterben. Ich bin der HERR, ich habe die Priester zum Dienst für mich ausgesondert.
Nur wer zur Familie eines Priesters gehört, darf von den heiligen Opfergaben essen, sonst niemand, auch nicht ein Fremdarbeiter oder Lohnarbeiter, der bei ihm lebt.
Ein Sklave, den ein Priester sich gekauft hat, darf davon essen, auch einer, der im Haus eines Priesters geboren ist.
Heiratet die Tochter eines Priesters einen Mann, der selbst kein Priester ist, so darf sie nicht mehr von den heiligen Opfergaben essen.
Wenn sie aber als Witwe oder Geschiedene ohne Kinder in das Haus ihres Vaters zurückkehrt, darf sie wie früher von dem essen, was ihrem Vater als Priester zusteht. Nur wer zur Familie eines Priesters gehört, darf davon essen.
Wenn eine andere Person versehentlich etwas von den heiligen Opfergaben isst, muss sie es dem Priester ersetzen und noch ein Fünftel hinzufügen.
Die Priester sollen dafür sorgen, dass niemand unbefugt von den Opfergaben isst, sonst laden sie der Gemeinde schwere Schuld auf. Sie sollen dafür sorgen, dass meine heiligen Gaben nicht entweiht werden. Ich bin der HERR, ich habe sie zum Dienst für mich ausgesondert.«
Der HERR ließ Aaron, seinen Söhnen und dem ganzen Volk durch Mose sagen:
»Wenn ein Israelit oder ein Fremder, der in Israel lebt, mir ein Brandopfer darbringen will, um ein Gelübde zu erfüllen oder auch um mir freiwillig etwas zu geben,
dann muss er dafür ein fehlerfreies männliches Tier wählen, und zwar von Rindern, Schafen oder Ziegen. Wenn das Tier irgendein Gebrechen hat, wird das Opfer euch nicht mein Wohlwollen bringen.
Auch wenn jemand mir ein Rind, ein Schaf oder eine Ziege als Mahlopfer darbringt, um ein Gelübde zu erfüllen oder mir freiwillig etwas zu geben, nehme ich es nur an, wenn das Opfertier fehlerfrei ist.
Ihr dürft keine Opfertiere zu mir bringen, die blind, verkrüppelt oder verstümmelt sind, die Entzündungen oder Hautkrankheiten haben. Solche Tiere dürfen nicht als Opfer auf meinen Altar kommen.
Ein Rind, ein Schaf oder eine Ziege mit missgebildeten oder verkümmerten Körperteilen können als freiwilliges Opfer dargebracht werden, als Opfer zur Erfüllung eines Gelübdes nehme ich sie nicht an.
Auch ein kastriertes Tier dürft ihr mir nicht opfern. Ihr sollt in eurem Land überhaupt keine Tiere kastrieren;
aber auch von einem Ausländer dürft ihr kein kastriertes Tier kaufen, um es mir als Opfer darzubringen. Solche Tiere sind nicht vollwertig. Wenn ihr sie opfert, werden sie euch nicht mein Wohlwollen bringen.«
Weiter ließ der HERR durch Mose sagen:
»Wird ein Kalb oder ein Schaf- oder Ziegenlamm geboren, so muss es sieben Tage bei seiner Mutter bleiben. Erst vom achten Tag an nehme ich es als Opfergabe an.
Ihr dürft auch nicht das Muttertier am gleichen Tag wie das Junge schlachten.
Wenn ihr mir für etwas danken wollt und mir ein Mahlopfer bringt, müsst ihr das Fleisch am selben Tag essen und dürft nichts bis zum anderen Morgen übrig lassen. Sonst wird das Opfer euch nicht mein Wohlwollen bringen. Ich bin der HERR!
Beachtet meine Gebote und befolgt sie. Ich bin der HERR!
Entweiht nicht meinen heiligen Namen. Alle Israeliten sollen mich als den heiligen Gott anerkennen. Ich bin der HERR und habe euch als mein Volk ausgesondert.
Ich habe euch aus Ägypten geführt, um euer Gott zu sein. Ich bin der HERR!«
Синодальный
Языки
- Добавить язык
- Церковнослав. (рус)
- Церковнослав. (цс)
- Рус. (Синодальный)
- Рус. (Синод. с ударе́-ми)
- Arab (AVD)
- Azerbaijani
- Armenian
- Bulgarian
- Chinese (simpl.)
- Croatian (S&D)
- English (NKJV)
- English (NRSV)
- English (KJV)
- Estonian
- Finnish (1992)
- French (LSG)
- Georgian
- German (MLU, 1912)
- German (GNB)
- Greek (Koine)
- Greek (TGV)
- Hebrew
- Italian
- Kyrgyz
- Latin (Nova Vulgata)
- Romanian
- Polish
- Portuguese
- Serbian (synod.)
- Serbian
- Spanish (RVR 1995)
- Swedish (Folkbibeln)
- Tajik
- Ukrainian (Homenko)
- Ukrainian (Ogienko)
Повеление священникам и всем поступать осторожно со святыми жертвами и относительно животных для жертв.
И сказал Господь Моисею, говоря:
скажи Аарону и сынам его, чтоб они осторожно поступали со святынями сынов Израилевых и не бесчестили святаго имени Моего в том, что они посвящают Мне. Я Господь.
Скажи им: если кто из всего потомства вашего в роды ваши, имея на себе нечистоту, приступит к святыням, которые посвящают сыны Израилевы Господу, то истребится душа та от лица Моего. Я Господь [Бог ваш].
Кто из семени Ааронова прокажен, или имеет истечение, тот не должен есть святынь, пока не очистится; и кто прикоснется к чему-нибудь нечистому от мертвого, или у кого случится излияние семени,
или кто прикоснется к какому-нибудь гаду, от которого он сделается нечист, или к человеку, от которого он сделается нечист какою бы то ни было нечистотою, –
тот, прикоснувшийся к сему, нечист будет до вечера и не должен есть святынь, прежде нежели омоет тело свое водою;
но когда зайдет солнце и он очистится, тогда может он есть святыни, ибо это его пища.
Мертвечины и звероядины он не должен есть, чтобы не оскверниться этим. Я Господь.
Да соблюдают они повеления Мои, чтобы не понести на себе греха и не умереть в нем, когда нарушат сие. Я Господь [Бог], освящающий их.
Никто посторонний не должен есть святыни; поселившийся у священника и наемник не должен есть святыни;
если же священник купит себе человека за серебро, то сей может есть оную; также и домочадцы его могут есть хлеб его.
Если дочь священника выйдет в замужество за постороннего, то она не должна есть приносимых святынь;
когда же дочь священника будет вдова, или разведенная, и детей нет у нее, и возвратится в дом отца своего, как была в юности своей, тогда она может есть хлеб отца своего; а посторонний никто не должен есть его.
Кто по ошибке съест что-нибудь из святыни, тот должен отдать священнику святыню и приложить к ней пятую ее долю.
Священники сами не должны порочить святыни сынов Израилевых, которые они приносят Господу,
и не должны навлекать на себя вину в преступлении, когда будут есть святыни свои, ибо Я Господь, освящающий их.
И сказал Господь Моисею, говоря:
объяви Аарону и сынам его и всем сынам Израилевым и скажи им: если кто из дома Израилева, или из пришельцев, [поселившихся] между Израильтянами, по обету ли какому, или по усердию приносит жертву свою, которую приносят Господу во всесожжение,
то, чтобы сим приобрести благоволение от Бога, жертва должна быть без порока, мужеского пола, из крупного скота, из овец и из коз;
никакого животного, на котором есть порок, не приносите [Господу], ибо это не приобретет вам благоволения.
И если кто приносит мирную жертву Господу, исполняя обет, или по усердию, [или в праздники ваши,] из крупного скота или из мелкого, то жертва должна быть без порока, чтоб быть угодною Богу: никакого порока не должно быть на ней;
животного слепого, или поврежденного, или уродливого, или больного, или коростового, или паршивого, таких не приносите Господу и в жертву не давайте их на жертвенник Господень;
тельца и агнца с членами, несоразмерно длинными или короткими, в жертву усердия принести можешь; а если по обету, то это не угодно будет Богу;
животного, у которого ятра раздавлены, разбиты, оторваны или вырезаны, не приносите Господу и в земле вашей не делайте сего;
и из рук иноземцев не приносите всех таковых животных в дар Богу вашему, потому что на них повреждение, порок на них: не приобретут они вам благоволения.
И сказал Господь Моисею, говоря:
когда родится теленок, или ягненок, или козленок, то семь дней он должен пробыть при матери своей, а от восьмого дня и далее будет благоугоден для приношения в жертву Господу;
но ни коровы, ни овцы не заколайте в один день с порождением ее.
Если прино́сите Господу жертву благодарения, то приноси́те ее так, чтоб она приобрела вам благоволение;
в тот же день должно съесть ее, не оставляйте от нее до утра. Я Господь.
И соблюдайте заповеди Мои и исполняйте их. Я Господь.
Не бесчестите святого имени Моего, чтоб Я был святим среди сынов Израилевых. Я Господь, освящающий вас,
Который вывел вас из земли Египетской, чтоб быть вашим Богом. Я Господь.