Скрыть
5:5
5:6
5:9
5:10
5:14
5:17
5:19
Глава 6 
6:1
6:4
6:8
6:13
6:17
6:19
6:20
6:21
6:23
6:24
6:27
Церковнославянский (рус)
А́ще же душа́ согрѣши́тъ, и услы́шитъ гла́съ кля́твы, и се́й свидѣ́тель или́ ви́дѣ или́ свѣ́да, а́ще не воз­вѣсти́тъ, прiи́метъ грѣ́хъ.
Душа́ о́на, я́же а́ще при­­ко́снет­ся ко вся́кой ве́щи нечи́стѣй, или́ мертвечи́нѣ, или́ звѣроя́динѣ нечи́стѣй, или́ мертвечи́намъ гну́сностей нечи́стыхъ, или́ мертвечи́намъ ското́въ нечи́стыхъ, и мертвечи́нѣ га́дъ нечи́стыхъ, и забы́въ и́хъ оскверни́т­ся:
или́ при­­ко́снет­ся нечистотѣ́ человѣ́чи, от­ вся́кiя нечистоты́ его́, е́йже при­­косну́вся оскверни́т­ся, и забу́детъ, посе́мъ же увѣ́сть, пови́ненъ бу́детъ грѣху́.
Душа́ беззако́н­ная, а́ще обѣща́етъ устна́ма сво­и́ма злѣ́ или́ до́брѣ сотвори́ти, по всѣ́мъ, ели́ка изрече́тъ человѣ́къ съ кля́твою, и утаи́т­ся его́ предъ очесы́, и се́й увѣ́сть, и согрѣши́тъ еди́но что́ от­ си́хъ,
и исповѣ́сть грѣ́хъ, и́мже согрѣши́ проти́ву себе́:
и да при­­несе́тъ Го́споду о грѣсѣ́, и́мже согрѣши́, же́нскъ по́лъ, от­ ове́цъ а́гницу, или́ ко́зу от­ ко́зъ грѣха́ ра́ди: и да помо́лит­ся о не́мъ жре́цъ грѣха́ ра́ди его́, и́мже согрѣши́, и оста́вит­ся ему́ грѣ́хъ.
А́ще же не мо́жетъ рука́ его́ дово́л­ст­ва имѣ́ти на о́вцу, да при­­несе́тъ грѣха́ ра́ди сво­его́, и́мже согрѣши́, двѣ́ го́рлицы, или́ два́ птенца́ голуби́на Го́споду, еди́нъ грѣха́ ра́ди и еди́нъ во всесожже́нiе:
и при­­несе́тъ я́ къ жерцу́, и при­­веде́тъ жре́цъ е́же за грѣ́хъ пре́жде, и да от­то́ргнетъ жре́цъ главу́ его́ созади́, но да не от­лучи́тъ:
и да покропи́тъ от­ кро́ве, я́же за грѣ́хъ, на стѣ́ну олтаря́, оста́нокъ же кро́ве да исцѣди́тъ на стоя́ло олтаря́: о грѣсѣ́ бо е́сть:
и вторы́мъ да сотвори́тъ всесожже́нiе, я́коже подоба́етъ, и да помо́лит­ся о не́мъ жре́цъ грѣха́ ра́ди его́, и́мже согрѣши́, и оста́вит­ся ему́.
А́ще же не обря́щетъ рука́ его́ супру́га го́рлицъ, или́ дву́хъ птенце́въ голуби́ныхъ, и при­­несе́тъ да́ръ сво́й за грѣ́хъ, деся́тую ча́сть мѣ́ры е́фи муки́ пшени́чны за грѣ́хъ: да не воз­лiе́тъ на ню́ еле́а, ниже́ да воз­ложи́тъ на ню́ лива́на, поне́же о грѣсѣ́ е́сть:
и да при­­несе́тъ ю́ къ жерцу́, и взе́мъ жре́цъ от­ нея́ по́лну го́рсть въ па́мять его́, воз­ложи́тъ на же́ртвен­никъ всесожже́нiя Госпо́дня: о грѣсѣ́ [бо] е́сть:
и да помо́лит­ся о не́мъ жре́цъ грѣха́ ра́ди его́, и́мже согрѣши́ от­ еди́наго си́хъ, и оста́вит­ся ему́: оста́нокъ же бу́детъ жерцу́, я́коже же́ртва муки́ пшени́чны.
И рече́ Госпо́дь къ Моисе́ю, глаго́ля:
душа́ я́же а́ще забу́детъ забве́нiемъ, и согрѣши́тъ не хотя́щи от­ святы́нь Госпо́днихъ, и да при­­несе́тъ о преступле́нiи сво­е́мъ Го́споду овна́ непоро́чна от­ ове́цъ, ему́же цѣна́ сребра́ си́клевъ, по си́клю святы́хъ, о не́мже согрѣши́:
и е́же согрѣши́ от­ святы́хъ, да от­да́стъ е́, и пя́тую ча́сть при­­ложи́тъ на́нь, и да́стъ е́ жерцу́: и жре́цъ да помо́лит­ся о не́мъ овно́мъ преступле́нiя его́, и оста́вит­ся ему́.
И душа́ я́же а́ще согрѣши́тъ, и сотвори́тъ еди́ну от­ всѣ́хъ за́повѣдiй Госпо́днихъ, и́хже не лѣ́ть е́сть твори́ти, и не увѣ́дѣ, и согрѣши́тъ, и прiи́метъ грѣ́хъ сво́й,
и да при­­несе́тъ овна́ непоро́чна от­ ове́цъ, цѣно́ю сребра́ грѣха́ ра́ди, къ жерцу́: и да помо́лит­ся о не́мъ жре́цъ, о невѣ́дѣнiи его́, его́же не вѣ́дѣ, и са́мъ не вѣ́дяше, и оста́вит­ся ему́:
согрѣши́ бо согрѣше́нiемъ предъ Го́сподемъ.
И рече́ Госпо́дь къ Моисе́ю, глаго́ля:
душа́ я́же а́ще согрѣши́тъ, и презрѣ́въ пре́зритъ за́повѣди Госпо́дня, и солже́тъ къ дру́гу о вда́нiи, или́ о о́бщинѣ, или́ о хище́нiи, или́ преоби́дѣ чи́мъ бли́жняго,
или́ обрѣ́те погубле́ное, и солже́тъ о не́мъ, и клене́т­ся въ непра́вду о еди́нѣмъ от­ всѣ́хъ, я́же а́ще сотвори́тъ человѣ́къ я́ко согрѣши́ти въ ни́хъ:
и бу́детъ егда́ согрѣши́тъ и престу́питъ, и от­да́стъ похище́ное, е́же похи́ти, или́ оби́ду, е́юже преоби́дѣ, или́ вда́нiе, е́же вдано́ бы́сть ему́, или́ поги́бшее, е́же обрѣ́те:
от­ вся́кiя ве́щи, ея́же ра́ди кля́ся въ непра́вду, и да от­да́стъ са́мое то́ и́стое, и пя́тую ча́сть свою́ при­­ложи́тъ ктому́: его́же е́сть, тому́ да от­да́стъ, въ о́ньже де́нь обличи́т­ся:
и о преступле́нiи сво­е́мъ да при­­несе́тъ Го́споду овна́ от­ ове́цъ непоро́чна, цѣно́ю въ не́мже прегрѣши́:
и да помо́лит­ся жре́цъ о не́мъ предъ Го́сподемъ, и оста́вит­ся ему́ за еди́но от­ всѣ́хъ, я́же сотвори́ и преступи́ въ не́мъ.
И рече́ Госпо́дь къ Моисе́ю, глаго́ля:
заповѣ́ждь Ааро́ну и сыно́мъ его́, глаго́ля: се́й зако́нъ всесожже́нiя: сiе́ всесожже́нiе на горѣ́нiи его́ на олтари́ всю́ но́щь до зау́тра, и о́гнь олтаря́ да гори́тъ на не́мъ, и не угаса́етъ:
и да облече́т­ся жре́цъ въ срачи́цу {Гре́ч.: хито́нъ.} льня́ну, и надра́ги льня́ны да воз­влече́тъ на тѣ́ло свое́, и да изнесе́тъ при­­но́съ, его́же а́ще изжже́тъ о́гнь всесожже́нiя от­ олтаря́, и да поста́витъ бли́зъ олтаря́:
и да совлече́тъ ри́зы своя́, и да облече́т­ся въ ри́зы и́ны, и да изнесе́тъ при­­но́съ внѣ́ полка́ на мѣ́сто чи́сто:
и о́гнь на олтари́ да гори́тъ на не́мъ и не угаса́етъ: и да воз­жже́тъ на не́мъ жре́цъ дрова́ по вся́ у́тра, и да воскладе́тъ на́нь всесожже́нiе, и да воз­ложи́тъ на́нь ту́къ спасе́нiя:
и о́гнь всегда́ да гори́тъ на олтари́, не угаса́етъ:
се́й зако́нъ же́ртвы, ю́же при­­несу́тъ сы́нове Ааро́ни жерцы́ предъ Го́сподемъ, пря́мо олтаря́:
и да во́зметъ от­ него́ [жре́цъ] го́рсть муки́ пшени́чны же́ртвен­ныя съ еле́емъ ея́ и со всѣ́мъ лива́номъ ея́, су́щими на же́ртвѣ: и да воз­несе́тъ на олта́рь при­­но́съ въ воню́ благово́нiя, въ па́мять ея́ Го́споду:
оста́в­шееся же от­ нея́ снѣ́стъ Ааро́нъ и сы́нове его́: прѣ́сна да снѣдя́т­ся въ мѣ́стѣ святѣ, въ при­­тво́рѣ ски́нiи свидѣ́нiя да снѣдя́тъ я́:
да не испече́т­ся ква́сна: ча́сть сiю́ да́хъ и́мъ от­ при­­но́совъ Госпо́днихъ: свята́я святы́хъ су́ть, я́коже е́же о грѣсѣ́, и я́коже е́же о преступле́нiи:
вся́къ му́жескъ по́лъ жре́ческъ да снѣдя́тъ ю́: зако́н­но вѣ́чно въ ро́ды ва́шя от­ при­­но́съ Госпо́днихъ: вся́къ, и́же а́ще при­­ко́снет­ся и́мъ, освяти́т­ся.
И рече́ Госпо́дь къ Моисе́ю, глаго́ля:
се́й да́ръ Ааро́ну и сыно́мъ его́, его́же при­­несу́тъ Го́споду въ де́нь, въ о́ньже а́ще пома́жеши его́: деся́тую ча́сть мѣ́ры е́фи муки́ пшени́чны въ же́ртву всегда́, по́лъ ея́ зау́тра и по́лъ ея́ въ ве́черъ:
на сковрадѣ́ въ еле́и да сотвори́т­ся, спря́жену да при­­несе́тъ ю́ виту́ю же́ртву от­ укру́ховъ, же́ртву въ воню́ благово́нiя Го́споду:
жре́цъ пома́зан­ный, и́же вмѣ́сто его́ от­ сыно́въ его́, да сотвори́тъ ю́: зако́н­но вѣ́чно, все́ да соверши́т­ся:
и вся́ка же́ртва жре́ческа всесожже́н­на да бу́детъ и да не снѣ́ст­ся.
И рече́ Госпо́дь Бо́гъ Моисе́ю, глаго́ля:
рцы́ Ааро́ну и сыно́мъ его́, глаго́ля: се́й зако́нъ согрѣше́нiя: на мѣ́стѣ, на не́мже закала́ютъ всесожже́нiя, да закала́ютъ я́же грѣха́ ра́ди предъ Го́сподемъ: свята́я [бо] святы́хъ су́ть:
жре́цъ при­­нося́й ю́ да снѣ́стъ ю́: въ мѣ́стѣ святѣ да снѣ́ст­ся, въ при­­тво́рѣ ски́нiи свидѣ́нiя:
вся́къ при­­каса́йся мя́съ ея́ освяти́т­ся: и ему́же а́ще воскропи́т­ся от­ кро́ве ея́ на ри́зу, я́же а́ще воскропи́т­ся на ню́, да испере́т­ся на мѣ́стѣ святѣ:
и сосу́дъ гли́нянъ, въ не́мже вари́т­ся, да разбiе́т­ся: а́ще же въ мѣ́дянъ сосу́дѣ свари́т­ся, да истре́тъ его́, и измы́етъ водо́ю:
вся́къ му́жескъ по́лъ въ жерцѣ́хъ да снѣ́стъ ю́: свята́я [бо] святы́хъ су́ть Го́споду:
и вся́, я́же о грѣсѣ́ а́ще при­­несу́т­ся от­ кро́ве и́хъ въ ски́нiю свидѣ́нiя, ко очище́нiю во святы́ни, да не снѣдя́т­ся, огне́мъ да сожгу́т­ся.
Французский (LSG)
 Lorsque quelqu'un, après avoir été mis sous serment comme témoin, péchera en ne déclarant pas ce qu'il a vu ou ce qu'il sait, il restera chargé de sa faute.
 Lorsque quelqu'un, sans s'en apercevoir, touchera une chose souillée, comme le cadavre d'un animal impur, que ce soit d'une bête sauvage ou domestique, ou bien d'un reptile, il deviendra lui-même impur et il se rendra coupable.
 Lorsque, sans y prendre garde, il touchera une souillure humaine quelconque, et qu'il s'en aperçoive plus tard, il en sera coupable.
 Lorsque quelqu'un, parlant à la légère, jure de faire du mal ou du bien, et que, ne l'ayant pas remarqué d'abord, il s'en aperçoive plus tard, il en sera coupable.
 Celui donc qui se rendra coupable de l'une de ces choses, fera l'aveu de son péché.
 Puis il offrira en sacrifice de culpabilité à l'Éternel, pour le péché qu'il a commis, une femelle de menu bétail, une brebis ou une chèvre, comme victime expiatoire. Et le sacrificateur fera pour lui l'expiation de son péché.
 S'il n'a pas de quoi se procurer une brebis ou une chèvre, il offrira en sacrifice de culpabilité à l'Éternel pour son péché deux tourterelles ou deux jeunes pigeons, l'un comme victime expiatoire, l'autre comme holocauste.
 Il les apportera au sacrificateur, qui sacrifiera d'abord celui qui doit servir de victime expiatoire. Le sacrificateur lui ouvrira la tête avec l'ongle près de la nuque, sans la séparer;
 il fera sur un côté de l'autel l'aspersion du sang de la victime expiatoire, et le reste du sang sera exprimé au pied de l'autel: c'est un sacrifice d'expiation.
 Il fera de l'autre oiseau un holocauste, d'après les règles établies. C'est ainsi que le sacrificateur fera pour cet homme l'expiation du péché qu'il a commis, et il lui sera pardonné.
 S'il n'a pas de quoi se procurer deux tourterelles ou deux jeunes pigeons, il apportera en offrande pour son péché un dixième d'épha de fleur de farine, comme offrande d'expiation; il ne mettra point d'huile dessus, et il n'y ajoutera point d'encens, car c'est une offrande d'expiation.
 Il l'apportera au sacrificateur, et le sacrificateur en prendra une poignée comme souvenir, et il la brûlera sur l'autel, comme les offrandes consumées par le feu devant l'Éternel: c'est une offrande d'expiation.
 C'est ainsi que le sacrificateur fera pour cet homme l'expiation du péché qu'il a commis à l'égard de l'une de ces choses, et il lui sera pardonné. Ce qui restera de l'offrande sera pour le sacrificateur, comme dans l'offrande en don.
 L'Éternel parla à Moïse, et dit:
 Lorsque quelqu'un commettra une infidélité et péchera involontairement à l'égard des choses consacrées à l'Éternel, il offrira en sacrifice de culpabilité à l'Éternel pour son péché un bélier sans défaut, pris du troupeau d'après ton estimation en sicles d'argent, selon le sicle du sanctuaire.
 Il donnera, en y ajoutant un cinquième, la valeur de la chose dont il a frustré le sanctuaire, et il la remettra au sacrificateur. Et le sacrificateur fera pour lui l'expiation avec le bélier offert en sacrifice de culpabilité, et il lui sera pardonné.
 Lorsque quelqu'un péchera en faisant, sans le savoir, contre l'un des commandements de l'Éternel, des choses qui ne doivent point se faire, il se rendra coupable et sera chargé de sa faute.
 Il présentera au sacrificateur en sacrifice de culpabilité un bélier sans défaut, pris du troupeau d'après ton estimation. Et le sacrificateur fera pour lui l'expiation de la faute qu'il a commise sans le savoir, et il lui sera pardonné.
 C'est un sacrifice de culpabilité. Cet homme s'était rendu coupable envers l'Éternel.
 L'Éternel parla à Moïse, et dit:
 Lorsque quelqu'un péchera et commettra une infidélité envers l'Éternel, en mentant à son prochain au sujet d'un dépôt, d'un objet confié à sa garde, d'une chose volée ou soustraite par fraude,
 en niant d'avoir trouvé une chose perdue, ou en faisant un faux serment sur une chose quelconque de nature à constituer un péché;
 lorsqu'il péchera ainsi et se rendra coupable, il restituera la chose qu'il a volée ou soustraite par fraude, la chose qui lui avait été confiée en dépôt, la chose perdue qu'il a trouvée,
 ou la chose quelconque sur laquelle il a fait un faux serment. Il la restituera en son entier, y ajoutera un cinquième, et la remettra à son propriétaire, le jour même où il offrira son sacrifice de culpabilité.
 Il présentera au sacrificateur en sacrifice de culpabilité à l'Éternel pour son péché un bélier sans défaut, pris du troupeau d'après ton estimation.
 Et le sacrificateur fera pour lui l'expiation devant l'Éternel, et il lui sera pardonné, quelle que soit la faute dont il se sera rendu coupable.
 L'Éternel parla à Moïse, et dit:
 Donne cet ordre à Aaron et à ses fils, et dis: Voici la loi de l'holocauste. L'holocauste restera sur le foyer de l'autel toute la nuit jusqu'au matin, et le feu brûlera sur l'autel.
 Le sacrificateur revêtira sa tunique de lin, et mettra des caleçons sur sa chair, il enlèvera la cendre faite par le feu qui aura consumé l'holocauste sur l'autel, et il la déposera près de l'autel.
 Puis il quittera ses vêtements et en mettra d'autres, pour porter la cendre hors du camp, dans un lieu pur.
 Le feu brûlera sur l'autel, il ne s'éteindra point; chaque matin, le sacrificateur y allumera du bois, arrangera l'holocauste, et brûlera la graisse des sacrifices d'actions de grâces.
 Le feu brûlera continuellement sur l'autel, il ne s'éteindra point.
 Voici la loi de l'offrande. Les fils d'Aaron la présenteront devant l'Éternel, devant l'autel.
 Le sacrificateur prélèvera une poignée de la fleur de farine et de l'huile, avec tout l'encens ajouté à l'offrande, et il brûlera cela sur l'autel comme souvenir d'une agréable odeur à l'Éternel.
 Aaron et ses fils mangeront ce qui restera de l'offrande; ils le mangeront sans levain, dans un lieu saint, dans le parvis de la tente d'assignation.
 On ne le cuira pas avec du levain. C'est la part que je leur ai donnée de mes offrandes consumées par le feu. C'est une chose très sainte, comme le sacrifice d'expiation et comme le sacrifice de culpabilité.
 Tout mâle d'entre les enfants d'Aaron en mangera. C'est une loi perpétuelle pour vos descendants, au sujet des offrandes consumées par le feu devant l'Éternel: quiconque y touchera sera sanctifié.
 L'Éternel parla à Moïse, et dit:
 Voici l'offrande qu'Aaron et ses fils feront à l'Éternel, le jour où ils recevront l'onction: un dixième d'épha de fleur de farine, comme offrande perpétuelle, moitié le matin et moitié le soir.
 Elle sera préparée à la poêle avec de l'huile, et tu l'apporteras frite; tu la présenteras aussi cuite et en morceaux comme une offrande d'une agréable odeur à l'Éternel.
 Le sacrificateur qui, parmi les fils d'Aaron, sera oint pour lui succéder, fera aussi cette offrande. C'est une loi perpétuelle devant l'Éternel: elle sera brûlée en entier.
 Toute offrande d'un sacrificateur sera brûlée en entier; elle ne sera point mangée.
 L'Éternel parla à Moïse, et dit:
 Parle à Aaron et à ses fils, et dis: Voici la loi du sacrifice d'expiation. C'est dans le lieu où l'on égorge l'holocauste que sera égorgée devant l'Éternel la victime pour le sacrifice d'expiation: c'est une chose très sainte.
 Le sacrificateur qui offrira la victime expiatoire la mangera; elle sera mangée dans un lieu saint, dans le parvis de la tente d'assignation.
 Quiconque en touchera la chair sera sanctifié. S'il en rejaillit du sang sur un vêtement, la place sur laquelle il aura rejailli sera lavée dans un lieu saint.
 Le vase de terre dans lequel elle aura cuit sera brisé; si c'est dans un vase d'airain qu'elle a cuit, il sera nettoyé et lavé dans l'eau.
 Tout mâle parmi les sacrificateurs en mangera: c'est une chose très sainte.
 Mais on ne mangera aucune victime expiatoire dont on apportera du sang dans la tente d'assignation, pour faire l'expiation dans le sanctuaire: elle sera brûlée au feu.
1 О жертве за грех; 14 о жертве повинности.
Если кто согрешит тем, что слышал голос проклятия и был свидетелем, или видел, или знал, но не объявил, то он понесет на себе грех.
Или если прикоснется к чему-нибудь нечистому, или к трупу зверя нечистого, или к трупу скота нечистого, или к трупу гада нечистого, но не знал того, то он нечист и виновен.
Или если прикоснется к нечистоте человеческой, какая бы то ни была нечистота, от которой оскверняются, и он не знал того, но после узнает, то он виновен.
Или если кто безрассудно устами своими поклянется сделать что-нибудь худое или доброе, какое бы то ни было дело, в котором люди безрассудно клянутся, и он не знал того, но после узнает, то он виновен в том.
Если он виновен в чем-нибудь из сих, и исповедается, в чем он согрешил,
то пусть принесет Господу за грех свой, которым он согрешил, жертву повинности из мелкого скота, овцу или козу, за грех, и очистит его священник от греха его.
Если же он не в состоянии принести овцы, то в повинность за грех свой пусть принесет Господу двух горлиц или двух молодых голубей, одного в жертву за грех, а другого во всесожжение;
пусть принесет их к священнику, и [священник] представит прежде ту из сих птиц, которая за грех, и надломит голову ее от шеи ее, но не отделит;
и покропит кровью сей жертвы за грех на стену жертвенника, а остальную кровь выцедит к подножию жертвенника: это жертва за грех;
а другую употребит во всесожжение по установлению; и так очистит его священник от греха его, которым он согрешил, и прощено будет ему.
Если же он не в состоянии принести двух горлиц или двух молодых голубей, пусть принесет за то, что согрешил, десятую часть ефы пшеничной муки в жертву за грех; пусть не льет на нее елея, и ливана пусть не кладет на нее, ибо это жертва за грех;
и принесет ее к священнику, а священник возьмет из нее полную горсть в память и сожжет на жертвеннике в жертву Господу: это жертва за грех;
и так очистит его священник от греха его, которым он согрешил в котором-нибудь из оных случаев, и прощено будет ему; [остаток] же принадлежит священнику, как приношение хлебное.
И сказал Господь Моисею, говоря:
если кто сделает преступление и по ошибке согрешит против посвященного Господу, пусть за вину свою принесет Господу из стада овец овна без порока, по твоей оценке, серебряными сиклями по сиклю священному, в жертву повинности;
за ту святыню, против которой он согрешил, пусть воздаст и прибавит к тому пятую долю, и отдаст сие священнику, и священник очистит его овном жертвы повинности, и прощено будет ему.
Если кто согрешит и сделает что-нибудь против заповедей Господних, чего не надлежало делать, и по неведению сделается виновным и понесет на себе грех,
пусть принесет к священнику в жертву повинности овна без порока, по оценке твоей, и загладит священник проступок его, в чем он преступил по неведению, и прощено будет ему.
Это жертва повинности, которою он провинился пред Господом.
1 О жертве повинности; 8 особые указания священникам относительно каждого рода жертвы.
И сказал Господь Моисею, говоря:
если кто согрешит и сделает преступление пред Господом и запрется пред ближним своим в том, что ему поручено, или у него положено, или им похищено, или обманет ближнего своего,
или найдет потерянное и запрется в том, и поклянется ложно в чем-нибудь, что люди делают и тем грешат, –
то, согрешив и сделавшись виновным, он должен возвратить похищенное, что похитил, или отнятое, что отнял, или порученное, что ему поручено, или потерянное, что он нашел;
или если он в чем поклялся ложно, то должен отдать сполна, и приложить к тому пятую долю и отдать тому, кому принадлежит, в день приношения жертвы повинности;
и за вину свою пусть принесет Господу к священнику в жертву повинности из стада овец овна без порока, по оценке твоей;
и очистит его священник пред Господом, и прощено будет ему, что бы он ни сделал, все, в чем он сделался виновным.
И сказал Господь Моисею, говоря:
заповедай Аарону и сынам его: вот закон всесожжения: всесожжение пусть остается на месте сожигания на жертвеннике всю ночь до утра, и огонь жертвенника пусть горит на нем [и не угасает];
и пусть священник оденется в льняную одежду свою, и наденет на тело свое льняное нижнее платье, и снимет пепел от всесожжения, которое сжег огонь на жертвеннике, и положит его подле жертвенника;
и пусть снимет с себя одежды свои, и наденет другие одежды, и вынесет пепел вне стана на чистое место;
а огонь на жертвеннике пусть горит [и] не угасает; и пусть священник зажигает на нем дрова каждое утро, и раскладывает на нем всесожжение, и сожигает на нем тук мирной жертвы;
огонь непрестанно пусть горит на жертвеннике и не угасает.
Вот закон о приношении хлебном: [священники] сыны Аароновы должны приносить его пред Господа к жертвеннику;
и пусть возьмет [священник] горстью своею из приношения хлебного и пшеничной муки и елея и весь ливан, который на жертве, и сожжет на жертвеннике: это приятное благоухание, в память пред Господом;
а остальное из него пусть едят Аарон и сыны его; пресным должно есть его на святом месте, на дворе скинии собрания пусть едят его;
не должно печь его квасным. Сие даю Я им в долю из жертв Моих. Это великая святыня, подобно как жертва за грех и жертва повинности.
Все потомки Аароновы мужеского пола могут есть ее. Это вечный участок в роды ваши из жертв Господних. Все, прикасающееся к ним, освятится.
И сказал Господь Моисею, говоря:
вот приношение от Аарона и сынов его, которое принесут они Господу в день помазания его: десятая часть ефы пшеничной муки в жертву постоянную, половина сего для утра и половина для вечера;
на сковороде в елее она должна быть приготовлена; напитанную елеем приноси ее в кусках, как разламывается в куски приношение хлебное; приноси ее в приятное благоухание Господу;
и священник, помазанный на место его из сынов его, должен совершать сие: это вечный устав Господа. Вся она должна быть сожжена;
и всякое хлебное приношение от священника все да будет сожигаемо, а не съедаемо.
И сказал Господь Моисею, говоря:
скажи Аарону и сынам его: вот закон о жертве за грех: жертва за грех должна быть заколаема пред Господом на том месте, где заколается всесожжение; это великая святыня;
священник, совершающий жертву за грех, должен есть ее; она должна быть съедаема на святом месте, на дворе скинии собрания;
все, что прикоснется к мясу ее, освятится; и если кровью ее обрызгана будет одежда, то обрызганное омой на святом месте;
глиняный сосуд, в котором она варилась, должно разбить; если же она варилась в медном сосуде, то должно его вычистить и вымыть водою;
весь мужеский пол священнического рода может есть ее: это великая святыня [у Господа];
а всякая жертва за грех, от которой кровь вносится в скинию собрания для очищения во святилище, не должна быть съедаема; ее должно сожигать на огне.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible