Скрыть
5:5
5:6
5:9
5:10
5:14
5:17
5:19
5:20
5:21
5:22
5:23
5:24
5:25
5:26
Церковнославянский (рус)
А́ще же душа́ согрѣши́тъ, и услы́шитъ гла́съ кля́твы, и се́й свидѣ́тель или́ ви́дѣ или́ свѣ́да, а́ще не воз­вѣсти́тъ, прiи́метъ грѣ́хъ.
Душа́ о́на, я́же а́ще при­­ко́снет­ся ко вся́кой ве́щи нечи́стѣй, или́ мертвечи́нѣ, или́ звѣроя́динѣ нечи́стѣй, или́ мертвечи́намъ гну́сностей нечи́стыхъ, или́ мертвечи́намъ ското́въ нечи́стыхъ, и мертвечи́нѣ га́дъ нечи́стыхъ, и забы́въ и́хъ оскверни́т­ся:
или́ при­­ко́снет­ся нечистотѣ́ человѣ́чи, от­ вся́кiя нечистоты́ его́, е́йже при­­косну́вся оскверни́т­ся, и забу́детъ, посе́мъ же увѣ́сть, пови́ненъ бу́детъ грѣху́.
Душа́ беззако́н­ная, а́ще обѣща́етъ устна́ма сво­и́ма злѣ́ или́ до́брѣ сотвори́ти, по всѣ́мъ, ели́ка изрече́тъ человѣ́къ съ кля́твою, и утаи́т­ся его́ предъ очесы́, и се́й увѣ́сть, и согрѣши́тъ еди́но что́ от­ си́хъ,
и исповѣ́сть грѣ́хъ, и́мже согрѣши́ проти́ву себе́:
и да при­­несе́тъ Го́споду о грѣсѣ́, и́мже согрѣши́, же́нскъ по́лъ, от­ ове́цъ а́гницу, или́ ко́зу от­ ко́зъ грѣха́ ра́ди: и да помо́лит­ся о не́мъ жре́цъ грѣха́ ра́ди его́, и́мже согрѣши́, и оста́вит­ся ему́ грѣ́хъ.
А́ще же не мо́жетъ рука́ его́ дово́л­ст­ва имѣ́ти на о́вцу, да при­­несе́тъ грѣха́ ра́ди сво­его́, и́мже согрѣши́, двѣ́ го́рлицы, или́ два́ птенца́ голуби́на Го́споду, еди́нъ грѣха́ ра́ди и еди́нъ во всесожже́нiе:
и при­­несе́тъ я́ къ жерцу́, и при­­веде́тъ жре́цъ е́же за грѣ́хъ пре́жде, и да от­то́ргнетъ жре́цъ главу́ его́ созади́, но да не от­лучи́тъ:
и да покропи́тъ от­ кро́ве, я́же за грѣ́хъ, на стѣ́ну олтаря́, оста́нокъ же кро́ве да исцѣди́тъ на стоя́ло олтаря́: о грѣсѣ́ бо е́сть:
и вторы́мъ да сотвори́тъ всесожже́нiе, я́коже подоба́етъ, и да помо́лит­ся о не́мъ жре́цъ грѣха́ ра́ди его́, и́мже согрѣши́, и оста́вит­ся ему́.
А́ще же не обря́щетъ рука́ его́ супру́га го́рлицъ, или́ дву́хъ птенце́въ голуби́ныхъ, и при­­несе́тъ да́ръ сво́й за грѣ́хъ, деся́тую ча́сть мѣ́ры е́фи муки́ пшени́чны за грѣ́хъ: да не воз­лiе́тъ на ню́ еле́а, ниже́ да воз­ложи́тъ на ню́ лива́на, поне́же о грѣсѣ́ е́сть:
и да при­­несе́тъ ю́ къ жерцу́, и взе́мъ жре́цъ от­ нея́ по́лну го́рсть въ па́мять его́, воз­ложи́тъ на же́ртвен­никъ всесожже́нiя Госпо́дня: о грѣсѣ́ [бо] е́сть:
и да помо́лит­ся о не́мъ жре́цъ грѣха́ ра́ди его́, и́мже согрѣши́ от­ еди́наго си́хъ, и оста́вит­ся ему́: оста́нокъ же бу́детъ жерцу́, я́коже же́ртва муки́ пшени́чны.
И рече́ Госпо́дь къ Моисе́ю, глаго́ля:
душа́ я́же а́ще забу́детъ забве́нiемъ, и согрѣши́тъ не хотя́щи от­ святы́нь Госпо́днихъ, и да при­­несе́тъ о преступле́нiи сво­е́мъ Го́споду овна́ непоро́чна от­ ове́цъ, ему́же цѣна́ сребра́ си́клевъ, по си́клю святы́хъ, о не́мже согрѣши́:
и е́же согрѣши́ от­ святы́хъ, да от­да́стъ е́, и пя́тую ча́сть при­­ложи́тъ на́нь, и да́стъ е́ жерцу́: и жре́цъ да помо́лит­ся о не́мъ овно́мъ преступле́нiя его́, и оста́вит­ся ему́.
И душа́ я́же а́ще согрѣши́тъ, и сотвори́тъ еди́ну от­ всѣ́хъ за́повѣдiй Госпо́днихъ, и́хже не лѣ́ть е́сть твори́ти, и не увѣ́дѣ, и согрѣши́тъ, и прiи́метъ грѣ́хъ сво́й,
и да при­­несе́тъ овна́ непоро́чна от­ ове́цъ, цѣно́ю сребра́ грѣха́ ра́ди, къ жерцу́: и да помо́лит­ся о не́мъ жре́цъ, о невѣ́дѣнiи его́, его́же не вѣ́дѣ, и са́мъ не вѣ́дяше, и оста́вит­ся ему́:
согрѣши́ бо согрѣше́нiемъ предъ Го́сподемъ.
Французский (LSG)
 Lorsque quelqu'un, après avoir été mis sous serment comme témoin, péchera en ne déclarant pas ce qu'il a vu ou ce qu'il sait, il restera chargé de sa faute.
 Lorsque quelqu'un, sans s'en apercevoir, touchera une chose souillée, comme le cadavre d'un animal impur, que ce soit d'une bête sauvage ou domestique, ou bien d'un reptile, il deviendra lui-même impur et il se rendra coupable.
 Lorsque, sans y prendre garde, il touchera une souillure humaine quelconque, et qu'il s'en aperçoive plus tard, il en sera coupable.
 Lorsque quelqu'un, parlant à la légère, jure de faire du mal ou du bien, et que, ne l'ayant pas remarqué d'abord, il s'en aperçoive plus tard, il en sera coupable.
 Celui donc qui se rendra coupable de l'une de ces choses, fera l'aveu de son péché.
 Puis il offrira en sacrifice de culpabilité à l'Éternel, pour le péché qu'il a commis, une femelle de menu bétail, une brebis ou une chèvre, comme victime expiatoire. Et le sacrificateur fera pour lui l'expiation de son péché.
 S'il n'a pas de quoi se procurer une brebis ou une chèvre, il offrira en sacrifice de culpabilité à l'Éternel pour son péché deux tourterelles ou deux jeunes pigeons, l'un comme victime expiatoire, l'autre comme holocauste.
 Il les apportera au sacrificateur, qui sacrifiera d'abord celui qui doit servir de victime expiatoire. Le sacrificateur lui ouvrira la tête avec l'ongle près de la nuque, sans la séparer;
 il fera sur un côté de l'autel l'aspersion du sang de la victime expiatoire, et le reste du sang sera exprimé au pied de l'autel: c'est un sacrifice d'expiation.
 Il fera de l'autre oiseau un holocauste, d'après les règles établies. C'est ainsi que le sacrificateur fera pour cet homme l'expiation du péché qu'il a commis, et il lui sera pardonné.
 S'il n'a pas de quoi se procurer deux tourterelles ou deux jeunes pigeons, il apportera en offrande pour son péché un dixième d'épha de fleur de farine, comme offrande d'expiation; il ne mettra point d'huile dessus, et il n'y ajoutera point d'encens, car c'est une offrande d'expiation.
 Il l'apportera au sacrificateur, et le sacrificateur en prendra une poignée comme souvenir, et il la brûlera sur l'autel, comme les offrandes consumées par le feu devant l'Éternel: c'est une offrande d'expiation.
 C'est ainsi que le sacrificateur fera pour cet homme l'expiation du péché qu'il a commis à l'égard de l'une de ces choses, et il lui sera pardonné. Ce qui restera de l'offrande sera pour le sacrificateur, comme dans l'offrande en don.
 L'Éternel parla à Moïse, et dit:
 Lorsque quelqu'un commettra une infidélité et péchera involontairement à l'égard des choses consacrées à l'Éternel, il offrira en sacrifice de culpabilité à l'Éternel pour son péché un bélier sans défaut, pris du troupeau d'après ton estimation en sicles d'argent, selon le sicle du sanctuaire.
 Il donnera, en y ajoutant un cinquième, la valeur de la chose dont il a frustré le sanctuaire, et il la remettra au sacrificateur. Et le sacrificateur fera pour lui l'expiation avec le bélier offert en sacrifice de culpabilité, et il lui sera pardonné.
 Lorsque quelqu'un péchera en faisant, sans le savoir, contre l'un des commandements de l'Éternel, des choses qui ne doivent point se faire, il se rendra coupable et sera chargé de sa faute.
 Il présentera au sacrificateur en sacrifice de culpabilité un bélier sans défaut, pris du troupeau d'après ton estimation. Et le sacrificateur fera pour lui l'expiation de la faute qu'il a commise sans le savoir, et il lui sera pardonné.
 C'est un sacrifice de culpabilité. Cet homme s'était rendu coupable envers l'Éternel.
Латинский (Nova Vulgata)
Si peccaverit anima et audiverit vocem iurantis testisque fuerit, quod aut ipse vidit aut comperit, si non indicaverit, iniquitatem portabit;
vel si anima tetigerit aliquid immundum, sive cadaver bestiae sit aut iumenti vel reptilis, et absconditum fuerit ab eo, ipse immundus et reus erit;
aut si tetigerit quidquam de immunditia hominis iuxta omnem impuritatem, qua pollui solet, absconditumque fuerit ab eo, sed ipse cognoverit postea, subiacebit delicto;
aut si anima temere iuraverit et protulerit labiis suis, ut vel male quid faceret vel bene iuxta omnia, quae homines temere iurant, absconditumque fuerit ab eo, sed ipse postea intellexerit, delicto subiacebit;
si ergo reus factus fuerit uno ex istis, confiteatur peccatum suum
et offerat Domino sacrificium delicti pro peccato suo agnam de gregibus sive capram ut sacrificium pro peccato; expiabitque eum sacerdos a peccato eius.
Sin autem non potuerit offerre pecus, offerat ut sacrificium pro delicto duos turtures vel duos pullos columbarum Domino: unum in sacrificium pro peccato et alterum in holocaustum;
dabitque eos sacerdoti, qui primum offerens ut sacrificium pro peccato retorquebit caput eius ad pennulas, ita ut collo haereat et non penitus abrumpatur;
et asperget de sanguine eius parietem altaris; quidquid autem reliquum fuerit, faciet destillare ad fundamentum eius: sacrificium pro peccato est.
Alterum vero adolebit holocaustum, ut fieri solet; expiabitque eum sacerdos a peccato eius, et dimittetur ei.
Quod si non quiverit manus eius offerre duos turtures aut duos pullos columbarum, offeret pro peccato suo similae partem ephi decimam in sacrificium pro peccato; non mittet in eam oleum, nec turis aliquid imponet, quia sacrificium pro peccato est.
Tradetque eam sacerdoti, qui, plenum ex toto pugillum in memoriale hauriens, cremabit in altari super incensis Domini: sacrificium pro peccato est.
Et expiabit eum sacerdos et peccatum eius in uno ex his casibus, et propitius erit Dominus. Reliquam vero partem sacerdos habebit sicut in oblatione similae».
Locutus est Dominus ad Moysen dicens:
«Anima, si praevaricans per errorem in his, quae Domino sunt sanctificata, peccaverit, offeret sacrificium pro delicto arietem immaculatum de gregibus iuxta aestimationem argenti siclorum pondere sanctuarii in paenitentiam;
ipsumque, quod intulit damni, restituet et quintam partem ponet supra tradens sacerdoti, qui expiabit eum offerens arietem, et dimittetur ei.
Anima, si peccaverit per ignorantiam feceritque unum ex his, quae Domini lege prohibentur, et peccati rea portaverit iniquitatem suam,
offeret arietem immaculatum de gregibus iuxta aestimationem sacerdoti, qui expiabit eum ab eo, quod nesciens fecerit, et dimittetur ei:
sacrificium pro delicto est, delinquens deliquit in Dominum».
Locutus est Dominus ad Moysen dicens:
«Anima, quae peccaverit et, contempto Domino, negaverit proximo suo depositum, quod fidei eius creditum fuerat, vel vi aliquid extorserit aut calumniam fecerit,
sive rem perditam invenerit et infitians insuper peierarit in uno ex omnibus, in quibus peccare solent homines,
si quis sic peccaverit et deliquerit, reddet omnia, quae per rapinam vel calumniam abstulerit vel deposita retinuerit vel perdita invenerit
vel de quibus peierarit, et restituet integra et quintam insuper addet partem domino, cui damnum intulerat, in die sacrificii pro delicto.
Sacrificium pro delicto offeret Domino: arietem immaculatum de grege iuxta aestimationem;
qui expiabit eum coram Domino, et dimittetur illi pro singulis, quae faciendo peccaverit».
«Агар касе дар он хусус гуноҳ кунад, ки овози савгандро шунидааст, ва шоҳиди он мебошад, яъне ё дидааст ва ё хабардор шудааст, валекин хабар надодааст, – ӯ барои ин гуноҳаш ҷазо хоҳад ёфт.
Ё касе ки ба ҳар чизи нопок, – хоҳ ба лошаи ҳайвони нопок, хоҳ ба лошаи чорпои нопок, хоҳ ба лошаи ҳашароти нопок – бирасад, ва ин аз ӯ пӯшида бошад, вале ӯ нопок ва гунаҳкор муҷрим гардидааст;
Ё ба нопокии одамизод, – ба ҳар нопокие ки кас аз он нопок мешавад, – бирасад, ва ин аз ӯ пӯшида бошад, вале баъдтар ба ӯ маълум шуда, ӯ муҷрим гардидааст;
Ё касе ки бо даҳонаш барои кардани кори баде ё кори неке бемулоҳиза савганд хӯрдааст, – дар ҳар чизе ки одамизод бемулоҳиза савганд мехӯрад, – ва ин аз ӯ пӯшида бошад, вале баъдтар ин ба ӯ маълум шуда, ӯ дар яке аз инҳо муҷрим гардидааст, –
Пас, дар сурате ки ӯ дар яке аз инҳо муҷрим гардидааст, бигзор ба гуноҳе ки кардааст, иқрор шавад,
Ва қурбонии айби ҷурми худро барои гуноҳе ки кардааст, ба Парвардигор тақдим намояд, яъне аз рамаи бузу гӯсфандон чорпои модаеро ҳамчун қурбонии гуноҳ биёрад, ва коҳин гуноҳи ӯро кафорат хоҳад кард.
Ва агар баррае барои ӯ дастрас набошад, бигзор ҳамчун қурбонии ҷурми худ барои гуноҳе ки кардааст, ду фохта ё ду чӯҷаи кабӯтарро ба Парвардигор тақдим намояд: яке – барои қурбонии гуноҳ, ва дигаре – барои қурбонии сӯхтанӣ.
Ва ӯ онҳоро назди коҳин мебиёрад, ки вай ҳамонро, ки барои қурбонии гуноҳ аст, аввал тақдим намуда, каллаашро аз пушти гарданаш мешиканад, вале ҷудо намекунад;
Ва аз хуни қурбонии гуноҳ бар девори қурбонгоҳ мемолад, ва бақияи хун бигзор бар бунёди қурбонгоҳ фушурда шавад. Ин қурбонии гуноҳ аст.
Ва дигарашро барои қурбонии сӯхтанӣ, мувофиқи дастур, ба кор мебарад; ва коҳин гуноҳи ӯро, ки кардааст, кафорат менамояд, ва ӯ омурзида хоҳад шуд.
Ва агар ду фохта ё ду чӯҷаи кабӯтар барои ӯ дастрас набошад, бигзор ҳамчун қурбонии худ барои гуноҳе ки кардааст, ба қадри даҳяки эфа орди маҳин барои қурбонии гуноҳ биёрад; бигзор равған бар он нарезад, ва лебӯно бар он намонад, зеро ки ин қурбонии гуноҳ аст.
Ва онро назди коҳин мебиёрад; ва коҳин як мушт аз он ҳамчун ҳиссаи ёдгорӣ мегирад, ва бар қурбонгоҳ ҳамчун қурбонии оташини Парвардигор месӯзонад. Ин қурбонии гуноҳ аст.
Ва коҳин гуноҳеро, ки он мард дар яке аз ин мавридҳо кардааст, кафорат менамояд, ва ӯ омурзида хоҳад шуд; ва бақияи он ҳамчун ҳадияи ордӣ аз они коҳин хоҳад буд».
Ва Парвардигор ба Мусо сухан ронда, гуфт:
«Агар касе хиёнат намуда, саҳван дар ҳаққи чизҳои поки Парвардигор гуноҳ кунад, бигзор ҳамчун қурбонии ҷурми худ аз рама, дар асоси арзишдиҳии ту бо сиқлҳои нуқра, мувофиқи сиқли пок, қӯчқори беайбе барои қурбонии ҷурм ба Парвардигор тақдим намояд;
Ва ӯ бояд товони чизи покеро, ки дар ҳаққи он гуноҳ кардааст, адо намояд, ба тавре ки панҷяки арзиши онро бар он илова кунад, ва онро ба коҳин бидиҳад; ва коҳин гуноҳи ӯро ба воситаи қӯчқори қурбонии ҷурм кафорат менамояд, ва ӯ омурзида хоҳад шуд.
Ва агар касе гуноҳ кунад, яъне бар зидди яке аз аҳкоми наҳйи Парвардигор амал кунад, вале инро надонад, – ӯ муҷрим аст, ва барои гуноҳаш ҷазо хоҳад ёфт;
Ва бигзор аз рама, дар асоси арзишдиҳии ту, қӯчқори беайбе барои қурбонии ҷурм назди коҳин биёрад; ва коҳин саҳверо, ки ӯ кардааст, вале надонистааст, кафорат менамояд, ва ӯ омурзида хоҳад шуд.
Ин қурбонии ҷурмест, ки ба воситаи он ӯ ба ҳузури Парвардигор муҷрим гардидааст».

Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible