Кни̑ги Ве́тхагѡ Завѣ́та:
Быт.
Исх.
Лев.
Чис.
Втор.
Нав.
Суд.
Руф.
1Цар.
2Цар.
3Цар.
4Цар.
1Пар.
2Пар.
1Езд.
2Езд.
Неем.
Тов.
Иудиф.
Есф.
1Мак.
2Мак.
3Мак.
Иов.
Пс.
Прит.
Еккл.
Песн.
Прем.
Сир.
Ис.
Иер.
Плч.
ПослИер.
Вар.
Иез.
Дан.
Ос.
Иоил.
Ам.
Авд.
Ион.
Мих.
Наум.
Авв.
Соф.
Аг.
Зах.
Мал.
3Ездр.
Кни̑ги Но́вагѡ Завѣ́та: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Кни̑ги Но́вагѡ Завѣ́та: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
1:1
1:3
1:4
1:6
1:7
1:8
1:10
1:11
1:12
1:13
1:15
1:16
1:18
1:19
1:20
1:21
1:22
1:23
1:24
1:25
1:26
1:28
1:29
1:30
1:34
1:36
1:37
1:38
1:39
1:40
1:41
1:42
1:43
1:44
1:45
1:47
1:48
1:49
1:56
1:57
1:58
1:59
1:60
1:61
1:62
1:63
1:64
1:65
1:66
1:67
1:71
1:77
1:79
1:80
[Заⷱ҇ 1] Поне́же ᲂу҆́бѡ мно́зи нача́ша чини́ти по́вѣсть ѡ҆ и҆звѣ́ствованныхъ въ на́съ ве́щехъ,
ꙗ҆́коже преда́ша на́мъ, и҆̀же и҆спе́рва самови́дцы и҆ слꙋги̑ бы́вшїи словесѐ:
и҆зво́лисѧ и҆ мнѣ̀ послѣ́довавшꙋ вы́ше всѧ̑ и҆спы́тнѡ, порѧ́дꙋ писа́ти тебѣ̀, держа́вный ѳео́фїле,
да разꙋмѣ́еши, ѡ҆ ни́хже наꙋчи́лсѧ є҆сѝ словесѣ́хъ ᲂу҆твержде́нїе.
[Заⷱ҇ 2] Бы́сть во дни̑ и҆́рѡда царѧ̀ і҆ꙋде́йска, і҆ере́й нѣ́кїй, и҆́менемъ заха́рїа, ѿ дневны́ѧ чреды̀ а҆вїа́ни: и҆ жена̀ є҆гѡ̀ ѿ дще́рей а҆арѡ́новѣхъ, и҆ и҆́мѧ є҆́й є҆лїсаве́тъ.
Бѣ́ста же првⷣна ѻ҆́ба пред̾ бг҃омъ, ходѧ̑ща во всѣ́хъ за́повѣдехъ и҆ ѡ҆правда́нїихъ гдⷭ҇нихъ безпорѡ́чна.
И҆ не бѣ̀ и҆́ма ча́да, поне́же є҆лїсаве́тъ бѣ̀ непло́ды, и҆ ѻ҆́ба заматорѣ̑вша во дне́хъ свои́хъ бѣ́ста.
Бы́сть же слꙋжа́щꙋ є҆мꙋ̀ въ чинꙋ̀ чреды̀ своеѧ̀ пред̾ бг҃омъ,
по ѡ҆бы́чаю свѧще́нничества ключи́сѧ є҆мꙋ̀ покади́ти вше́дшꙋ въ це́рковь гдⷭ҇ню:
и҆ всѐ мно́жество люді́й бѣ̀ моли́твꙋ дѣ́ѧ внѣ̀, въ го́дъ {во вре́мѧ} ѳѷмїа́ма:
ꙗ҆ви́сѧ же є҆мꙋ̀ а҆́гг҃лъ гдⷭ҇ень, стоѧ̀ ѡ҆деснꙋ́ю ѻ҆лтарѧ̀ кади́льнагѡ:
и҆ смꙋти́сѧ заха́рїа ви́дѣвъ, и҆ стра́хъ нападѐ на́нь.
Рече́ же къ немꙋ̀ а҆́гг҃лъ: не бо́йсѧ, заха́рїе: занѐ ᲂу҆слы́шана бы́сть моли́тва твоѧ̀, и҆ жена̀ твоѧ̀ є҆лїсаве́тъ роди́тъ сы́на тебѣ̀, и҆ нарече́ши и҆́мѧ є҆мꙋ̀ і҆ѡа́ннъ:
и҆ бꙋ́детъ тебѣ̀ ра́дость и҆ весе́лїе, и҆ мно́зи ѡ҆ рождествѣ̀ є҆гѡ̀ возра́дꙋютсѧ:
бꙋ́детъ бо ве́лїй пред̾ гдⷭ҇емъ: и҆ вїна̀ и҆ сїке́ра не и҆́мать пи́ти, и҆ дх҃а ст҃а́гѡ и҆спо́лнитсѧ є҆щѐ и҆з̾ чре́ва ма́тере своеѧ̀:
и҆ мно́гихъ ѿ сынѡ́въ і҆и҃левыхъ ѡ҆брати́тъ ко гдⷭ҇ꙋ бг҃ꙋ и҆́хъ:
и҆ то́й пред̾и́детъ пред̾ ни́мъ дꙋ́хомъ и҆ си́лою и҆лїино́ю, ѡ҆брати́ти сердца̀ ѻ҆тцє́мъ на ча̑да, и҆ проти̑вныѧ въ мꙋ́дрости првⷣныхъ, ᲂу҆гото́вати гдⷭ҇еви лю́ди совершє́ны.
И҆ речѐ заха́рїа ко а҆́гг҃лꙋ: по чесомꙋ̀ разꙋмѣ́ю сїѐ; а҆́зъ бо є҆́смь ста́ръ, и҆ жена̀ моѧ̀ заматорѣ́вши во дне́хъ свои́хъ.
И҆ ѿвѣща́въ а҆́гг҃лъ речѐ є҆мꙋ̀: а҆́зъ є҆́смь гаврїи́лъ предстоѧ́й пред̾ бг҃омъ, и҆ по́сланъ є҆́смь глаго́лати къ тебѣ̀ и҆ бл҃говѣсти́ти тебѣ̀ сїѧ̑:
и҆ сѐ, бꙋ́деши молчѧ̀ и҆ не могі́й проглаго́лати, до негѡ́же днѐ бꙋ́дꙋтъ сїѧ̑: занѐ не вѣ́ровалъ є҆сѝ словесє́мъ мои̑мъ, ꙗ҆̀же сбꙋ́дꙋтсѧ во вре́мѧ своѐ.
И҆ бѣ́ша лю́дїе ждꙋ́ще заха́рїю: и҆ чꙋдѧ́хꙋсѧ коснѧ́щꙋ є҆мꙋ̀ въ це́ркви.
И҆зше́дъ же не можа́ше глаго́лати къ ни̑мъ: и҆ разꙋмѣ́ша, ꙗ҆́кѡ видѣ́нїе ви́дѣ въ це́ркви: и҆ то́й бѣ̀ помава́ѧ и҆̀мъ, и҆ пребыва́ше нѣ́мъ.
И҆ бы́сть ꙗ҆́кѡ и҆спо́лнишасѧ дні́е слꙋ́жбы є҆гѡ̀, и҆́де въ до́мъ сво́й.
[Заⷱ҇ 3] По си́хъ же дне́хъ зача́тъ є҆лїсаве́тъ жена̀ є҆гѡ̀, и҆ таѧ́шесѧ мцⷭ҇ъ пѧ́ть, глаго́лющи:
ꙗ҆́кѡ та́кѡ мнѣ̀ сотворѝ гдⷭ҇ь во дни̑, въ нѧ́же призрѣ̀ ѿѧ́ти поноше́нїе моѐ въ человѣ́цѣхъ.
Въ мцⷭ҇ъ же шесты́й по́сланъ бы́сть а҆́гг҃лъ гаврїи́лъ ѿ бг҃а во гра́дъ галїле́йскїй, є҆мꙋ́же и҆́мѧ назаре́тъ,
къ дв҃ѣ ѡ҆брꙋче́ннѣй мꙋ́жеви, є҆мꙋ́же и҆́мѧ і҆ѡ́сифъ, ѿ до́мꙋ дв҃дова: и҆ и҆́мѧ дв҃ѣ мр҃їа́мь.
И҆ вше́дъ къ не́й а҆́гг҃лъ речѐ: ра́дꙋйсѧ, блгⷣтнаѧ: гдⷭ҇ь съ тобо́ю: блгⷭ҇ве́на ты̀ въ жена́хъ.
Ѻ҆на́ же ви́дѣвши смꙋти́сѧ ѡ҆ словесѝ є҆гѡ̀ и҆ помышлѧ́ше, каково̀ бꙋ́детъ цѣлова́нїе сїѐ.
И҆ речѐ а҆́гг҃лъ є҆́й: не бо́йсѧ, мр҃їа́мь: ѡ҆брѣла́ бо є҆сѝ блгⷣть ᲂу҆ бг҃а.
И҆ сѐ зачне́ши во чре́вѣ, и҆ роди́ши сн҃а, и҆ нарече́ши и҆́мѧ є҆мꙋ̀ і҆и҃съ:
се́й бꙋ́детъ ве́лїй, и҆ сн҃ъ вы́шнѧгѡ нарече́тсѧ: и҆ да́стъ є҆мꙋ̀ гдⷭ҇ь бг҃ъ прⷭ҇то́лъ дв҃да ѻ҆тца̀ є҆гѡ̀:
и҆ воцр҃и́тсѧ въ домꙋ̀ і҆а́кѡвли во вѣ́ки, и҆ црⷭ҇твїю є҆гѡ̀ не бꙋ́детъ конца̀.
Рече́ же мр҃їа́мь ко а҆́гг҃лꙋ: ка́кѡ бꙋ́детъ сїѐ, и҆дѣ́же мꙋ́жа не зна́ю;
И҆ ѿвѣща́въ а҆́гг҃лъ речѐ є҆́й: дх҃ъ ст҃ы́й на́йдетъ на тѧ̀, и҆ си́ла вы́шнѧгѡ ѡ҆сѣни́тъ тѧ̀: тѣ́мже и҆ ражда́емое ст҃о нарече́тсѧ сн҃ъ бж҃їй:
и҆ сѐ, є҆лїсаве́тъ ю҆́жика твоѧ̀, и҆ та̀ зача́тъ сы́на въ ста́рости свое́й: и҆ се́й мцⷭ҇ъ шесты́й є҆́сть є҆́й нарица́емѣй непло́ды:
ꙗ҆́кѡ не и҆знемо́жетъ ᲂу҆ бг҃а всѧ́къ гл҃го́лъ.
Рече́ же мр҃їа́мь: сѐ, раба̀ гдⷭ҇нѧ: бꙋ́ди мнѣ̀ по глаго́лꙋ твоемꙋ̀. И҆ ѿи́де ѿ неѧ̀ а҆́гг҃лъ.
[Заⷱ҇ 4] Воста́вши же мр҃їа́мь во дни̑ ты̑ѧ, и҆́де въ гѡ́рнѧѧ со тща́нїемъ, во гра́дъ і҆ꙋ́довъ:
и҆ вни́де въ до́мъ заха́рїинъ и҆ цѣлова̀ є҆лїсаве́тъ.
И҆ бы́сть ꙗ҆́кѡ ᲂу҆слы́ша є҆лїсаве́тъ цѣлова́нїе мр҃і́ино, взыгра́сѧ младе́нецъ во чре́вѣ є҆ѧ̀: и҆ и҆спо́лнисѧ дх҃а ст҃а є҆лїсаве́тъ,
и҆ возопѝ гла́сомъ ве́лїимъ, и҆ речѐ: блгⷭ҇ве́на ты̀ въ жена́хъ, и҆ блгⷭ҇ве́нъ пло́дъ чре́ва твоегѡ̀:
и҆ ѿкꙋ́дꙋ мнѣ̀ сїѐ, да прїи́детъ мт҃и гдⷭ҇а моегѡ̀ ко мнѣ̀;
се́ бо, ꙗ҆́кѡ бы́сть гла́съ цѣлова́нїѧ твоегѡ̀ во ᲂу҆́шїю моє́ю, взыгра́сѧ младе́нецъ ра́дощами во чре́вѣ мое́мъ:
и҆ бл҃же́нна вѣ́ровавшаѧ, ꙗ҆́кѡ бꙋ́детъ соверше́нїе гл҃гѡ́ланнымъ є҆́й ѿ гдⷭ҇а.
И҆ речѐ мр҃їа́мь: вели́читъ дш҃а̀ моѧ̀ гдⷭ҇а,
и҆ возра́довасѧ дх҃ъ мо́й ѡ҆ бз҃ѣ сп҃сѣ мое́мъ:
ꙗ҆́кѡ призрѣ̀ на смире́нїе рабы̀ своеѧ̀: се́ бо, ѿнн҃ѣ ᲂу҆блажа́тъ мѧ̀ всѝ ро́ди:
ꙗ҆́кѡ сотворѝ мнѣ̀ вели́чїе си́льный, и҆ ст҃о и҆́мѧ є҆гѡ̀:
и҆ млⷭ҇ть є҆гѡ̀ въ ро́ды родѡ́въ боѧ́щымсѧ є҆гѡ̀:
сотворѝ держа́вꙋ мы́шцею свое́ю: расточѝ гѡ́рдыѧ мы́слїю се́рдца и҆́хъ:
низложѝ си̑льныѧ со престѡ́лъ, и҆ вознесѐ смирє́нныѧ:
а҆́лчꙋщыѧ и҆спо́лни бла̑гъ и҆ богатѧ́щыѧсѧ ѿпꙋстѝ тщы̀:
воспрїѧ́тъ і҆и҃лѧ ѻ҆́трока своего̀, помѧнꙋ́ти млⷭ҇ти,
ꙗ҆́коже гл҃а ко ѻ҆тцє́мъ на́шымъ, а҆враа́мꙋ и҆ сѣ́мени є҆гѡ̀ до вѣ́ка.
Пребы́сть же мр҃їа́мь съ не́ю ꙗ҆́кѡ трѝ мцⷭ҇ы и҆ возврати́сѧ въ до́мъ сво́й.
Є҆лїсаве́ти же и҆спо́лнисѧ вре́мѧ роди́ти є҆́й, и҆ родѝ сы́на.
И҆ слы́шаша ѡ҆́крестъ живꙋ́щїи и҆ ᲂу҆́жики є҆ѧ̀, ꙗ҆́кѡ возвели́чилъ є҆́сть гдⷭ҇ь млⷭ҇ть свою̀ съ не́ю: и҆ ра́довахꙋсѧ съ не́ю.
И҆ бы́сть во ѻ҆смы́й де́нь, прїидо́ша ѡ҆брѣ́зати ѻ҆троча̀, и҆ нарица́хꙋ є҆̀ и҆́менемъ ѻ҆тца̀ є҆гѡ̀, заха́рїю.
И҆ ѿвѣща́вши ма́ти є҆гѡ̀ речѐ: нѝ, но да нарече́тсѧ і҆ѡа́ннъ.
И҆ рѣ́ша къ не́й, ꙗ҆́кѡ никто́же є҆́сть въ родствѣ̀ твое́мъ, и҆́же нарица́етсѧ и҆́менемъ тѣ́мъ.
И҆ помава́хꙋ ѻ҆тцꙋ̀ є҆гѡ̀, є҆́же ка́кѡ бы хотѣ́лъ нарещѝ є҆̀.
И҆ и҆спро́шь дщи́цꙋ, написа̀, глаго́лѧ: і҆ѡа́ннъ бꙋ́детъ и҆́мѧ є҆мꙋ̀. И҆ чꙋдѧ́хꙋсѧ всѝ.
Ѿверзо́шасѧ же ᲂу҆ста̀ є҆гѡ̀ а҆́бїе и҆ ѧ҆зы́къ є҆гѡ̀, и҆ глаго́лаше благословѧ̀ бг҃а.
И҆ бы́сть на всѣ́хъ стра́хъ живꙋ́щихъ ѡ҆́крестъ и҆́хъ: и҆ во все́й странѣ̀ і҆ꙋде́йстѣй повѣ́даеми бѧ́хꙋ всѝ глагѡ́ли сі́и.
И҆ положи́ша всѝ слы́шавшїи въ се́рдцы свое́мъ, глаго́люще: что̀ ᲂу҆́бѡ ѻ҆троча̀ сїѐ бꙋ́детъ; И҆ рꙋка̀ гдⷭ҇нѧ бѣ̀ съ ни́мъ.
И҆ заха́рїа ѻ҆те́цъ є҆гѡ̀ и҆спо́лнисѧ дх҃а ст҃а, и҆ проро́чествова, глаго́лѧ:
блгⷭ҇ве́нъ гдⷭ҇ь бг҃ъ і҆и҃левъ, ꙗ҆́кѡ посѣтѝ и҆ сотворѝ и҆збавле́нїе лю́демъ свои̑мъ:
и҆ воздви́же ро́гъ спⷭ҇нїѧ на́мъ, въ домꙋ̀ дв҃да ѻ҆́трока своегѡ̀:
ꙗ҆́коже гл҃а ᲂу҆сты̑ ст҃ы́хъ сꙋ́щихъ ѿ вѣ́ка прⷪ҇рѡ́къ є҆гѡ̀,
спⷭ҇нїе ѿ вра̑гъ на́шихъ и҆ и҆з̾ рꙋкѝ всѣ́хъ ненави́дѧщихъ на́съ:
сотвори́ти млⷭ҇ть со ѻ҆тцы̑ на́шими и҆ помѧнꙋ́ти завѣ́тъ ст҃ы́й сво́й,
клѧ́твꙋ, є҆́юже клѧ́тсѧ ко а҆враа́мꙋ ѻ҆тцꙋ̀ на́шемꙋ, да́ти на́мъ,
без̾ стра́ха, и҆з̾ рꙋкѝ вра̑гъ на́шихъ и҆зба́вльшымсѧ,
слꙋжи́ти є҆мꙋ̀ прпⷣбїемъ и҆ пра́вдою пред̾ ни́мъ всѧ̑ дни̑ живота̀ на́шегѡ.
И҆ ты̀, ѻ҆троча̀, прⷪ҇ро́къ вы́шнѧгѡ нарече́шисѧ: пред̾и́деши бо пред̾ лице́мъ гдⷭ҇нимъ, ᲂу҆гото́вати пꙋти̑ є҆гѡ̀,
да́ти ра́зꙋмъ спⷭ҇нїѧ лю́демъ є҆гѡ̀, во ѡ҆ставле́нїе грѣ̑хъ и҆́хъ,
млⷭ҇рдїѧ ра́ди млⷭ҇ти бг҃а на́шегѡ, въ ни́хже посѣти́лъ є҆́сть на́съ восто́къ свы́ше,
просвѣти́ти во тьмѣ̀ и҆ сѣ́ни сме́ртнѣй сѣдѧ́щыѧ, напра́вити но́ги на́шѧ на пꙋ́ть ми́ренъ.
Ѻ҆троча́ же растѧ́ше и҆ крѣплѧ́шесѧ дꙋ́хомъ: и҆ бѣ̀ въ пꙋсты́нехъ до днѐ ꙗ҆вле́нїѧ своегѡ̀ ко і҆и҃лю.
Будући да су многи покушали изложити казивање о догађајима који су се догодили међу нама,
Као што нам предадоше они који су од почетка били очевидци и слуге Ријечи (Логоса),
Намислих и ја, испитавши тачно све од почетка, по реду писати теби, племенити Теофиле,
Да познаш темељ оних ријечи којима си научен.
У вријеме Ирода, цара јудејскога, бијаше неки свештеник од реда Авијина, по имену Захарија, и жена његова од кћери Аронових, по имену Јелисавета.
А бијаху обоје праведни пред Богом, и живљаху по свима заповијестима и уредбама Господњим беспрекорно.
И немаху дјеце, јер Јелисавета бјеше нероткиња, и бијаху обоје већ поодмаклих година.
И догоди се, кад он служаше по своме реду пред Богом,
Да по обичају свештенства паде му у део да уђе у храм Господњи и кади.
И све мноштво народа мољаше се напољу за вријеме кађења.
А њему се јави анђео Господњи ставши са десне стране кадионог жртвеника.
И збуни се Захарија видјевши га и спопаде га страх.
А анђео му рече: Не боје се, Захарија, јер је услишена молитва твоја; и жена твоја Јелисавета родиће ти сина, и надјенућеш му име Јован.
И биће ти радост и весеље, и многи ће се обрадовати рођењу његову.
Јер ће бити велик пред Господом, и неће пити вина и сикера; и испуниће се Духа Светога још у утроби матере своје;
И многе ће синове Израиљеве обратити Господу Богу њиховоме;
И он ће напријед ићи пред њим у духу и сили Илијиној да обрати срца отаца ка дјеци, и непокорне ка мудрости праведника, и да приправи Господу народ спреман.
И рече Захарија анђелу: По чему ћу ја то познати? Јер ја сам стар и жена је моја у годинама.
И одговарајући анђео рече му: Ја сам Гаврило који стојим пред Богом, и послан сам да ти говорим и да ти ово благовијестим.
И ево, бићеш нијем и нећеш моћи говорити до онога дана док се то не збуде, зато што ниси вјеровао мојим ријечима које ће се испунити у своје вријеме.
И народ чекаше Захарију, и чуђаху се што се забави у храму.
А изишавши не могаше да им говори; и разумјеше да је имао виђење у храму; и он им даваше знакове, и оста нијем.
И када се навршише дани службе његове, отиде дому својему.
А послије оних дана затрудње Јелисавета жена његова, и кријаше се пет мјесеци говорећи:
Тако ми је учинио Господ у дане ове у које погледа на ме да ме избави од срамоте међу људима.
А у шести мјесец послан би од Бога анђео Гаврило у град галилејски по имену Назарет,
Дјевојци зарученој за мужа, по имену Јосиф, из дома Давидова; и дјевојци бјеше име Марија.
И ушавши к њој анђео рече: Радуј се, благодатна! Господ је с тобом. благословена си ти међу женама!
А она видјевши га, уплаши се од ријечи његове и мишљаше: какав би ово био поздрав?
И рече јој анђео: Не бој се. Марија, јер си нашла благодат у Бога!
И ево зачећеш и родићеш сина, и надјенућеш му име Исус.
Он ће бити велики, и назваће се Син Вишњега, и даће му Господ Бог пријесто Давида оца његова;
И цароваће над домом Јаковљевим вавијек, и царству његову неће бити краја.
А Марија рече анђелу: Како ће то бити кад ја не знам за мужа?
И одговарајући анђео рече јој: Дух Свети доћи ће на тебе, и сила Вишњега осјениће те; зато и оно што ће се родити биће свето, и назваће се Син Божији.
И ето, Јелисавета рођака твоја, и она заче сина у старости својој, и ово је шести мјесец њој, коју зову нероткињом.
Јер у Бога је све могуће што каже.
А Марија рече: Ево слушкиње Господње - нека ми буде по ријечи твојој! И анђео отиде од ње.
А Марија уставши оних дана отиде хитно у горски крај, у град Јудин.
И уђе у дом Захаријин, и поздрави Јелисавету.
А кад Јелисавета чу поздрав Маријин, заигра дијете у утроби њезиној, и Јелисавета се испуни Духа Светога,
И повика узвишеним гласом и рече: Благословена си ти међу женама, и благословен је плод утробе твоје!
И откуд мени ово да дође мати Господа мојега мени?
Јер гле, када глас поздрава твојега дође у уши моје, заигра дијете од радости у утроби мојој.
И благо оној која вјерова, да ће се извршити што јој је казао Господ.
И рече Марија: Велича душа моја Господа;
И обрадова се дух мој Богу, Спасу мојему,
(то погледа на смјерност слушкиње своје; јер гле, од сада ће ме звати блаженом сви нараштаји;
(то ми учини величину Силни, и свето име његово.
И милост је његова од кољена до кољена онима који га се боје.
Показа силу мишицом својом; разасу горде у мислима срца њихова.
Збаци силне са пријестола, и подиже понижене.
Гладне напуни блага, и богате отпусти празне.
Прихвати Израиља слугу својега да се опомене милости;
Као што говори оцима нашим, Аврааму и сјемену његову до вијека.
И остаде Марија са њом око три мјесеца, и врати се дому своме.
А Јелисавети дође вријеме да роди, и роди сина.
И чуше њени сусједи и родбина да је Господ показао велику милост своју на њој, и радоваху се с њом.
И у осми дан дођоше да обрежу дијете, и даваху му име оца његова - Захарија.
И одговарајући мати његова рече: Не, него да се зове Јован.
И рекоше јој: Никога нема у родбини твојој да се зове тим именом.
И знацима питаху оца његова како би он хтио да га назову.
И заискавши дашчицу написа говорећи: Јован му је име. И зачудише се сви.
И одмах му се отворише уста његова и језик његов, и говораше благосиљајући Бога.
И уђе страх у све сусједе њихове; и по свој горској Јудеји разгласи се сав овај догађај
И сви који чуше ставише у срце своје говорећи: (та ли ће бити ово дијете? И рука Господња бјеше с њим.
А Захарија отац његов испуни се Духа Светога и пророкова говорећи:
Благословен Господ Бог Израиљев што походи и избави народ свој.
И подиже нам рог спасења у дому Давида, слуге својега,
Као што каза устима светих пророка својих од вијека,
Да ће нас спасти од непријатеља наших и из руку свију који нас мрзе;
Учинити милост оцима нашим, и опоменути се светога завјета својега,
Заклетве којом се закле Аврааму оцу нашему, да ће нам дати:
Избављење из руку непријатеља наших, да му без страха служимо,
У светости и у правди пред њим у све дане живота нашег.
И ти, дијете, зваћеш се пророк Вишњега; јер ћеш ићи напријед пред лицем Господњим да му приправиш пут;
Да дадеш познање спасења народу његову за опроштење гријеха њихових,
Ради срдачне милости Бога нашега, којом нас је походио Исток с висине;
Да обасја оне који сједе у тами и сјени смрти; да управи ноге наше на пут мира.
А дијете растијаше и јачаше духом и бијаше у пустињи до дана док се не показа Израиљу.
1 Цель книги. 5 Предсказание о рождении Иоанна Крестителя. 26 Благовещение Ангела о рождении Иисуса Христа; 39 посещение Елисаветы; «Величит душа моя Господа». 57 Рождение Иоанна и наречение имени; песнь Захарии «Благословен Господь».
[Зач. 1.] Как уже многие начали составлять повествования о совершенно известных между нами событиях,
как передали нам то́ бывшие с самого начала очевидцами и служителями Слова,
то рассудилось и мне, по тщательном исследовании всего сначала, по порядку описать тебе, достопочтенный Феофил,
чтобы ты узнал твердое основание того учения, в котором был наставлен.
[Зач. 2.] Во дни Ирода, царя Иудейского, был священник из Авиевой чреды, именем Захария, и жена его из рода Ааронова, имя ей Елисавета.
Оба они были праведны пред Богом, поступая по всем заповедям и уставам Господним беспорочно.
У них не было детей, ибо Елисавета была неплодна, и оба были уже в летах преклонных.
Однажды, когда он в порядке своей чреды служил пред Богом,
по жребию, как обыкновенно было у священников, досталось ему войти в храм Господень для каждения,
а всё множество народа молилось вне во время каждения, –
тогда явился ему Ангел Господень, стоя по правую сторону жертвенника кадильного.
Захария, увидев его, смутился, и страх напал на него.
Ангел же сказал ему: не бойся, Захария, ибо услышана молитва твоя, и жена твоя Елисавета родит тебе сына, и наречешь ему имя: Иоанн;
и будет тебе радость и веселие, и многие о рождении его возрадуются,
ибо он будет велик пред Господом; не будет пить вина и сикера, и Духа Святого исполнится еще от чрева матери своей;
и многих из сынов Израилевых обратит к Господу Богу их;
и предыдет пред Ним в духе и силе Илии, чтобы возвратить сердца отцов детям, и непокоривым образ мыслей праведников, дабы представить Господу народ приготовленный.
И сказал Захария Ангелу: по чему я узна́ю это? ибо я стар, и жена моя в летах преклонных.
Ангел сказал ему в ответ: я Гавриил, предстоящий пред Богом, и послан говорить с тобою и благовестить тебе сие;
и вот, ты будешь молчать и не будешь иметь возможности говорить до того дня, как это сбудется, за то́, что ты не поверил словам моим, которые сбудутся в свое время.
Между тем народ ожидал Захарию и дивился, что он медлит в храме.
Он же, выйдя, не мог говорить к ним; и они поняли, что он видел видение в храме; и он объяснялся с ними знаками, и оставался нем.
А когда окончились дни службы его, возвратился в дом свой.
[Зач. 3.] После сих дней зачала Елисавета, жена его, и таилась пять месяцев и говорила:
так сотворил мне Господь во дни сии, в которые призрел на меня, чтобы снять с меня поношение между людьми.
В шестой же месяц послан был Ангел Гавриил от Бога в город Галилейский, называемый Назарет,
к Деве, обрученной мужу, именем Иосифу, из дома Давидова; имя же Деве: Мария.
Ангел, войдя к Ней, сказал: радуйся, Благодатная! Господь с Тобою; благословенна Ты между женами.
Она же, увидев его, смутилась от слов его и размышляла, что́ бы это было за приветствие.
И сказал Ей Ангел: не бойся, Мария, ибо Ты обрела благодать у Бога;
и вот, зачнешь во чреве, и родишь Сына, и наречешь Ему имя: Иисус.
Он будет велик и наречется Сыном Всевышнего, и даст Ему Господь Бог престол Давида, отца Его;
и будет царствовать над домом Иакова во веки, и Царству Его не будет конца.
Мария же сказала Ангелу: ка́к будет это, когда Я мужа не знаю?
Ангел сказал Ей в ответ: Дух Святой найдет на Тебя, и сила Всевышнего осенит Тебя; посему и рождаемое Святое наречется Сыном Божиим.
Вот и Елисавета, родственница Твоя, называемая неплодною, и она зачала сына в старости своей, и ей уже шестой месяц,
ибо у Бога не останется бессильным никакое слово.
Тогда Мария сказала: се, Раба Господня; да будет Мне по слову твоему. И отошел от Нее Ангел.
[Зач. 4.] Встав же Мария во дни сии, с поспешностью пошла в нагорную страну, в город Иудин,
и вошла в дом Захарии, и приветствовала Елисавету.
Когда Елисавета услышала приветствие Марии, взыграл младенец во чреве ее; и Елисавета исполнилась Святого Духа,
и воскликнула громким голосом, и сказала: благословенна Ты между женами, и благословен плод чрева Твоего!
И откуда это мне, что пришла Матерь Господа моего ко мне?
Ибо когда голос приветствия Твоего дошел до слуха моего, взыграл младенец радостно во чреве моем.
И блаженна Уверовавшая, потому что совершится сказанное Ей от Господа.
И сказала Мария: величит душа Моя Господа,
и возрадовался дух Мой о Боге, Спасителе Моем,
что призрел Он на смирение Рабы Своей, ибо отныне будут ублажать Меня все роды;
что сотворил Мне величие Сильный, и свято имя Его;
и милость Его в роды родов к боящимся Его;
явил силу мышцы Своей; рассеял надменных помышлениями се́рдца их;
низложил сильных с престолов, и вознес смиренных;
алчущих исполнил благ, и богатящихся отпустил ни с чем;
воспринял Израиля, отрока Своего, воспомянув милость,
ка́к говорил отцам нашим, к Аврааму и семени его до века.
Пребыла же Мария с нею около трех месяцев, и возвратилась в дом Свой.
Елисавете же настало время родить, и она родила сына.
И услышали соседи и родственники ее, что возвеличил Господь милость Свою над нею, и радовались с нею.
В восьмой день пришли обрезать младенца и хотели назвать его, по имени отца его, Захариею.
На это мать его сказала: нет, а назвать его Иоанном.
И сказали ей: никого нет в родстве твоем, кто назывался бы сим именем.
И спрашивали знаками у отца его, ка́к бы он хотел назвать его.
Он потребовал дощечку и написал: Иоанн имя ему. И все удивились.
И тотчас разрешились уста его и язык его, и он стал говорить, благословляя Бога.
И был страх на всех живущих вокруг них; и рассказывали обо всем этом по всей нагорной стране Иудейской.
Все слышавшие положили это на сердце своем и говорили: что́ будет младенец сей? И рука Господня была с ним.
И Захария, отец его, исполнился Святого Духа и пророчествовал, говоря:
благословен Господь Бог Израилев, что посетил народ Свой и сотворил избавление ему,
и воздвиг рог спасения нам в дому Давида, отрока Своего,
ка́к возвестил устами бывших от века святых пророков Своих,
что спасет нас от врагов наших и от руки всех ненавидящих нас;
сотворит милость с отцами нашими и помянет святой завет Свой,
клятву, которою клялся Он Аврааму, отцу нашему, дать нам,
небоязненно, по избавлении от руки врагов наших,
служить Ему в святости и правде пред Ним, во все дни жизни нашей.
И ты, младенец, наречешься пророком Всевышнего, ибо предыдешь пред лицом Господа приготовить пути Ему,
дать уразуметь народу Его спасение в прощении грехов их,
по благоутробному милосердию Бога нашего, которым посетил нас Восток свыше,
просветить сидящих во тьме и тени смертной, направить ноги наши на путь мира.
Младенец же возрастал и укреплялся духом, и был в пустынях до дня явления своего Израилю.
Сербский
Языки
- Добавить язык
- Церковнослав. (рус. дореф.)
- Церковнослав. (рус. гражд.)
- Рус. (Синод. с ударе́-ми)
- Рус. (еп. Кассиан)
- Рус. (Аверинцев)
- Рус. (К.П. Победоносцев)
- Arab (JAB)
- Arab (AVD)
- Azerbaijani
- Armenian
- Belarusian
- Bulgarian
- Chinese (simpl.)
- Croatian (S&D)
- Czech (Bible Kralicka [1613])
- English (NKJV)
- English (KJV)
- English (NRSV)
- Estonian
- Finnish (1992)
- French (LSG)
- Georgian (ancient)
- Georgian
- German (MLU, 1912)
- German (GNB)
- German (Elberfelder [2006])
- Greek (NT Byz)
- Greek (TGV)
- Greek (NA, 28)
- Hebrew NT by Delitzsch
- Icelandic
- Italian (CEI 1974)
- Italian
- Kazakh
- Kyrgyz
- Latin (Nova Vulgata)
- Latvian
- Maltese
- Norwegian (Bokmål [1930])
- Polish
- Romanian
- Portuguese
- Spanish (RVR 1995)
- Swedish (Folkbibeln)
- Syriac Bible
- Tajik
- Tatar
- Ukrainian (Homenko)
- Ukrainian (Ogienko)
- Uzbek
Будући да многи почеше описивати догађаје који се испунише међу нама,
Као што нам предаше који испрва сами видеше и слуге речи бише:
Намислих и ја, испитавши све од почетка, по реду писати теби, честити Теофиле,
Да познаш темељ оних речи којима си се научио.
У време Ирода цара јудејског беше неки свештеник од реда Авијиног, по имену Зарија, и жена његова од племена Ароновог, по имену Јелисавета.
А беху обоје праведни пред Богом, и живљаху у свему по заповестима и уредбама Господњим без мане.
И не имаху деце; јер Јелисавета беше нероткиња, и беху обоје већ стари.
И догоди се, кад он служаше по свом реду пред Богом,
Да по обичају свештенства дође на њега да изиђе у цркву Господњу да кади.
И све мноштво народа беше напољу и мољаше се Богу у време кађења.
А њему се показа анђео Господњи који стајаше с десне стране олтара кадионог.
И кад га виде Зарија уплаши се и страх нападе на њ.
А анђео рече му: Не бој се, Зарија; јер је услишена твоја молитва: и жена твоја Јелисавета родиће ти сина, и надени му име Јован.
И биће теби радост и весеље, и многи ће се обрадовати његовом рођењу.
Јер ће бити велики пред Богом, и неће пити вино ни сикер; и напуниће се Духа Светог још у утроби матере своје;
И многе ће синове Израиљеве обратити ка Господу Богу њиховом;
И он ће напред доћи пред Њим у духу и сили Илијиној да обрати срца отаца к деци и невернике к мудрости праведника, и да приправи Господу народ готов.
И рече Зарија анђелу: По чему ћу ја то познати? Јер сам стар и жена је моја временита.
И одговарајући анђео рече му: Ја сам Гаврило што стојим пред Богом, и послан сам да говорим с тобом и да ти јавим ову радост.
И ево, онемећеш и нећеш моћи говорити до оног дана док се то не збуде; јер ниси веровао мојим речима које ће се збити у своје време.
И народ чекаше Зарију, и чуђаху се што се забави у цркви.
А изишавши не могаше да им говори; и разумеше да му се нешто утворило у цркви; и он намигиваше им; и оста нем.
И кад се навршише дани његове службе отиде кући својој.
А после ових дана, затрудне Јелисавета жена његова, и кријаше се пет месеци говорећи:
Тако ми учини Господ у дане ове у које погледа на ме да ме избави од укора међу људима.
А у шести месец посла Бог анђела Гаврила у град галилејски по имену Назарет
К девојци испрошеној за мужа, по имену Јосифа из дома Давидовог; и девојци беше име Марија.
И ушавши к њој анђео рече: Радуј се, благодатна! Господ је с тобом, благословена си ти међу женама.
А она, видевши га, поплаши се од речи његове и помисли: Какав би ово био поздрав?
И рече јој анђео: Не бој се, Марија! Јер си нашла милост у Бога.
И ево затруднећеш, и родићеш Сина, и надени Му име Исус.
Он ће бити велики, и назваће се Син Највишега, и даће Му Господ Бог престо Давида оца Његовог;
И цароваће у дому Јаковљевом вавек, и царству Његовом неће бити краја.
А Марија рече анђелу: Како ће то бити кад ја не знам за мужа?
И одговарајући анђео рече јој: Дух Свети доћи ће на тебе, и сила Највишег осениће те; зато и оно што ће се родити биће свето, и назваће се Син Божји.
И ево Јелисавета, твоја тетка, и она затрудне сином у старости својој, и ово је шести месец њој, коју зову нероткињом.
Јер у Бога све је могуће што каже.
А Марија рече: Ево слушкиње Господње; нека ми буде по речи твојој. И анђео отиде од ње.
А Марија уставши оних дана, отиде брзо у горњу земљу, у град Јудин.
И уђе у кућу Заријину, и поздрави се с Јелисаветом.
И кад Јелисавета чу честитање Маријино, заигра дете у утроби њеној, и Јелисавета се напуни Духа Светог,
И повика здраво и рече: Благословена си ти међу женама, и благословен је плод утробе твоје.
И откуд мени ово да дође мати Господа мог к мени?
Јер гле, кад дође глас честитања твог у уши моје, заигра дете радосно у утроби мојој.
И благо оној која верова, јер ће се извршити шта јој каза Господ.
И рече Марија: Велича душа моја Господа;
И обрадова се дух мој Богу Спасу мом,
Што погледа на понижење слушкиње своје; јер гле, одсад ће ме звати блаженом сви нараштаји;
Што ми учини величину силни, и свето име Његово;
И милост је Његова од кољена на кољено онима који Га се боје.
Показа силу руком својом; разасу поносите у мислима срца њихових.
Збаци силне с престола, и подиже понижене.
Гладне напуни блага, и богате отпусти празне.
Прими Израиља, слугу свог, да се опомене милости.
Као што говори оцима нашим, Аврааму и семену његовом довека.
Марија пак седи с њом око три месеца, и врати се кући својој.
А Јелисавети дође време да роди, и роди сина.
И чуше њени суседи и родбина да је Господ показао велику милост своју на њој, и радоваху се с њом.
И у осми дан дођоше да обрежу дете, и хтеше да му надену име оца његовог, Зарија.
И одговарајући мати његова рече: Не, него да буде Јован.
И рекоше јој: Никога нема у родбини твојој да му је такво име.
И намигиваху оцу његовом како би он хтео да му надену име.
И заискавши дашчицу, написа говорећи: Јован му је име. И зачудише се сви.
И одмах му се отворише уста и језик његов и говораше хвалећи Бога.
И уђе страх у све суседе њихове; и по свој горњој Јудеји разгласи се сав овај догађај.
И сви који чуше метнуше у срце своје говорећи: Шта ће бити из овог детета? И рука Господња беше са њим.
И Зарија отац његов напуни се Духа Светог, и пророкова говорећи:
Благословен Господ Бог Јаковљев што походи и избави народ свој,
И подиже нам рог спасења у дому Давида слуге свог,
Као што говори устима светих пророка својих од века
Да ће нас избавити од наших непријатеља и из руку свих који мрзе на нас;
Учинити милост оцима нашим, и опоменути се светог завета свог,
Клетве којом се клео Аврааму оцу нашем да ће нам дати
Да се избавимо из руку непријатеља својих, и да му служимо без страха,
И у светости и у правди пред Њим док смо год живи.
И ти, дете, назваћеш се пророк Највишега; јер ћеш ићи напред пред лицем Господњим да Му приправиш пут;
Да даш разум спасења народу његовом за опроштење греха њихових,
По дубокој милости Бога нашег, по којој нас је походио исток с висине;
Да обасјаш оне који седе у тами и у сену смртном; да упутиш ноге наше на пут мира.
А дете растијаше и јачаше духом, и беше у пустињи дотле док се не показа Израиљу.