Скрыть
6:1
6:4
6:8
6:13
6:17
6:19
6:20
6:21
6:23
6:24
6:27
Церковнославянский (рус)
И рече́ Госпо́дь къ Моисе́ю, глаго́ля:
душа́ я́же а́ще согрѣши́тъ, и презрѣ́въ пре́зритъ за́повѣди Госпо́дня, и солже́тъ къ дру́гу о вда́нiи, или́ о о́бщинѣ, или́ о хище́нiи, или́ преоби́дѣ чи́мъ бли́жняго,
или́ обрѣ́те погубле́ное, и солже́тъ о не́мъ, и клене́т­ся въ непра́вду о еди́нѣмъ от­ всѣ́хъ, я́же а́ще сотвори́тъ человѣ́къ я́ко согрѣши́ти въ ни́хъ:
и бу́детъ егда́ согрѣши́тъ и престу́питъ, и от­да́стъ похище́ное, е́же похи́ти, или́ оби́ду, е́юже преоби́дѣ, или́ вда́нiе, е́же вдано́ бы́сть ему́, или́ поги́бшее, е́же обрѣ́те:
от­ вся́кiя ве́щи, ея́же ра́ди кля́ся въ непра́вду, и да от­да́стъ са́мое то́ и́стое, и пя́тую ча́сть свою́ при­­ложи́тъ ктому́: его́же е́сть, тому́ да от­да́стъ, въ о́ньже де́нь обличи́т­ся:
и о преступле́нiи сво­е́мъ да при­­несе́тъ Го́споду овна́ от­ ове́цъ непоро́чна, цѣно́ю въ не́мже прегрѣши́:
и да помо́лит­ся жре́цъ о не́мъ предъ Го́сподемъ, и оста́вит­ся ему́ за еди́но от­ всѣ́хъ, я́же сотвори́ и преступи́ въ не́мъ.
И рече́ Госпо́дь къ Моисе́ю, глаго́ля:
заповѣ́ждь Ааро́ну и сыно́мъ его́, глаго́ля: се́й зако́нъ всесожже́нiя: сiе́ всесожже́нiе на горѣ́нiи его́ на олтари́ всю́ но́щь до зау́тра, и о́гнь олтаря́ да гори́тъ на не́мъ, и не угаса́етъ:
и да облече́т­ся жре́цъ въ срачи́цу {Гре́ч.: хито́нъ.} льня́ну, и надра́ги льня́ны да воз­влече́тъ на тѣ́ло свое́, и да изнесе́тъ при­­но́съ, его́же а́ще изжже́тъ о́гнь всесожже́нiя от­ олтаря́, и да поста́витъ бли́зъ олтаря́:
и да совлече́тъ ри́зы своя́, и да облече́т­ся въ ри́зы и́ны, и да изнесе́тъ при­­но́съ внѣ́ полка́ на мѣ́сто чи́сто:
и о́гнь на олтари́ да гори́тъ на не́мъ и не угаса́етъ: и да воз­жже́тъ на не́мъ жре́цъ дрова́ по вся́ у́тра, и да воскладе́тъ на́нь всесожже́нiе, и да воз­ложи́тъ на́нь ту́къ спасе́нiя:
и о́гнь всегда́ да гори́тъ на олтари́, не угаса́етъ:
се́й зако́нъ же́ртвы, ю́же при­­несу́тъ сы́нове Ааро́ни жерцы́ предъ Го́сподемъ, пря́мо олтаря́:
и да во́зметъ от­ него́ [жре́цъ] го́рсть муки́ пшени́чны же́ртвен­ныя съ еле́емъ ея́ и со всѣ́мъ лива́номъ ея́, су́щими на же́ртвѣ: и да воз­несе́тъ на олта́рь при­­но́съ въ воню́ благово́нiя, въ па́мять ея́ Го́споду:
оста́в­шееся же от­ нея́ снѣ́стъ Ааро́нъ и сы́нове его́: прѣ́сна да снѣдя́т­ся въ мѣ́стѣ святѣ, въ при­­тво́рѣ ски́нiи свидѣ́нiя да снѣдя́тъ я́:
да не испече́т­ся ква́сна: ча́сть сiю́ да́хъ и́мъ от­ при­­но́совъ Госпо́днихъ: свята́я святы́хъ су́ть, я́коже е́же о грѣсѣ́, и я́коже е́же о преступле́нiи:
вся́къ му́жескъ по́лъ жре́ческъ да снѣдя́тъ ю́: зако́н­но вѣ́чно въ ро́ды ва́шя от­ при­­но́съ Госпо́днихъ: вся́къ, и́же а́ще при­­ко́снет­ся и́мъ, освяти́т­ся.
И рече́ Госпо́дь къ Моисе́ю, глаго́ля:
се́й да́ръ Ааро́ну и сыно́мъ его́, его́же при­­несу́тъ Го́споду въ де́нь, въ о́ньже а́ще пома́жеши его́: деся́тую ча́сть мѣ́ры е́фи муки́ пшени́чны въ же́ртву всегда́, по́лъ ея́ зау́тра и по́лъ ея́ въ ве́черъ:
на сковрадѣ́ въ еле́и да сотвори́т­ся, спря́жену да при­­несе́тъ ю́ виту́ю же́ртву от­ укру́ховъ, же́ртву въ воню́ благово́нiя Го́споду:
жре́цъ пома́зан­ный, и́же вмѣ́сто его́ от­ сыно́въ его́, да сотвори́тъ ю́: зако́н­но вѣ́чно, все́ да соверши́т­ся:
и вся́ка же́ртва жре́ческа всесожже́н­на да бу́детъ и да не снѣ́ст­ся.
И рече́ Госпо́дь Бо́гъ Моисе́ю, глаго́ля:
рцы́ Ааро́ну и сыно́мъ его́, глаго́ля: се́й зако́нъ согрѣше́нiя: на мѣ́стѣ, на не́мже закала́ютъ всесожже́нiя, да закала́ютъ я́же грѣха́ ра́ди предъ Го́сподемъ: свята́я [бо] святы́хъ су́ть:
жре́цъ при­­нося́й ю́ да снѣ́стъ ю́: въ мѣ́стѣ святѣ да снѣ́ст­ся, въ при­­тво́рѣ ски́нiи свидѣ́нiя:
вся́къ при­­каса́йся мя́съ ея́ освяти́т­ся: и ему́же а́ще воскропи́т­ся от­ кро́ве ея́ на ри́зу, я́же а́ще воскропи́т­ся на ню́, да испере́т­ся на мѣ́стѣ святѣ:
и сосу́дъ гли́нянъ, въ не́мже вари́т­ся, да разбiе́т­ся: а́ще же въ мѣ́дянъ сосу́дѣ свари́т­ся, да истре́тъ его́, и измы́етъ водо́ю:
вся́къ му́жескъ по́лъ въ жерцѣ́хъ да снѣ́стъ ю́: свята́я [бо] святы́хъ су́ть Го́споду:
и вся́, я́же о грѣсѣ́ а́ще при­­несу́т­ся от­ кро́ве и́хъ въ ски́нiю свидѣ́нiя, ко очище́нiю во святы́ни, да не снѣдя́т­ся, огне́мъ да сожгу́т­ся.
Синодальный
1 О жертве повинности; 8 особые указания священникам относительно каждого рода жертвы.
И сказал Господь Моисею, говоря:
если кто согрешит и сделает преступление пред Господом и запрется пред ближним своим в том, что ему поручено, или у него положено, или им похищено, или обманет ближнего своего,
или найдет потерянное и запрется в том, и поклянется ложно в чем-нибудь, что люди делают и тем грешат, –
то, согрешив и сделавшись виновным, он должен возвратить похищенное, что похитил, или отнятое, что отнял, или порученное, что ему поручено, или потерянное, что он нашел;
или если он в чем поклялся ложно, то должен отдать сполна, и приложить к тому пятую долю и отдать тому, кому принадлежит, в день приношения жертвы повинности;
и за вину свою пусть принесет Господу к священнику в жертву повинности из стада овец овна без порока, по оценке твоей;
и очистит его священник пред Господом, и прощено будет ему, что бы он ни сделал, все, в чем он сделался виновным.
И сказал Господь Моисею, говоря:
заповедай Аарону и сынам его: вот закон всесожжения: всесожжение пусть остается на месте сожигания на жертвеннике всю ночь до утра, и огонь жертвенника пусть горит на нем [и не угасает];
и пусть священник оденется в льняную одежду свою, и наденет на тело свое льняное нижнее платье, и снимет пепел от всесожжения, которое сжег огонь на жертвеннике, и положит его подле жертвенника;
и пусть снимет с себя одежды свои, и наденет другие одежды, и вынесет пепел вне стана на чистое место;
а огонь на жертвеннике пусть горит [и] не угасает; и пусть священник зажигает на нем дрова каждое утро, и раскладывает на нем всесожжение, и сожигает на нем тук мирной жертвы;
огонь непрестанно пусть горит на жертвеннике и не угасает.
Вот закон о приношении хлебном: [священники] сыны Аароновы должны приносить его пред Господа к жертвеннику;
и пусть возьмет [священник] горстью своею из приношения хлебного и пшеничной муки и елея и весь ливан, который на жертве, и сожжет на жертвеннике: это приятное благоухание, в память пред Господом;
а остальное из него пусть едят Аарон и сыны его; пресным должно есть его на святом месте, на дворе скинии собрания пусть едят его;
не должно печь его квасным. Сие даю Я им в долю из жертв Моих. Это великая святыня, подобно как жертва за грех и жертва повинности.
Все потомки Аароновы мужеского пола могут есть ее. Это вечный участок в роды ваши из жертв Господних. Все, прикасающееся к ним, освятится.
И сказал Господь Моисею, говоря:
вот приношение от Аарона и сынов его, которое принесут они Господу в день помазания его: десятая часть ефы пшеничной муки в жертву постоянную, половина сего для утра и половина для вечера;
на сковороде в елее она должна быть приготовлена; напитанную елеем приноси ее в кусках, как разламывается в куски приношение хлебное; приноси ее в приятное благоухание Господу;
и священник, помазанный на место его из сынов его, должен совершать сие: это вечный устав Господа. Вся она должна быть сожжена;
и всякое хлебное приношение от священника все да будет сожигаемо, а не съедаемо.
И сказал Господь Моисею, говоря:
скажи Аарону и сынам его: вот закон о жертве за грех: жертва за грех должна быть заколаема пред Господом на том месте, где заколается всесожжение; это великая святыня;
священник, совершающий жертву за грех, должен есть ее; она должна быть съедаема на святом месте, на дворе скинии собрания;
все, что прикоснется к мясу ее, освятится; и если кровью ее обрызгана будет одежда, то обрызганное омой на святом месте;
глиняный сосуд, в котором она варилась, должно разбить; если же она варилась в медном сосуде, то должно его вычистить и вымыть водою;
весь мужеский пол священнического рода может есть ее: это великая святыня [у Господа];
а всякая жертва за грех, от которой кровь вносится в скинию собрания для очищения во святилище, не должна быть съедаема; ее должно сожигать на огне.
Цр҃ко́внослав
И҆ речѐ гдⷭ҇ь къ мѡѷсе́ю, гл҃ѧ:
дꙋша̀ ꙗ҆́же а҆́ще согрѣши́тъ, и҆ презрѣ́въ пре́зритъ за́пѡвѣди гдⷭ҇нѧ, и҆ солже́тъ къ дрꙋ́гꙋ ѡ҆ вда́нїи, и҆лѝ ѡ҆ ѻ҆́бщинѣ, и҆лѝ ѡ҆ хище́нїи, и҆лѝ преѡби́дѣ чи́мъ бли́жнѧго,
и҆лѝ ѡ҆брѣ́те погꙋбле́ное, и҆ солже́тъ ѡ҆ не́мъ, и҆ клене́тсѧ въ непра́вдꙋ ѡ҆ є҆ди́нѣмъ ѿ всѣ́хъ, ꙗ҆̀же а҆́ще сотвори́тъ человѣ́къ ꙗ҆́кѡ согрѣши́ти въ ни́хъ:
и҆ бꙋ́детъ є҆гда̀ согрѣши́тъ и҆ престꙋ́питъ, и҆ ѿда́стъ похище́ное, є҆́же похи́ти, и҆лѝ ѡ҆би́дꙋ, є҆́юже преѡби́дѣ, и҆лѝ вда́нїе, є҆́же вдано̀ бы́сть є҆мꙋ̀, и҆лѝ поги́бшее, є҆́же ѡ҆брѣ́те:
ѿ всѧ́кїѧ ве́щи, є҆ѧ́же ра́ди клѧ́сѧ въ непра́вдꙋ, и҆ да ѿда́стъ са́мое то̀ и҆́стое, и҆ пѧ́тꙋю ча́сть свою̀ приложи́тъ ктомꙋ̀: є҆гѡ́же є҆́сть, томꙋ̀ да ѿда́стъ, во́ньже де́нь ѡ҆бличи́тсѧ:
и҆ ѡ҆ престꙋпле́нїи свое́мъ да принесе́тъ гдⷭ҇ꙋ ѻ҆вна̀ ѿ ѻ҆ве́цъ непоро́чна, цѣно́ю въ не́мже прегрѣшѝ:
и҆ да помо́литсѧ жре́цъ ѡ҆ не́мъ пред̾ гдⷭ҇емъ, и҆ ѡ҆ста́витсѧ є҆мꙋ̀ за є҆ди́но ѿ всѣ́хъ, ꙗ҆̀же сотворѝ и҆ престꙋпѝ въ не́мъ.
И҆ речѐ гдⷭ҇ь къ мѡѷсе́ю, гл҃ѧ:
заповѣ́ждь а҆арѡ́нꙋ и҆ сынѡ́мъ є҆гѡ̀, глаго́лѧ: се́й зако́нъ всесожже́нїѧ: сїѐ всесожже́нїе на горѣ́нїи є҆гѡ̀ на ѻ҆лтарѝ всю̀ но́щь до заꙋ́тра, и҆ ѻ҆́гнь ѻ҆лтарѧ̀ да гори́тъ на не́мъ, и҆ не ᲂу҆гаса́етъ:
и҆ да ѡ҆блече́тсѧ жре́цъ въ срачи́цꙋ {Гре́ч.: хїтѡ́нъ.} льнѧ́нꙋ, и҆ надра̑ги льнѧ̑ны да возвлече́тъ на тѣ́ло своѐ, и҆ да и҆знесе́тъ прино́съ, є҆го́же а҆́ще и҆зжже́тъ ѻ҆́гнь всесожже́нїѧ ѿ ѻ҆лтарѧ̀, и҆ да поста́витъ бли́з̾ ѻ҆лтарѧ̀:
и҆ да совлече́тъ ри̑зы своѧ̑, и҆ да ѡ҆блече́тсѧ въ ри̑зы и҆́ны, и҆ да и҆знесе́тъ прино́съ внѣ̀ полка̀ на мѣ́сто чи́сто:
и҆ ѻ҆́гнь на ѻ҆лтарѝ да гори́тъ на не́мъ и҆ не ᲂу҆гаса́етъ: и҆ да возжже́тъ на не́мъ жре́цъ дрова̀ по всѧ̑ ᲂу҆́тра, и҆ да воскладе́тъ на́нь всесожже́нїе, и҆ да возложи́тъ на́нь тꙋ́къ спасе́нїѧ:
и҆ ѻ҆́гнь всегда̀ да гори́тъ на ѻ҆лтарѝ, не ᲂу҆гаса́етъ:
се́й зако́нъ же́ртвы, ю҆́же принесꙋ́тъ сы́нове а҆арѡ̑ни жерцы̀ пред̾ гдⷭ҇емъ, прѧ́мѡ ѻ҆лтарѧ̀:
и҆ да во́зметъ ѿ негѡ̀ (жре́цъ) го́рсть мꙋкѝ пшени́чны же́ртвенныѧ съ є҆ле́емъ є҆ѧ̀ и҆ со всѣ́мъ лїва́номъ є҆ѧ̀, сꙋ́щими на же́ртвѣ: и҆ да вознесе́тъ на ѻ҆лта́рь прино́съ въ воню̀ благово́нїѧ, въ па́мѧть є҆ѧ̀ гдⷭ҇ꙋ:
ѡ҆ста́вшеесѧ же ѿ неѧ̀ снѣ́стъ а҆арѡ́нъ и҆ сы́нове є҆гѡ̀: прѣ̑сна да снѣдѧ́тсѧ въ мѣ́стѣ ст҃ѣ, въ притво́рѣ ски́нїи свидѣ́нїѧ да снѣдѧ́тъ ѧ҆̀:
да не и҆спече́тсѧ ква́сна: ча́сть сїю̀ да́хъ и҆̀мъ ѿ прино́сѡвъ гдⷭ҇нихъ: ст҃а̑ѧ ст҃ы́хъ сꙋ́ть, ꙗ҆́коже є҆́же ѡ҆ грѣсѣ̀, и҆ ꙗ҆́коже є҆́же ѡ҆ престꙋпле́нїи:
всѧ́къ мꙋ́жескъ по́лъ жре́ческъ да снѣдѧ́тъ ю҆̀: зако́ннѡ вѣ́чнѡ въ ро́ды ва́шѧ ѿ принѡ́съ гдⷭ҇нихъ: всѧ́къ, и҆́же а҆́ще прико́снетсѧ и҆̀мъ, ѡ҆ст҃и́тсѧ.
И҆ речѐ гдⷭ҇ь къ мѡѷсе́ю, гл҃ѧ:
се́й да́ръ а҆арѡ́нꙋ и҆ сынѡ́мъ є҆гѡ̀, є҆го́же принесꙋ́тъ гдⷭ҇ꙋ въ де́нь, во́ньже а҆́ще пома́жеши є҆го̀: десѧ́тꙋю ча́сть мѣ́ры є҆́фї мꙋкѝ пшени́чны въ же́ртвꙋ всегда̀, по́лъ є҆ѧ̀ заꙋ́тра и҆ по́лъ є҆ѧ̀ въ ве́черъ:
на сковрадѣ̀ въ є҆ле́и да сотвори́тсѧ, спрѧ́женꙋ да принесе́тъ ю҆̀ витꙋ́ю же́ртвꙋ ѿ ᲂу҆крꙋ́хѡвъ, же́ртвꙋ въ воню̀ благово́нїѧ гдⷭ҇ꙋ:
жре́цъ пома́занный, и҆́же вмѣ́стѡ є҆гѡ̀ ѿ сынѡ́въ є҆гѡ̀, да сотвори́тъ ю҆̀: зако́ннѡ вѣ́чнѡ, всѐ да соверши́тсѧ:
и҆ всѧ́ка же́ртва жре́ческа всесожже́нна да бꙋ́детъ и҆ да не снѣ́стсѧ.
И҆ речѐ гдⷭ҇ь бг҃ъ мѡѷсе́ю, гл҃ѧ:
рцы̀ а҆арѡ́нꙋ и҆ сынѡ́мъ є҆гѡ̀, глаго́лѧ: се́й зако́нъ согрѣше́нїѧ: на мѣ́стѣ, на не́мже закала́ютъ всесожжє́нїѧ, да закала́ютъ ꙗ҆̀же грѣха̀ ра́ди пред̾ гдⷭ҇емъ: ст҃а̑ѧ (бо) ст҃ы́хъ сꙋ́ть:
жре́цъ приносѧ́й ю҆̀ да снѣ́стъ ю҆̀: въ мѣ́стѣ ст҃ѣ да снѣ́стсѧ, въ притво́рѣ ски́нїи свидѣ́нїѧ:
всѧ́къ прикаса́йсѧ мѧ́съ є҆ѧ̀ ѡ҆ст҃и́тсѧ: и҆ є҆мꙋ́же а҆́ще воскропи́тсѧ ѿ кро́ве є҆ѧ̀ на ри́зꙋ, ꙗ҆́же а҆́ще воскропи́тсѧ на ню̀, да и҆спере́тсѧ на мѣ́стѣ ст҃ѣ:
и҆ сосꙋ́дъ гли́нѧнъ, въ не́мже вари́тсѧ, да разбїе́тсѧ: а҆́ще же въ мѣ́дѧнѣ сосꙋ́дѣ свари́тсѧ, да и҆стре́тъ є҆го̀, и҆ и҆змы́етъ водо́ю:
всѧ́къ мꙋ́жескъ по́лъ въ жерцѣ́хъ да снѣ́стъ ю҆̀: ст҃а̑ѧ (бо) ст҃ы́хъ сꙋ́ть гдⷭ҇ꙋ:
и҆ всѧ̑, ꙗ҆̀же ѡ҆ грѣсѣ̀ а҆́ще принесꙋ́тсѧ ѿ кро́ве и҆́хъ въ ски́нїю свидѣ́нїѧ, ко ѡ҆чище́нїю во ст҃ы́ни, да не снѣдѧ́тсѧ, ѻ҆гне́мъ да сожгꙋ́тсѧ.
Locutus est Dominus ad Moysen dicens:
«Praecipe Aaron et filiis eius: Haec est lex holocausti: cremabitur in foco altaris tota nocte usque mane; ignis altaris in eo ardebit.
Vestietur sacerdos tunica et feminalibus lineis super verecunda sua; tolletque cineres, quos vorans ignis exussit, et ponet iuxta altare.
Porro spoliabitur prioribus vestimentis; indutusque aliis efferet cineres extra castra in locum mundum.
Ignis autem in altari semper ardebit, non exstinguetur, quem nutriet sacerdos subiciens ligna mane per singulos dies et, imposito holocausto, desuper adolebit adipes pacificorum.
Ignis est iste perpetuus, qui numquam deficiet in altari.
Haec est lex sacrificii similae, quod offerent filii Aaron coram Domino et coram altare:
tollet sacerdos ex eo pugillum similae, quae conspersa est oleo, et totum tus, quod super similam positum est; adolebitque illud in altari in odorem suavissimum, memoriale Domino.
Reliquam autem partem similae comedet Aaron cum filiis suis, et panis absque fermento comedetur in loco sancto; in atrio tabernaculi conventus comedent illam.
Ideo autem non coquetur fermentata, quia ut partem eorum dedi illam ex incensis meis: sanctum sanctorum est, sicut sacrificium pro peccato atque pro delicto;
mares tantum stirpis Aaron comedent illud. Legitimum sempiternum est in generationibus vestris de incensis Domini; omnis, qui tetigerit illa, sanctificabitur».
Et locutus est Dominus ad Moysen dicens:
«Haec est oblatio Aaron et filiorum eius, quam offerre debent Domino in die unctionis ipsius: decimam partem ephi offerent similae in sacrificio sempiterno medium eius mane et medium vespere;
quae in sartagine oleo conspersa frigetur. Afferes eam calidam et offeres divisam minutatim, sacrificium in odorem suavissimum Domino.
Sacerdos unctus, qui patri iure successerit, faciet illud. Legitimum sempiternum: Domino tota cremabitur;
omne enim sacrificium similae sacerdotum igne consumetur, nec quisquam comedet ex eo».
Locutus est Dominus ad Moysen dicens:
«Loquere Aaron et filiis eius: Ista est lex sacrificii pro peccato: in loco, ubi mactatur holocaustum, mactabitur coram Domino: sanctum sanctorum est.
Sacerdos, qui offert, comedet illud in loco sancto, in atrio tabernaculi conventus.
Quidquid tetigerit carnes eius, sanctificabitur: si de sanguine illius vestis fuerit aspersa, lavabitur in loco sancto;
vas autem fictile, in quo coctum est, confringetur; quod si vas aeneum fuerit, defricabitur et lavabitur aqua.
Omnis masculus de genere sacerdotali vescetur carnibus eius, quia sanctum sanctorum est.
Omne autem sacrificium pro peccato, de cuius sanguine infertur in tabernaculum conventus ad expiandum in sanctuario, non comedetur, sed comburetur igni.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible