Ве́тхий Заве́т:
Быт.
Исх.
Лев.
Чис.
Втор.
Нав.
Суд.
Руф.
1Цар.
2Цар.
3Цар.
4Цар.
1Пар.
2Пар.
1Езд.
Неем.
2Езд.
Тов.
Иудиф.
Есф.
Иов.
Пс.
Прит.
Еккл.
Песн.
Прем.
Сир.
Ис.
Иер.
Плч.
ПослИер.
Вар.
Иез.
Дан.
Ос.
Иоил.
Ам.
Авд.
Ион.
Мих.
Наум.
Авв.
Соф.
Аг.
Зах.
Мал.
1Мак.
2Мак.
3Мак.
3Езд.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Скрыть
4:1
4:4
4:14
4:16
4:19
4:21
4:22
4:23
4:24
4:25
4:28
4:30
4:32
4:33
4:34
Глава 16
16:3
16:4
16:7
16:8
16:9
16:10
16:13
16:15
16:18
16:20
16:21
16:23
16:24
16:25
16:26
16:28
16:30
16:31
16:32
16:33
И рече́ Госпо́дь къ Моисе́ю, глаго́ля:
рцы́ къ сыно́мъ Изра́илевымъ, глаго́ля: душа́ а́ще согрѣши́тъ предъ Го́сподемъ не хотя́щи от всѣ́хъ повелѣ́нiй Госпо́днихъ, и́хже не лѣ́ть е́сть твори́ти, и сотвори́тъ еди́но что́ от ни́хъ:
а́ще у́бо архiере́й пома́занный согрѣши́тъ, во е́же лю́демъ согрѣши́ти, и да приведе́тъ о грѣсѣ́ свое́мъ, и́мже согрѣши́лъ, телца́ от говя́дъ непоро́чна Го́сподеви о грѣсѣ́:
и да приведе́тъ телца́ къ две́ремъ ски́нiи свидѣ́нiя предъ Го́спода, и да возложи́тъ ру́ку свою́ на главу́ телца́ предъ Го́сподемъ, и да зако́летъ телца́ предъ Го́сподемъ:
и взе́мъ жре́цъ пома́занный соверше́нъ рука́ми от кро́ве телца́, и да внесе́тъ ю́ въ ски́нiю свидѣ́нiя,
и да омо́читъ жре́цъ пе́рстъ въ кро́ви, и да покропи́тъ от кро́ве седми́жды пе́рстомъ предъ Го́сподемъ, у завѣ́сы святы́ни:
и да возложи́тъ жре́цъ от кро́ве те́лчи на ро́ги олтаря́ ѳимiа́ма сложе́нiя и́же предъ Го́сподемъ, и́же е́сть въ ски́нiи свидѣ́нiя, и всю́ кро́вь те́лчу да излiе́тъ у стоя́ла олтаря́ всесожже́нiй, и́же е́сть у две́рiй ски́нiи свидѣ́нiя,
и ве́сь ту́къ телца́, и́же о грѣсѣ́, да отъи́метъ от него́, ту́къ покрыва́ющiй утро́бу, и ве́сь ту́къ и́же на утро́бѣ,
и о́бѣ по́чки, и ту́къ и́же на ни́хъ, и́же е́сть на сте́гнахъ, и препо́нку, я́же на пе́чени, съ по́чками отъи́метъ е́,
я́коже отъе́млется о́ное от телца́ же́ртвы спасе́нiя, и да вознесе́тъ жре́цъ на олта́рь приноше́нiя:
и ко́жу те́лчу, и всю́ его́ пло́ть со главо́ю, и съ кра́йними частми́, и со утро́бою, и съ моты́лы:
и да изнесу́тъ всего́ телца́ внѣ́ полка́ на мѣ́сто чи́сто, идѣ́же изсыпа́ютъ пе́пелъ, и да сожгу́тъ его́ на дрова́хъ огне́мъ: на мѣ́стѣ изсыпа́нiя пе́пела да сожже́нъ бу́детъ.
А́ще же ве́сь со́нмъ сыно́въ Изра́илевыхъ согрѣши́тъ не хотя́щь, и утаи́тся глаго́лъ от лица́ со́нма, и сотворя́тъ еди́ну от всѣ́хъ за́повѣдiй Госпо́днихъ, ея́же не лѣ́ть е́сть твори́ти, и согрѣша́тъ,
и увѣ́стся и́мъ грѣ́хъ, и́мже согрѣши́ша въ не́мъ: и да приведе́тъ со́нмъ телца́ от воло́въ непоро́чна о грѣсѣ́, и приведе́тъ и́ предъ две́ри ски́нiи свидѣ́нiя:
и да возложа́тъ ста́рцы со́нма ру́ки своя́ на главу́ телца́ предъ Го́сподемъ, и да зако́лютъ телца́ предъ Го́сподемъ,
и да внесе́тъ жре́цъ пома́занный от кро́ве те́лчи въ ски́нiю свидѣ́нiя,
и да омо́читъ жре́цъ пе́рстъ сво́й въ кро́ви те́лчи, и да покропи́тъ седми́жды предъ Го́сподемъ, предъ завѣ́сою святы́ни:
и от кро́ве да возложи́тъ жре́цъ на ро́ги олтаря́ ѳимiа́мовъ сложе́нiя, и́же е́сть предъ Го́сподемъ, и́же е́сть въ ски́нiи свидѣ́нiя: и всю́ кро́вь да излiе́тъ у стоя́ла олтаря́ приноше́нiй, и́же е́сть у две́рiй ски́нiи свидѣ́нiя,
и ве́сь ту́къ его́ да во́зметъ от него́, и вознесе́тъ на олта́рь:
и сотвори́тъ телцу́ сему́, я́коже сотвори́ телцу́, и́же о грѣсѣ́, та́ко сотвори́тся: и да помо́лится о ни́хъ жре́цъ, и оста́вится и́мъ грѣ́хъ:
и да изнесу́тъ телца́ всего́ внѣ́ полка́, и да сожгу́тъ телца́, я́коже сожго́ша телца́ пе́рваго: грѣ́хъ [бо] со́нма е́сть.
А́ще же кня́зь согрѣши́тъ, и сотвори́тъ еди́ну от всѣ́хъ за́повѣдiй Го́спода Бо́га своего́, не хотя́, и́же не лѣ́ть е́сть твори́ти, и согрѣши́тъ, и престу́питъ,
и увѣ́стся ему́ грѣ́хъ, и́мже согрѣши́ въ не́мъ: да принесе́тъ да́ръ сво́й козла́ от ко́зъ му́жескъ по́лъ непоро́ченъ грѣха́ ра́ди,
и возложи́тъ ру́ку свою́ на главу́ козла́: и да зако́лютъ его́ на мѣ́стѣ, идѣ́же закала́ютъ всесожже́нiя предъ Го́сподемъ: о грѣсѣ́ [бо] е́сть:
и да возложи́тъ жре́цъ от кро́ве, я́же о грѣсѣ́, пе́рстомъ на ро́ги олтаря́ всесожже́нiй, и всю́ кро́вь его́ да излiе́тъ у стоя́ла олтаря́ всесожже́нiй,
и ве́сь ту́къ его́ вознесе́тъ на олта́рь, я́коже ту́къ же́ртвы спасе́нiя: и да помо́лится о не́мъ жре́цъ грѣха́ ра́ди его́, и оста́вится ему́.
А́ще же душа́ еди́на согрѣши́тъ не хотя́щи от люді́й земли́, внегда́ сотвори́ти еди́ну от всѣ́хъ за́повѣдiй Госпо́днихъ, е́же не лѣ́ть е́сть твори́ти, и согрѣши́тъ,
и увѣ́стся ему́ грѣ́хъ, и́мже согрѣши́ въ не́мъ, и да принесе́тъ да́ръ сво́й ко́зу от ко́зъ же́нскъ по́лъ непоро́чну, да принесе́тъ грѣха́ ра́ди, и́мже согрѣши́:
и да возложи́тъ ру́ку свою́ на главу́ грѣха́ своего́: и зако́лютъ ко́зу, я́же грѣха́ ра́ди, на мѣ́стѣ, идѣ́же закала́ютъ всесожже́нiя:
и да во́зметъ жре́цъ от кро́ве ея́ пе́рстомъ, и да возложи́тъ на ро́ги олтаря́ всесожже́нiй, и всю́ кро́вь ея́ излiе́тъ у стоя́ла олтаря́:
и ве́сь ту́къ да отъи́метъ, я́коже отъе́млется ту́къ от же́ртвы спасе́нiя, и да вознесе́тъ жре́цъ на олта́рь въ воню́ благово́нiя Го́споду: и да помо́лится жре́цъ о не́мъ, и оста́вится ему́.
А́ще же о́вцу принесе́тъ да́ръ сво́й грѣха́ ра́ди, же́нскъ по́лъ непоро́ченъ да принесе́тъ ю́:
и да возложи́тъ ру́ку свою́ на главу́ я́же о грѣсѣ́, и да зако́лютъ ю́ грѣха́ ра́ди на мѣ́стѣ, на не́мже закала́ютъ всесожже́нiя [на мѣ́стѣ святѣ]:
и взе́мъ жре́цъ от кро́ве, я́же о грѣсѣ́, пе́рстомъ свои́мъ, да возложи́тъ на ро́ги олтаря́ всесожже́нiя: и всю́ кро́вь ея́ да излiе́тъ у стоя́ла олтаря́ всесожже́нiя,
и ве́сь ту́къ ея́ да отъи́метъ, я́коже отъе́млется ту́къ овцы́ от же́ртвы спасе́нiя: и да возложи́тъ его́ жре́цъ на олта́рь на всесожже́нiе Госпо́дне: и да помо́лится за него́ жре́цъ о грѣсѣ́, и́мже согрѣши́, и оста́вится ему́.
И глаго́ла Госпо́дь къ Моисе́ю, по уме́ртвiи дву́хъ сыно́въ Ааро́нихъ, егда́ принесо́ста о́гнь чужді́й предъ Го́спода и сконча́стася.
И рече́ Госпо́дь къ Моисе́ю: глаго́ли Ааро́ну, бра́ту твоему́, да не вхо́дитъ по вся́ часы́ въ свято́е вну́трь завѣ́сы, предъ лице́ очисти́лища, е́же е́сть надъ киво́томъ свидѣ́нiя, и да не у́мретъ: во о́блацѣ бо явлю́ся надъ очисти́лищемъ:
си́це вни́детъ Ааро́нъ въ свято́е: съ телце́мъ от говя́дъ грѣха́ ра́ди, и со овно́мъ на всесожже́нiе,
и въ ри́зу льня́ну освяще́ну да облече́тся, и надра́ги льня́ны да бу́дутъ на тѣ́лѣ его́, и по́ясомъ льня́нымъ да опоя́шется, и клобу́къ {Въ гре́ч.: ки́дарисъ.} льня́нъ да возложи́тъ, ри́зы свя́ты су́ть: и да омы́етъ водо́ю все́ тѣ́ло свое́, и да облече́тся въ ня́:
и от со́нма сыно́въ Изра́илевыхъ да во́зметъ два́ козла́ от ко́зъ грѣха́ ра́ди, и овна́ еди́наго во всесожже́нiе,
и да приведе́тъ Ааро́нъ телца́, и́же грѣха́ ра́ди своего́, и да помо́лится о себѣ́ и о до́мѣ свое́мъ,
и да во́зметъ два́ козла́, и поста́витъ я́ предъ Го́сподемъ у две́рiй ски́нiи свидѣ́нiя:
и да возложи́тъ Ааро́нъ на о́ба козла́ жре́бiя: жре́бiй еди́нъ Го́споду и жре́бiй другі́й отпуще́нiю.
И да приведе́тъ Ааро́нъ козла́, на не́мже паде́ жре́бiй Го́споду, и да принесе́тъ грѣха́ ра́ди:
и козла́, на не́мже паде́ жре́бiй отпуще́нiя, да поста́витъ его́ жи́ва предъ Го́сподемъ, я́ко помоли́тися надъ ни́мъ и я́ко отпусти́ти его́ во отпуще́нiе, и да отпу́ститъ его́ въ пусты́ню: и во́зметъ козе́лъ на ся́ беззако́нiя и́хъ въ зе́млю непроходи́му.
И да приведе́тъ Ааро́нъ телца́, и́же грѣха́ ра́ди своего́, и да помо́лится о себѣ́ и о до́мѣ свое́мъ: и да зако́летъ телца́, и́же грѣха́ ра́ди своего́.
И да во́зметъ кади́лникъ по́лнъ у́глiя о́гненна от олтаря́, и́же предъ Го́сподемъ, и да напо́лнитъ ру́цѣ ѳимiа́ма сложе́нiя чи́ста, и да принесе́тъ вну́трь завѣ́сы:
и да возложи́тъ ѳимiа́мъ на о́гнь предъ Го́сподемъ, и покры́етъ ды́мъ ѳимiа́мный очисти́лище е́же на свидѣ́нiихъ, и не у́мретъ.
И да во́зметъ от кро́ве телца́, и да воскропи́тъ пе́рстомъ на очисти́лище на восто́ки: предъ лице́мъ очисти́лища да воскропи́тъ седми́жды от кро́ве пе́рстомъ свои́мъ.
И да зако́летъ козла́ и́же грѣха́ ра́ди, и́же за лю́ди, предъ Го́сподемъ: и да внесе́тъ от кро́ве его́ вну́трь завѣсы́, и да сотвори́тъ кро́ви его́, я́коже сотвори́ кро́ви те́лчи, и да воскропи́тъ кро́вiю его́ на очисти́лище пря́мо очисти́лищу,
и очи́ститъ свято́е от нечисто́тъ сыно́въ Изра́илевыхъ и от непра́вдъ и́хъ, о всѣ́хъ грѣсѣ́хъ и́хъ: и та́ко сотвори́тъ ски́нiи свидѣ́нiя сотворе́ннѣй въ ни́хъ посредѣ́ нечистоты́ и́хъ.
И вся́къ человѣ́къ да не бу́детъ въ ски́нiи свидѣ́нiя, егда́ вхо́дитъ моли́тися во свято́е, до́ндеже изы́детъ: и да помо́лится о себѣ́ и о до́мѣ свое́мъ и о все́мъ со́нмѣ сыно́въ Изра́илевыхъ.
И изы́детъ ко олтарю́, и́же е́сть предъ Го́сподемъ, и помо́лится на не́мъ, и да во́зметъ от кро́ве телца́ и от кро́ве козла́, и возложи́тъ на ро́ги олтаря́ о́крестъ:
и да воскропи́тъ пе́рстомъ свои́мъ на́нь седми́жды от кро́ве, и очи́ститъ его́ и освяти́тъ его́ от нечисто́тъ сыно́въ Изра́илевыхъ.
И соверши́тъ очища́я свято́е и ски́нiю свидѣ́нiя и олта́рь, и от жерцѣ́хъ очи́ститъ, и приведе́тъ козла́ жива́го:
и да возложи́тъ Ааро́нъ о́бѣ ру́цѣ свои́ на главу́ козла́ жива́го, и да исповѣ́сть на не́мъ вся́ беззако́нiя сыно́въ Изра́илевыхъ и вся́ непра́вды и́хъ и вся́ грѣхи́ и́хъ: и возложи́тъ я́ на главу́ козла́ жива́го, и отпу́ститъ руко́ю человѣ́ка угото́ваннаго въ пусты́ню:
и во́зметъ козе́лъ на ся́ непра́вды и́хъ въ зе́млю непроходи́му: и да отпу́ститъ козла́ въ пусты́ню.
И да вни́детъ Ааро́нъ въ ски́нiю свидѣ́нiя, и да совлече́тъ ри́зы льня́ны, въ ня́же оболче́нъ бя́ше, входя́щу ему́ во свято́е, и положи́тъ я́ та́мо:
и омы́етъ тѣ́ло свое́ водо́ю на мѣ́стѣ святѣ и да облече́тся въ ри́зы своя́, и изше́дъ да сотвори́тъ всесожже́нiе свое́ и всепло́дiе людско́е, и да помо́лится о себѣ́ и о до́мѣ свое́мъ, и о лю́дехъ я́коже и о жерцѣ́хъ:
и ту́къ и́же грѣхо́въ ра́ди да вознесе́тъ на олта́рь.
И отпусти́вый козла́ отпуще́наго во отпуще́нiе да испере́тъ ри́зы своя́ и да омы́етъ пло́ть свою́ водо́ю, и по си́хъ да вни́детъ въ по́лкъ.
И телца́ и́же грѣха́ ра́ди, и козла́ и́же грѣха́ ра́ди, и́хже кро́вь внесе́ся на очище́нiе во свято́е, да изнесу́тъ я́ внѣ́ полка́ и да сожгу́тъ я́ на огни́, и ко́жы и́хъ и мяса́ и́хъ и моты́ла и́хъ:
сожига́яй же я́ да испере́тъ ри́зы своя́ и да омы́етъ тѣ́ло свое́ водо́ю, и по се́мъ да вни́детъ въ по́лкъ.
И бу́детъ сiе́ ва́мъ зако́нное вѣ́чное: въ ме́сяцъ седмы́й, въ деся́тый де́нь ме́сяца, покори́те ду́шы ва́шя, и вся́каго дѣ́ла да не сотворите́, ни тузе́мецъ, ни пришле́цъ прилежа́й въ ва́съ:
въ то́й бо де́нь помо́лится о ва́съ, е́же очи́стити ва́съ от всѣ́хъ грѣхо́въ ва́шихъ предъ Го́сподемъ, и чи́сти бу́дете:
суббо́та суббо́тъ поко́й да бу́детъ сiя́ ва́мъ, и покори́те ду́шы ва́шя, зако́нно вѣ́чно.
Помо́лится жре́цъ, его́же а́ще пома́жутъ и его́же а́ще соверша́тъ ру́цѣ его́, е́же жре́ти ему́ по отцѣ́ свое́мъ, и да облече́тся въ ри́зу льня́ну свою́, ри́зу свя́ту,
и да очи́ститъ Свято́е свята́го и ски́нiю свидѣ́нiя, и олта́рь да очи́ститъ, и о жерцѣ́хъ и о все́мъ со́нмѣ да помо́лится.
И бу́детъ сiе́ ва́мъ зако́нное вѣ́чное, е́же моли́тися о сынѣ́хъ Изра́илевыхъ о всѣ́хъ грѣсѣ́хъ и́хъ, еди́ною въ лѣ́то да сотвори́тся, я́коже заповѣ́да Госпо́дь Моисе́ю.
καὶ ἐλάλησεν κύριος πρὸς Μωυσῆν λέγων
λάλησον πρὸς τοὺς υἱοὺς Ισραηλ λέγων ψυχὴ ἐὰν ἁμάρτῃ ἔναντι κυρίου ἀκουσίως ἀπὸ τῶν προσταγμάτων κυρίου ὧν οὐ δεῖ ποιεῖν καὶ ποιήσῃ ἕν τι ἀπ᾿ αὐτῶν
ἐὰν μὲν ὁ ἀρχιερεὺς ὁ κεχρισμένος ἁμάρτῃ τοῦ τὸν λαὸν ἁμαρτεῖν καὶ προσάξει περὶ τῆς ἁμαρτίας αὐτοῦ ἧς ἥμαρτεν μόσχον ἐκ βοῶν ἄμωμον τῷ κυρίῳ περὶ τῆς ἁμαρτίας αὐτοῦ
καὶ προσάξει τὸν μόσχον παρὰ τὴν θύραν τῆς σκηνῆς τοῦ μαρτυρίου ἔναντι κυρίου καὶ ἐπιθήσει τὴν χεῖρα αὐτοῦ ἐπὶ τὴν κεφαλὴν τοῦ μόσχου ἔναντι κυρίου καὶ σφάξει τὸν μόσχον ἐνώπιον κυρίου
καὶ λαβὼν ὁ ἱερεὺς ὁ χριστὸς ὁ τετελειωμένος τὰς χεῖρας ἀπὸ τοῦ αἵματος τοῦ μόσχου καὶ εἰσοίσει αὐτὸ ἐπὶ τὴν σκηνὴν τοῦ μαρτυρίου
καὶ βάψει ὁ ἱερεὺς τὸν δάκτυλον εἰς τὸ αἷμα καὶ προσρανεῖ ἀπὸ τοῦ αἵματος ἑπτάκις ἔναντι κυρίου κατὰ τὸ καταπέτασμα τὸ ἅγιον
καὶ ἐπιθήσει ὁ ἱερεὺς ἀπὸ τοῦ αἵματος τοῦ μόσχου ἐπὶ τὰ κέρατα τοῦ θυσιαστηρίου τοῦ θυμιάματος τῆς συνθέσεως τοῦ ἐναντίον κυρίου ὅ ἐστιν ἐν τῇ σκηνῇ τοῦ μαρτυρίου καὶ πᾶν τὸ αἷμα τοῦ μόσχου ἐκχεεῖ παρὰ τὴν βάσιν τοῦ θυσιαστηρίου τῶν ὁλοκαυτωμάτων ὅ ἐστιν παρὰ τὰς θύρας τῆς σκηνῆς τοῦ μαρτυρίου
καὶ πᾶν τὸ στέαρ τοῦ μόσχου τοῦ τῆς ἁμαρτίας περιελεῖ ἀπ᾿ αὐτοῦ τὸ στέαρ τὸ κατακαλύπτον τὰ ἐνδόσθια καὶ πᾶν τὸ στέαρ τὸ ἐπὶ τῶν ἐνδοσθίων
καὶ τοὺς δύο νεφροὺς καὶ τὸ στέαρ τὸ ἐπ᾿ αὐτῶν ὅ ἐστιν ἐπὶ τῶν μηρίων καὶ τὸν λοβὸν τὸν ἐπὶ τοῦ ἥπατος σὺν τοῖς νεφροῖς περιελεῖ αὐτό
ὃν τρόπον ἀφαιρεῖται ἀπὸ τοῦ μόσχου τοῦ τῆς θυσίας τοῦ σωτηρίου καὶ ἀνοίσει ὁ ἱερεὺς ἐπὶ τὸ θυσιαστήριον τῆς καρπώσεως
καὶ τὸ δέρμα τοῦ μόσχου καὶ πᾶσαν αὐτοῦ τὴν σάρκα σὺν τῇ κεφαλῇ καὶ τοῖς ἀκρωτηρίοις καὶ τῇ κοιλίᾳ καὶ τῇ κόπρῳ
καὶ ἐξοίσουσιν ὅλον τὸν μόσχον ἔξω τῆς παρεμβολῆς εἰς τόπον καθαρόν οὗ ἐκχεοῦσιν τὴν σποδιάν καὶ κατακαύσουσιν αὐτὸν ἐπὶ ξύλων ἐν πυρί ἐπὶ τῆς ἐκχύσεως τῆς σποδιᾶς καυθήσεται
ἐὰν δὲ πᾶσα συναγωγὴ Ισραηλ ἀγνοήσῃ ἀκουσίως καὶ λάθῃ ῥῆμα ἐξ ὀφθαλμῶν τῆς συναγωγῆς καὶ ποιήσωσιν μίαν ἀπὸ πασῶν τῶν ἐντολῶν κυρίου ἣ οὐ ποιηθήσεται καὶ πλημμελήσωσιν
καὶ γνωσθῇ αὐτοῖς ἡ ἁμαρτία ἣν ἥμαρτον ἐν αὐτῇ καὶ προσάξει ἡ συναγωγὴ μόσχον ἐκ βοῶν ἄμωμον περὶ τῆς ἁμαρτίας καὶ προσάξει αὐτὸν παρὰ τὰς θύρας τῆς σκηνῆς τοῦ μαρτυρίου
καὶ ἐπιθήσουσιν οἱ πρεσβύτεροι τῆς συναγωγῆς τὰς χεῖρας αὐτῶν ἐπὶ τὴν κεφαλὴν τοῦ μόσχου ἔναντι κυρίου καὶ σφάξουσιν τὸν μόσχον ἔναντι κυρίου
καὶ εἰσοίσει ὁ ἱερεὺς ὁ χριστὸς ἀπὸ τοῦ αἵματος τοῦ μόσχου εἰς τὴν σκηνὴν τοῦ μαρτυρίου
καὶ βάψει ὁ ἱερεὺς τὸν δάκτυλον ἀπὸ τοῦ αἵματος τοῦ μόσχου καὶ ῥανεῖ ἑπτάκις ἔναντι κυρίου κατενώπιον τοῦ καταπετάσματος τοῦ ἁγίου
καὶ ἀπὸ τοῦ αἵματος ἐπιθήσει ὁ ἱερεὺς ἐπὶ τὰ κέρατα τοῦ θυσιαστηρίου τῶν θυμιαμάτων τῆς συνθέσεως ὅ ἐστιν ἐνώπιον κυρίου ὅ ἐστιν ἐν τῇ σκηνῇ τοῦ μαρτυρίου καὶ τὸ πᾶν αἷμα ἐκχεεῖ πρὸς τὴν βάσιν τοῦ θυσιαστηρίου τῶν καρπώσεων τῶν πρὸς τῇ θύρᾳ τῆς σκηνῆς τοῦ μαρτυρίου
καὶ τὸ πᾶν στέαρ περιελεῖ ἀπ᾿ αὐτοῦ καὶ ἀνοίσει ἐπὶ τὸ θυσιαστήριον
καὶ ποιήσει τὸν μόσχον ὃν τρόπον ἐποίησεν τὸν μόσχον τὸν τῆς ἁμαρτίας οὕτως ποιηθήσεται καὶ ἐξιλάσεται περὶ αὐτῶν ὁ ἱερεύς καὶ ἀφεθήσεται αὐτοῖς ἡ ἁμαρτία
καὶ ἐξοίσουσιν τὸν μόσχον ὅλον ἔξω τῆς παρεμβολῆς καὶ κατακαύσουσιν τὸν μόσχον ὃν τρόπον κατέκαυσαν τὸν μόσχον τὸν πρότερον ἁμαρτία συναγωγῆς ἐστιν
ἐὰν δὲ ὁ ἄρχων ἁμάρτῃ καὶ ποιήσῃ μίαν ἀπὸ πασῶν τῶν ἐντολῶν κυρίου τοῦ θεοῦ αὐτῶν ἣ οὐ ποιηθήσεται ἀκουσίως καὶ ἁμάρτῃ καὶ πλημμελήσῃ
καὶ γνωσθῇ αὐτῷ ἡ ἁμαρτία ἣν ἥμαρτεν ἐν αὐτῇ καὶ προσοίσει τὸ δῶρον αὐτοῦ χίμαρον ἐξ αἰγῶν ἄρσεν ἄμωμον
καὶ ἐπιθήσει τὴν χεῖρα ἐπὶ τὴν κεφαλὴν τοῦ χιμάρου καὶ σφάξουσιν αὐτὸν ἐν τόπῳ οὗ σφάζουσιν τὰ ὁλοκαυτώματα ἐνώπιον κυρίου ἁμαρτία ἐστίν
καὶ ἐπιθήσει ὁ ἱερεὺς ἀπὸ τοῦ αἵματος τοῦ τῆς ἁμαρτίας τῷ δακτύλῳ ἐπὶ τὰ κέρατα τοῦ θυσιαστηρίου τῶν ὁλοκαυτωμάτων καὶ τὸ πᾶν αἷμα αὐτοῦ ἐκχεεῖ παρὰ τὴν βάσιν τοῦ θυσιαστηρίου τῶν ὁλοκαυτωμάτων
καὶ τὸ πᾶν στέαρ αὐτοῦ ἀνοίσει ἐπὶ τὸ θυσιαστήριον ὥσπερ τὸ στέαρ θυσίας σωτηρίου καὶ ἐξιλάσεται περὶ αὐτοῦ ὁ ἱερεὺς ἀπὸ τῆς ἁμαρτίας αὐτοῦ καὶ ἀφεθήσεται αὐτῷ
ἐὰν δὲ ψυχὴ μία ἁμάρτῃ ἀκουσίως ἐκ τοῦ λαοῦ τῆς γῆς ἐν τῷ ποιῆσαι μίαν ἀπὸ πασῶν τῶν ἐντολῶν κυρίου ἣ οὐ ποιηθήσεται καὶ πλημμελήσῃ
καὶ γνωσθῇ αὐτῷ ἡ ἁμαρτία ἣν ἥμαρτεν ἐν αὐτῇ καὶ οἴσει χίμαιραν ἐξ αἰγῶν θήλειαν ἄμωμον οἴσει περὶ τῆς ἁμαρτίας ἧς ἥμαρτεν
καὶ ἐπιθήσει τὴν χεῖρα ἐπὶ τὴν κεφαλὴν τοῦ ἁμαρτήματος αὐτοῦ καὶ σφάξουσιν τὴν χίμαιραν τὴν τῆς ἁμαρτίας ἐν τόπῳ οὗ σφάζουσιν τὰ ὁλοκαυτώματα
καὶ λήμψσεται ὁ ἱερεὺς ἀπὸ τοῦ αἵματος αὐτῆς τῷ δακτύλῳ καὶ ἐπιθήσει ἐπὶ τὰ κέρατα τοῦ θυσιαστηρίου τῶν ὁλοκαυτωμάτων καὶ πᾶν τὸ αἷμα αὐτῆς ἐκχεεῖ παρὰ τὴν βάσιν τοῦ θυσιαστηρίου
καὶ πᾶν τὸ στέαρ περιελεῖ ὃν τρόπον περιαιρεῖται στέαρ ἀπὸ θυσίας σωτηρίου καὶ ἀνοίσει ὁ ἱερεὺς ἐπὶ τὸ θυσιαστήριον εἰς ὀσμὴν εὐωδίας κυρίῳ καὶ ἐξιλάσεται περὶ αὐτοῦ ὁ ἱερεύς καὶ ἀφεθήσεται αὐτῷ
ἐὰν δὲ πρόβατον προσενέγκῃ τὸ δῶρον αὐτοῦ εἰς ἁμαρτίαν θῆλυ ἄμωμον προσοίσει αὐτό
καὶ ἐπιθήσει τὴν χεῖρα ἐπὶ τὴν κεφαλὴν τοῦ τῆς ἁμαρτίας καὶ σφάξουσιν αὐτὸ ἐν τόπῳ οὗ σφάζουσιν τὰ ὁλοκαυτώματα
καὶ λαβὼν ὁ ἱερεὺς ἀπὸ τοῦ αἵματος τοῦ τῆς ἁμαρτίας τῷ δακτύλῳ ἐπιθήσει ἐπὶ τὰ κέρατα τοῦ θυσιαστηρίου τῆς ὁλοκαυτώσεως καὶ πᾶν αὐτοῦ τὸ αἷμα ἐκχεεῖ παρὰ τὴν βάσιν τοῦ θυσιαστηρίου τῆς ὁλοκαυτώσεως
καὶ πᾶν αὐτοῦ τὸ στέαρ περιελεῖ ὃν τρόπον περιαιρεῖται στέαρ προβάτου ἐκ τῆς θυσίας τοῦ σωτηρίου καὶ ἐπιθήσει αὐτὸ ὁ ἱερεὺς ἐπὶ τὸ θυσιαστήριον ἐπὶ τὸ ὁλοκαύτωμα κυρίου καὶ ἐξιλάσεται περὶ αὐτοῦ ὁ ἱερεὺς περὶ τῆς ἁμαρτίας ἧς ἥμαρτεν καὶ ἀφεθήσεται αὐτῷ
καὶ ἐλάλησεν κύριος πρὸς Μωυσῆν μετὰ τὸ τελευτῆσαι τοὺς δύο υἱοὺς Ααρων ἐν τῷ προσάγειν αὐτοὺς πῦρ ἀλλότριον ἔναντι κυρίου καὶ ἐτελεύτησαν
καὶ εἶπεν κύριος πρὸς Μωυσῆν λάλησον πρὸς Ααρων τὸν ἀδελφόν σου καὶ μὴ εἰσπορευέσθω πᾶσαν ὥραν εἰς τὸ ἅγιον ἐσώτερον τοῦ καταπετάσματος εἰς πρόσωπον τοῦ ἱλαστηρίου ὅ ἐστιν ἐπὶ τῆς κιβωτοῦ τοῦ μαρτυρίου καὶ οὐκ ἀποθανεῖται ἐν γὰρ νεφέλῃ ὀφθήσομαι ἐπὶ τοῦ ἱλαστηρίου
οὕτως εἰσελεύσεται Ααρων εἰς τὸ ἅγιον ἐν μόσχῳ ἐκ βοῶν περὶ ἁμαρτίας καὶ κριὸν εἰς ὁλοκαύτωμα
καὶ χιτῶνα λινοῦν ἡγιασμένον ἐνδύσεται καὶ περισκελὲς λινοῦν ἔσται ἐπὶ τοῦ χρωτὸς αὐτοῦ καὶ ζώνῃ λινῇ ζώσεται καὶ κίδαριν λινῆν περιθήσεται ἱμάτια ἅγιά ἐστιν καὶ λούσεται ὕδατι πᾶν τὸ σῶμα αὐτοῦ καὶ ἐνδύσεται αὐτά
καὶ παρὰ τῆς συναγωγῆς τῶν υἱῶν Ισραηλ λήμψσεται δύο χιμάρους ἐξ αἰγῶν περὶ ἁμαρτίας καὶ κριὸν ἕνα εἰς ὁλοκαύτωμα
καὶ προσάξει Ααρων τὸν μόσχον τὸν περὶ τῆς ἁμαρτίας αὐτοῦ καὶ ἐξιλάσεται περὶ αὐτοῦ καὶ τοῦ οἴκου αὐτοῦ
καὶ λήμψσεται τοὺς δύο χιμάρους καὶ στήσει αὐτοὺς ἔναντι κυρίου παρὰ τὴν θύραν τῆς σκηνῆς τοῦ μαρτυρίου
καὶ ἐπιθήσει Ααρων ἐπὶ τοὺς δύο χιμάρους κλῆρον ἕνα τῷ κυρίῳ καὶ κλῆρον ἕνα τῷ ἀποπομπαίῳ
καὶ προσάξει Ααρων τὸν χίμαρον ἐφ᾿ ὃν ἐπῆλθεν ἐπ᾿ αὐτὸν ὁ κλῆρος τῷ κυρίῳ καὶ προσοίσει περὶ ἁμαρτίας
καὶ τὸν χίμαρον ἐφ᾿ ὃν ἐπῆλθεν ἐπ᾿ αὐτὸν ὁ κλῆρος τοῦ ἀποπομπαίου στήσει αὐτὸν ζῶντα ἔναντι κυρίου τοῦ ἐξιλάσασθαι ἐπ᾿ αὐτοῦ ὥστε ἀποστεῖλαι αὐτὸν εἰς τὴν ἀποπομπήν ἀφήσει αὐτὸν εἰς τὴν ἔρημον
καὶ προσάξει Ααρων τὸν μόσχον τὸν περὶ τῆς ἁμαρτίας τὸν αὐτοῦ καὶ τοῦ οἴκου αὐτοῦ μόνον καὶ ἐξιλάσεται περὶ αὐτοῦ καὶ τοῦ οἴκου αὐτοῦ καὶ σφάξει τὸν μόσχον τὸν περὶ τῆς ἁμαρτίας τὸν αὐτοῦ
καὶ λήμψσεται τὸ πυρεῖον πλῆρες ἀνθράκων πυρὸς ἀπὸ τοῦ θυσιαστηρίου τοῦ ἀπέναντι κυρίου καὶ πλήσει τὰς χεῖρας θυμιάματος συνθέσεως λεπτῆς καὶ εἰσοίσει ἐσώτερον τοῦ καταπετάσματος
καὶ ἐπιθήσει τὸ θυμίαμα ἐπὶ τὸ πῦρ ἔναντι κυρίου καὶ καλύψει ἡ ἀτμὶς τοῦ θυμιάματος τὸ ἱλαστήριον τὸ ἐπὶ τῶν μαρτυρίων καὶ οὐκ ἀποθανεῖται
καὶ λήμψσεται ἀπὸ τοῦ αἵματος τοῦ μόσχου καὶ ῥανεῖ τῷ δακτύλῳ ἐπὶ τὸ ἱλαστήριον κατὰ ἀνατολάς κατὰ πρόσωπον τοῦ ἱλαστηρίου ῥανεῖ ἑπτάκις ἀπὸ τοῦ αἵματος τῷ δακτύλῳ
καὶ σφάξει τὸν χίμαρον τὸν περὶ τῆς ἁμαρτίας τὸν περὶ τοῦ λαοῦ ἔναντι κυρίου καὶ εἰσοίσει ἀπὸ τοῦ αἵματος αὐτοῦ ἐσώτερον τοῦ καταπετάσματος καὶ ποιήσει τὸ αἷμα αὐτοῦ ὃν τρόπον ἐποίησεν τὸ αἷμα τοῦ μόσχου καὶ ῥανεῖ τὸ αἷμα αὐτοῦ ἐπὶ τὸ ἱλαστήριον κατὰ πρόσωπον τοῦ ἱλαστηρίου
καὶ ἐξιλάσεται τὸ ἅγιον ἀπὸ τῶν ἀκαθαρσιῶν τῶν υἱῶν Ισραηλ καὶ ἀπὸ τῶν ἀδικημάτων αὐτῶν περὶ πασῶν τῶν ἁμαρτιῶν αὐτῶν καὶ οὕτω ποιήσει τῇ σκηνῇ τοῦ μαρτυρίου τῇ ἐκτισμένῃ ἐν αὐτοῖς ἐν μέσῳ τῆς ἀκαθαρσίας αὐτῶν
καὶ πᾶς ἄνθρωπος οὐκ ἔσται ἐν τῇ σκηνῇ τοῦ μαρτυρίου εἰσπορευομένου αὐτοῦ ἐξιλάσασθαι ἐν τῷ ἁγίῳ ἕως ἂν ἐξέλθῃ καὶ ἐξιλάσεται περὶ αὐτοῦ καὶ τοῦ οἴκου αὐτοῦ καὶ περὶ πάσης συναγωγῆς υἱῶν Ισραηλ
καὶ ἐξελεύσεται ἐπὶ τὸ θυσιαστήριον τὸ ὂν ἀπέναντι κυρίου καὶ ἐξιλάσεται ἐπ᾿ αὐτοῦ καὶ λήμψσεται ἀπὸ τοῦ αἵματος τοῦ μόσχου καὶ ἀπὸ τοῦ αἵματος τοῦ χιμάρου καὶ ἐπιθήσει ἐπὶ τὰ κέρατα τοῦ θυσιαστηρίου κύκλῳ
καὶ ῥανεῖ ἐπ᾿ αὐτοῦ ἀπὸ τοῦ αἵματος τῷ δακτύλῳ ἑπτάκις καὶ καθαριεῖ αὐτὸ καὶ ἁγιάσει αὐτὸ ἀπὸ τῶν ἀκαθαρσιῶν τῶν υἱῶν Ισραηλ
καὶ συντελέσει ἐξιλασκόμενος τὸ ἅγιον καὶ τὴν σκηνὴν τοῦ μαρτυρίου καὶ τὸ θυσιαστήριον καὶ περὶ τῶν ἱερέων καθαριεῖ καὶ προσάξει τὸν χίμαρον τὸν ζῶντα
καὶ ἐπιθήσει Ααρων τὰς χεῖρας αὐτοῦ ἐπὶ τὴν κεφαλὴν τοῦ χιμάρου τοῦ ζῶντος καὶ ἐξαγορεύσει ἐπ᾿ αὐτοῦ πάσας τὰς ἀνομίας τῶν υἱῶν Ισραηλ καὶ πάσας τὰς ἀδικίας αὐτῶν καὶ πάσας τὰς ἁμαρτίας αὐτῶν καὶ ἐπιθήσει αὐτὰς ἐπὶ τὴν κεφαλὴν τοῦ χιμάρου τοῦ ζῶντος καὶ ἐξαποστελεῖ ἐν χειρὶ ἀνθρώπου ἑτοίμου εἰς τὴν ἔρημον
καὶ λήμψσεται ὁ χίμαρος ἐφ᾿ ἑαυτῷ τὰς ἀδικίας αὐτῶν εἰς γῆν ἄβατον καὶ ἐξαποστελεῖ τὸν χίμαρον εἰς τὴν ἔρημον
καὶ εἰσελεύσεται Ααρων εἰς τὴν σκηνὴν τοῦ μαρτυρίου καὶ ἐκδύσεται τὴν στολὴν τὴν λινῆν ἣν ἐνεδεδύκει εἰσπορευομένου αὐτοῦ εἰς τὸ ἅγιον καὶ ἀποθήσει αὐτὴν ἐκεῖ
καὶ λούσεται τὸ σῶμα αὐτοῦ ὕδατι ἐν τόπῳ ἁγίῳ καὶ ἐνδύσεται τὴν στολὴν αὐτοῦ καὶ ἐξελθὼν ποιήσει τὸ ὁλοκάρπωμα αὐτοῦ καὶ τὸ ὁλοκάρπωμα τοῦ λαοῦ καὶ ἐξιλάσεται περὶ αὐτοῦ καὶ περὶ τοῦ οἴκου αὐτοῦ καὶ περὶ τοῦ λαοῦ ὡς περὶ τῶν ἱερέων
καὶ τὸ στέαρ τὸ περὶ τῶν ἁμαρτιῶν ἀνοίσει ἐπὶ τὸ θυσιαστήριον
καὶ ὁ ἐξαποστέλλων τὸν χίμαρον τὸν διεσταλμένον εἰς ἄφεσιν πλυνεῖ τὰ ἱμάτια καὶ λούσεται τὸ σῶμα αὐτοῦ ὕδατι καὶ μετὰ ταῦτα εἰσελεύσεται εἰς τὴν παρεμβολήν
καὶ τὸν μόσχον τὸν περὶ τῆς ἁμαρτίας καὶ τὸν χίμαρον τὸν περὶ τῆς ἁμαρτίας ὧν τὸ αἷμα εἰσηνέχθη ἐξιλάσασθαι ἐν τῷ ἁγίῳ ἐξοίσουσιν αὐτὰ ἔξω τῆς παρεμβολῆς καὶ κατακαύσουσιν αὐτὰ ἐν πυρί καὶ τὰ δέρματα αὐτῶν καὶ τὰ κρέα αὐτῶν καὶ τὴν κόπρον αὐτῶν
ὁ δὲ κατακαίων αὐτὰ πλυνεῖ τὰ ἱμάτια καὶ λούσεται τὸ σῶμα αὐτοῦ ὕδατι καὶ μετὰ ταῦτα εἰσελεύσεται εἰς τὴν παρεμβολήν
καὶ ἔσται τοῦτο ὑμῖν νόμιμον αἰώνιον ἐν τῷ μηνὶ τῷ ἑβδόμῳ δεκάτῃ τοῦ μηνὸς ταπεινώσατε τὰς ψυχὰς ὑμῶν καὶ πᾶν ἔργον οὐ ποιήσετε ὁ αὐτόχθων καὶ ὁ προσήλυτος ὁ προσκείμενος ἐν ὑμῖν
ἐν γὰρ τῇ ἡμέρᾳ ταύτῃ ἐξιλάσεται περὶ ὑμῶν καθαρίσαι ὑμᾶς ἀπὸ πασῶν τῶν ἁμαρτιῶν ὑμῶν ἔναντι κυρίου καὶ καθαρισθήσεσθε
σάββατα σαββάτων ἀνάπαυσις αὕτη ἔσται ὑμῖν καὶ ταπεινώσετε τὰς ψυχὰς ὑμῶν νόμιμον αἰώνιον
ἐξιλάσεται ὁ ἱερεύς ὃν ἂν χρίσωσιν αὐτὸν καὶ ὃν ἂν τελειώσουσιν τὰς χεῖρας αὐτοῦ ἱερατεύειν μετὰ τὸν πατέρα αὐτοῦ καὶ ἐνδύσεται τὴν στολὴν τὴν λινῆν στολὴν ἁγίαν
καὶ ἐξιλάσεται τὸ ἅγιον τοῦ ἁγίου καὶ τὴν σκηνὴν τοῦ μαρτυρίου καὶ τὸ θυσιαστήριον ἐξιλάσεται καὶ περὶ τῶν ἱερέων καὶ περὶ πάσης συναγωγῆς ἐξιλάσεται
καὶ ἔσται τοῦτο ὑμῖν νόμιμον αἰώνιον ἐξιλάσκεσθαι περὶ τῶν υἱῶν Ισραηλ ἀπὸ πασῶν τῶν ἁμαρτιῶν αὐτῶν ἅπαξ τοῦ ἐνιαυτοῦ ποιηθήσεται καθάπερ συνέταξεν κύριος τῷ Μωυσῇ
Синодальный
Языки
- Добавить язык
- Церковнослав. (рус)
- Церковнослав. (цс)
- Рус. (Синодальный)
- Рус. (Синод. с ударе́-ми)
- Arab (AVD)
- Azerbaijani
- Armenian
- Bulgarian
- Chinese (simpl.)
- Croatian (S&D)
- English (NKJV)
- English (NRSV)
- English (KJV)
- Estonian
- Finnish (1992)
- French (LSG)
- Georgian
- German (MLU, 1912)
- German (GNB)
- Greek (Koine)
- Greek (TGV)
- Hebrew
- Italian
- Kyrgyz
- Latin (Nova Vulgata)
- Romanian
- Polish
- Portuguese
- Serbian (synod.)
- Serbian
- Spanish (RVR 1995)
- Swedish (Folkbibeln)
- Tajik
- Ukrainian (Homenko)
- Ukrainian (Ogienko)
О жертве за грех.
И сказал Господь Моисею, говоря:
скажи сынам Израилевым: если какая душа согрешит по ошибке против каких-либо заповедей Господних и сделает что-нибудь, чего не должно делать;
если священник помазанный согрешит и сделает виновным народ, – то за грех свой, которым согрешил, пусть представит из крупного скота тельца, без порока, Господу в жертву о грехе,
и приведет тельца к дверям скинии собрания пред Господа, и возложит руки свои на голову тельца, и заколет тельца пред Господом;
и возьмет священник помазанный, [посвященный совершенным посвящением,] крови тельца и внесет ее в скинию собрания,
и омочит священник перст свой в кровь и покропит кровью семь раз пред Господом пред завесою святилища;
и возложит священник крови [тельца] пред Господом на роги жертвенника благовонных курений, который в скинии собрания, а остальную кровь тельца выльет к подножию жертвенника всесожжений, который у входа скинии собрания;
и вынет из тельца за грех весь тук его, тук, покрывающий внутренности, и весь тук, который на внутренностях,
и обе почки и тук, который на них, который на стегнах, и сальник на печени; с почками отделит он это,
как отделяется из тельца жертвы мирной; и сожжет их священник на жертвеннике всесожжения;
а кожу тельца и все мясо его с головою и с ногами его, и внутренности его и нечистоту его,
всего тельца пусть вынесет вне стана на чистое место, где высыпается пепел, и сожжет его огнем на дровах; где высыпается пепел, там пусть сожжен будет.
Если же все общество Израилево согрешит по ошибке и скрыто будет дело от глаз собрания, и сделает что-нибудь против заповедей Господних, чего не надлежало делать, и будет виновно,
то, когда узнан будет грех, которым они согрешили, пусть от всего общества представят они из крупного скота тельца в жертву за грех и приведут его пред скинию собрания;
и возложат старейшины общества руки свои на голову тельца пред Господом и заколют тельца пред Господом.
И внесет священник помазанный крови тельца в скинию собрания,
и омочит священник перст свой в кровь [тельца] и покропит семь раз пред Господом пред завесою [святилища],
и возложит крови на роги жертвенника [благовонных курений], который пред лицем Господним в скинии собрания, а остальную кровь выльет к подножию жертвенника всесожжений, который у входа скинии собрания;
и весь тук его вынет из него и сожжет на жертвеннике;
и сделает с тельцом то, что делается с тельцом за грех; так должен сделать с ним, и так очистит их священник, и прощено будет им;
и вынесет тельца вне стана, и сожжет его так, как сожег прежнего тельца. Это жертва за грех общества.
А если согрешит начальник, и сделает по ошибке что-нибудь против заповедей Господа, Бога своего, чего не надлежало делать, и будет виновен,
то, когда узнан будет им грех, которым он согрешил, пусть приведет он в жертву козла без порока,
и возложит руку свою на голову козла, и заколет его на месте, где заколаются всесожжения пред Господом: это жертва за грех;
и возьмет священник перстом своим крови от жертвы за грех и возложит на роги жертвенника всесожжения, а остальную кровь его выльет к подножию жертвенника всесожжения;
и весь тук его сожжет на жертвеннике, подобно как тук жертвы мирной, и так очистит его священник от греха его, и прощено будет ему.
Если же кто из народа земли согрешит по ошибке и сделает что-нибудь против заповедей Господних, чего не надлежало делать, и виновен будет,
то, когда узнан будет им грех, которым он согрешил, пусть приведет он в жертву козу без порока за грех свой, которым он согрешил,
и возложит руку свою на голову жертвы за грех, и заколют [козу] в жертву за грех на месте, [где заколают] жертву всесожжения;
и возьмет священник крови ее перстом своим, и возложит на роги жертвенника всесожжения, а остальную кровь ее выльет к подножию жертвенника;
и весь тук ее отделит, подобно как отделяется тук из жертвы мирной, и сожжет его священник на жертвеннике в приятное благоухание Господу; и так очистит его священник, и прощено будет ему.
А если из стада овец захочет он принести жертву за грех, пусть принесет женского пола, без порока,
и возложит руку свою на голову жертвы за грех, и заколет ее в жертву за грех на том месте, где заколают жертву всесожжения;
и возьмет священник перстом своим крови от сей жертвы за грех и возложит на роги жертвенника всесожжения, а остальную кровь ее выльет к подножию жертвенника;
и весь тук ее отделит, как отделяется тук овцы из жертвы мирной, и сожжет сие священник на жертвеннике в жертву Господу; и так очистит его священник от греха, которым он согрешил, и прощено будет ему.
Обязанности священников в день искупления, козел для отпущения.
И говорил Господь Моисею по смерти двух сынов Аароновых, когда они, приступив [с чуждым огнем] пред лице Господне, умерли,
и сказал Господь Моисею: скажи Аарону, брату твоему, чтоб он не во всякое время входил во святилище за завесу пред крышку [очистилище], что на ковчеге [откровения], дабы ему не умереть, ибо над крышкою Я буду являться в облаке.
Вот с чем должен входить Аарон во святилище: с тельцом в жертву за грех и с овном во всесожжение;
священный льняной хитон должен надевать он, нижнее платье льняное да будет на теле его, и льняным поясом пусть опоясывается, и льняной кидар надевает: это священные одежды; и пусть омывает он тело свое водою и надевает их;
и от общества сынов Израилевых пусть возьмет [из стада коз] двух козлов в жертву за грех и одного овна во всесожжение.
И принесет Аарон тельца в жертву за грех за себя и очистит себя и дом свой.
И возьмет двух козлов и поставит их пред лицем Господним у входа скинии собрания;
и бросит Аарон об обоих козлах жребии: один жребий для Господа, а другой жребий для отпущения;
и приведет Аарон козла, на которого вышел жребий для Господа, и принесет его в жертву за грех,
а козла, на которого вышел жребий для отпущения, поставит живого пред Господом, чтобы совершить над ним очищение и отослать его в пустыню для отпущения [и чтоб он понес на себе их беззакония в землю непроходимую].
И приведет Аарон тельца в жертву за грех за себя, и очистит себя и дом свой, и заколет тельца в жертву за грех за себя;
и возьмет горящих угольев полную кадильницу с жертвенника, который пред лицем Господним, и благовонного мелко истолченного курения полные горсти, и внесет за завесу;
и положит курение на огонь пред лицем Господним, и облако курения покроет крышку, которая над ковчегом откровения, дабы ему не умереть;
и возьмет крови тельца и покропит перстом своим на крышку спереди и пред крышкою, семь раз покропит кровью с перста своего.
И заколет козла в жертву за грех за народ, и внесет кровь его за завесу, и сделает с кровью его то же, что делал с кровью тельца, и покропит ею на крышку и пред крышкою, –
и очистит святилище от нечистот сынов Израилевых и от преступлений их, во всех грехах их. Так должен поступить он и со скиниею собрания, находящеюся у них, среди нечистот их.
Ни один человек не должен быть в скинии собрания, когда входит он для очищения святилища, до самого выхода его. И так очистит он себя, дом свой и все общество Израилево.
И выйдет он к жертвеннику, который пред лицем Господним, и очистит его, и возьмет крови тельца и крови козла, и возложит на роги жертвенника со всех сторон,
и покропит на него кровью с перста своего семь раз, и очистит его, и освятит его от нечистот сынов Израилевых.
И совершив очищение святилища, скинии собрания и жертвенника [и очистив священников], приведет он живого козла,
и возложит Аарон обе руки свои на голову живого козла, и исповедает над ним все беззакония сынов Израилевых и все преступления их и все грехи их, и возложит их на голову козла, и отошлет с нарочным человеком в пустыню:
и понесет козел на себе все беззакония их в землю непроходимую, и пустит он козла в пустыню.
И войдет Аарон в скинию собрания, и снимет льняные одежды, которые надевал, входя во святилище, и оставит их там,
и омоет тело свое водою на святом месте, и наденет одежды свои, и выйдет и совершит всесожжение за себя и всесожжение за народ, и очистит себя, [дом свой] и народ [и священников];
а тук жертвы за грех воскурит на жертвеннике.
И тот, кто отводил козла для отпущения, должен вымыть одежды свои, омыть тело свое водою, и потом может войти в стан.
А тельца за грех и козла за грех, которых кровь внесена была для очищения святилища, пусть вынесут вон из стана и сожгут на огне кожи их и мясо их и нечистоту их;
кто сожжет их, тот должен вымыть одежды свои и омыть тело свое водою, и после того может войти в стан.
И да будет сие для вас вечным постановлением: в седьмой месяц, в десятый [день] месяца смиряйте души ваши и никакого дела не делайте, ни туземец, ни пришлец, поселившийся между вами,
ибо в сей день очищают вас, чтобы сделать вас чистыми от всех грехов ваших, чтобы вы были чисты пред лицем Господним;
это суббота покоя для вас, смиряйте души ваши: это постановление вечное.
Очищать же должен священник, который помазан и который посвящен, чтобы священнодействовать ему вместо отца своего: и наденет он льняные одежды, одежды священные,
и очистит Святое Святых и скинию собрания, и жертвенник очистит, и священников и весь народ общества очистит.
И да будет сие для вас вечным постановлением: очищать сынов Израилевых от всех грехов их однажды в году. И сделал он так, как повелел Господь Моисею.