Скрыть
7:5
7:13
7:14
7:18
7:22
7:24
7:25
7:27
7:28
7:29
7:31
7:33
7:35
7:36
7:38
Церковнославянский (рус)
И се́й зако́нъ овна́ и́же о преступле́нiи: свята́я святы́хъ су́ть:
на мѣ́стѣ, на не́мже закала́ютъ всесожже́нiе, да зако́лютъ овна́ и́же о преступле́нiи предъ Го́сподемъ, и кро́вь да пролiю́тъ на стоя́ла олтаря́ о́крестъ:
и ве́сь ту́къ его́ да при­­несе́тъ от­ него́, и чре́сла, и ве́сь ту́къ покрыва́ющiй утро́бу, и ве́сь ту́къ и́же на утро́бѣ,
и о́бѣ по́чки, и ту́къ и́же на ни́хъ, и́же на сте́гнахъ, и препо́нку, я́же на пе́чени, съ по́чками да отъ­и́метъ я́:
и воз­несе́тъ я́ жре́цъ на олта́рь, при­­но́съ въ воню́ благово́нiя Го́споду: о преступле́нiи [бо] е́сть:
вся́къ му́жескъ по́лъ от­ жре́цъ да снѣ́стъ я́, на мѣ́стѣ святѣ да снѣдя́тъ я́: свята́я святы́хъ су́ть:
я́коже грѣха́ ра́ди, та́ко и преступле́нiя ра́ди, зако́нъ еди́нъ и́хъ: жре́цъ и́же помо́лит­ся о не́мъ, ему́ да бу́детъ:
и жре́цъ при­­нося́й всесожже́нiе человѣ́чо, ко́жа всесожже́нiя, е́же при­­но́ситъ о́нъ, ему́ да бу́детъ:
и вся́ка же́ртва, я́же сотвори́т­ся въ пещи́, и вся́ка, я́же сотвори́т­ся на огни́щи, или́ на сковрадѣ́, жерцу́, и́же при­­но́ситъ ю́, тому́ да бу́детъ:
и вся́ка же́ртва спря́жена съ еле́емъ, и я́же не спря́жена, всѣ́мъ сыно́мъ Ааро́нимъ кому́ждо ра́вно да бу́детъ.
Се́й зако́нъ же́ртвы спасе́нiя, ю́же при­­несу́тъ Го́споду:
а́ще у́бо похвале́нiя ра́ди при­­несе́тъ ю́, и при­­несе́тъ на же́ртву хвале́нiя хлѣ́бы от­ муки́ пшени́чны пря́жены въ еле́и, и опрѣсно́ки пома́заны еле́емъ, и муку́ пшени́чну смѣ́шену съ еле́емъ:
съ хлѣ́бы ква́сными да при­­несе́тъ да́ръ сво́й на же́ртву хвале́нiя спаси́телнаго:
и да при­­несе́тъ еди́нъ от­ всѣ́хъ даро́въ сво­и́хъ уча́стiе Го́споду: жерцу́ воз­лива́ющему кро́вь же́ртвы спасе́нiя, тому́ да бу́детъ:
и мяса́ же́ртвы хвале́нiя спаси́телнаго тому́ да бу́дутъ, и въ о́ньже де́нь при­­несу́т­ся, да снѣдя́т­ся: да не оста́вятъ от­ него́ на у́трiе:
и а́ще обѣ́тъ бу́детъ, или́ во́льный пожре́тъ да́ръ сво́й, въ о́ньже а́ще де́нь же́ртву свою́ при­­несе́тъ, да снѣ́ст­ся, и на у́трiе:
и оста́в­шееся от­ мя́съ же́ртвы до дне́ тре́тiяго на огни́ да сожже́т­ся:
а́ще же яды́й снѣ́стъ от­ мя́съ въ де́нь тре́тiй, не прiи́мет­ся при­­нося́щему ю́, ниже́ вмѣни́т­ся ему́: оскверне́нiе е́сть: душа́ же, я́же а́ще снѣ́стъ от­ ни́хъ, грѣ́хъ прiи́метъ:
и мяса́, я́же а́ще при­­ко́снут­ся вся́кому нечи́сту, да не снѣдя́т­ся, на огни́ да сожгу́т­ся: вся́къ чи́стый да снѣ́стъ мяса́:
душа́ же, я́же а́ще снѣ́стъ от­ мя́съ же́ртвы спасе́нiя, я́же е́сть Го́споду, и нечистота́ его́ на не́мъ, поги́бнетъ душа́ о́на от­ люді́й сво­и́хъ:
и душа́, я́же а́ще при­­ко́снет­ся вся́кой ве́щи нечи́стѣй, или́ от­ нечистоты́ человѣ́чи или́ от­ четвероно́гихъ нечи́стыхъ, или́ вся́кой ме́рзости нечи́стѣй, и снѣ́стъ от­ мя́съ же́ртвы спасе́нiя, я́же е́сть Госпо́дня, поги́бнетъ душа́ та́ от­ люді́й сво­и́хъ.
И рече́ Госпо́дь къ Моисе́ю, глаго́ля:
рцы́ сыно́мъ Изра́илевымъ, глаго́ля: вся́каго ту́ка говя́жа и о́вча и ко́зiя да не снѣ́сте:
и ту́къ мертвечи́ненъ и звѣроя́дный да сотвори́т­ся на вся́ко дѣ́ло, въ яде́нiи же да не снѣ́ст­ся:
вся́къ яды́й ту́къ от­ ското́въ, от­ ни́хже при­­несе́тъ да́ръ Го́споду, поги́бнетъ душа́ та́ от­ люді́й сво­и́хъ:
вся́кiя кро́ве да не снѣ́сте во всѣ́хъ селе́нiихъ ва́шихъ и от­ ското́въ и от­ пти́цъ:
вся́ка душа́, я́же а́ще снѣ́стъ кро́вь, поги́бнетъ душа́ та́ от­ люді́й сво­и́хъ.
И рече́ Госпо́дь къ Моисе́ю, глаго́ля:
и сыно́мъ Изра́илевымъ рече́ши, глаго́ля: при­­нося́й же́ртву спасе́нiя Го́споду да при­­несе́тъ да́ръ сво́й Го́споду, и от­ же́ртвы спасе́нiя:
ру́цѣ его́ да при­­несу́тъ при­­но́съ Го́споду: ту́къ и́же на гру́дехъ, и препо́нку пе́чени да при­­несе́тъ я́, я́коже воз­ложи́ти да́ръ предъ Го́спода:
и да воз­несе́тъ жре́цъ ту́къ и́же на гру́дехъ, на олта́рь, и гру́ди да бу́дутъ Ааро́ну и сыно́мъ его́,
и ра́мо десно́е да да́ст­ся уча́стiе жерцу́ от­ же́ртвъ спасе́нiя ва́­шего:
при­­нося́щему кро́вь спасе́нiя и ту́къ от­ сыно́въ Ааро́новыхъ, тому́ да бу́детъ ра́мо десно́е во уча́стiе:
гру́дь бо воз­ложе́нiя и ра́мо уча́стiя взя́хъ от­ сыно́въ Изра́илевыхъ от­ же́ртвъ спасе́нiя ва́­шего, и да́хъ я́ Ааро́ну жерцу́ и сыно́мъ его́, зако́н­но вѣ́чно от­ сыно́въ Изра́илевыхъ.
Сiе́ пома́занiе Ааро́не и пома́занiе сыно́въ его́ от­ при­­но́совъ Госпо́днихъ, въ о́ньже де́нь при­­веде́ я́ жре́ти Го́споду:
я́коже заповѣ́да Госпо́дь да́ти и́мъ, въ о́ньже де́нь пома́за я́ от­ сыно́въ Изра́илевыхъ: зако́н­но вѣ́чно въ ро́ды и́хъ.
Се́й зако́нъ всесожже́нiй и же́ртвы, и о грѣсѣ́ и о преступле́нiи, и соверше́нiи и же́ртвѣ спасе́нiя:
я́коже заповѣ́да Госпо́дь Моисе́ю на горѣ́ Сина́йстѣй, въ о́ньже де́нь заповѣ́да сыно́мъ Изра́илевымъ при­­носи́ти да́ры своя́ предъ Го́спода, въ пусты́ни Сина́йстѣй.
Синодальный
1 Повеления священникам о жертвах повинности; 8 часть священника от всесожжения и хлебного приношения; 11 разного рода мирные жертвы; 22 запрещение относительно тука и крови; 28 окончательные повеления.
Вот закон о жертве повинности: это великая святыня;
жертву повинности должно заколать на том месте, где заколается всесожжение, и кровью ее кропить на жертвенник со всех сторон;
приносящий должен представить из нее весь тук, курдюк и тук, покрывающий внутренности,
и обе почки и тук, который на них, который на стегнах, и сальник, который на печени; с почками пусть он отделит сие;
и сожжет сие священник на жертвеннике в жертву Господу: это жертва повинности.
Весь мужеский пол священнического рода может есть ее; на святом месте должно есть ее: это великая святыня.
Как о жертве за грех, так и о жертве повинности закон один: она принадлежит священнику, который очищает посредством ее.
И когда священник приносит чью-нибудь жертву всесожжения, кожа от жертвы всесожжения, которое он приносит, принадлежит священнику;
и всякое приношение хлебное, которое печено в печи, и всякое приготовленное в горшке или на сковороде, принадлежит священнику, приносящему его;
и всякое приношение хлебное, смешанное с елеем и сухое, принадлежит всем сынам Аароновым, как одному, так и другому.
Вот закон о жертве мирной, которую приносят Господу:
если кто в благодарность приносит ее, то при жертве благодарности он должен принести пресные хлебы, смешанные с елеем, и пресные лепешки, помазанные елеем, и пшеничную муку, напитанную елеем, хлебы, смешанные с елеем;
кроме лепешек пусть он приносит в приношение свое квасный хлеб, при мирной жертве благодарной;
одно что-нибудь из всего приношения своего пусть принесет он в возношение Господу: это принадлежит священнику, кропящему кровью мирной жертвы;
мясо мирной жертвы благодарности должно съесть в день приношения ее, не должно оставлять от него до утра.
Если же кто приносит жертву по обету, или от усердия, то жертву его должно есть в день приношения, и на другой день оставшееся от нее есть можно,
а оставшееся от жертвенного мяса к третьему дню должно сжечь на огне;
если же будут есть мясо мирной жертвы на третий день, то она не будет благоприятна; кто ее принесет, тому ни во что не вменится: это осквернение, и кто будет есть ее, тот понесет на себе грех;
мяса сего, если оно прикоснется к чему-либо нечистому, не должно есть, но должно сжечь его на огне; а мясо чистое может есть всякий чистый;
если же какая душа, имея на себе нечистоту, будет есть мясо мирной жертвы Господней, то истребится душа та из народа своего;
и если какая душа, прикоснувшись к чему-нибудь нечистому, к нечистоте человеческой, или к нечистому скоту, или какому-нибудь нечистому гаду, будет есть мясо мирной жертвы Господней, то истребится душа та из народа своего.
И сказал Господь Моисею, говоря:
скажи сынам Израилевым: никакого тука ни из вола, ни из овцы, ни из козла не ешьте.
Тук из мертвого и тук из растерзанного зверем можно употреблять на всякое дело; а есть не ешьте его;
ибо, кто будет есть тук из скота, который приносится в жертву Господу, истребится душа та из народа своего;
и никакой крови не ешьте во всех жилищах ваших ни из птиц, ни из скота;
а кто будет есть какую-нибудь кровь, истребится душа та из народа своего.
И сказал Господь Моисею, говоря:
скажи сынам Израилевым: кто представляет мирную жертву свою Господу, тот из мирной жертвы часть должен принести в приношение Господу;
своими руками должен он принести в жертву Господу: тук с грудью должен он принести [и сальник на печени], потрясая грудь пред лицем Господним;
тук сожжет священник на жертвеннике, а грудь принадлежит Аарону и сынам его;
и правое плечо, как возношение, из мирных жертв ваших отдавайте священнику:
кто из сынов Аароновых приносит кровь из мирной жертвы и тук, тому и правое плечо на долю;
ибо Я беру от сынов Израилевых из мирных жертв их грудь потрясания и плечо возношения, и отдаю их Аарону священнику и сынам его в вечный участок от сынов Израилевых.
Вот участок Аарону и участок сынам его из жертв Господних со дня, когда они предстанут пред Господа для священнодействия,
который повелел Господь давать им со дня помазания их от сынов Израилевых. Это вечное постановление в роды их. –
Вот закон о всесожжении, о приношении хлебном, о жертве за грех, о жертве повинности, о жертве посвящения и о жертве мирной,
который дал Господь Моисею на горе Синае, когда повелел сынам Израилевым, в пустыне Синайской, приносить Господу приношения их.
Киргизский
Айып єчєн чалынуучу курмандык жљнєндљгє мыйзам мындай: бул – эњ ыйык нерсе.
Айып єчєн чалынуучу курмандык бєтєндљй љрттљлєєчє курмандык союлуучу жерде союлсун, анын канын курмандык чалынуучу жайдын ар тарабына чачып чыгыш керек.
Курмандыкты алып келген адам анын майынын баарын: куйрук майын, карын майын,
карчыганын астындагы эки бљйрљгє менен бљйрљк майын, бљйрљгє менен кошо боор майын бљлєп алып келсин.
Мунун баарын ыйык кызмат кылуучу Тењирге арнап курмандык чалынуучу жайда љрттљсєн. Бул айып єчєн чалынган курмандык болот.
Аны ыйык кызмат кылуучулар уруусунун эркек аттууларынын баары жесе болот. Ал ыйык жерде желсин. Бул – эњ ыйык нерсе.
Кєнљљ єчєн чалынуучу курмандык менен айып єчєн чалынуучу курмандыктын мыйзамы бир. Бул курмандык кєнљљдљн тазалаган ыйык кызмат кылуучуга тиешелєє.
Ыйык кызмат кылуучу бирљљнєн бєтєндљй љрттљлєєчє курмандыгын љрттљсљ, ал љрттљгљн бєтєндљй љрттљлєєчє курмандыктын териси ага тиешелєє.
Тандырга, карапага же кљмљч казанга бышырылган нан курмандыктарынын баары аларды Тењирдин алдына алып келген ыйык кызмат кылуучуга тиешелєє.
Нан курмандыктарынын зайтун майы кошулганы да, кошулбаганы да Арундун уулдарынын баарына тиешелєє.
Тењирге арнап алып келген тынчтык курмандыгы жљнєндљгє мыйзам мындай:
Ким курмандыкты ыраазычылык билдирєє єчєн алып келсе, анда ал ыраазычылык билдирєє курмандыгына зайтун майы кошулган ачыткысыз нандарды, ачыткы кошулбай бышырылган, єстєнљ зайтун майы сыйпалган токочторду, зайтун майы сињирилген буудай унун, зайтун майы кошулган нандарды алып келсин.
Ал ыраазычылык билдирєє єчєн алып келген тынчтык курмандыгын алып келгенде, токочтордон сырткары ачыткы кошулган нан алып келсин.
Бардык курмандыктардын ичинен бирљљнє ал Тењирдин алдында љйдљ кљтљрсєн. Бул курмандык тынчтык курмандыгынын канын чачкан ыйык кызмат кылуучуга тиешелєє.
Ыраазычылык билдирип алып келген тынчтык курмандыгынын эти ошол эле кєнє желсин. Андан эртењ мененкиге калбасын.
Ким Тењирге арнап убада боюнча же љз каалоосу боюнча курмандык алып келсе, анда ал курмандык алып келген кєнє желсин, артып калганын эртеси кєнє жесе болот.
Ал эми курмандыктын єчєнчє кєнгљ калган эти љрттљлсєн.
Эгерде тынчтык курмандыгынын эти єчєнчє кєнє желе турган болсо, бул Кудай єчєн жагымсыз. Анын алып келгени эсепке алынбайт. Ал таза эмес болуп эсептелет, ким аны жесе, ал кєнљљлєє болот.
Эгерде бул эт таза эмес бир нерсеге тийип кетсе, анда ал желбестен, љрттљлсєн. Ал эми таза этти ар бир таза адам жесе болот.
Ким таза эмес болуп турганда Тењирге арналган тынчтык курмандыгынын этин жесе, анда ал адам љз элинин арасынан жок кылынсын.
Ким таза эмес нерселерге: адамдын таза эмес нерсесине, же таза эмес малга, же таза эмес сойлоочу жаныбарга тийип, анан Тењирге арналган тынчтык курмандыгынын этинен жесе, анда ал адам љз элинин арасынан жок кылынсын”».
Тењир Мусага дагы мындай деп айтты:
«Ысрайыл уулдарына мындай деп айт: “Љгєздєн да, койдун да, эчкинин да майын жебегиле.
Љлгљн малдын же жырткыч жара тарткан малдын майын ар кандай нерсеге пайдаланса болот, бирок жегенге болбойт.
Ким Тењирге курмандыкка алып келинген малдын майын жесе, ал љз элинин арасынан жок кылынсын.
Кайсы жерде жашасањар да, эч кандай канаттуунун, эч кандай малдын канын жебегиле.
Ким кайсы бир жандыктын канын жесе, анда ал адам љз элинин арасынан жок кылынсын”».
Тењир Мусага дагы мындай деп айтты:
«Ысрайыл уулдарына мындай деп айт: “Ким Тењирге тынчтык курмандыгын алып келсе, анда ал тынчтык курмандыгынын тиешелєє бљлєгєн Тењирге љзє алып келсин.
Ал курмандыкты Тењирге љз колу менен алып келєєгљ тийиш. Ал курмандыктын майы менен тљшєн Тењирдин алдында силкилдетсин.
Майын ыйык кызмат кылуучу курмандык чалынуучу жайда љрттљсєн, ал эми тљшє Арун менен анын уулдарына тиешелєє.
Тынчтык курмандыгыњардын ичинен курмандыктын оњ санын силкилдетиле турган курмандык катары ыйык кызмат кылуучуга бергиле.
Арундун уулдарынын ичинен тынчтык курмандыгынын канын курмандык чалынуучу жайга чачкан, майын љрттљгљн уулуна курмандыктын оњ саны тиешелєє.
Анткени Мен Ысрайыл уулдарынын тынчтык курмандыктарынын ичинен силкилдетиле турган тљш менен љйдљ кљтљрєлљ турган оњ санды Ысрайыл уулдарынан тєбљлєк єлєш катары ыйык кызмат кылуучу Арунга жана анын уулдарына бердим”».
Арун менен анын уулдарынын Тењирдин алдында ыйык кызматка чакырылган кєндљн баштап, Тењирге арналган курмандыктардын ичинен алган єлєшє ушул.
Тењир аларды ыйык кызматка майлаган кєндљн баштап, аларга Ысрайыл уулдары алып келген курмандыктардан ушул єлєштє берип турууга буйрук кылган. Бул – алардын укум-тукумуна тєбљлєккљ калган кљрсљтмљ.
Бєтєндљй љрттљлєєчє курмандык жљнєндљ, нан курмандыгы жљнєндљ, кєнљљ єчєн чалынуучу курмандык жљнєндљ, айып єчєн чалынуучу курмандык жљнєндљ, ыйык кызматка арноо курмандыгы жљнєндљ жана тынчтык курмандыгы жљнєндљ берилген мыйзамдар ушулар.
Тењир Мусага Синай тоосунда берген мыйзамдар ушулар. Ал бул мыйзамдарды Синай чљлєндљ Ысрайыл уулдарына Тењирге арнап курмандыктарды алып келєєнє буйруган кєнє берген.
Questa è la legge del sacrificio di riparazione. È cosa santissima.
Nel luogo dove si scanna l'olocausto, si scannerà la vittima di riparazione; se ne spargerà il sangue attorno all'altare
e se ne offrirà tutto il grasso: la coda, il grasso che copre le viscere,
i due reni con il loro grasso e il grasso attorno ai lombi e al lobo del fegato, che distaccherà insieme ai reni.
Il sacerdote farà bruciare tutto questo sull'altare come sacrificio consumato dal fuoco in onore del Signore. Questo è un sacrificio di riparazione.
Ogni maschio tra i sacerdoti ne potrà mangiare; lo si mangerà in luogo santo. È cosa santissima.
Il sacrificio di riparazione è come il sacrificio per il peccato: la stessa legge vale per ambedue; la vittima spetterà al sacerdote che avrà compiuto il rito espiatorio.
Il sacerdote che avrà offerto l'olocausto per qualcuno avrà per sé la pelle della vittima che ha offerto.
Così anche ogni oblazione, cotta nel forno o preparata nella pentola o nella teglia, spetterà al sacerdote che l'ha offerta.
Ogni oblazione impastata con olio o asciutta spetterà a tutti i figli di Aronne in misura uguale.
Questa è la legge del sacrificio di comunione, che si offrirà al Signore.
Se qualcuno lo offrirà in ringraziamento, offrirà, con il sacrificio di comunione, focacce senza lievito impastate con olio, schiacciate senza lievito unte con olio e fior di farina stemperata, in forma di focacce impastate con olio.
Insieme alle focacce di pane lievitato presenterà la sua offerta, in aggiunta al suo sacrificio di comunione offerto in ringraziamento.
Di ognuna di queste offerte una parte si presenterà come oblazione prelevata in onore del Signore; essa spetterà al sacerdote che ha sparso il sangue della vittima del sacrificio di comunione.
La carne del sacrificio di comunione offerto in ringraziamento dovrà mangiarsi il giorno stesso in cui esso viene offerto; non se ne lascerà nulla per il mattino seguente.
Ma se il sacrificio che qualcuno offre è votivo o spontaneo, la vittima si mangerà il giorno in cui verrà offerta, il resto dovrà esser mangiato il giorno dopo;
ma quel che sarà rimasto della carne del sacrificio fino al terzo giorno, dovrà essere bruciato nel fuoco.
Se qualcuno mangia la carne del sacrificio di comunione il terzo giorno, l'offerente non sarà gradito; dell'offerta non gli sarà tenuto conto: sarà avariata e chi ne avrà mangiato subirà la pena della sua colpa.
La carne che sarà stata a contatto con qualche cosa di impuro, non si potrà mangiare; sarà bruciata nel fuoco. Chiunque sarà puro potrà mangiare la carne;
se qualcuno mangerà la carne del sacrificio di comunione offerto al Signore e sarà in stato di impurità, costui sarà eliminato dal suo popolo.
Se qualcuno toccherà qualsiasi cosa impura - un'impurità umana, un animale impuro o qualsiasi cosa obbrobriosa - e poi mangerà la carne di un sacrificio di comunione offerto in onore del Signore, sarà eliminato dal suo popolo"".
Il Signore parlò a Mosè e disse:
"Parla agli Israeliti dicendo: "Non mangerete alcun grasso, né di bue né di pecora né di capra.
Il grasso di una bestia che è morta naturalmente o il grasso di una bestia sbranata potrà servire per qualunque altro uso, ma non ne mangerete affatto,
perché chiunque mangerà il grasso di animali che si possono offrire in sacrificio consumato dal fuoco in onore del Signore, sarà eliminato dal suo popolo.
E non mangerete affatto sangue, né di uccelli né di animali domestici, dovunque abitiate.
Chiunque mangerà sangue di qualunque specie, sarà eliminato dal suo popolo"".
Il Signore parlò a Mosè e disse:
"Parla agli Israeliti dicendo: "Chi offrirà al Signore il sacrificio di comunione porterà un'offerta al Signore, prelevandola dal sacrificio di comunione.
Porterà con le proprie mani ciò che deve essere offerto al Signore con il fuoco: porterà il grasso insieme con il petto, il petto per presentarlo con il rito di elevazione davanti al Signore.
Il sacerdote brucerà il grasso sopra l'altare; il petto sarà di Aronne e dei suoi figli.
Darete anche, come contributo al sacerdote, la coscia destra dei vostri sacrifici di comunione.
Essa spetterà, come sua parte, al figlio di Aronne che avrà offerto il sangue e il grasso dei sacrifici di comunione.
Poiché, dai sacrifici di comunione offerti dagli Israeliti, io mi riservo il petto della vittima offerta con il rito di elevazione e la coscia della vittima offerta come contributo e li do al sacerdote Aronne e ai suoi figli per legge perenne, che gli Israeliti osserveranno"".
Questa è la parte dovuta ad Aronne e ai suoi figli dei sacrifici bruciati in onore del Signore, ogni volta che verranno offerti nell'esercizio della funzione sacerdotale al servizio del Signore.
Agli Israeliti il Signore ha ordinato di dar loro questo, dal giorno della loro consacrazione. È una parte che è loro dovuta per sempre, di generazione in generazione.
Questa è la legge per l'olocausto, l'oblazione, il sacrificio per il peccato, il sacrificio di riparazione, l'investitura e il sacrificio di comunione:
legge che il Signore ha dato a Mosè sul monte Sinai, quando ordinò agli Israeliti di presentare le offerte al Signore nel deserto del Sinai.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible