Скрыть
25:1
25:1-2
25:2
25:5
25:6
25:7
25:8
25:11
25:12
25:15
25:15-16
25:16
25:18-19
25:20
25:22
25:24
25:27
25:28
25:29
25:31
25:32
25:33
25:36-37
25:37
25:42
25:45
25:46
25:48
25:48-49
25:49
25:50
25:51
25:51-52
25:52
25:53
25:54
Церковнославянский (рус)
И рече́ Госпо́дь къ Моисе́ю на горѣ́ Сина́йстѣй, глаго́ля:
глаго́ли сыно́мъ Изра́илевымъ и рече́ши къ ни́мъ: егда́ вни́дете въ зе́млю, ю́же А́зъ даю́ ва́мъ, и почі́етъ земля́, ю́же А́зъ даю́ ва́мъ, суббо́ты Го́споду.
Ше́сть лѣ́тъ да сѣ́еши ни́ву твою́, и ше́сть лѣ́тъ да рѣ́жеши виногра́дъ тво́й и собере́ши пло́дъ его́:
въ седмо́е же лѣ́то суббо́та, поко́й да бу́детъ земли́, суббо́та Госпо́дня: ни́вы тво­ея́ сѣ́яти и виногра́да тво­его́ рѣ́зати не бу́деши,
и сама́ собо́ю про­израста́ющая ни́вы тво­ея́ да не по́жнеши, и виногра́да от­луче́нiя тво­его́ да не собере́ши: лѣ́то поко́я бу́детъ земли́.
И бу́дутъ суббо́ты земли́ я́ди тебѣ́, и рабу́ тво­ему́ и рабы́ни тво­е́й, и нае́мнику тво­ему́ и обита́лнику при­­лежа́щему къ тебѣ́,
и ското́мъ тво­и́мъ и звѣре́мъ су́щымъ на земли́ тво­е́й да бу́детъ вся́къ пло́дъ его́ въ снѣ́дь.
И исчи́слиши себѣ́ се́дмь лѣ́тъ поко́я, се́дмь лѣ́тъ седми́жды: и бу́дутъ тебѣ́ се́дмь седми́нъ лѣ́тъ, четы́редесять де́вять лѣ́тъ.
И воз­вѣсти́те тру́бнымъ гла́сомъ во все́й земли́ ва́­шей ме́сяца седма́го въ деся́тый де́нь ме́сяца: въ де́нь очище́нiя воз­вѣсти́те трубо́ю во все́й земли́ ва́­шей.
И освяти́те лѣ́то, пятьдеся́тое лѣ́то, и разгласи́те оставле́нiе на земли́ всѣ́мъ живу́щымъ на не́й: лѣ́то оставле́нiя зна́менiе сiе́ бу́детъ ва́мъ: и да отъи́детъ кі́йждо ва́съ въ при­­тяжа́нiе свое́, и кі́йждо во оте́че­с­т­во свое́ отъи́дете.
Оставле́нiя зна́менiе сiе́ бу́детъ ва́мъ, лѣ́то пятьдеся́тое, лѣ́то бу́детъ ва́мъ: ни сѣ́яти, ниже́ жа́ти бу́дете, е́же са́мо про­изни́кнетъ на не́й, и да не объе́млеши освяще́н­ныхъ [Бо́гу] ея́:
я́ко оставле́нiя зна́менiе е́сть, свято да бу́детъ ва́мъ: от­ ни́въ яди́те плоды́ ея́:
и въ лѣ́то оставле́нiя зна́менiя сего́ да воз­врати́т­ся кі́йждо въ при­­тяжа́нiе свое́.
А́ще же от­да́си ку́плею бли́жнему тво­ему́, или́ а́ще при­­тя́жеши от­ бли́жняго тво­его́, да не оскорбля́етъ человѣ́къ бли́жняго:
по числу́ лѣ́тъ по зна́менiи, да при­­тя́жеши от­ бли́жняго, по числу́ лѣ́тъ плодо́въ да прода́ст­ся тебѣ́.
Я́коже а́ще бо́лѣе лѣ́тъ, умно́житъ при­­тяжа́нiе его́, и я́коже а́ще мнѣ́е лѣ́тъ, уменши́тъ при­­тяжа́нiе его́: я́ко число́ плодо́въ его́, та́ко да прода́стъ тебѣ́.
Да не оскорби́тъ человѣ́къ бли́жняго, и да убо­и́шися Го́спода Бо́га тво­его́: А́зъ Госпо́дь Бо́гъ ва́шъ.
И сотвори́те вся́ оправда́нiя Моя́ и вся́ суды́ Моя́, сохрани́те же и сотвори́те я́, и всели́теся на земли́ упова́юще.
И да́стъ земля́ плоды́ своя́, и снѣ́сте въ сы́тость, и вселите́ся на не́й упова́юще.
А́ще же рече́те: что́ я́сти бу́демъ въ седмо́е лѣ́то сiе́, а́ще не сѣ́емъ, ни собира́емъ плодо́въ сво­и́хъ?
и послю́ благослове́нiе Мое́ ва́мъ въ лѣ́то шесто́е, и сотвори́тъ плоды́ своя́ на три́ лѣ́та:
и посѣ́ете въ лѣ́то осмо́е, и снѣ́сте от­ плодо́въ ве́тхихъ да́же до лѣ́та девя́таго: до́ндеже при­­спѣ́ютъ плоды́ ея́, снѣ́сте ве́тхая ве́тхихъ.
И земля́ да не прода́ст­ся во утвержде́нiе: Моя́ бо е́сть земля́, я́ко при­­ше́лцы и при­­се́лницы вы́ есте́ предо Мно́ю:
и по все́й земли́ одержа́нiя ва́­шего, иску́пъ дади́те земли́.
А́ще же нище́т­ст­вуетъ бра́тъ тво́й, и́же съ тобо́ю, и прода́стъ от­ одержа́нiя сво­его́, да прiи́детъ у́жикъ бли́жнiй ему́ и иску́питъ прода́нiе бра́та сво­его́.
А́ще же не бу́детъ кому́ у́жика, и воз­мо́жетъ рука́ его́ обрѣсти́ дово́ленъ иску́пъ его́,
и исчи́слитъ лѣ́та прода́нiя его́, и воз­да́стъ е́же изли́ше и́мать, человѣ́ку ему́же про́дано бѣ́ о́ное, и воз­врати́т­ся во одержа́нiе свое́.
А́ще же не обря́щетъ рука́ его́ дово́лное, е́же от­да́ти ему́, да бу́детъ про́даное купи́в­шему е́ да́же до шеста́го лѣ́та оставле́нiя, и изы́детъ во оставле́нiе, и воз­врати́т­ся во одержа́нiе свое́.
А́ще же кто́ прода́стъ до́мъ обита́емый во гра́дѣ огражде́н­нѣмъ, и бу́детъ искупле́нiе его́, до́ндеже испо́лнит­ся: лѣ́то дні́й бу́детъ искупле́нiе его́.
А́ще же не иску́питъ, до́ндеже сконча́ет­ся лѣ́то все́, да укрѣпи́т­ся до́мъ су́щiй во гра́дѣ иму́щемъ огражде́нiе въ тве́рдость купи́в­шему его́, въ ро́ды его́, и не воз­врати́т­ся во оставле́нiе.
До́мы же и́же на се́лѣхъ, и́мже нѣ́сть о́крестъ и́хъ огражде́нiя, къ селу́ земли́ да при­­ложа́т­ся: искупу́емы всегда́ да бу́дутъ, и во оставле́нiе да воз­вратя́т­ся.
И гра́ди леви́тстiи, до́мы градо́въ одержа́нiя и́хъ, искупу́емы да бу́дутъ всегда́ леви́томъ.
И и́же а́ще иску́питъ от­ леви́тъ: и изы́детъ прода́нiе домо́въ гра́да одержа́нiя и́хъ во оставле́нiе, я́ко до́мы градо́въ леви́тскихъ одержа́нiе и́хъ, посредѣ́ сыно́въ Изра́илевыхъ.
И се́ла от­дѣле́ная градо́мъ и́хъ да не продаду́т­ся, я́ко одержа́нiе вѣ́чное сiе́ и́хъ е́сть.
А́ще же нище́т­ст­вуетъ бра́тъ тво́й, и́же съ тобо́ю, и изнемо́жетъ рука́ми у тебе́, заступи́ его́ я́ко при­­ше́лца и при­­се́лника, да поживе́тъ бра́тъ тво́й съ тобо́ю:
да не во́змеши от­ него́ ли́хвы, ниже́ бо́лѣе [да́наго], и убо­и́шися Бо́га тво­его́: А́зъ Госпо́дь: и поживе́тъ бра́тъ тво́й съ тобо́ю.
Сребра́ тво­его́ да не да́си ему́ въ ли́хву, и ра́ди при­­бы́тка не да́си ему́ пи́щей тво­и́хъ.
А́зъ Госпо́дь Бо́гъ ва́шъ, изведы́й вы́ изъ земли́ Еги́петскiя, е́же да́ти ва́мъ зе́млю Ханаа́нску, я́ко бы́ти Мнѣ́ Бо́гу ва́­шему.
А́ще же оубо́жаетъ бра́тъ тво́й у тебе́, и прода́ст­ся тебѣ́, да не порабо́таетъ тебѣ́ рабо́ты ра́бскiя:
а́ки нае́мникъ или́ при­­шле́цъ да бу́детъ тебѣ́, да́же до лѣ́та оставле́нiя дѣ́лати бу́детъ у тебе́,
и да изы́детъ от­ тебе́, и дѣ́ти его́ съ ни́мъ въ лѣ́то оставле́нiя, и да отъи́детъ въ ро́дъ сво́й, и во одержа́нiе о́тчее свое́ воз­врати́т­ся,
поне́же раби́ Мо­и́ су́ть сі́и, и́хже изведо́хъ изъ земли́ Еги́петскiя, да не прода́ст­ся прода́нiемъ ра́бiимъ:
да не отяготи́ши его́ трудо́мъ, и убо­и́шися Го́спода Бо́га тво­его́.
И ра́бъ и рабы́ня, и́же а́ще бу́дутъ у тебе́ от­ язы́къ, и́же о́крестъ тебе́ су́ть, от­ тѣ́хъ да при­­тя́жете раба́ и рабы́ню.
И от­ сыно́въ при­­се́лничихъ, и́же су́ть въ ва́съ, от­ си́хъ при­­тя́жете, и от­ сро́дниковъ и́хъ, ели́цы а́ще бу́дутъ въ земли́ ва́­шей, да бу́дутъ ва́мъ во одержа́нiе,
и да раздѣлите́ я́ дѣ́темъ ва́шымъ по ва́съ, и да бу́дутъ ва́мъ во одержа́нiе во вѣ́къ: бра́тiи же ва́­шея, сыно́въ Изра́илевыхъ, кі́йждо бра́та сво­его́ да не отяготи́тъ его́ въ трудѣ́хъ.
А́ще же обря́щетъ рука́ при­­ше́лца или́ при­­се́лника и́же у тебе́, и обнища́въ бра́тъ тво́й прода́ст­ся къ при­­ше́лцу или́ при­­се́лнику и́же у тебе́, или́ роди́в­шемуся от­ ро́да при­­ше́лча,
по прода́нiи ему́, иску́пъ да бу́детъ ему́, еди́нъ от­ бра́тiй его́ да иску́питъ его́:
бра́тъ отца́ его́, или́ сы́нъ бра́та отца́ его́, да иску́питъ его́, или́ от­ сво́й­с­т­вен­ныхъ пло́ти пле́мене его́ иску́питъ его́: а́ще же воз­мо́жетъ рука́ его́, иску́питъ себе́,
да сочте́т­ся съ при­­тяжа́в­шимъ его́, от­ лѣ́та въ не́же прода́ся ему́ да́же до лѣ́та оставле́нiя, и бу́детъ сребро́ прода́нiя его́ а́ки де́нь нае́мника: от­ лѣ́та до лѣ́та да бу́детъ съ ни́мъ.
А́ще же кому́ мно́жае лѣ́тъ бу́детъ, проти́въ тѣ́хъ от­да́стъ иску́пъ сво́й, от­ сребра́ прода́нiя сво­его́.
А́ще же ма́ло оста́нет­ся от­ лѣ́тъ до лѣ́та оставле́нiя, и да сочте́тъ ему́ по лѣ́томъ его́, и от­да́стъ иску́пъ его́ а́ки нае́мникъ:
от­ го́да до го́да да бу́детъ съ ни́мъ: да не отяготи́ши его́ трудо́мъ предъ тобо́ю.
А́ще же не иску́пит­ся по си́мъ, да изы́детъ въ лѣ́то оставле́нiя са́мъ и дѣ́ти его́ съ ни́мъ:
я́ко Мо­и́ сы́нове Изра́илевы раби́ су́ть, о́троцы Мо­и́ сі́и су́ть, и́хже изведо́хъ изъ земли́ Еги́петскiя: А́зъ Госпо́дь Бо́гъ ва́шъ.
Немецкий (GNB)
Der HERR sagte zu Mose auf dem Berg Sinai: »Richte den Leuten von Israel aus, was ich ihnen zu sagen habe:

́Wenn ihr in das Land kommt, das ich euch geben werde, müsst ihr dafür sorgen, dass das Land mir jedes siebte Jahr einen Sabbat feiert.

Sechs Jahre sollt ihr eure Felder bestellen, eure Weinstöcke beschneiden und den Ertrag einsammeln.
Aber jedes siebte Jahr muss das Land ruhen; es feiert einen Sabbat zu Ehren des HERRN. Ihr dürft in diesem Jahr kein Feld bestellen und keinen Weinberg pflegen.
Auch was sich selbst ausgesät hat, darf nicht abgeerntet werden und ungepflegt wachsende Weintrauben dürfen nicht abgelesen werden. Ihr müsst das Land unbedingt ruhen lassen.
Es wird aber während des Sabbatjahres genügend Nahrung für euch hervorbringen, auch für eure Sklaven und Sklavinnen, die Lohnarbeiter und Fremdarbeiter, für alle, die bei euch leben,
für euer Vieh und die wild lebenden Tiere. Ihr dürft alles von der Hand in den Mund essen, was von selbst wächst.
Wenn ihr das Sabbatjahr siebenmal gefeiert habt und also insgesamt 49 Jahre vergangen sind,
lasst ihr am 10. Tag des 7. Monats, dem Versöhnungstag, im ganzen Land das Widderhorn blasen.
Dies ist das Zeichen dafür, dass alle seine Bewohner wieder in ihre ursprünglichen Rechte eingesetzt werden. Das 50. Jahr muss für euch als ein Jahr gelten, das mir gehört. Es ist das Erlassjahr, in dem eine allgemeine Wiederherstellung erfolgt. Jeder Israelit, der seinen erblichen Landbesitz verpfändet hat, bekommt ihn wieder zurück, und wer sich einem anderen Israeliten als Sklaven verkauft hat, darf zu seiner Sippe zurückkehren.
In diesem Jahr darf nicht gesät werden, und was ungesät nachwächst, darf nicht abgeerntet werden;
auch die von selbst wachsenden Weintrauben dürft ihr nicht ablesen. Das ganze Jahr soll ein heiliges Jahr sein, das mir gehört. Ihr dürft aber vom Feld weg essen, was darauf wächst.
Im Erlassjahr soll jeder seinen Besitz an Grund und Boden zurückerhalten.
Dies müsst ihr berücksichtigen, wenn ihr von einem anderen Israeliten Land kauft oder es ihm verkauft.
Der Preis richtet sich nach der Zeitspanne bis zum nächsten Erlassjahr. Sind es noch viele Jahre, so ist der Kaufpreis höher, sind es nur noch wenige, so ist er entsprechend niedriger. Gekauft wird nicht das Land, sondern die Anzahl der Ernten.
Darum soll keiner von euch einen anderen Israeliten übervorteilen. Nehmt meine Weisungen ernst, denn ich bin der HERR, euer Gott.
Gehorcht meinen Geboten und richtet euch nach meinen Weisungen, dann werdet ihr ruhig und sicher in eurem Land leben können, und das Land wird so viel hervorbringen, dass ihr genug zu essen habt.
Ihr braucht euch nicht zu sorgen: Was werden wir im siebten Jahr essen, wenn wir nicht säen und nicht ernten können?
Ich, der HERR, werde das Land im sechsten Jahr so reich segnen, dass der Ertrag für zwei Jahre ausreicht.
Nachdem ihr im achten Jahr ausgesät habt, könnt ihr dann noch bis zur neuen Ernte vom Ertrag des sechsten Jahres leben.́
́Besitz an Grund und Boden darf nicht endgültig verkauft werden, weil das Land nicht euer, sondern mein Eigentum ist. Ihr lebt bei mir wie Fremde oder Gäste, denen das Land nur zur Nutzung überlassen ist.
Bei jedem Landkauf müsst ihr ein Rückkaufsrecht einräumen.
Wenn dein Bruder, ein anderer Israelit, verarmt und etwas von seinem Grundbesitz verkaufen muss, soll sein nächster Verwandter als Löser für ihn eintreten und das Veräußerte zurückkaufen.
Angenommen, es findet sich niemand, der dazu in der Lage ist, aber er selbst bringt später genug auf, um seinen Besitz zurückzukaufen,
dann muss er so viel dafür bezahlen, wie der Zeitspanne entspricht, die noch bis zum nächsten Erlassjahr verbleibt.
Kann er die Mittel zum Rückkauf nicht aufbringen, so bleibt sein Besitz bis zum Erlassjahr in der Hand des Käufers und fällt dann wieder an ihn, den ursprünglichen Besitzer, zurück.
Verkauft jemand ein Wohnhaus in einer befestigten Stadt, so wird ihm das Rückkaufsrecht nur für ein Jahr eingeräumt.
Wenn es innerhalb dieser Frist nicht zurückgekauft wird, geht es unwiderruflich an den Käufer und seine Erben über und fällt auch im Erlassjahr nicht an den früheren Besitzer zurück.
Anders ist es, wenn das Haus zu einem Dorf ohne Schutzmauer gehört. Es wird dann genauso behandelt wie das freie Feld: Es kann unbefristet zurückgekauft werden und im Erlassjahr fällt es an den ursprünglichen Besitzer zurück.
Auch für die Häuser der Leviten in ihren Städten besteht ein unbefristetes Rückkaufsrecht,
und wenn sie nicht vorher zurückgekauft wurden, fallen sie im Erlassjahr an ihren ersten Besitzer zurück. Denn die Häuser der Leviten sind ihr Erbbesitz unter den Israeliten,
genauso wie das Weideland, das zu ihren Städten gehört. Das Weideland der Leviten darf jedoch überhaupt nicht verkauft werden; es ist ihr unveräußerlicher Besitz.́
́Wenn dein Bruder, ein anderer Israelit neben dir, verarmt ist und seinen ganzen Besitz verloren hat, dann hilf ihm! Sorge dafür, dass er wie ein Fremder oder ein Fremdarbeiter unter euch sein Leben fristen kann.
Fordere keine Zinsen von ihm, wenn du ihm Geld leihst, und verlange die Nahrungsmittel, mit denen du ihm aushilfst, nicht mit einem Aufschlag zurück.

Nehmt meine Weisungen ernst und sorgt dafür, dass euer Bruder neben euch leben kann.

Ich bin der HERR, euer Gott, der euch aus Ägypten geführt hat, um euch das Land Kanaan zu geben und euer Gott zu sein.
Wenn dein Bruder neben dir so sehr verarmt, dass er sich selbst an dich verkaufen muss, dann behandle ihn nicht wie einen Sklaven,
sondern wie einen Lohnarbeiter oder Fremdarbeiter. Er muss bis zum nächsten Erlassjahr für dich arbeiten,
dann wird er samt seiner Familie wieder frei und kann zu seiner Sippe zurückkehren; auch seinen Erbbesitz erhält er wieder zurück.
Denn alle Israeliten sind mein Eigentum, weil ich sie aus Ägypten geführt habe. Sie dürfen nicht als Sklaven verkauft werden.
Nehmt meine Weisungen ernst und zwingt keinen Israeliten zur Sklavenarbeit.
Wenn ihr Sklaven und Sklavinnen braucht, könnt ihr sie von euren Nachbarvölkern kaufen.
Auch Fremdarbeiter, die bei euch wohnen, könnt ihr als Sklaven erwerben und ebenso ihre Nachkommen, die in eurem Land geboren sind. Ihr könnt sie für immer als euer Eigentum behalten
und auch euren Söhnen vererben; sie müssen nicht freigelassen werden. Aber eure Brüder, die Israeliten, dürft ihr nicht zu Sklaven machen.
Es kann sein, dass ein Fremder, der bei euch lebt, oder ein Fremdarbeiter zu Reichtum kommt, während euer Bruder, ein Israelit, in seiner Nähe verarmt und sich ihm oder seinen Nachkommen als Sklaven verkaufen muss.
Dann besteht für den Israeliten jederzeit das Recht auf Freikauf. Einer seiner leiblichen Brüder oder sein Onkel oder Vetter oder ein anderer naher Verwandter kann als Löser für ihn eintreten und ihn zurückkaufen oder er kann es selbst tun, wenn er die Mittel zusammenbringt.
Er überschlägt dann mit seinem Herrn, wie viele Jahre er ihm gedient hat und wie viele es noch bis zum nächsten Erlassjahr sind, und berechnet den Jahressatz nach dem Lohn für einen Arbeiter.
Die Summe für den Freikauf entspricht der Zahl der Jahre, die noch bis zum Erlassjahr fehlen.
Sein Herr soll ihn stets wie einen freien Mann behandeln, der für einen jährlichen Lohn bei ihm arbeitet; ihr dürft nicht zulassen, dass er ihn zum Sklaven macht.
Wenn ein Freikauf nicht möglich ist, muss er samt seiner Familie im nächsten Erlassjahr freigelassen werden.
Denn mir gehören alle Israeliten als Sklaven, sie sind mein Eigentum, weil ich sie aus Ägypten geführt habe. Ich bin der HERR, euer Gott!́«
Синодальный
Седьмой год – субботний, пятидесятый – юбилейный; их влияние на владение землею и рабами.
И сказал Господь Моисею на горе Синае, говоря:
объяви сынам Израилевым и скажи им: когда придете в землю, которую Я даю вам, тогда земля должна покоиться в субботу Господню;
шесть лет засевай поле твое и шесть лет обрезывай виноградник твой, и собирай произведения их,
а в седьмой год да будет суббота покоя земли, суббота Господня: поля твоего не засевай и виноградника твоего не обрезывай;
что само вырастет на жатве твоей, не сжинай, и гроздов с необрезанных лоз твоих не снимай; да будет это год покоя земли;
и будет это в продолжение субботы земли всем вам в пищу, тебе и рабу твоему, и рабе твоей, и наемнику твоему, и поселенцу твоему, поселившемуся у тебя;
и скоту твоему и зверям, которые на земле твоей, да будут все произведения ее в пищу.
И насчитай себе семь субботних лет, семь раз по семи лет, чтоб было у тебя в семи субботних годах сорок девять лет;
и воструби трубою в седьмой месяц, в десятый [день] месяца, в день очищения вострубите трубою по всей земле вашей;
и освятите пятидесятый год и объявите свободу на земле всем жителям ее: да будет это у вас юбилей; и возвратитесь каждый во владение свое, и каждый возвратитесь в свое племя.
Пятидесятый год да будет у вас юбилей: не сейте и не жните, что само вырастет на земле, и не снимайте ягод с необрезанных лоз ее,
ибо это юбилей: священным да будет он для вас; с поля ешьте произведения ее.
В юбилейный год возвратитесь каждый во владение свое.
Если будешь продавать что ближнему твоему, или будешь покупать что у ближнего твоего, не обижайте друг друга;
по расчислению лет после юбилея ты должен покупать у ближнего твоего, и по расчислению лет дохода он должен продавать тебе;
если много остается лет, умножь цену; а если мало лет остается, уменьши цену, ибо известное число лет жатв он продает тебе.
Не обижайте один другого; бойся Бога твоего, ибо Я Господь, Бог ваш.
Исполняйте постановления Мои, и храните законы Мои и исполняйте их, и будете жить спокойно на земле;
и будет земля давать плод свой, и будете есть досыта, и будете жить спокойно на ней.
Если скажете: что же нам есть в седьмой год, когда мы не будем ни сеять, ни собирать произведений наших?
Я пошлю благословение Мое на вас в шестой год, и он принесет произведений на три года;
и будете сеять в восьмой год, но есть будете произведения старые до девятого года; доколе не поспеют произведения его, будете есть старое.
Землю не должно продавать навсегда, ибо Моя земля: вы пришельцы и поселенцы у Меня;
по всей земле владения вашего дозволяйте выкуп земли.
Если брат твой обеднеет и продаст от владения своего, то придет близкий его родственник и выкупит проданное братом его;
если же некому за него выкупить, но сам он будет иметь достаток и найдет, сколько нужно на выкуп,
то пусть он расчислит годы продажи своей и возвратит остальное тому, кому он продал, и вступит опять во владение свое;
если же не найдет рука его, сколько нужно возвратить ему, то проданное им останется в руках покупщика до юбилейного года, а в юбилейный год отойдет оно, и он опять вступит во владение свое.
Если кто продаст жилой дом в городе, огражденном стеною, то выкупить его можно до истечения года от продажи его: в течение года выкупить его можно;
если же не будет он выкуплен до истечения целого года, то дом, который в городе, имеющем стену, останется навсегда у купившего его в роды его, и в юбилей не отойдет от него.
А домы в селениях, вокруг которых нет стены, должно считать наравне с полем земли: выкупать их [всегда] можно, и в юбилей они отходят.
А города левитов, домы в городах владения их левитам всегда можно выкупать;
а кто из левитов не выкупит, то проданный дом в городе владения их в юбилей отойдет, потому что домы в городах левитских составляют их владение среди сынов Израилевых;
и полей вокруг городов их продавать нельзя, потому что это вечное владение их.
Если брат твой обеднеет и придет в упадок у тебя, то поддержи его, пришлец ли он, или поселенец, чтоб он жил с тобою;
не бери от него роста и прибыли и бойся Бога твоего; [Я Господь,] чтоб жил брат твой с тобою;
серебра твоего не отдавай ему в рост и хлеба твоего не отдавай ему для получения прибыли.
Я Господь, Бог ваш, Который вывел вас из земли Египетской, чтобы дать вам землю Ханаанскую, чтоб быть вашим Богом.
Когда обеднеет у тебя брат твой и продан будет тебе, то не налагай на него работы рабской:
он должен быть у тебя как наемник, как поселенец; до юбилейного года пусть работает у тебя,
а тогда пусть отойдет он от тебя, сам и дети его с ним, и возвратится в племя свое, и вступит опять во владение отцов своих,
потому что они – Мои рабы, которых Я вывел из земли Египетской: не должно продавать их, как продают рабов;
не господствуй над ним с жестокостью и бойся Бога твоего.
А чтобы раб твой и рабыня твоя были у тебя, то покупайте себе раба и рабыню у народов, которые вокруг вас;
также и из детей поселенцев, поселившихся у вас, можете покупать, и из племени их, которое у вас, которое у них родилось в земле вашей, и они могут быть вашей собственностью;
можете передавать их в наследство и сынам вашим по себе, как имение; вечно владейте ими, как рабами. А над братьями вашими, сынами Израилевыми, друг над другом, не господствуйте с жестокостью.
Если пришлец или поселенец твой будет иметь достаток, а брат твой пред ним обеднеет и продастся пришельцу, поселившемуся у тебя, или кому-нибудь из племени пришельца,
то после продажи можно выкупить его; кто-нибудь из братьев его должен выкупить его,
или дядя его, или сын дяди его должен выкупить его, или кто-нибудь из родства его, из племени его, должен выкупить его; или если будет иметь достаток, сам выкупится.
И он должен рассчитаться с купившим его, начиная от того года, когда он продал себя, до года юбилейного, и серебро, за которое он продал себя, должно отдать ему по числу лет; как временный наемник он должен быть у него;
и если еще много остается лет, то по мере их он должен отдать в выкуп за себя серебро, за которое он куплен;
если же мало остается лет до юбилейного года, то он должен сосчитать и по мере лет отдать за себя выкуп.
Он должен быть у него, как наемник, во все годы; он не должен господствовать над ним с жестокостью в глазах твоих.
Если же он не выкупится таким образом, то в юбилейный год отойдет сам и дети его с ним,
потому что сыны Израилевы Мои рабы; они Мои рабы, которых Я вывел из земли Египетской. Я Господь, Бог ваш.
Још рече Господ Мојсију на гори синајској говорећи:
Кажи синовима Израиљевим, и реци им: Кад дођете у земљу коју вам ја дајем, нека празнује земља суботу Господњу.
Шест година засевај њиву своју, и шест година режи виноград свој и сабирај род.
А седма година нека буде субота за одмор земљи, субота Господња; немој сејати у пољу свом ни резати виноград свој.
Шта само од себе роди иза жетве твоје немој жети, и грожђа у винограду свом нерезаном немој брати; нека буде година одмора земљи.
Али шта роди земља за почивања свог, оно нека вам буде храна, теби и слузи твом и слушкињи твојој и најамнику твом и укућанину твом који је код тебе.
И стоци твојој и свим животињама што су у твојој земљи, сав род њен нека буде храна.
И наброј седам седмина година, седам пута по седам година, тако да ти седам седмина година буде четрдесет и девет година.
Тада заповеди нека затруби труба десети дан седмог месеца, на дан очишћења нека труби труба по свој земљи вашој.
И посветите годину педесету, и прогласите слободу у земљи свима који живе у њој; то нека вам је опросна година, и тада се вратите сваки на своју баштину, и сваки у род свој вратите се.
Опросна година да вам је та педесета година; немојте сејати, нити жањите шта само роди те године, нити берите грожђа у виноградима нерезаним.
Јер је опросна година; нека вам је света; са сваког поља једите род његов.
Те године опросне вратите се сваки на своју баштину.
И ако продаш шта ближњему свом или купиш шта од ближњег свог, не варајте један другог.
Према броју година по опросној години купуј од ближњег свог, и према броју година у које ћеш брати род нека ти продаје.
Што више буде година то ће цена бити већа ономе што купујеш, а што мање буде година то ће мања бити цена, јер ти се продаје број летина.
Зато не варајте један другог, него се бојте Бога свог; јер сам ја Господ Бог ваш.
Држите уредбе моје и чувајте законе моје и вршите их, па ћете живети у земљи без страха.
И земља ће рађати род свој, и јешћете га, и бићете сити, и живећете у њој без страха.
И ако бисте рекли: Шта ћемо јести седме године, ето нећемо сејати нити ћемо брати летину?
Пустићу благослов свој на вас шесте године, те ће родити за три године.
И сејаћете осме године, а јешћете летину стару до девете године, докле не приспе род њен, јешћете стари.
Али да се земља не продаје за свагда, јер је моја земља, а ви сте дошљаци и укућани код мене.
Зато по свој земљи државе ваше нека се откупљују земље.
Ако осиромаши брат твој и прода нешто од баштине своје, а после дође ко од рода његовог најближи њему да откупи, нека откупи шта брат његов продаде.
Ако ли не би имао никога да откупи, него би се помогао и зглавио колико треба за откуп,
Онда нека одбије године откако је продао, па шта остане нека исплати оном коме је продао, и тако нека опет дође до своје баштине.
Ако ли нема колико би требало вратити, онда остаје ствар продана у оног који је купио до године опросне, а опросне године оставиће се, и он ће се вратити на своју баштину.
Ко прода кућу у којој се седи у месту ограђеном зидом, властан је откупити је докле се не наврши година дана од како је прода; целу годину дана има власт откупити је.
А ако не откупи за годину дана, онда остаје кућа у месту ограђеном зидом оном који је купио сасвим од колена на колено, и неће је оставити опросне године.
А куће по селима, које нису ограђене зидом, нека се узимају као њиве, могу се откупити, и године опросне враћају се.
А места левитска и куће у местима њиховим, свагда могу откупити Левити.
Али ко купи од Левита, нека опросне године остави купљену кућу и шта је имао у месту; јер куће по местима левитским јесу њихове међу синовима Израиљевим.
Али поље под местима њиховим да се не продаје; јер је њихово достојање довека.
Ако осиромаши брат твој и изнемогне рука његова поред тебе, прихвати га, и као странац и дошљак нека поживи уз тебе.
Немој узимати од њега камате ни добити; него се бој Бога, да би поживео брат твој уз тебе.
Новаца немој му давати на камату, нити му хране своје позаимај ради добити.
Ја сам Господ Бог ваш, који сам вас извео из земље мисирске да вам дам земљу хананску и да вам будем Бог.
И ако осиромаши брат твој код тебе тако да ти се прода, немој га држати као роба;
Као најамник и као дошљак нека буде код тебе; до опросне године нека служи код тебе.
А онда нека иде од тебе са синовима својим, нека се врати у род свој, и на баштину отаца својих нека се врати.
Јер су моје слуге, које сам извео из земље мисирске, нека се не продају као робови.
Немој господарити над њим жестоко, него се бој Бога свог.
А роб твој и робиња твоја што ћеш имати нека буду од оних народа који ће бити око вас, од њих купујте роба и робињу.
И између странаца који буду код вас, између њих купујте и из породица оних који буду код вас, који се роде у земљи вашој, и ти нека вам буду имање.
Они ће постати ваши и синова ваших након вас, и биће вам достојање, да вам сваку службу врше до века; али над браћом својом, синовима Израиљевим, нико над братом својим да не господари жестоко.
Ако ли се обогати дошљак или гост који живи с тобом, а брат твој осиромаши код њега тако да се прода дошљаку, који живи с тобом, или коме год од туђег рода,
Кад се прода, може се откупити; ко год од браће његове нека га откупи;
Или стриц његов, или син стрица његовог нека га откупи, или ко други од крви његове у роду његовом нека га откупи; или ако се помогне, нека се сам откупи.
Нека се прорачуна с купцем својим од године кад се продао године опросне, да цена за коју се продао дође према броју година; као надничару нека му се рачуна време које је одслужио.
Ако остаје још много година, према њима нека плати откуп од цене за коју је купљен.
Ако ли остаје мало година до опросне године, нека се прорачуна с њим, и нека плати откуп према тим годинама.
Као најамник годишњи нека буде у њега, и нека не господари над њим жестоко на твоје очи.
Ако ли се овако не откупи, нека отиде године опросне и он и синови његови с њим.
Јер су синови Израиљеви моје слуге, моје су слуге, које сам извео из земље мисирске; ја сам Господ Бог ваш.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible