Скрыть
4:1
4:4
4:11-12
4:14
4:16
4:16-21
4:19
4:21
4:22
4:23
4:24
4:25
4:28
4:30
4:32
4:32-35
4:33
4:34
Церковнославянский (рус)
И рече́ Госпо́дь къ Моисе́ю, глаго́ля:
рцы́ къ сыно́мъ Изра́илевымъ, глаго́ля: душа́ а́ще согрѣши́тъ предъ Го́сподемъ не хотя́щи от­ всѣ́хъ повелѣ́нiй Госпо́днихъ, и́хже не лѣ́ть е́сть твори́ти, и сотвори́тъ еди́но что́ от­ ни́хъ:
а́ще у́бо архiере́й пома́зан­ный согрѣши́тъ, во е́же лю́демъ согрѣши́ти, и да при­­веде́тъ о грѣсѣ́ сво­е́мъ, и́мже согрѣши́лъ, телца́ от­ говя́дъ непоро́чна Го́сподеви о грѣсѣ́:
и да при­­веде́тъ телца́ къ две́ремъ ски́нiи свидѣ́нiя предъ Го́спода, и да воз­ложи́тъ ру́ку свою́ на главу́ телца́ предъ Го́сподемъ, и да зако́летъ телца́ предъ Го́сподемъ:
и взе́мъ жре́цъ пома́зан­ный соверше́нъ рука́ми от­ кро́ве телца́, и да внесе́тъ ю́ въ ски́нiю свидѣ́нiя,
и да омо́читъ жре́цъ пе́рстъ въ кро́ви, и да покропи́тъ от­ кро́ве седми́жды пе́рстомъ предъ Го́сподемъ, у завѣ́сы святы́ни:
и да воз­ложи́тъ жре́цъ от­ кро́ве те́лчи на ро́ги олтаря́ ѳимiа́ма сложе́нiя и́же предъ Го́сподемъ, и́же е́сть въ ски́нiи свидѣ́нiя, и всю́ кро́вь те́лчу да излiе́тъ у стоя́ла олтаря́ всесожже́нiй, и́же е́сть у две́рiй ски́нiи свидѣ́нiя,
и ве́сь ту́къ телца́, и́же о грѣсѣ́, да отъ­и́метъ от­ него́, ту́къ покрыва́ющiй утро́бу, и ве́сь ту́къ и́же на утро́бѣ,
и о́бѣ по́чки, и ту́къ и́же на ни́хъ, и́же е́сть на сте́гнахъ, и препо́нку, я́же на пе́чени, съ по́чками отъ­и́метъ е́,
я́коже отъ­е́млет­ся о́ное от­ телца́ же́ртвы спасе́нiя, и да воз­несе́тъ жре́цъ на олта́рь при­­ноше́нiя:
и ко́жу те́лчу, и всю́ его́ пло́ть со главо́ю, и съ кра́йними частми́, и со утро́бою, и съ моты́лы:
и да изнесу́тъ всего́ телца́ внѣ́ полка́ на мѣ́сто чи́сто, идѣ́же изсыпа́ютъ пе́пелъ, и да сожгу́тъ его́ на дрова́хъ огне́мъ: на мѣ́стѣ изсыпа́нiя пе́пела да сожже́нъ бу́детъ.
А́ще же ве́сь со́нмъ сыно́въ Изра́илевыхъ согрѣши́тъ не хотя́щь, и утаи́т­ся глаго́лъ от­ лица́ со́нма, и сотворя́тъ еди́ну от­ всѣ́хъ за́повѣдiй Госпо́днихъ, ея́же не лѣ́ть е́сть твори́ти, и согрѣша́тъ,
и увѣ́ст­ся и́мъ грѣ́хъ, и́мже согрѣши́ша въ не́мъ: и да при­­веде́тъ со́нмъ телца́ от­ воло́въ непоро́чна о грѣсѣ́, и при­­веде́тъ и́ предъ две́ри ски́нiи свидѣ́нiя:
и да воз­ложа́тъ ста́рцы со́нма ру́ки своя́ на главу́ телца́ предъ Го́сподемъ, и да зако́лютъ телца́ предъ Го́сподемъ,
и да внесе́тъ жре́цъ пома́зан­ный от­ кро́ве те́лчи въ ски́нiю свидѣ́нiя,
и да омо́читъ жре́цъ пе́рстъ сво́й въ кро́ви те́лчи, и да покропи́тъ седми́жды предъ Го́сподемъ, предъ завѣ́сою святы́ни:
и от­ кро́ве да воз­ложи́тъ жре́цъ на ро́ги олтаря́ ѳимiа́мовъ сложе́нiя, и́же е́сть предъ Го́сподемъ, и́же е́сть въ ски́нiи свидѣ́нiя: и всю́ кро́вь да излiе́тъ у стоя́ла олтаря́ при­­ноше́нiй, и́же е́сть у две́рiй ски́нiи свидѣ́нiя,
и ве́сь ту́къ его́ да во́зметъ от­ него́, и воз­несе́тъ на олта́рь:
и сотвори́тъ телцу́ сему́, я́коже сотвори́ телцу́, и́же о грѣсѣ́, та́ко сотвори́т­ся: и да помо́лит­ся о ни́хъ жре́цъ, и оста́вит­ся и́мъ грѣ́хъ:
и да изнесу́тъ телца́ всего́ внѣ́ полка́, и да сожгу́тъ телца́, я́коже сожго́ша телца́ пе́рваго: грѣ́хъ [бо] со́нма е́сть.
А́ще же кня́зь согрѣши́тъ, и сотвори́тъ еди́ну от­ всѣ́хъ за́повѣдiй Го́спода Бо́га сво­его́, не хотя́, и́же не лѣ́ть е́сть твори́ти, и согрѣши́тъ, и престу́питъ,
и увѣ́ст­ся ему́ грѣ́хъ, и́мже согрѣши́ въ не́мъ: да при­­несе́тъ да́ръ сво́й козла́ от­ ко́зъ му́жескъ по́лъ непоро́ченъ грѣха́ ра́ди,
и воз­ложи́тъ ру́ку свою́ на главу́ козла́: и да зако́лютъ его́ на мѣ́стѣ, идѣ́же закала́ютъ всесожже́нiя предъ Го́сподемъ: о грѣсѣ́ [бо] е́сть:
и да воз­ложи́тъ жре́цъ от­ кро́ве, я́же о грѣсѣ́, пе́рстомъ на ро́ги олтаря́ всесожже́нiй, и всю́ кро́вь его́ да излiе́тъ у стоя́ла олтаря́ всесожже́нiй,
и ве́сь ту́къ его́ воз­несе́тъ на олта́рь, я́коже ту́къ же́ртвы спасе́нiя: и да помо́лит­ся о не́мъ жре́цъ грѣха́ ра́ди его́, и оста́вит­ся ему́.
А́ще же душа́ еди́на согрѣши́тъ не хотя́щи от­ люді́й земли́, внегда́ сотвори́ти еди́ну от­ всѣ́хъ за́повѣдiй Госпо́днихъ, е́же не лѣ́ть е́сть твори́ти, и согрѣши́тъ,
и увѣ́ст­ся ему́ грѣ́хъ, и́мже согрѣши́ въ не́мъ, и да при­­несе́тъ да́ръ сво́й ко́зу от­ ко́зъ же́нскъ по́лъ непоро́чну, да при­­несе́тъ грѣха́ ра́ди, и́мже согрѣши́:
и да воз­ложи́тъ ру́ку свою́ на главу́ грѣха́ сво­его́: и зако́лютъ ко́зу, я́же грѣха́ ра́ди, на мѣ́стѣ, идѣ́же закала́ютъ всесожже́нiя:
и да во́зметъ жре́цъ от­ кро́ве ея́ пе́рстомъ, и да воз­ложи́тъ на ро́ги олтаря́ всесожже́нiй, и всю́ кро́вь ея́ излiе́тъ у стоя́ла олтаря́:
и ве́сь ту́къ да отъ­и́метъ, я́коже отъ­е́млет­ся ту́къ от­ же́ртвы спасе́нiя, и да воз­несе́тъ жре́цъ на олта́рь въ воню́ благово́нiя Го́споду: и да помо́лит­ся жре́цъ о не́мъ, и оста́вит­ся ему́.
А́ще же о́вцу при­­несе́тъ да́ръ сво́й грѣха́ ра́ди, же́нскъ по́лъ непоро́ченъ да при­­несе́тъ ю́:
и да воз­ложи́тъ ру́ку свою́ на главу́ я́же о грѣсѣ́, и да зако́лютъ ю́ грѣха́ ра́ди на мѣ́стѣ, на не́мже закала́ютъ всесожже́нiя [на мѣ́стѣ святѣ]:
и взе́мъ жре́цъ от­ кро́ве, я́же о грѣсѣ́, пе́рстомъ сво­и́мъ, да воз­ложи́тъ на ро́ги олтаря́ всесожже́нiя: и всю́ кро́вь ея́ да излiе́тъ у стоя́ла олтаря́ всесожже́нiя,
и ве́сь ту́къ ея́ да отъ­и́метъ, я́коже отъ­е́млет­ся ту́къ овцы́ от­ же́ртвы спасе́нiя: и да воз­ложи́тъ его́ жре́цъ на олта́рь на всесожже́нiе Госпо́дне: и да помо́лит­ся за него́ жре́цъ о грѣсѣ́, и́мже согрѣши́, и оста́вит­ся ему́.
Греческий [Greek (Koine)]
καὶ ἐλάλησεν κύριος προ­̀ς Μωυσῆν λέγων
λάλησον προ­̀ς τοὺς υἱοὺς Ισραηλ λέγων ψυχὴ ἐὰν ἁμάρτῃ ἔναν­τι κυρίου ἀκουσίως ἀπο­̀ τῶν προ­σταγμάτων κυρίου ὧν οὐ δεῖ ποιεῖν καὶ ποιήσῃ ἕν τι ἀπ᾿ αὐτῶν
ἐὰν μὲν ὁ ἀρχιερεὺς ὁ κεχρισμένος ἁμάρτῃ τοῦ τὸν λαὸν ἁμαρτεῖν καὶ προ­σάξει περὶ τῆς ἁμαρτίας αὐτοῦ ἧς ἥμαρτεν μόσχον ἐκ βοῶν ἄμωμον τῷ κυρίῳ περὶ τῆς ἁμαρτίας αὐτοῦ
καὶ προ­σάξει τὸν μόσχον παρα­̀ τὴν θύραν τῆς σκηνῆς τοῦ μαρτυρίου ἔναν­τι κυρίου καὶ ἐπι­θήσει τὴν χεῖρα αὐτοῦ ἐπι­̀ τὴν κεφαλὴν τοῦ μόσχου ἔναν­τι κυρίου καὶ σφάξει τὸν μόσχον ἐνώπιον κυρίου
καὶ λαβὼν ὁ ἱερεὺς ὁ χριστὸς ὁ τετελειωμένος τὰς χεῖρας ἀπο­̀ τοῦ αἵμα­τος τοῦ μόσχου καὶ εἰσοίσει αὐτὸ ἐπι­̀ τὴν σκηνὴν τοῦ μαρτυρίου
καὶ βάψει ὁ ἱερεὺς τὸν δάκτυλον εἰς τὸ αἷμα καὶ προ­σρανεῖ ἀπο­̀ τοῦ αἵμα­τος ἑπτάκις ἔναν­τι κυρίου κατα­̀ τὸ κατα­πέτασμα τὸ ἅγιον
καὶ ἐπι­θήσει ὁ ἱερεὺς ἀπο­̀ τοῦ αἵμα­τος τοῦ μόσχου ἐπι­̀ τὰ κέρατα τοῦ θυσιαστηρίου τοῦ θυμιάμα­τος τῆς συν­θέσεως τοῦ ἐναν­τίον κυρίου ὅ ἐστιν ἐν τῇ σκηνῇ τοῦ μαρτυρίου καὶ πᾶν τὸ αἷμα τοῦ μόσχου ἐκχεεῖ παρα­̀ τὴν βάσιν τοῦ θυσιαστηρίου τῶν ὁλοκαυτωμάτων ὅ ἐστιν παρα­̀ τὰς θύρας τῆς σκηνῆς τοῦ μαρτυρίου
καὶ πᾶν τὸ στέαρ τοῦ μόσχου τοῦ τῆς ἁμαρτίας περιελεῖ ἀπ᾿ αὐτοῦ τὸ στέαρ τὸ κατα­καλύπτον τὰ ἐνδόσθια καὶ πᾶν τὸ στέαρ τὸ ἐπι­̀ τῶν ἐνδοσθίων
καὶ τοὺς δύο νεφροὺς καὶ τὸ στέαρ τὸ ἐπ᾿ αὐτῶν ὅ ἐστιν ἐπι­̀ τῶν μηρίων καὶ τὸν λοβὸν τὸν ἐπι­̀ τοῦ ἥπα­τος σὺν τοῖς νεφροῖς περιελεῖ αὐτό
ὃν τρόπον ἀφαιρεῖται ἀπο­̀ τοῦ μόσχου τοῦ τῆς θυσίας τοῦ σωτηρίου καὶ ἀνοίσει ὁ ἱερεὺς ἐπι­̀ τὸ θυσιαστήριον τῆς καρπώσεως
καὶ τὸ δέρμα τοῦ μόσχου καὶ πᾶσαν αὐτοῦ τὴν σάρκα σὺν τῇ κεφαλῇ καὶ τοῖς ἀκρωτηρίοις καὶ τῇ κοιλίᾳ καὶ τῇ κόπρῳ
καὶ ἐξοίσουσιν ὅλον τὸν μόσχον ἔξω τῆς παρεμβολῆς εἰς τόπον καθαρόν οὗ ἐκχεοῦσιν τὴν σποδια­́ν καὶ κατα­καύσουσιν αὐτὸν ἐπι­̀ ξύλων ἐν πυρί ἐπι­̀ τῆς ἐκχύσεως τῆς σποδια­͂ς καυθή­σε­ται
ἐὰν δὲ πᾶσα συν­αγωγὴ Ισραηλ ἀγνοήσῃ ἀκουσίως καὶ λάθῃ ῥῆμα ἐξ ὀφθαλμῶν τῆς συν­αγωγῆς καὶ ποιήσωσιν μίαν ἀπο­̀ πασῶν τῶν ἐν­τολῶν κυρίου ἣ οὐ ποιηθή­σε­ται καὶ πλη­μμελήσωσιν
καὶ γνωσθῇ αὐτοῖς ἡ ἁμαρτία ἣν ἥμαρτον ἐν αὐτῇ καὶ προ­σάξει ἡ συν­αγωγὴ μόσχον ἐκ βοῶν ἄμωμον περὶ τῆς ἁμαρτίας καὶ προ­σάξει αὐτὸν παρα­̀ τὰς θύρας τῆς σκηνῆς τοῦ μαρτυρίου
καὶ ἐπι­θήσουσιν οἱ πρεσβύτεροι τῆς συν­αγωγῆς τὰς χεῖρας αὐτῶν ἐπι­̀ τὴν κεφαλὴν τοῦ μόσχου ἔναν­τι κυρίου καὶ σφάξουσιν τὸν μόσχον ἔναν­τι κυρίου
καὶ εἰσοίσει ὁ ἱερεὺς ὁ χριστὸς ἀπο­̀ τοῦ αἵμα­τος τοῦ μόσχου εἰς τὴν σκηνὴν τοῦ μαρτυρίου
καὶ βάψει ὁ ἱερεὺς τὸν δάκτυλον ἀπο­̀ τοῦ αἵμα­τος τοῦ μόσχου καὶ ῥανεῖ ἑπτάκις ἔναν­τι κυρίου κατενώπιον τοῦ κατα­πετάσμα­τος τοῦ ἁγίου
καὶ ἀπο­̀ τοῦ αἵμα­τος ἐπι­θήσει ὁ ἱερεὺς ἐπι­̀ τὰ κέρατα τοῦ θυσιαστηρίου τῶν θυμιαμάτων τῆς συν­θέσεως ὅ ἐστιν ἐνώπιον κυρίου ὅ ἐστιν ἐν τῇ σκηνῇ τοῦ μαρτυρίου καὶ τὸ πᾶν αἷμα ἐκχεεῖ προ­̀ς τὴν βάσιν τοῦ θυσιαστηρίου τῶν καρπώσεων τῶν προ­̀ς τῇ θύρᾳ τῆς σκηνῆς τοῦ μαρτυρίου
καὶ τὸ πᾶν στέαρ περιελεῖ ἀπ᾿ αὐτοῦ καὶ ἀνοίσει ἐπι­̀ τὸ θυσιαστήριον
καὶ ποιήσει τὸν μόσχον ὃν τρόπον ἐποίησεν τὸν μόσχον τὸν τῆς ἁμαρτίας οὕτως ποιηθή­σε­ται καὶ ἐξιλά­σε­ται περὶ αὐτῶν ὁ ἱερεύς καὶ ἀφεθή­σε­ται αὐτοῖς ἡ ἁμαρτία
καὶ ἐξοίσουσιν τὸν μόσχον ὅλον ἔξω τῆς παρεμβολῆς καὶ κατα­καύσουσιν τὸν μόσχον ὃν τρόπον κατέκαυσαν τὸν μόσχον τὸν προ­́τερον ἁμαρτία συν­αγωγῆς ἐστιν
ἐὰν δὲ ὁ ἄρχων ἁμάρτῃ καὶ ποιήσῃ μίαν ἀπο­̀ πασῶν τῶν ἐν­τολῶν κυρίου τοῦ θεοῦ αὐτῶν ἣ οὐ ποιηθή­σε­ται ἀκουσίως καὶ ἁμάρτῃ καὶ πλη­μμελήσῃ
καὶ γνωσθῇ αὐτῷ ἡ ἁμαρτία ἣν ἥμαρτεν ἐν αὐτῇ καὶ προ­σοίσει τὸ δῶρον αὐτοῦ χίμαρον ἐξ αἰγῶν ἄρσεν ἄμωμον
καὶ ἐπι­θήσει τὴν χεῖρα ἐπι­̀ τὴν κεφαλὴν τοῦ χιμάρου καὶ σφάξουσιν αὐτὸν ἐν τόπῳ οὗ σφάζουσιν τὰ ὁλοκαυτώματα ἐνώπιον κυρίου ἁμαρτία ἐστίν
καὶ ἐπι­θήσει ὁ ἱερεὺς ἀπο­̀ τοῦ αἵμα­τος τοῦ τῆς ἁμαρτίας τῷ δακτύλῳ ἐπι­̀ τὰ κέρατα τοῦ θυσιαστηρίου τῶν ὁλοκαυτωμάτων καὶ τὸ πᾶν αἷμα αὐτοῦ ἐκχεεῖ παρα­̀ τὴν βάσιν τοῦ θυσιαστηρίου τῶν ὁλοκαυτωμάτων
καὶ τὸ πᾶν στέαρ αὐτοῦ ἀνοίσει ἐπι­̀ τὸ θυσιαστήριον ὥσπερ τὸ στέαρ θυσίας σωτηρίου καὶ ἐξιλά­σε­ται περὶ αὐτοῦ ὁ ἱερεὺς ἀπο­̀ τῆς ἁμαρτίας αὐτοῦ καὶ ἀφεθή­σε­ται αὐτῷ
ἐὰν δὲ ψυχὴ μία ἁμάρτῃ ἀκουσίως ἐκ τοῦ λαοῦ τῆς γῆς ἐν τῷ ποιῆσαι μίαν ἀπο­̀ πασῶν τῶν ἐν­τολῶν κυρίου ἣ οὐ ποιηθή­σε­ται καὶ πλη­μμελήσῃ
καὶ γνωσθῇ αὐτῷ ἡ ἁμαρτία ἣν ἥμαρτεν ἐν αὐτῇ καὶ οἴσει χίμαιραν ἐξ αἰγῶν θήλειαν ἄμωμον οἴσει περὶ τῆς ἁμαρτίας ἧς ἥμαρτεν
καὶ ἐπι­θήσει τὴν χεῖρα ἐπι­̀ τὴν κεφαλὴν τοῦ ἁμαρτήμα­τος αὐτοῦ καὶ σφάξουσιν τὴν χίμαιραν τὴν τῆς ἁμαρτίας ἐν τόπῳ οὗ σφάζουσιν τὰ ὁλοκαυτώματα
καὶ λήμψ­σε­ται ὁ ἱερεὺς ἀπο­̀ τοῦ αἵμα­τος αὐτῆς τῷ δακτύλῳ καὶ ἐπι­θήσει ἐπι­̀ τὰ κέρατα τοῦ θυσιαστηρίου τῶν ὁλοκαυτωμάτων καὶ πᾶν τὸ αἷμα αὐτῆς ἐκχεεῖ παρα­̀ τὴν βάσιν τοῦ θυσιαστηρίου
καὶ πᾶν τὸ στέαρ περιελεῖ ὃν τρόπον περιαιρεῖται στέαρ ἀπο­̀ θυσίας σωτηρίου καὶ ἀνοίσει ὁ ἱερεὺς ἐπι­̀ τὸ θυσιαστήριον εἰς ὀσμὴν εὐωδίας κυρίῳ καὶ ἐξιλά­σε­ται περὶ αὐτοῦ ὁ ἱερεύς καὶ ἀφεθή­σε­ται αὐτῷ
ἐὰν δὲ προ­́βατον προ­σενέγκῃ τὸ δῶρον αὐτοῦ εἰς ἁμαρτίαν θῆλυ ἄμωμον προ­σοίσει αὐτό
καὶ ἐπι­θήσει τὴν χεῖρα ἐπι­̀ τὴν κεφαλὴν τοῦ τῆς ἁμαρτίας καὶ σφάξουσιν αὐτὸ ἐν τόπῳ οὗ σφάζουσιν τὰ ὁλοκαυτώματα
καὶ λαβὼν ὁ ἱερεὺς ἀπο­̀ τοῦ αἵμα­τος τοῦ τῆς ἁμαρτίας τῷ δακτύλῳ ἐπι­θήσει ἐπι­̀ τὰ κέρατα τοῦ θυσιαστηρίου τῆς ὁλοκαυτώσεως καὶ πᾶν αὐτοῦ τὸ αἷμα ἐκχεεῖ παρα­̀ τὴν βάσιν τοῦ θυσιαστηρίου τῆς ὁλοκαυτώσεως
καὶ πᾶν αὐτοῦ τὸ στέαρ περιελεῖ ὃν τρόπον περιαιρεῖται στέαρ προ­βάτου ἐκ τῆς θυσίας τοῦ σωτηρίου καὶ ἐπι­θήσει αὐτὸ ὁ ἱερεὺς ἐπι­̀ τὸ θυσιαστήριον ἐπι­̀ τὸ ὁλοκαύτωμα κυρίου καὶ ἐξιλά­σε­ται περὶ αὐτοῦ ὁ ἱερεὺς περὶ τῆς ἁμαρτίας ἧς ἥμαρτεν καὶ ἀφεθή­σε­ται αὐτῷ
Немецкий (GNB)
Der HERR befahl Mose,
dem Volk Israel zu sagen:

Wenn jemand ohne Absicht gegen irgendein Gebot des HERRN verstößt und etwas tut, was er verboten hat, dann gelten folgende Anweisungen:

Ist es der Oberste Priester, der unbeabsichtigt gegen ein Gebot des HERRN verstößt und dadurch Schuld über das ganze Volk bringt, so muss er dem HERRN als Sühneopfer einen fehlerfreien Stier darbringen.
Er führt den Stier zum Eingang des Heiligen Zeltes, legt seine Hand auf dessen Kopf und schlachtet ihn dort vor dem Zelt.
Dann bringt er einen Teil des Blutes in einer Schale ins Heiligtum.
Er sprengt mit dem Finger siebenmal etwas von dem Blut auf den Boden vor dem Vorhang, der das Allerheiligste verdeckt.
Dann streicht er etwas von dem Blut an die Hörner des Räucheraltars, der im vorderen Teil des Zeltes steht. Den Rest des Blutes schüttet er unten an den Brandopferaltar am Eingang des Zeltes.
Dann schneidet er alle Fettstücke des Tieres heraus, das gesamte Fett an den Eingeweiden,
die beiden Nieren mit dem Nierenfett und den Fettlappen an der Leber,
genauso wie es beim Rind des Mahlopfers gemacht wird. Er verbrennt diese Stücke auf dem Brandopferaltar.
Das ganze übrige Tier – Haut, Fleischteile und Knochen, auch Kopf, Schenkel und die Eingeweide samt Inhalt – wird aus dem Lager an den abgegrenzten Ort gebracht, wo man die Opferasche hinschüttet. Dort wird alles in einem Holzfeuer verbrannt.
Ist es die ganze Gemeinde Israel, die unbeabsichtigt gegen ein Gebot des HERRN verstößt und dadurch Schuld auf sich lädt,
so muss sie, sobald die Verfehlung bekannt wird, einen Stier als Sühneopfer darbringen. Das Opfertier wird vor das Heilige Zelt gebracht
und die Ältesten der Gemeinde legen ihre Hände auf seinen Kopf und schlachten es dort vor dem Zelt.
Mit dem Blut, dem Fett und dem übrigen Opfertier verfährt der Oberste Priester genauso wie bei dem Sühneopfer für sich selbst. Auf diese Weise bringt er die Sache wieder ins Reine und der HERR vergibt der ganzen Gemeinde ihre Schuld.
Ist es das Oberhaupt eines Stammes, das unbeabsichtigt gegen ein Gebot des HERRN, seines Gottes, verstößt und dadurch Schuld auf sich lädt,
so muss der Betreffende, sobald er darauf aufmerksam wird, als Opfer einen fehlerfreien Ziegenbock darbringen.
Er legt die Hand auf den Kopf des Ziegenbocks und schlachtet ihn als Sühneopfer vor dem Heiligen Zelt, an der Stelle, wo die Tiere für das Brandopfer geschlachtet werden.
Dann streicht der Priester mit dem Finger etwas von dem Blut an die Hörner des Brandopferaltars und schüttet den Rest des Blutes unten an den Altar.
Das ganze Fett verbrennt er auf dem Altar, wie es beim Mahlopfer geschieht. Auf diese Weise bringt er die Sache wieder ins Reine und der HERR vergibt dem Stammesoberhaupt seine Schuld.
Wenn irgendjemand aus dem Volk unbeabsichtigt gegen ein Gebot des HERRN verstößt und dadurch Schuld auf sich lädt,
muss der Betreffende, sobald er darauf aufmerksam wird, als Opfer eine fehlerfreie Ziege darbringen.
Er legt seine Hand auf den Kopf des Opfertieres und schlachtet es an der Stelle, wo man die Tiere für das Brandopfer schlachtet.
Dann streicht der Priester mit dem Finger etwas von dem Blut an die Hörner des Brandopferaltars und schüttet den Rest des Blutes unten an den Altar.
Die Fettstücke werden herausgeschnitten wie beim Mahlopfer, und der Priester verbrennt sie als ein Opfer, das dem HERRN Freude macht. Auf diese Weise bringt er die Sache wieder ins Reine und der HERR vergibt dem Betreffenden seine Schuld.
Anstelle einer Ziege kann als Sühneopfer auch ein Schaf, ein weibliches, fehlerfreies Tier, dargebracht werden. Es wird mit ihm genauso verfahren wie mit der Ziege. Die Fettstücke verbrennt der Priester auf dem Altar, im Anschluss an die übrigen Opfergaben. Auf diese Weise bringt er die Sache wieder ins Reine und der HERR vergibt dem Betreffenden seine Schuld.
О жертве за грех.
И сказал Господь Моисею, говоря:
скажи сынам Израилевым: если какая душа согрешит по ошибке против каких-либо заповедей Господних и сделает что-нибудь, чего не должно делать;
если священник помазанный согрешит и сделает виновным народ, – то за грех свой, которым согрешил, пусть представит из крупного скота тельца, без порока, Господу в жертву о грехе,
и приведет тельца к дверям скинии собрания пред Господа, и возложит руки свои на голову тельца, и заколет тельца пред Господом;
и возьмет священник помазанный, [посвященный совершенным посвящением,] крови тельца и внесет ее в скинию собрания,
и омочит священник перст свой в кровь и покропит кровью семь раз пред Господом пред завесою святилища;
и возложит священник крови [тельца] пред Господом на роги жертвенника благовонных курений, который в скинии собрания, а остальную кровь тельца выльет к подножию жертвенника всесожжений, который у входа скинии собрания;
и вынет из тельца за грех весь тук его, тук, покрывающий внутренности, и весь тук, который на внутренностях,
и обе почки и тук, который на них, который на стегнах, и сальник на печени; с почками отделит он это,
как отделяется из тельца жертвы мирной; и сожжет их священник на жертвеннике всесожжения;
а кожу тельца и все мясо его с головою и с ногами его, и внутренности его и нечистоту его,
всего тельца пусть вынесет вне стана на чистое место, где высыпается пепел, и сожжет его огнем на дровах; где высыпается пепел, там пусть сожжен будет.
Если же все общество Израилево согрешит по ошибке и скрыто будет дело от глаз собрания, и сделает что-нибудь против заповедей Господних, чего не надлежало делать, и будет виновно,
то, когда узнан будет грех, которым они согрешили, пусть от всего общества представят они из крупного скота тельца в жертву за грех и приведут его пред скинию собрания;
и возложат старейшины общества руки свои на голову тельца пред Господом и заколют тельца пред Господом.
И внесет священник помазанный крови тельца в скинию собрания,
и омочит священник перст свой в кровь [тельца] и покропит семь раз пред Господом пред завесою [святилища],
и возложит крови на роги жертвенника [благовонных курений], который пред лицем Господним в скинии собрания, а остальную кровь выльет к подножию жертвенника всесожжений, который у входа скинии собрания;
и весь тук его вынет из него и сожжет на жертвеннике;
и сделает с тельцом то, что делается с тельцом за грех; так должен сделать с ним, и так очистит их священник, и прощено будет им;
и вынесет тельца вне стана, и сожжет его так, как сожег прежнего тельца. Это жертва за грех общества.
А если согрешит начальник, и сделает по ошибке что-нибудь против заповедей Господа, Бога своего, чего не надлежало делать, и будет виновен,
то, когда узнан будет им грех, которым он согрешил, пусть приведет он в жертву козла без порока,
и возложит руку свою на голову козла, и заколет его на месте, где заколаются всесожжения пред Господом: это жертва за грех;
и возьмет священник перстом своим крови от жертвы за грех и возложит на роги жертвенника всесожжения, а остальную кровь его выльет к подножию жертвенника всесожжения;
и весь тук его сожжет на жертвеннике, подобно как тук жертвы мирной, и так очистит его священник от греха его, и прощено будет ему.
Если же кто из народа земли согрешит по ошибке и сделает что-нибудь против заповедей Господних, чего не надлежало делать, и виновен будет,
то, когда узнан будет им грех, которым он согрешил, пусть приведет он в жертву козу без порока за грех свой, которым он согрешил,
и возложит руку свою на голову жертвы за грех, и заколют [козу] в жертву за грех на месте, [где заколают] жертву всесожжения;
и возьмет священник крови ее перстом своим, и возложит на роги жертвенника всесожжения, а остальную кровь ее выльет к подножию жертвенника;
и весь тук ее отделит, подобно как отделяется тук из жертвы мирной, и сожжет его священник на жертвеннике в приятное благоухание Господу; и так очистит его священник, и прощено будет ему.
А если из стада овец захочет он принести жертву за грех, пусть принесет женского пола, без порока,
и возложит руку свою на голову жертвы за грех, и заколет ее в жертву за грех на том месте, где заколают жертву всесожжения;
и возьмет священник перстом своим крови от сей жертвы за грех и возложит на роги жертвенника всесожжения, а остальную кровь ее выльет к подножию жертвенника;
и весь тук ее отделит, как отделяется тук овцы из жертвы мирной, и сожжет сие священник на жертвеннике в жертву Господу; и так очистит его священник от греха, которым он согрешил, и прощено будет ему.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible