Скрыть
6:1
6:1-2
6:4
6:5-6
6:8
6:9-10
6:13
6:17
6:17-18
6:19
6:20
6:21
6:23
6:24
6:27
Глава 7 
7:3-5
7:5
7:13
7:14
7:18
7:22
7:22-23
7:24
7:25
7:27
7:28
7:28-29
7:29
7:31
7:33
7:34-36
7:35
7:36
7:38
Церковнославянский (рус)
И рече́ Госпо́дь къ Моисе́ю, глаго́ля:
душа́ я́же а́ще согрѣши́тъ, и презрѣ́въ пре́зритъ за́повѣди Госпо́дня, и солже́тъ къ дру́гу о вда́нiи, или́ о о́бщинѣ, или́ о хище́нiи, или́ преоби́дѣ чи́мъ бли́жняго,
или́ обрѣ́те погубле́ное, и солже́тъ о не́мъ, и клене́т­ся въ непра́вду о еди́нѣмъ от­ всѣ́хъ, я́же а́ще сотвори́тъ человѣ́къ я́ко согрѣши́ти въ ни́хъ:
и бу́детъ егда́ согрѣши́тъ и престу́питъ, и от­да́стъ похище́ное, е́же похи́ти, или́ оби́ду, е́юже преоби́дѣ, или́ вда́нiе, е́же вдано́ бы́сть ему́, или́ поги́бшее, е́же обрѣ́те:
от­ вся́кiя ве́щи, ея́же ра́ди кля́ся въ непра́вду, и да от­да́стъ са́мое то́ и́стое, и пя́тую ча́сть свою́ при­­ложи́тъ ктому́: его́же е́сть, тому́ да от­да́стъ, въ о́ньже де́нь обличи́т­ся:
и о преступле́нiи сво­е́мъ да при­­несе́тъ Го́споду овна́ от­ ове́цъ непоро́чна, цѣно́ю въ не́мже прегрѣши́:
и да помо́лит­ся жре́цъ о не́мъ предъ Го́сподемъ, и оста́вит­ся ему́ за еди́но от­ всѣ́хъ, я́же сотвори́ и преступи́ въ не́мъ.
И рече́ Госпо́дь къ Моисе́ю, глаго́ля:
заповѣ́ждь Ааро́ну и сыно́мъ его́, глаго́ля: се́й зако́нъ всесожже́нiя: сiе́ всесожже́нiе на горѣ́нiи его́ на олтари́ всю́ но́щь до зау́тра, и о́гнь олтаря́ да гори́тъ на не́мъ, и не угаса́етъ:
и да облече́т­ся жре́цъ въ срачи́цу {Гре́ч.: хито́нъ.} льня́ну, и надра́ги льня́ны да воз­влече́тъ на тѣ́ло свое́, и да изнесе́тъ при­­но́съ, его́же а́ще изжже́тъ о́гнь всесожже́нiя от­ олтаря́, и да поста́витъ бли́зъ олтаря́:
и да совлече́тъ ри́зы своя́, и да облече́т­ся въ ри́зы и́ны, и да изнесе́тъ при­­но́съ внѣ́ полка́ на мѣ́сто чи́сто:
и о́гнь на олтари́ да гори́тъ на не́мъ и не угаса́етъ: и да воз­жже́тъ на не́мъ жре́цъ дрова́ по вся́ у́тра, и да воскладе́тъ на́нь всесожже́нiе, и да воз­ложи́тъ на́нь ту́къ спасе́нiя:
и о́гнь всегда́ да гори́тъ на олтари́, не угаса́етъ:
се́й зако́нъ же́ртвы, ю́же при­­несу́тъ сы́нове Ааро́ни жерцы́ предъ Го́сподемъ, пря́мо олтаря́:
и да во́зметъ от­ него́ [жре́цъ] го́рсть муки́ пшени́чны же́ртвен­ныя съ еле́емъ ея́ и со всѣ́мъ лива́номъ ея́, су́щими на же́ртвѣ: и да воз­несе́тъ на олта́рь при­­но́съ въ воню́ благово́нiя, въ па́мять ея́ Го́споду:
оста́в­шееся же от­ нея́ снѣ́стъ Ааро́нъ и сы́нове его́: прѣ́сна да снѣдя́т­ся въ мѣ́стѣ святѣ, въ при­­тво́рѣ ски́нiи свидѣ́нiя да снѣдя́тъ я́:
да не испече́т­ся ква́сна: ча́сть сiю́ да́хъ и́мъ от­ при­­но́совъ Госпо́днихъ: свята́я святы́хъ су́ть, я́коже е́же о грѣсѣ́, и я́коже е́же о преступле́нiи:
вся́къ му́жескъ по́лъ жре́ческъ да снѣдя́тъ ю́: зако́н­но вѣ́чно въ ро́ды ва́шя от­ при­­но́съ Госпо́днихъ: вся́къ, и́же а́ще при­­ко́снет­ся и́мъ, освяти́т­ся.
И рече́ Госпо́дь къ Моисе́ю, глаго́ля:
се́й да́ръ Ааро́ну и сыно́мъ его́, его́же при­­несу́тъ Го́споду въ де́нь, въ о́ньже а́ще пома́жеши его́: деся́тую ча́сть мѣ́ры е́фи муки́ пшени́чны въ же́ртву всегда́, по́лъ ея́ зау́тра и по́лъ ея́ въ ве́черъ:
на сковрадѣ́ въ еле́и да сотвори́т­ся, спря́жену да при­­несе́тъ ю́ виту́ю же́ртву от­ укру́ховъ, же́ртву въ воню́ благово́нiя Го́споду:
жре́цъ пома́зан­ный, и́же вмѣ́сто его́ от­ сыно́въ его́, да сотвори́тъ ю́: зако́н­но вѣ́чно, все́ да соверши́т­ся:
и вся́ка же́ртва жре́ческа всесожже́н­на да бу́детъ и да не снѣ́ст­ся.
И рече́ Госпо́дь Бо́гъ Моисе́ю, глаго́ля:
рцы́ Ааро́ну и сыно́мъ его́, глаго́ля: се́й зако́нъ согрѣше́нiя: на мѣ́стѣ, на не́мже закала́ютъ всесожже́нiя, да закала́ютъ я́же грѣха́ ра́ди предъ Го́сподемъ: свята́я [бо] святы́хъ су́ть:
жре́цъ при­­нося́й ю́ да снѣ́стъ ю́: въ мѣ́стѣ святѣ да снѣ́ст­ся, въ при­­тво́рѣ ски́нiи свидѣ́нiя:
вся́къ при­­каса́йся мя́съ ея́ освяти́т­ся: и ему́же а́ще воскропи́т­ся от­ кро́ве ея́ на ри́зу, я́же а́ще воскропи́т­ся на ню́, да испере́т­ся на мѣ́стѣ святѣ:
и сосу́дъ гли́нянъ, въ не́мже вари́т­ся, да разбiе́т­ся: а́ще же въ мѣ́дянъ сосу́дѣ свари́т­ся, да истре́тъ его́, и измы́етъ водо́ю:
вся́къ му́жескъ по́лъ въ жерцѣ́хъ да снѣ́стъ ю́: свята́я [бо] святы́хъ су́ть Го́споду:
и вся́, я́же о грѣсѣ́ а́ще при­­несу́т­ся от­ кро́ве и́хъ въ ски́нiю свидѣ́нiя, ко очище́нiю во святы́ни, да не снѣдя́т­ся, огне́мъ да сожгу́т­ся.
И се́й зако́нъ овна́ и́же о преступле́нiи: свята́я святы́хъ су́ть:
на мѣ́стѣ, на не́мже закала́ютъ всесожже́нiе, да зако́лютъ овна́ и́же о преступле́нiи предъ Го́сподемъ, и кро́вь да пролiю́тъ на стоя́ла олтаря́ о́крестъ:
и ве́сь ту́къ его́ да при­­несе́тъ от­ него́, и чре́сла, и ве́сь ту́къ покрыва́ющiй утро́бу, и ве́сь ту́къ и́же на утро́бѣ,
и о́бѣ по́чки, и ту́къ и́же на ни́хъ, и́же на сте́гнахъ, и препо́нку, я́же на пе́чени, съ по́чками да отъ­и́метъ я́:
и воз­несе́тъ я́ жре́цъ на олта́рь, при­­но́съ въ воню́ благово́нiя Го́споду: о преступле́нiи [бо] е́сть:
вся́къ му́жескъ по́лъ от­ жре́цъ да снѣ́стъ я́, на мѣ́стѣ святѣ да снѣдя́тъ я́: свята́я святы́хъ су́ть:
я́коже грѣха́ ра́ди, та́ко и преступле́нiя ра́ди, зако́нъ еди́нъ и́хъ: жре́цъ и́же помо́лит­ся о не́мъ, ему́ да бу́детъ:
и жре́цъ при­­нося́й всесожже́нiе человѣ́чо, ко́жа всесожже́нiя, е́же при­­но́ситъ о́нъ, ему́ да бу́детъ:
и вся́ка же́ртва, я́же сотвори́т­ся въ пещи́, и вся́ка, я́же сотвори́т­ся на огни́щи, или́ на сковрадѣ́, жерцу́, и́же при­­но́ситъ ю́, тому́ да бу́детъ:
и вся́ка же́ртва спря́жена съ еле́емъ, и я́же не спря́жена, всѣ́мъ сыно́мъ Ааро́нимъ кому́ждо ра́вно да бу́детъ.
Се́й зако́нъ же́ртвы спасе́нiя, ю́же при­­несу́тъ Го́споду:
а́ще у́бо похвале́нiя ра́ди при­­несе́тъ ю́, и при­­несе́тъ на же́ртву хвале́нiя хлѣ́бы от­ муки́ пшени́чны пря́жены въ еле́и, и опрѣсно́ки пома́заны еле́емъ, и муку́ пшени́чну смѣ́шену съ еле́емъ:
съ хлѣ́бы ква́сными да при­­несе́тъ да́ръ сво́й на же́ртву хвале́нiя спаси́телнаго:
и да при­­несе́тъ еди́нъ от­ всѣ́хъ даро́въ сво­и́хъ уча́стiе Го́споду: жерцу́ воз­лива́ющему кро́вь же́ртвы спасе́нiя, тому́ да бу́детъ:
и мяса́ же́ртвы хвале́нiя спаси́телнаго тому́ да бу́дутъ, и въ о́ньже де́нь при­­несу́т­ся, да снѣдя́т­ся: да не оста́вятъ от­ него́ на у́трiе:
и а́ще обѣ́тъ бу́детъ, или́ во́льный пожре́тъ да́ръ сво́й, въ о́ньже а́ще де́нь же́ртву свою́ при­­несе́тъ, да снѣ́ст­ся, и на у́трiе:
и оста́в­шееся от­ мя́съ же́ртвы до дне́ тре́тiяго на огни́ да сожже́т­ся:
а́ще же яды́й снѣ́стъ от­ мя́съ въ де́нь тре́тiй, не прiи́мет­ся при­­нося́щему ю́, ниже́ вмѣни́т­ся ему́: оскверне́нiе е́сть: душа́ же, я́же а́ще снѣ́стъ от­ ни́хъ, грѣ́хъ прiи́метъ:
и мяса́, я́же а́ще при­­ко́снут­ся вся́кому нечи́сту, да не снѣдя́т­ся, на огни́ да сожгу́т­ся: вся́къ чи́стый да снѣ́стъ мяса́:
душа́ же, я́же а́ще снѣ́стъ от­ мя́съ же́ртвы спасе́нiя, я́же е́сть Го́споду, и нечистота́ его́ на не́мъ, поги́бнетъ душа́ о́на от­ люді́й сво­и́хъ:
и душа́, я́же а́ще при­­ко́снет­ся вся́кой ве́щи нечи́стѣй, или́ от­ нечистоты́ человѣ́чи или́ от­ четвероно́гихъ нечи́стыхъ, или́ вся́кой ме́рзости нечи́стѣй, и снѣ́стъ от­ мя́съ же́ртвы спасе́нiя, я́же е́сть Госпо́дня, поги́бнетъ душа́ та́ от­ люді́й сво­и́хъ.
И рече́ Госпо́дь къ Моисе́ю, глаго́ля:
рцы́ сыно́мъ Изра́илевымъ, глаго́ля: вся́каго ту́ка говя́жа и о́вча и ко́зiя да не снѣ́сте:
и ту́къ мертвечи́ненъ и звѣроя́дный да сотвори́т­ся на вся́ко дѣ́ло, въ яде́нiи же да не снѣ́ст­ся:
вся́къ яды́й ту́къ от­ ското́въ, от­ ни́хже при­­несе́тъ да́ръ Го́споду, поги́бнетъ душа́ та́ от­ люді́й сво­и́хъ:
вся́кiя кро́ве да не снѣ́сте во всѣ́хъ селе́нiихъ ва́шихъ и от­ ското́въ и от­ пти́цъ:
вся́ка душа́, я́же а́ще снѣ́стъ кро́вь, поги́бнетъ душа́ та́ от­ люді́й сво­и́хъ.
И рече́ Госпо́дь къ Моисе́ю, глаго́ля:
и сыно́мъ Изра́илевымъ рече́ши, глаго́ля: при­­нося́й же́ртву спасе́нiя Го́споду да при­­несе́тъ да́ръ сво́й Го́споду, и от­ же́ртвы спасе́нiя:
ру́цѣ его́ да при­­несу́тъ при­­но́съ Го́споду: ту́къ и́же на гру́дехъ, и препо́нку пе́чени да при­­несе́тъ я́, я́коже воз­ложи́ти да́ръ предъ Го́спода:
и да воз­несе́тъ жре́цъ ту́къ и́же на гру́дехъ, на олта́рь, и гру́ди да бу́дутъ Ааро́ну и сыно́мъ его́,
и ра́мо десно́е да да́ст­ся уча́стiе жерцу́ от­ же́ртвъ спасе́нiя ва́­шего:
при­­нося́щему кро́вь спасе́нiя и ту́къ от­ сыно́въ Ааро́новыхъ, тому́ да бу́детъ ра́мо десно́е во уча́стiе:
гру́дь бо воз­ложе́нiя и ра́мо уча́стiя взя́хъ от­ сыно́въ Изра́илевыхъ от­ же́ртвъ спасе́нiя ва́­шего, и да́хъ я́ Ааро́ну жерцу́ и сыно́мъ его́, зако́н­но вѣ́чно от­ сыно́въ Изра́илевыхъ.
Сiе́ пома́занiе Ааро́не и пома́занiе сыно́въ его́ от­ при­­но́совъ Госпо́днихъ, въ о́ньже де́нь при­­веде́ я́ жре́ти Го́споду:
я́коже заповѣ́да Госпо́дь да́ти и́мъ, въ о́ньже де́нь пома́за я́ от­ сыно́въ Изра́илевыхъ: зако́н­но вѣ́чно въ ро́ды и́хъ.
Се́й зако́нъ всесожже́нiй и же́ртвы, и о грѣсѣ́ и о преступле́нiи, и соверше́нiи и же́ртвѣ спасе́нiя:
я́коже заповѣ́да Госпо́дь Моисе́ю на горѣ́ Сина́йстѣй, въ о́ньже де́нь заповѣ́да сыно́мъ Изра́илевымъ при­­носи́ти да́ры своя́ предъ Го́спода, въ пусты́ни Сина́йстѣй.
Немецкий (GNB)
Der HERR redete weiter mit Mose und gab ihm Anweisungen für Aaron und seine Söhne. Er sollte ihnen sagen:

Für das Brandopfer gilt folgende Vorschrift: Das Opfer bleibt die ganze Nacht über auf dem Altar und die Glut darf nicht verlöschen.

Am Morgen zieht der Priester sein Leinenhemd an und dazu die leinenen Kniehosen. Er nimmt die Asche des Brandopfers von der Glut und schüttet sie neben den Altar.
Dann wechselt er seine Kleider und bringt die Asche aus dem Lager an einen abgegrenzten Ort.
Über der Glut auf dem Altar schichtet er Holz auf und legt oben auf das Holz das Brandopfer und die Fettstücke der Mahlopfer. So facht er das Feuer auf dem Altar jeden Morgen neu an. Es muss stets in Brand gehalten werden und darf nie verlöschen.
Für das Speiseopfer gilt folgende Vorschrift: Ein Priester aus der Nachkommenschaft Aarons tritt damit an den Altar, um es dem HERRN darzubringen.
Er nimmt eine Hand voll von dem öldurchtränkten Mehl und den gesamten Weihrauch und verbrennt diesen Teil der Gabe auf dem Altar zum Zeichen, dass die ganze Opfergabe dem HERRN gehört. So ist es ein Opfer, das den HERRN gnädig stimmt.
Den Rest des Speiseopfers dürfen die Priester essen. Es muss ohne Sauerteig verbacken und an geweihter Stätte, im Vorhof des Heiligen Zeltes, verzehrt werden. Der HERR hat es den Nachkommen Aarons als ihren Anteil am Opfer zugesprochen. Es ist etwas besonders Heiliges, genauso wie das Fleisch des Sühneopfers und des Wiedergutmachungsopfers.
Wer unbefugt damit in Berührung kommt, muss sterben. Nur die männlichen Nachkommen Aarons dürfen davon essen; es ist für alle Zukunft ihr festgesetzter Anteil an den Opfern des HERRN.
Weiter erhielt Mose vom HERRN die Anweisung:
Nachdem Aaron zum Priester gesalbt worden ist, müssen er und seine Nachkommen dem HERRN von da an täglich 1/10 Efa (gut 1 Kilo) Weizenmehl als Speiseopfer darbringen, die eine Hälfte am Morgen, die andere Hälfte am Abend.
Das Mehl wird mit Olivenöl vermengt und auf einer eisernen Platte zu Fladen verbacken; die Fladen werden in Stücke gebrochen und dem HERRN dargebracht. So ist es ein Opfer, das den HERRN gnädig stimmt.
Wer jeweils in der Nachfolge Aarons den Priesterdienst versieht, muss dieses Speiseopfer zubereiten und für den HERRN auf dem Altar verbrennen. Diese Anordnung gilt für alle Zukunft.
Überhaupt muss jedes Speiseopfer, das ein Priester für sich selbst darbringt, ganz verbrannt werden; es darf nichts davon gegessen werden.
Auch die folgenden Anweisungen erhielt Mose für Aaron und seine Söhne:

Für das Sühneopfer gilt die Vorschrift: Genau wie beim Brandopfer muss das Opfertier rechts neben dem Altar, der vor dem Heiligen Zelt steht, geschlachtet werden.

Das Fleisch des Sühneopfers ist etwas besonders Heiliges.

Der Priester, der das Opfer darbringt, soll es essen, aber nur an geweihter Stätte, im Vorhof des Heiligtums.
Jeder, der unbefugt damit in Berührung kommt, muss sterben. Kommt ein Spritzer von dem Blut auf ein Kleidungsstück, so muss der Fleck an geweihter Stätte ausgewaschen werden.
Wird das Fleisch in einem Tongefäß gekocht, so muss dieses anschließend zerschlagen werden; bei einem Metallgefäß genügt es, wenn es gescheuert und gründlich mit Wasser gespült wird.
Nur die männlichen Mitglieder der Priesterfamilien dürfen das Fleisch essen; es ist etwas besonders Heiliges.
Wenn jedoch das Blut des Opfertieres ins Heilige Zelt gebracht wurde, um damit Sühne zu schaffen, darf niemand von dem Fleisch essen; es muss verbrannt werden.
Für das Wiedergutmachungsopfer gilt die Vorschrift: Das Fleisch dieses Opfers ist etwas besonders Heiliges.
Genau wie beim Brandopfer muss das Opfertier rechts neben dem Altar vor dem Heiligen Zelt geschlachtet werden. Der Priester sprengt das Blut ringsum an den Altar.
Die besten Stücke gehören dem HERRN, nämlich der Fettschwanz, das Fett an den Eingeweiden, die beiden Nieren mit dem Nierenfett und der Fettlappen an der Leber. Sie werden vom Priester auf dem Altar als Wiedergutmachungsopfer verbrannt.
Das Fleisch dürfen die männlichen Mitglieder der Priesterfamilien essen, aber nur an geweihter Stätte; denn es ist etwas besonders Heiliges.
Wie beim Sühneopfer, so fällt auch beim Wiedergutmachungsopfer das Fleisch dem Priester zu, der das Opfer darbringt.
Beim Brandopfer eines Einzelnen gehört dem amtierenden Priester das Fell des Opfertieres.
Auch jedes Speiseopfer, das im Ofen gebacken oder in der Pfanne oder auf einer Platte zubereitet ist, fällt dem Priester zu, der es darbringt.
Die übrigen Speiseopfer dagegen, ob mit oder ohne Öl dargebracht, werden unter allen Priestern aufgeteilt.
Für das Mahlopfer gilt folgende Vorschrift:
Wird es als Dankopfer dargebracht, so sollen außer dem Opfertier noch Ringbrote aus Weizenmehl, das mit Olivenöl vermengt ist, und mit Öl bestrichene Fladen dargebracht werden. Beides muss ohne Sauerteig zubereitet werden. Dazu kommt Ringbrot aus feinem Mehl, das mit Öl verrührt worden ist.
Zusätzlich kann auch noch Brot mit Sauerteig dargebracht werden.
Von jeder Art Brot hebt der Opfernde ein Stück vor dem Altar des HERRN in die Höhe; dieser Anteil fällt dem Priester zu, der das Blut des Opfertieres an den Altar sprengt.
Das Fleisch eines Dankopfers muss an dem Tag gegessen werden, an dem das Opfer dargebracht wird. Es darf nichts bis zum anderen Morgen übrig bleiben.
Wird das Mahlopfer aufgrund eines Gelübdes oder aus freien Stücken dargebracht, so kann auch noch am folgenden Tag von dem Fleisch gegessen werden.
Aber was am dritten Tag übrig ist, muss verbrannt werden.
Wenn jemand trotzdem noch von dem Fleisch des Opfertieres isst, bringt das Opfer ihm nicht das Wohlwollen des HERRN; es wird ihm nicht angerechnet. Noch schlimmer: Es ist dem HERRN zuwider, und wer davon isst, muss es büßen.
Auch Fleisch, das mit etwas Unreinem in Berührung kommt, darf nicht gegessen, sondern muss verbrannt werden.

Nur wer rein ist, darf am Opfermahl teilnehmen.

Das Opferfleisch ist dem HERRN geweiht. Wer im Zustand der Unreinheit davon isst, hat sein Leben verwirkt und muss aus seinem Volk ausgestoßen werden.
Dasselbe gilt für jemand, der etwas Unreines berührt, irgendeine menschliche Ausscheidung oder ein unreines Tier, und trotzdem von dem Opferfleisch isst; ein solcher Mensch hat sein Leben verwirkt und muss aus seinem Volk ausgestoßen werden.
Für das ganze Volk erhielt Mose vom HERRN die Anweisung:

Ihr dürft keinerlei Fett essen, weder vom Rind noch vom Schaf noch von der Ziege.

Fett von verendeten oder gerissenen Tieren dürft ihr für alle möglichen Zwecke verwenden, aber auf keinen Fall essen.
Wer von dem Fett eines Tieres isst, das dem HERRN als Opfer dargebracht werden kann, hat sein Leben verwirkt und muss aus seinem Volk ausgestoßen werden.
Genauso wenig dürft ihr Blut essen, weder von Vögeln noch von anderen Tieren. Das gilt für euch an allen euren Wohnsitzen.
Auch wer Blut isst, hat sein Leben verwirkt und muss aus seinem Volk ausgestoßen werden.
Noch eine weitere Anweisung erhielt Mose für das ganze Volk:

Wer ein Opfermahl feiert, muss einen Teil des Opfertieres dem HERRN darbringen.

Mit eigener Hand bringt er die Teile herbei, die für den HERRN bestimmt sind: die Fettstücke und die Fleischstücke von der Brust. Die Bruststücke übereignet er symbolisch dem HERRN;
dann bekommen sie die Priester als ihren Anteil. Die Fettstücke werden auf dem Altar verbrannt.
Auch die rechte Hinterkeule zählt zum Priesteranteil.
Sie fällt dem Priester zu, der dem HERRN das Blut und das Fett des Mahlopfertieres darbringt.
Die Brust und die rechte Hinterkeule der Tiere, die die Israeliten dem HERRN als Mahlopfer darbringen, bestimmt der HERR zum Anteil des Priesters Aaron und seiner Söhne. Diese Stücke stehen Aaron und allen seinen Nachkommen als Anteil am Opfer zu, sobald sie in den Priesterdienst eingesetzt sind. Die Israeliten sind verpflichtet, den Priestern diesen Anteil zu geben. Diese Vorschrift gilt für alle Zukunft.
Dies sind die Anordnungen für das Brandopfer, das Speiseopfer, das Sühneopfer, das Wiedergutmachungsopfer, das Mahlopfer und das Opfer bei der Einsetzung der Priester.
Der HERR gab diese Anweisungen Mose auf dem Berg Sinai. Damals befahl er den Israeliten, ihm Opfergaben darzubringen.
1 О жертве повинности; 8 особые указания священникам относительно каждого рода жертвы.
И сказал Господь Моисею, говоря:
если кто согрешит и сделает преступление пред Господом и запрется пред ближним своим в том, что ему поручено, или у него положено, или им похищено, или обманет ближнего своего,
или найдет потерянное и запрется в том, и поклянется ложно в чем-нибудь, что люди делают и тем грешат, –
то, согрешив и сделавшись виновным, он должен возвратить похищенное, что похитил, или отнятое, что отнял, или порученное, что ему поручено, или потерянное, что он нашел;
или если он в чем поклялся ложно, то должен отдать сполна, и приложить к тому пятую долю и отдать тому, кому принадлежит, в день приношения жертвы повинности;
и за вину свою пусть принесет Господу к священнику в жертву повинности из стада овец овна без порока, по оценке твоей;
и очистит его священник пред Господом, и прощено будет ему, что бы он ни сделал, все, в чем он сделался виновным.
И сказал Господь Моисею, говоря:
заповедай Аарону и сынам его: вот закон всесожжения: всесожжение пусть остается на месте сожигания на жертвеннике всю ночь до утра, и огонь жертвенника пусть горит на нем [и не угасает];
и пусть священник оденется в льняную одежду свою, и наденет на тело свое льняное нижнее платье, и снимет пепел от всесожжения, которое сжег огонь на жертвеннике, и положит его подле жертвенника;
и пусть снимет с себя одежды свои, и наденет другие одежды, и вынесет пепел вне стана на чистое место;
а огонь на жертвеннике пусть горит [и] не угасает; и пусть священник зажигает на нем дрова каждое утро, и раскладывает на нем всесожжение, и сожигает на нем тук мирной жертвы;
огонь непрестанно пусть горит на жертвеннике и не угасает.
Вот закон о приношении хлебном: [священники] сыны Аароновы должны приносить его пред Господа к жертвеннику;
и пусть возьмет [священник] горстью своею из приношения хлебного и пшеничной муки и елея и весь ливан, который на жертве, и сожжет на жертвеннике: это приятное благоухание, в память пред Господом;
а остальное из него пусть едят Аарон и сыны его; пресным должно есть его на святом месте, на дворе скинии собрания пусть едят его;
не должно печь его квасным. Сие даю Я им в долю из жертв Моих. Это великая святыня, подобно как жертва за грех и жертва повинности.
Все потомки Аароновы мужеского пола могут есть ее. Это вечный участок в роды ваши из жертв Господних. Все, прикасающееся к ним, освятится.
И сказал Господь Моисею, говоря:
вот приношение от Аарона и сынов его, которое принесут они Господу в день помазания его: десятая часть ефы пшеничной муки в жертву постоянную, половина сего для утра и половина для вечера;
на сковороде в елее она должна быть приготовлена; напитанную елеем приноси ее в кусках, как разламывается в куски приношение хлебное; приноси ее в приятное благоухание Господу;
и священник, помазанный на место его из сынов его, должен совершать сие: это вечный устав Господа. Вся она должна быть сожжена;
и всякое хлебное приношение от священника все да будет сожигаемо, а не съедаемо.
И сказал Господь Моисею, говоря:
скажи Аарону и сынам его: вот закон о жертве за грех: жертва за грех должна быть заколаема пред Господом на том месте, где заколается всесожжение; это великая святыня;
священник, совершающий жертву за грех, должен есть ее; она должна быть съедаема на святом месте, на дворе скинии собрания;
все, что прикоснется к мясу ее, освятится; и если кровью ее обрызгана будет одежда, то обрызганное омой на святом месте;
глиняный сосуд, в котором она варилась, должно разбить; если же она варилась в медном сосуде, то должно его вычистить и вымыть водою;
весь мужеский пол священнического рода может есть ее: это великая святыня [у Господа];
а всякая жертва за грех, от которой кровь вносится в скинию собрания для очищения во святилище, не должна быть съедаема; ее должно сожигать на огне.
1 Повеления священникам о жертвах повинности; 8 часть священника от всесожжения и хлебного приношения; 11 разного рода мирные жертвы; 22 запрещение относительно тука и крови; 28 окончательные повеления.
Вот закон о жертве повинности: это великая святыня;
жертву повинности должно заколать на том месте, где заколается всесожжение, и кровью ее кропить на жертвенник со всех сторон;
приносящий должен представить из нее весь тук, курдюк и тук, покрывающий внутренности,
и обе почки и тук, который на них, который на стегнах, и сальник, который на печени; с почками пусть он отделит сие;
и сожжет сие священник на жертвеннике в жертву Господу: это жертва повинности.
Весь мужеский пол священнического рода может есть ее; на святом месте должно есть ее: это великая святыня.
Как о жертве за грех, так и о жертве повинности закон один: она принадлежит священнику, который очищает посредством ее.
И когда священник приносит чью-нибудь жертву всесожжения, кожа от жертвы всесожжения, которое он приносит, принадлежит священнику;
и всякое приношение хлебное, которое печено в печи, и всякое приготовленное в горшке или на сковороде, принадлежит священнику, приносящему его;
и всякое приношение хлебное, смешанное с елеем и сухое, принадлежит всем сынам Аароновым, как одному, так и другому.
Вот закон о жертве мирной, которую приносят Господу:
если кто в благодарность приносит ее, то при жертве благодарности он должен принести пресные хлебы, смешанные с елеем, и пресные лепешки, помазанные елеем, и пшеничную муку, напитанную елеем, хлебы, смешанные с елеем;
кроме лепешек пусть он приносит в приношение свое квасный хлеб, при мирной жертве благодарной;
одно что-нибудь из всего приношения своего пусть принесет он в возношение Господу: это принадлежит священнику, кропящему кровью мирной жертвы;
мясо мирной жертвы благодарности должно съесть в день приношения ее, не должно оставлять от него до утра.
Если же кто приносит жертву по обету, или от усердия, то жертву его должно есть в день приношения, и на другой день оставшееся от нее есть можно,
а оставшееся от жертвенного мяса к третьему дню должно сжечь на огне;
если же будут есть мясо мирной жертвы на третий день, то она не будет благоприятна; кто ее принесет, тому ни во что не вменится: это осквернение, и кто будет есть ее, тот понесет на себе грех;
мяса сего, если оно прикоснется к чему-либо нечистому, не должно есть, но должно сжечь его на огне; а мясо чистое может есть всякий чистый;
если же какая душа, имея на себе нечистоту, будет есть мясо мирной жертвы Господней, то истребится душа та из народа своего;
и если какая душа, прикоснувшись к чему-нибудь нечистому, к нечистоте человеческой, или к нечистому скоту, или какому-нибудь нечистому гаду, будет есть мясо мирной жертвы Господней, то истребится душа та из народа своего.
И сказал Господь Моисею, говоря:
скажи сынам Израилевым: никакого тука ни из вола, ни из овцы, ни из козла не ешьте.
Тук из мертвого и тук из растерзанного зверем можно употреблять на всякое дело; а есть не ешьте его;
ибо, кто будет есть тук из скота, который приносится в жертву Господу, истребится душа та из народа своего;
и никакой крови не ешьте во всех жилищах ваших ни из птиц, ни из скота;
а кто будет есть какую-нибудь кровь, истребится душа та из народа своего.
И сказал Господь Моисею, говоря:
скажи сынам Израилевым: кто представляет мирную жертву свою Господу, тот из мирной жертвы часть должен принести в приношение Господу;
своими руками должен он принести в жертву Господу: тук с грудью должен он принести [и сальник на печени], потрясая грудь пред лицем Господним;
тук сожжет священник на жертвеннике, а грудь принадлежит Аарону и сынам его;
и правое плечо, как возношение, из мирных жертв ваших отдавайте священнику:
кто из сынов Аароновых приносит кровь из мирной жертвы и тук, тому и правое плечо на долю;
ибо Я беру от сынов Израилевых из мирных жертв их грудь потрясания и плечо возношения, и отдаю их Аарону священнику и сынам его в вечный участок от сынов Израилевых.
Вот участок Аарону и участок сынам его из жертв Господних со дня, когда они предстанут пред Господа для священнодействия,
который повелел Господь давать им со дня помазания их от сынов Израилевых. Это вечное постановление в роды их. –
Вот закон о всесожжении, о приношении хлебном, о жертве за грех, о жертве повинности, о жертве посвящения и о жертве мирной,
который дал Господь Моисею на горе Синае, когда повелел сынам Израилевым, в пустыне Синайской, приносить Господу приношения их.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible