Скрыть
11:1
11:5
11:6
11:7
11:8
11:10
11:12
11:18
11:19
11:21
11:22
11:23
11:25
11:28
11:30
11:35
11:36
11:37
11:40
11:44
11:45
11:47
11:48
11:50
11:53
11:54
Церковнославянский (рус)
[Зач. 55.] И бы́сть внегда́ бы́ти Ему́ на мѣ́стѣ нѣ́ко­емъ моля́щуся, [и] я́ко преста́, рече́ нѣ́кiй от­ учени́къ Его́ къ Нему́: Го́споди, научи́ ны моли́тися, я́коже и Иоа́н­нъ научи́ ученики́ своя́.
Рече́ же и́мъ: егда́ мо́литеся, глаго́лите: О́тче на́шъ, и́же на небесѣ́хъ, да святи́т­ся и́мя Твое́: да прiи́детъ Ца́р­ст­вiе Твое́: да бу́детъ во́ля Твоя́, я́ко на небеси́, и на земли́:
хлѣ́бъ на́шъ насу́щный подава́й на́мъ на вся́къ де́нь:
и оста́ви на́мъ грѣхи́ на́шя, и́бо и са́ми оставля́емъ вся́кому должнику́ на́­шему: и не введи́ на́съ во искуше́нiе, но изба́ви на́съ от­ лука́ваго.
И рече́ къ ни́мъ: кто́ от­ ва́съ и́мать дру́га, и и́детъ къ нему́ въ полу́нощи, и рече́тъ ему́: дру́же, да́ждь ми́ взаи́мъ три́ хлѣ́бы:
поне́же дру́гъ прiи́де съ пу́ти ко мнѣ́, и не и́мамъ чесо́ предложи́ти ему́.
И то́й извну́трь от­вѣща́въ рече́тъ: не твори́ ми труды́: уже́ две́ри затворены́ су́ть, и дѣ́ти моя́ со мно́ю на ло́жи су́ть: [и] не могу́ воста́въ да́ти тебѣ́.
Глаго́лю же ва́мъ: а́ще и не да́стъ ему́ воста́въ, зане́ дру́гъ ему́ е́сть: но за безо́чь­ст­во его́, воста́въ да́стъ ему́, ели́ка тре́буетъ.
[Зач. 56.] И А́зъ ва́мъ глаго́лю: проси́те, и да́ст­ся ва́мъ: ищи́те, и обря́щете: толцы́те, и от­ве́рзет­ся ва́мъ:
вся́къ бо прося́й прiе́млетъ, и ищя́й обрѣта́етъ, и толку́щему от­ве́рзет­ся.
Кото́раго же ва́съ отца́ воспро́ситъ сы́нъ хлѣ́ба, еда́ ка́мень пода́стъ ему́? Или́ ры́бы, еда́ въ ры́бы мѣ́сто змiю́ пода́стъ ему́?
Или́ а́ще попро́ситъ яица́, еда́ пода́стъ ему́ ско́рпiю?
А́ще у́бо вы́ зли́ су́ще, умѣ́ете дая́нiя бла́га дая́ти ча́домъ ва́шымъ, ко́льми па́че Оте́цъ, и́же съ небесе́, да́стъ Ду́ха Свята́го прося́щымъ у Него́?
[Зач. 57.] И бѣ́ изгоня́ бѣ́са, и то́й бѣ́ нѣ́мъ: бы́сть же бѣ́су изше́дшу, проглаго́ла нѣмы́й: и диви́шася наро́ди.
Нѣ́цыи же от­ ни́хъ рѣ́ша: о веельзеву́лѣ кня́зи бѣсо́встѣмъ изго́нитъ бѣ́сы.
Друзі́и же искуша́юще, зна́менiя от­ Него́ иска́ху съ небесе́.
О́нъ же вѣ́дый помышле́нiя и́хъ, рече́ и́мъ: вся́ко ца́р­ст­во само́ въ себѣ́ раздѣля́яся, запустѣ́етъ: и до́мъ на до́мъ, па́даетъ.
А́ще же и сатана́ са́мъ въ себѣ́ раздѣли́ся, ка́ко ста́нетъ ца́р­ст­во его́, я́коже глаго́лете, о веельзеву́лѣ изгоня́щя Мя́ бѣ́сы.
А́ще же А́зъ о веельзеву́лѣ изгоню́ бѣ́сы, сы́нове ва́ши о ко́мъ изго́нятъ? Сего́ ра́ди ті́и бу́дутъ ва́мъ судiи́.
А́ще ли же о пе́рстѣ Бо́жiи изгоню́ бѣ́сы, у́бо пости́же на ва́съ Ца́р­ст­вiе Бо́жiе.
Егда́ крѣ́пкiй вооружи́вся храни́тъ сво́й дво́ръ, во смире́нiи {въ ми́рѣ} су́ть имѣ́нiя его́:
егда́ же крѣ́плѣй его́ наше́дъ побѣди́тъ его́, все́ ору́жiе его́ во́зметъ, на не́же упова́­ше, и коры́сть его́ раздае́тъ.
[Зач. 58.] И́же нѣ́сть со Мно́ю, на Мя́ е́сть: и и́же не собира́етъ со Мно́ю, расточа́етъ.
Егда́ [же] нечи́стый ду́хъ изы́детъ от­ человѣ́ка, прехо́дитъ сквоз­ѣ́ безво́дная мѣ́ста, ищя́ поко́я: и не обрѣта́я, глаго́летъ: воз­вращу́ся въ до́мъ мо́й, от­ню́дуже изыдо́хъ.
И при­­ше́дъ обря́щетъ и́ помете́нъ и укра́­шенъ:
тогда́ и́детъ и по́йметъ се́дмь други́хъ духо́въ го́ршихъ себе́, и в­ше́дше живу́тъ ту́: и быва́ютъ послѣ́дняя человѣ́ку тому́ го́рша пе́рвыхъ.
Бы́сть же егда́ глаго́лаше сiя́, воз­дви́гши нѣ́кая жена́ гла́съ от­ наро́да, рече́ Ему́: блаже́но чре́во носи́в­шее Тя́, и сосца́, я́же еси́ сса́лъ.
О́нъ же рече́: тѣ́мже у́бо блаже́ни слы́шащiи сло́во Бо́жiе и храня́щiи е́.
[Зач. 59.] Наро́домъ же собира́ющымся нача́тъ глаго́лати: ро́дъ се́й лука́въ е́сть: зна́менiя и́щетъ, и зна́менiе не да́ст­ся ему́, то́кмо зна́менiе Ио́ны проро́ка:
я́коже бо бы́сть Ио́на зна́менiе Ниневи́томъ, та́ко бу́детъ и Сы́нъ Человѣ́ческiй ро́ду сему́.
Цари́ца ю́жская воста́нетъ на су́дъ съ му́жи ро́да сего́, и осу́дитъ и́хъ: я́ко прiи́де от­ коне́цъ земли́ слы́шати прему́дрость Соломо́нову: и се́ мно́жае Соломо́на здѣ́.
Му́жiе Ниневи́тстiи воста́нутъ на су́дъ съ ро́домъ си́мъ, и осу́дятъ и́: я́ко покая́шася про́повѣдiю Ио́ниною: и се́ мно́жае Ио́ны здѣ́.
Никто́же [у́бо] свѣти́лника вже́гъ, въ скро́вѣ полага́етъ, ни подъ спу́домъ, но на свѣ́щницѣ, да входя́щiи свѣ́тъ ви́дятъ.
[Зач. 60.] Свѣти́лникъ тѣ́лу е́сть о́ко: егда́ у́бо о́ко твое́ про́сто бу́детъ, все́ тѣ́ло твое́ свѣ́тло бу́детъ: егда́ же лука́во бу́детъ, и тѣ́ло твое́ те́мно:
блюди́ у́бо, еда́ свѣ́тъ, и́же въ тебѣ́, тма́ е́сть.
А́ще бо тѣ́ло твое́ все́ свѣ́тло, не имы́й нѣ́кiя ча́сти те́мны, бу́детъ свѣ́тло все́, я́коже егда́ свѣти́лникъ блиста́нiемъ просвѣща́етъ тя́.
Егда́ же глаго́лаше, моля́ше Его́ фарисе́й нѣ́кiй, да обѣ́дуетъ у него́: в­ше́дъ же воз­леже́.
Фарисе́й же ви́дѣвъ диви́ся, я́ко не пре́жде крести́ся {не пе́рвѣе умы́ся} пре́жде обѣ́да.
Рече́ же Госпо́дь къ нему́: ны́нѣ вы́, фарисе́е, внѣ́шняя сткля́ницы и блю́да очища́ете, вну́трен­нее же ва́­ше по́лно грабле́нiя е́сть и лука́в­ст­ва.
Безу́мнiи, не И́же ли сотвори́ внѣ́шнее, и вну́трен­нее сотвори́лъ е́сть?
Оба́че от­ су́щихъ дади́те ми́лостыню: и се́ вся́ чи́ста ва́мъ бу́дутъ.
[Зач. 61.] Но го́ре ва́мъ фарисе́омъ, я́ко одеся́т­ст­вуете от­ мя́твы и пига́на и вся́каго зе́лiя, и мимохо́дите су́дъ и любо­́вь Бо́жiю: сiя́ подоба́­ше сотвори́ти, и о́нѣхъ не оставля́ти.
Го́ре ва́мъ фарисе́омъ, я́ко лю́бите предсѣда́нiя на со́нмищехъ и цѣлова́нiя на то́ржищихъ.
Го́ре ва́мъ, кни́жницы и фарисе́е лицемѣ́ри, я́ко есте́ я́ко гро́би невѣ́доми, и человѣ́цы ходя́щiи верху́ не вѣ́дятъ.
Отвѣща́въ же нѣ́кiй от­ зако́н­никъ рече́ Ему́: Учи́телю, сiя́ глаго́ля, и на́мъ досажда́еши.
О́нъ же рече́: и ва́мъ зако́н­никомъ го́ре, я́ко накла́даете на человѣ́ки бремена́ не удо́бь носи́ма, и са́ми еди́нѣмъ персто́мъ ва́шимъ не при­­каса́етеся бремене́мъ.
[Зач. 62.] Го́ре ва́мъ, я́ко зи́ждете гро́бы проро́къ, отцы́ же ва́ши изби́ша и́хъ.
У́бо свидѣ́тел­ст­вуете и соблаговоли́те дѣло́мъ оте́цъ ва́шихъ: я́ко ті́и у́бо изби́ша и́хъ, вы́ же зи́ждете и́хъ гро́бы.
Сего́ ра́ди и прему́дрость Бо́жiя рече́: послю́ въ ни́хъ {къ ни́мъ} проро́ки и апо́столы, и от­ ни́хъ убiю́тъ и изжену́тъ:
да взы́щет­ся кро́вь всѣ́хъ проро́къ, пролива́емая от­ сложе́нiя мíра, от­ ро́да сего́,
от­ кро́ве А́веля да́же до кро́ве Заха́рiи, поги́бшаго ме́жду олтаре́мъ и хра́момъ: е́й, глаго́лю ва́мъ, взы́щет­ся от­ ро́да сего́.
Го́ре ва́мъ зако́н­никомъ, я́ко взя́сте клю́чь разумѣ́нiя: са́ми не внидо́сте, и входя́щымъ воз­брани́сте.
Глаго́лющу же Ему́ сiя́ къ ни́мъ, нача́ша кни́жницы и фарисе́е бѣ́днѣ {зѣло́} гнѣ́ватися На́нь и преста́ти {вопроша́ти} Его́ о мно́зѣ,
ла́юще Его́ {навѣ́ту­ю­ще На́нь}, и́щуще улови́ти нѣ́что от­ у́стъ Его́, да На́нь воз­глаго́лютъ.
Синодальный
1 Как молиться? «Отче наш»; «просите, и дано будет вам». 14 Силою веельзевула или перстом Божиим? Сильнейший победит сильного. Выметенный дом. 27 Блаженны слышащие и соблюдающие. Знамение Ионы. «Больше Соломона». 33 Светильник тела; свет и тьма. 42 «Горе» фарисеям; законники, их ненависть к Иисусу Христу.
[Зач. 55.] Случилось, что когда Он в одном месте молился, и перестал, один из учеников Его сказал Ему: Господи! научи нас молиться, как и Иоанн научил учеников своих.
Он сказал им: когда мо́литесь, говорите: Отче наш, сущий на небесах! да святится имя Твое; да приидет Царствие Твое; да будет воля Твоя и на земле, как на небе;
хлеб наш насущный подавай нам на каждый день;
и прости нам грехи наши, ибо и мы прощаем всякому должнику нашему; и не введи нас в искушение, но избавь нас от лукавого.
И сказал им: положим, что кто-нибудь из вас, имея друга, придёт к нему в полночь и скажет ему: друг! дай мне взаймы три хлеба,
ибо друг мой с дороги зашел ко мне, и мне нечего предложить ему;
а тот изнутри скажет ему в ответ: не беспокой меня, двери уже заперты, и дети мои со мною на постели; не могу встать и дать тебе.
Если, говорю вам, он не встанет и не даст ему по дружбе с ним, то по неотступности его, встав, даст ему, сколько просит.
[Зач. 56.] И Я скажу вам: проси́те, и дано будет вам; ищите, и найдете; стучите, и отворят вам,
ибо всякий просящий получает, и ищущий находит, и стучащему отворят.
Какой из вас отец, когда сын попросит у него хлеба, подаст ему камень? или, когда попросит рыбы, подаст ему змею вместо рыбы?
Или, если попросит яйца, подаст ему скорпиона?
Итак, если вы, будучи злы, умеете даяния благие давать детям вашим, тем более Отец Небесный даст Духа Святого просящим у Него.
[Зач. 57.] Однажды изгнал Он беса, который был нем; и когда бес вышел, немой стал говорить; и народ удивился.
Некоторые же из них говорили: Он изгоняет бесов силою веельзевула, князя бесовского.
А другие, искушая, требовали от Него знамения с неба.
Но Он, зная помышления их, сказал им: всякое царство, разделившееся само в себе, опустеет, и дом, разделившийся сам в себе, падет;
если же и сатана разделится сам в себе, то ка́к устоит царство его? а вы говорите, что Я силою веельзевула изгоняю бесов;
и если Я силою веельзевула изгоняю бесов, то сыновья ваши чьею силою изгоняют их? Посему они будут вам судьями.
Если же Я перстом Божиим изгоняю бесов, то, конечно, достигло до вас Царствие Божие.
Когда сильный с оружием охраняет свой дом, тогда в безопасности его имение;
когда же сильнейший его нападет на него и победит его, тогда возьмет всё оружие его, на которое он надеялся, и разделит похищенное у него.
[Зач. 58.] Кто не со Мною, тот против Меня; и кто не собирает со Мною, тот расточает.
Когда нечистый дух выйдет из человека, то ходит по безводным местам, ища покоя, и, не находя, говорит: возвращусь в дом мой, откуда вышел;
и, придя, находит его выметенным и убранным;
тогда идет и берет с собою семь других духов, злейших себя, и, войдя, живут там, – и бывает для человека того последнее хуже первого.
Когда же Он говорил это, одна женщина, возвысив голос из народа, сказала Ему: блаженно чрево, носившее Тебя, и сосцы, Тебя питавшие!
А Он сказал: блаженны слышащие слово Божие и соблюдающие его.
[Зач. 59.] Когда же народ стал сходиться во множестве, Он начал говорить: род сей лукав, он ищет знамения, и знамение не дастся ему, кроме знамения Ионы пророка;
ибо ка́к Иона был знамением для Ниневитян, та́к будет и Сын Человеческий для рода сего.
Царица южная восстанет на суд с людьми рода сего и осудит их, ибо она приходила от пределов земли послушать мудрости Соломоновой; и вот, здесь больше Соломона.
Ниневитяне восстанут на суд с родом сим и осудят его, ибо они покаялись от проповеди Иониной, и вот, здесь больше Ионы.
Никто, зажегши свечу, не ставит ее в сокровенном месте, ни под сосудом, но на подсвечнике, чтобы входящие видели свет.
[Зач. 60.] Светильник тела есть око; итак, если око твое будет чисто, то и все тело твое будет светло; а если оно будет худо, то и тело твое будет темно.
Итак, смотри: свет, который в тебе, не есть ли тьма?
Если же тело твое всё светло и не имеет ни одной темной части, то будет светло всё та́к, как бы светильник освещал тебя сиянием.
Когда Он говорил это, один фарисей просил Его к себе обедать. Он пришел и возлег.
Фарисей же удивился, увидев, что Он не умыл рук перед обедом.
Но Господь сказал ему: ныне вы, фарисеи, внешность чаши и блюда очищаете, а внутренность ваша исполнена хищения и лукавства.
Неразумные! не Тот же ли, Кто сотворил внешнее, сотворил и внутреннее?
Подавайте лучше милостыню из того, что́ у вас есть, тогда всё будет у вас чисто.
[Зач. 61.] Но горе вам, фарисеям, что даете десятину с мяты, руты и всяких овощей, и нерадите о суде и любви Божией: сие надлежало делать, и того не оставлять.
Горе вам, фарисеям, что любите председания в синагогах и приветствия в народных собраниях.
Горе вам, книжники и фарисеи, лицемеры, что вы – как гробы скрытые, над которыми люди ходят и не знают того.
На это некто из законников сказал Ему: Учитель! говоря это, Ты и нас обижаешь.
Но Он сказал: и вам, законникам, горе, что налагаете на людей бремена неудобоносимые, а сами и одним перстом своим не дотрагиваетесь до них.
[Зач. 62.] Горе вам, что строите гробницы пророкам, которых избили отцы ваши:
сим вы свидетельствуете о делах отцов ваших и соглашаетесь с ними, ибо они избили пророков, а вы строите им гробницы.
Потому и премудрость Божия сказала: пошлю к ним пророков и апостолов, и из них одних убьют, а других изгонят,
да взыщется от рода сего кровь всех пророков, пролитая от создания мира,
от крови Авеля до крови Захарии, убитого между жертвенником и храмом. Ей, говорю вам, взыщется от рода сего.
Горе вам, законникам, что вы взяли ключ разумения: сами не вошли, и входящим воспрепятствовали.
Когда Он говорил им это, книжники и фарисеи начали сильно приступать к Нему, вынуждая у Него ответы на многое,
подыскиваясь под Него и стараясь уловить что-нибудь из уст Его, чтобы обвинить Его.
Киргизский
Ыйса бир жерде сыйынып жатты. Сыйынып бєткљндљн кийин, шакирттеринин бири Ага: «Тењир! Жакан љзєнєн шакирттерине єйрљткљндљй, бизге да сыйынууну єйрљтчє», – деди.
Ошондо Ыйса аларга мындай деди: «Силер мындай сыйынгыла: “Асмандагы Атабыз! Сенин ысымыњ ыйык тутулсун, Сенин Падышачылыгыњ келсин. Асмандагыдай эле, жерде да Сенин эркињ аткарылсын!
Кєндљлєк жашообузга керектєє ырыскыбызды кєн сайын бере кљр.
Бизге карыз болгондордун ар бирин кечиргенибиздей, биздин кєнљљлљрєбєздє да кечире кљр. Азгырылышыбызга жол бербе, бизди жамандыктан сакта!”»
Анан Ыйса аларга мындай деди: «Силердин арањардан бирљљнєн досу бар деп коёлу. Ал тєн ортосунда досуна барып: “Досум, мага карызга єч нан бере турчу.
Анткени алыстан досум келиптир, ага бере турган эч нерсем жок эле”, – десе,
ичкериден: “Менин тынчымды албачы, эшик бекитилєє, љзєм да, балдарым да жатып алдык. Тура да албайм, сага бир нерсе бере да албайм”, – деп жооп берет.
Силерге айтып коёюн, эгерде ал ага дос болгону єчєн ордунан туруп нан бербесе да, анын тажаткандыгынан улам туруп, канча сураса, ошончо берет.
Ошондуктан Менин силерге айтарым: Сурагыла, ошондо силерге берилет; издегиле, ошондо табасыњар; тыкылдаткыла, ошондо силерге эшик ачылат.
Анткени сураган адам алат, издеген адам табат, тыкылдаткан адамга эшик ачылат.
Арањардагы кандай ата баласы нан сураса, таш берсин? Же балык сураса, жылан берсин?
Же жумуртка сураса, чаян берсин?
Демек, силер жаман болуп туруп, балдарыњарга жакшы нерселерди бергенди билсењер, анда Асмандагы Атањар Љзєнљн сурагандарга Ыйык Рухту берери анык».
Бир кєнє Ыйса бир адамдан дудук жинди кууп чыгарды. Жин чыккандан кийин, дудук киши сєйлљй баштады. Эл буга тањ калды.
Кээ бирљљлљр: «Жиндерди Ал жиндердин башчысы Белзебулдун кєчє менен кууп чыгарат», – дешти.
Кээ бирљљлљр болсо Ыйсаны сынамакчы болуп, асмандан жышаан кљрсљтєшєн талап кылышты.
Бирок Ыйса алардын ойлорун билип, аларга мындай деди: «Ич ара бљлєнгљн падышачылык кулайт, ич ара бљлєнгљн єй-бєлљ бузулат.
Эгерде шайтан љзєнљ љзє каршы чыкса, анда анын падышачылыгы кантип турат? Силер болсо Мени: “Жиндерди Ал Белзебулдун кєчє менен кууп чыгарат”, – дейсињер.
Эгерде Мен жиндерди Белзебулдун кєчє менен кууп чыгарсам, анда силердин кишилерињер аларды кимдин кєчє менен кууп чыгарып жатышат? Ошондуктан силерди ошолор айыпташат.
Эгерде Мен жиндерди Кудайдын кєчє менен кууп чыгарып жатсам, анда силерге Кудайдын Падышачылыгы келди.
Кєчтєє адам љз єйєн курал-жарак менен кайтарып турса, анда анын мал-мєлкє коопсуз болот.
Эгерде андан кєчтєєрљљк адам ага кол салып, аны жењсе, анда ал анын таянган бєт курал-жарагын тартып алып, андан олжолоп алганын бљлєштєрљт.
Ким Мени менен болбосо, ал Мага каршы. Ким Мени менен жыйнабаса, ал чачат.
Жин адамдын ичинен чыккандан кийин тынчтык издеп, кургак жерлерди кыдырат. Таппай койгондон кийин, ал: “Кайсы єйдљн чыксам, ошол єйємљ кайтып барайын”, – дейт.
Кайтып келгенде, єйдєн шыпырылып, жыйналганын кљрљт.
Ошондо ал барып, љзєнљн да ашынган жети жинди ээрчитип келип, єйгљ кирип жашай баштайт. Ошондо ал адамдын кийинки абалы мурункусунан да жаман болот».
Ыйса бул сљздљрдє айтып жатканда, эл арасынан бир аял єнєн бийик чыгарып, Ага: «Сени курсагына кљтљргљн, Сени эмизген эне бактылуу!» – деди.
Ыйса болсо ага: «Кудай сљзєн угуп, аны аткаргандар бактылуу!» – деди.
Эл чогула баштаганда, Ыйса сєйлљй баштады: «Ушул муун – жаман муун. Бул муун жышаан талап кылып жатат, бирок ага Жунус пайгамбардын жышаанынан башка жышаан кљрсљтєлбљйт.
Анткени Нинеби эли єчєн Жунус пайгамбар жышаан болгондой, Адам Уулу да ушул муун єчєн жышаан болот.
Тєштєктєк падыша аял сот кєнєндљ ушул муундун кишилери менен бирге тирилип, аларды айыптайт. Анткени ал Сулаймандын накыл сљздљрєн угуш єчєн, алыс жерден келген. Бирок бул жерде Сулаймандан чоњ Бирљљ бар.
Нинебиликтер да сот кєнєндљ ушул муун менен бирге тирилип, аны айыптайт. Анткени алар Жунустун насаат сљзєн угуп, тобо кылышкан. Бирок бул жерде Жунустан чоњ Бирљљ бар.
Чыракты кєйгєзєп туруп, кљрєнбљс жерге, кљмкљрєлгљн идиштин астына койбойт. Тескерисинче, єйгљ киргендерге жарык берсин деп, аны чыракпаяга коёт.
Дененин чырагы – кљз. Эгерде кљзєњ таза болсо, анда бєт денењ жарык болот. Эгерде жаман болсо, анда денењ карањгы болот.
Ошондуктан карагын: сенин ичињдеги жарык карањгы эмеспи?
Эгерде денењдин эч бир жеринде карањгылык болбой, бардык жери жарык болсо, анда чырактын жарыгы сага жарык берген сыяктуу, бєт денењ жарык болот».
Ыйса бул сљздљрдє айтып бєткљндљ, бир фарисей Аны єйєнљ тєшкє тамакка чакырды. Ал келип, дасторконго отурду.
Ыйсанын тамак алдында кол жуу салтын аткарбаганын кљрєп, фарисей тањ калды.
Бирок Тењир ага мындай деди: «Силер, фарисейлер, табак менен чљйчљктєн сыртын тазалайсыњар. Ал эми ичињер талап-тоноочулук менен арамдыкка толгон.
Эй, акылсыздар, сыртын Ким жаратса, ичин да Ошол жараткан эмеспи?!
Андан кљрљ ичињерде эмне болсо, ошону кайыр берген сыяктуу берип салгыла, ошондо силердин бардык нерсењер таза болот.
Бирок силерге кайгы, фарисейлер! Анткени жалбыздан, адырашмандан жана ар кандай жемиштерден ондук бергенињер менен, Кудайдын соту менен сєйєєсєнљ кош кљњєлсєњљр. Муну аткарыш керек, бирок тигини да калтырбаш керек эле.
Фарисейлер, силерге кайгы! Анткени синагогалардын алдыњкы орундарында отурууну, эл жыйылган жерлерде алик алууну жакшы кљрљсєњљр.
Мыйзам окутуучулар менен фарисейлер, эки жєздєєлљр, силерге кайгы! Анткени силер билинбей калган мєрзљлљргљ окшошсуњар. Адамдар алардын мєрзљ экенин билбей, єстєнљн басып жєрєшљт».
Ошондо мыйзам окутуучулардын бири Ыйсага: «Устат, муну айтуу менен, Сен бизди да таарынтып жатасыњ», – деди.
Бирок Ал мындай деди: «Мыйзам окутуучулар, силерге да кайгы. Силер адамдарга кљтљрљ алгыс оор жєктљрдє жєктљйсєњљр, љзєњљр болсо колуњардын учун да тийгизип койбойсуњар.
Силерге кайгы, анткени ата-бабаларыњар љлтєргљн пайгамбарларга кємбљз тургузуп жатасыњар!
Ушул аркылуу силер ата-бабаларыњардын иштерин колдогонуњарды кєбљлљндєрєп, аларга кошулуп жатасыњар. Анткени алар пайгамбарларды љлтєрєштє, силер болсо аларга кємбљз тургузуп жатасыњар.
Ошондуктан Кудай Љзєнєн акылмандуулугу менен мындай деп айткан: “Мен аларга пайгамбарлар менен элчилерди жиберем, алардын айрымдарын љлтєрєшљт, айрымдарын кубалашат”.
Бардык пайгамбарлардын дєйнљ жаратылгандан бери тљгєлгљн каны,
Абылдын канынан баштап, курмандык чалынуучу жай менен ийбадаткананын ортосунда љлтєрєлгљн Захариянын канына чейин ушул муундан суралат. Ооба, силерге айтып коёюн, ушул муундан суралат.
Мыйзам окутуучулар, силерге кайгы! Анткени силер билимдин ачкычын алгансыњар, бирок ачып кирген жоксуњар, кире тургандарга да тоскоолдук кылдыњар».
Ыйса ушул сљздљрдє айтып, ошол жерден чыкканда, мыйзам окутуучулар менен фарисейлер Аны кысымга алып, дагы кљптљгљн суроолорго жооп берєєгљ мажбурлашты.
Ыйсаны айыпташ єчєн, Анын сљздљрєнљн кынтык издешти.
Now it came to pass, as He was praying in a certain place, when He ceased, that one of His disciples said to Him, «Lord, teach us to pray, as John also taught his disciples.»
So He said to them, «When you pray, say: Our Father in heaven, Hallowed be Your name. Your kingdom come. Your will be done On earth as it is in heaven.
Give us day by day our daily bread.
And forgive us our sins, For we also forgive everyone who is indebted to us. And do not lead us into temptation, But deliver us from the evil one.»
And He said to them, «Which of you shall have a friend, and go to him at midnight and say to him, «Friend, lend me three loaves;
for a friend of mine has come to me on his journey, and I have nothing to set before hiḿ;
and he will answer from within and say, «Do not trouble me; the door is now shut, and my children are with me in bed; I cannot rise and give to yoú?
I say to you, though he will not rise and give to him because he is his friend, yet because of his persistence he will rise and give him as many as he needs.
«So I say to you, ask, and it will be given to you; seek, and you will find; knock, and it will be opened to you.
For everyone who asks receives, and he who seeks finds, and to him who knocks it will be opened.
If a son asks for bread from any father among you, will he give him a stone? Or if he asks for a fish, will he give him a serpent instead of a fish?
Or if he asks for an egg, will he offer him a scorpion?
If you then, being evil, know how to give good gifts to your children, how much more will your heavenly Father give the Holy Spirit to those who ask Him!»
And He was casting out a demon, and it was mute. So it was, when the demon had gone out, that the mute spoke; and the multitudes marveled.
But some of them said, «He casts out demons by Beelzebub, the ruler of the demons.»
Others, testing Him, sought from Him a sign from heaven.
But He, knowing their thoughts, said to them: «Every kingdom divided against itself is brought to desolation, and a house divided against a house falls.
If Satan also is divided against himself, how will his kingdom stand? Because you say I cast out demons by Beelzebub.
And if I cast out demons by Beelzebub, by whom do your sons cast them out? Therefore they will be your judges.
But if I cast out demons with the finger of God, surely the kingdom of God has come upon you.
When a strong man, fully armed, guards his own palace, his goods are in peace.
But when a stronger than he comes upon him and overcomes him, he takes from him all his armor in which he trusted, and divides his spoils.
He who is not with Me is against Me, and he who does not gather with Me scatters.
«When an unclean spirit goes out of a man, he goes through dry places, seeking rest; and finding none, he says, «I will return to my house from which I came.́
And when he comes, he finds it swept and put in order.
Then he goes and takes with him seven other spirits more wicked than himself, and they enter and dwell there; and the last state of that man is worse than the first.»
And it happened, as He spoke these things, that a certain woman from the crowd raised her voice and said to Him, «Blessed is the womb that bore You, and the breasts which nursed You!»
But He said, «More than that, blessed are those who hear the word of God and keep it!»
And while the crowds were thickly gathered together, He began to say, «This is an evil generation. It seeks a sign, and no sign will be given to it except the sign of Jonah the prophet.
For as Jonah became a sign to the Ninevites, so also the Son of Man will be to this generation.
The queen of the South will rise up in the judgment with the men of this generation and condemn them, for she came from the ends of the earth to hear the wisdom of Solomon; and indeed a greater than Solomon is here.
The men of Nineveh will rise up in the judgment with this generation and condemn it, for they repented at the preaching of Jonah; and indeed a greater than Jonah is here.
«No one, when he has lit a lamp, puts it in a secret place or under a basket, but on a lampstand, that those who come in may see the light.
The lamp of the body is the eye. Therefore, when your eye is good, your whole body also is full of light. But when your eye is bad, your body also is full of darkness.
Therefore take heed that the light which is in you is not darkness.
If then your whole body is full of light, having no part dark, the whole body will be full of light, as when the bright shining of a lamp gives you light.»
And as He spoke, a certain Pharisee asked Him to dine with him. So He went in and sat down to eat.
When the Pharisee saw it, he marveled that He had not first washed before dinner.
Then the Lord said to him, «Now you Pharisees make the outside of the cup and dish clean, but your inward part is full of greed and wickedness.
Foolish ones! Did not He who made the outside make the inside also?
But rather give alms of such things as you have; then indeed all things are clean to you.
«But woe to you Pharisees! For you tithe mint and rue and all manner of herbs, and pass by justice and the love of God. These you ought to have done, without leaving the others undone.
Woe to you Pharisees! For you love the best seats in the synagogues and greetings in the marketplaces.
Woe to you, scribes and Pharisees, hypocrites! For you are like graves which are not seen, and the men who walk over them are not aware of them.»
Then one of the lawyers answered and said to Him, «Teacher, by saying these things You reproach us also.»
And He said, «Woe to you also, lawyers! For you load men with burdens hard to bear, and you yourselves do not touch the burdens with one of your fingers.
Woe to you! For you build the tombs of the prophets, and your fathers killed them.
In fact, you bear witness that you approve the deeds of your fathers; for they indeed killed them, and you build their tombs.
Therefore the wisdom of God also said, «I will send them prophets and apostles, and some of them they will kill and persecute,́
that the blood of all the prophets which was shed from the foundation of the world may be required of this generation,
from the blood of Abel to the blood of Zechariah who perished between the altar and the temple. Yes, I say to you, it shall be required of this generation.
«Woe to you lawyers! For you have taken away the key of knowledge. You did not enter in yourselves, and those who were entering in you hindered.»
And as He said these things to them, the scribes and the Pharisees began to assail Him vehemently, and to cross-examine Him about many things,
lying in wait for Him, and seeking to catch Him in something He might say, that they might accuse Him.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible