Скрыть
11:1
11:5
11:6
11:7
11:8
11:10
11:12
11:18
11:19
11:21
11:22
11:23
11:25
11:28
11:30
11:35
11:36
11:37
11:40
11:44
11:45
11:47
11:48
11:50
11:53
11:54
Церковнославянский (рус)
[Зач. 55.] И бы́сть внегда́ бы́ти Ему́ на мѣ́стѣ нѣ́ко­емъ моля́щуся, [и] я́ко преста́, рече́ нѣ́кiй от­ учени́къ Его́ къ Нему́: Го́споди, научи́ ны моли́тися, я́коже и Иоа́н­нъ научи́ ученики́ своя́.
Рече́ же и́мъ: егда́ мо́литеся, глаго́лите: О́тче на́шъ, и́же на небесѣ́хъ, да святи́т­ся и́мя Твое́: да прiи́детъ Ца́р­ст­вiе Твое́: да бу́детъ во́ля Твоя́, я́ко на небеси́, и на земли́:
хлѣ́бъ на́шъ насу́щный подава́й на́мъ на вся́къ де́нь:
и оста́ви на́мъ грѣхи́ на́шя, и́бо и са́ми оставля́емъ вся́кому должнику́ на́­шему: и не введи́ на́съ во искуше́нiе, но изба́ви на́съ от­ лука́ваго.
И рече́ къ ни́мъ: кто́ от­ ва́съ и́мать дру́га, и и́детъ къ нему́ въ полу́нощи, и рече́тъ ему́: дру́же, да́ждь ми́ взаи́мъ три́ хлѣ́бы:
поне́же дру́гъ прiи́де съ пу́ти ко мнѣ́, и не и́мамъ чесо́ предложи́ти ему́.
И то́й извну́трь от­вѣща́въ рече́тъ: не твори́ ми труды́: уже́ две́ри затворены́ су́ть, и дѣ́ти моя́ со мно́ю на ло́жи су́ть: [и] не могу́ воста́въ да́ти тебѣ́.
Глаго́лю же ва́мъ: а́ще и не да́стъ ему́ воста́въ, зане́ дру́гъ ему́ е́сть: но за безо́чь­ст­во его́, воста́въ да́стъ ему́, ели́ка тре́буетъ.
[Зач. 56.] И А́зъ ва́мъ глаго́лю: проси́те, и да́ст­ся ва́мъ: ищи́те, и обря́щете: толцы́те, и от­ве́рзет­ся ва́мъ:
вся́къ бо прося́й прiе́млетъ, и ищя́й обрѣта́етъ, и толку́щему от­ве́рзет­ся.
Кото́раго же ва́съ отца́ воспро́ситъ сы́нъ хлѣ́ба, еда́ ка́мень пода́стъ ему́? Или́ ры́бы, еда́ въ ры́бы мѣ́сто змiю́ пода́стъ ему́?
Или́ а́ще попро́ситъ яица́, еда́ пода́стъ ему́ ско́рпiю?
А́ще у́бо вы́ зли́ су́ще, умѣ́ете дая́нiя бла́га дая́ти ча́домъ ва́шымъ, ко́льми па́че Оте́цъ, и́же съ небесе́, да́стъ Ду́ха Свята́го прося́щымъ у Него́?
[Зач. 57.] И бѣ́ изгоня́ бѣ́са, и то́й бѣ́ нѣ́мъ: бы́сть же бѣ́су изше́дшу, проглаго́ла нѣмы́й: и диви́шася наро́ди.
Нѣ́цыи же от­ ни́хъ рѣ́ша: о веельзеву́лѣ кня́зи бѣсо́встѣмъ изго́нитъ бѣ́сы.
Друзі́и же искуша́юще, зна́менiя от­ Него́ иска́ху съ небесе́.
О́нъ же вѣ́дый помышле́нiя и́хъ, рече́ и́мъ: вся́ко ца́р­ст­во само́ въ себѣ́ раздѣля́яся, запустѣ́етъ: и до́мъ на до́мъ, па́даетъ.
А́ще же и сатана́ са́мъ въ себѣ́ раздѣли́ся, ка́ко ста́нетъ ца́р­ст­во его́, я́коже глаго́лете, о веельзеву́лѣ изгоня́щя Мя́ бѣ́сы.
А́ще же А́зъ о веельзеву́лѣ изгоню́ бѣ́сы, сы́нове ва́ши о ко́мъ изго́нятъ? Сего́ ра́ди ті́и бу́дутъ ва́мъ судiи́.
А́ще ли же о пе́рстѣ Бо́жiи изгоню́ бѣ́сы, у́бо пости́же на ва́съ Ца́р­ст­вiе Бо́жiе.
Егда́ крѣ́пкiй вооружи́вся храни́тъ сво́й дво́ръ, во смире́нiи {въ ми́рѣ} су́ть имѣ́нiя его́:
егда́ же крѣ́плѣй его́ наше́дъ побѣди́тъ его́, все́ ору́жiе его́ во́зметъ, на не́же упова́­ше, и коры́сть его́ раздае́тъ.
[Зач. 58.] И́же нѣ́сть со Мно́ю, на Мя́ е́сть: и и́же не собира́етъ со Мно́ю, расточа́етъ.
Егда́ [же] нечи́стый ду́хъ изы́детъ от­ человѣ́ка, прехо́дитъ сквоз­ѣ́ безво́дная мѣ́ста, ищя́ поко́я: и не обрѣта́я, глаго́летъ: воз­вращу́ся въ до́мъ мо́й, от­ню́дуже изыдо́хъ.
И при­­ше́дъ обря́щетъ и́ помете́нъ и укра́­шенъ:
тогда́ и́детъ и по́йметъ се́дмь други́хъ духо́въ го́ршихъ себе́, и в­ше́дше живу́тъ ту́: и быва́ютъ послѣ́дняя человѣ́ку тому́ го́рша пе́рвыхъ.
Бы́сть же егда́ глаго́лаше сiя́, воз­дви́гши нѣ́кая жена́ гла́съ от­ наро́да, рече́ Ему́: блаже́но чре́во носи́в­шее Тя́, и сосца́, я́же еси́ сса́лъ.
О́нъ же рече́: тѣ́мже у́бо блаже́ни слы́шащiи сло́во Бо́жiе и храня́щiи е́.
[Зач. 59.] Наро́домъ же собира́ющымся нача́тъ глаго́лати: ро́дъ се́й лука́въ е́сть: зна́менiя и́щетъ, и зна́менiе не да́ст­ся ему́, то́кмо зна́менiе Ио́ны проро́ка:
я́коже бо бы́сть Ио́на зна́менiе Ниневи́томъ, та́ко бу́детъ и Сы́нъ Человѣ́ческiй ро́ду сему́.
Цари́ца ю́жская воста́нетъ на су́дъ съ му́жи ро́да сего́, и осу́дитъ и́хъ: я́ко прiи́де от­ коне́цъ земли́ слы́шати прему́дрость Соломо́нову: и се́ мно́жае Соломо́на здѣ́.
Му́жiе Ниневи́тстiи воста́нутъ на су́дъ съ ро́домъ си́мъ, и осу́дятъ и́: я́ко покая́шася про́повѣдiю Ио́ниною: и се́ мно́жае Ио́ны здѣ́.
Никто́же [у́бо] свѣти́лника вже́гъ, въ скро́вѣ полага́етъ, ни подъ спу́домъ, но на свѣ́щницѣ, да входя́щiи свѣ́тъ ви́дятъ.
[Зач. 60.] Свѣти́лникъ тѣ́лу е́сть о́ко: егда́ у́бо о́ко твое́ про́сто бу́детъ, все́ тѣ́ло твое́ свѣ́тло бу́детъ: егда́ же лука́во бу́детъ, и тѣ́ло твое́ те́мно:
блюди́ у́бо, еда́ свѣ́тъ, и́же въ тебѣ́, тма́ е́сть.
А́ще бо тѣ́ло твое́ все́ свѣ́тло, не имы́й нѣ́кiя ча́сти те́мны, бу́детъ свѣ́тло все́, я́коже егда́ свѣти́лникъ блиста́нiемъ просвѣща́етъ тя́.
Егда́ же глаго́лаше, моля́ше Его́ фарисе́й нѣ́кiй, да обѣ́дуетъ у него́: в­ше́дъ же воз­леже́.
Фарисе́й же ви́дѣвъ диви́ся, я́ко не пре́жде крести́ся {не пе́рвѣе умы́ся} пре́жде обѣ́да.
Рече́ же Госпо́дь къ нему́: ны́нѣ вы́, фарисе́е, внѣ́шняя сткля́ницы и блю́да очища́ете, вну́трен­нее же ва́­ше по́лно грабле́нiя е́сть и лука́в­ст­ва.
Безу́мнiи, не И́же ли сотвори́ внѣ́шнее, и вну́трен­нее сотвори́лъ е́сть?
Оба́че от­ су́щихъ дади́те ми́лостыню: и се́ вся́ чи́ста ва́мъ бу́дутъ.
[Зач. 61.] Но го́ре ва́мъ фарисе́омъ, я́ко одеся́т­ст­вуете от­ мя́твы и пига́на и вся́каго зе́лiя, и мимохо́дите су́дъ и любо­́вь Бо́жiю: сiя́ подоба́­ше сотвори́ти, и о́нѣхъ не оставля́ти.
Го́ре ва́мъ фарисе́омъ, я́ко лю́бите предсѣда́нiя на со́нмищехъ и цѣлова́нiя на то́ржищихъ.
Го́ре ва́мъ, кни́жницы и фарисе́е лицемѣ́ри, я́ко есте́ я́ко гро́би невѣ́доми, и человѣ́цы ходя́щiи верху́ не вѣ́дятъ.
Отвѣща́въ же нѣ́кiй от­ зако́н­никъ рече́ Ему́: Учи́телю, сiя́ глаго́ля, и на́мъ досажда́еши.
О́нъ же рече́: и ва́мъ зако́н­никомъ го́ре, я́ко накла́даете на человѣ́ки бремена́ не удо́бь носи́ма, и са́ми еди́нѣмъ персто́мъ ва́шимъ не при­­каса́етеся бремене́мъ.
[Зач. 62.] Го́ре ва́мъ, я́ко зи́ждете гро́бы проро́къ, отцы́ же ва́ши изби́ша и́хъ.
У́бо свидѣ́тел­ст­вуете и соблаговоли́те дѣло́мъ оте́цъ ва́шихъ: я́ко ті́и у́бо изби́ша и́хъ, вы́ же зи́ждете и́хъ гро́бы.
Сего́ ра́ди и прему́дрость Бо́жiя рече́: послю́ въ ни́хъ {къ ни́мъ} проро́ки и апо́столы, и от­ ни́хъ убiю́тъ и изжену́тъ:
да взы́щет­ся кро́вь всѣ́хъ проро́къ, пролива́емая от­ сложе́нiя мíра, от­ ро́да сего́,
от­ кро́ве А́веля да́же до кро́ве Заха́рiи, поги́бшаго ме́жду олтаре́мъ и хра́момъ: е́й, глаго́лю ва́мъ, взы́щет­ся от­ ро́да сего́.
Го́ре ва́мъ зако́н­никомъ, я́ко взя́сте клю́чь разумѣ́нiя: са́ми не внидо́сте, и входя́щымъ воз­брани́сте.
Глаго́лющу же Ему́ сiя́ къ ни́мъ, нача́ша кни́жницы и фарисе́е бѣ́днѣ {зѣло́} гнѣ́ватися На́нь и преста́ти {вопроша́ти} Его́ о мно́зѣ,
ла́юще Его́ {навѣ́ту­ю­ще На́нь}, и́щуще улови́ти нѣ́что от­ у́стъ Его́, да На́нь воз­глаго́лютъ.
Латинский (Nova Vulgata)
Et factum est cum esset in loco quodam orans, ut cessa vit, dixit unus ex discipulis eius ad eum: «Domine, doce nos orare, sicut et Ioannes docuit discipulos suos».
Et ait illis: «Cum oratis, dicite: Pater, sanctificetur nomen tuum, adveniat regnum tuum;
panem nostrum cotidianum da nobis cotidie,
et dimitte nobis peccata nostra, si quidem et ipsi dimittimus omni debenti nobis, et ne nos inducas in tentationem».
Et ait ad illos: «Quis vestrum habebit amicum et ibit ad illum media nocte et dicet illi: "Amice, commoda mihi tres panes,
quoniam amicus meus venit de via ad me, et non habeo, quod ponam ante illum";
et ille de intus respondens dicat: "Noli mihi molestus esse; iam ostium clausum est, et pueri mei mecum sunt in cubili; non possum surgere et dare tibi".
Dico vobis: Et si non dabit illi surgens, eo quod amicus eius sit, propter improbitatem tamen eius surget et dabit illi, quotquot habet necessarios.
Et ego vobis dico: Petite, et dabitur vobis; quaerite, et invenietis; pulsate, et aperietur vobis.
Omnis enim qui petit, accipit; et, qui quaerit, invenit; et pulsanti aperietur.
Quem autem ex vobis patrem filius petierit piscem, numquid pro pisce serpentem dabit illi?
Aut si petierit ovum, numquid porriget illi scorpionem?
Si ergo vos, cum sitis mali, nostis dona bona dare filiis vestris, quanto magis Pater de caelo dabit Spiritum Sanctum petentibus se».
Et erat eiciens daemonium, et illud erat mutum; et factum est, cum daemonium exisset, locutus est mutus. Et admiratae sunt turbae;
quidam autem ex eis dixerunt: «In Beelzebul principe daemoniorum eicit daemonia».
Et alii tentantes signum de caelo quaerebant ab eo.
Ipse autem sciens cogitationes eorum dixit eis: «Omne regnum in seipsum divisum desolatur, et domus supra domum cadit.
Si autem et Satanas in seipsum divisus est, quomodo stabit regnum ipsius? Quia dicitis in Beelzebul eicere me daemonia.
Si autem ego in Beelzebul eicio daemonia, filii vestri in quo eiciunt? Ideo ipsi iudices vestri erunt.
Porro si in digito Dei eicio daemonia, profecto pervenit in vos regnum Dei.
Cum fortis armatus custodit atrium suum, in pace sunt ea, quae possidet;
si autem fortior illo superveniens vicerit eum, universa arma eius auferet, in quibus confidebat, et spolia eius distribuet.
Qui non est mecum, adversum me est; et, qui non colligit mecum, dispergit.
Cum immundus spiritus exierit de homine, perambulat per loca inaquosa quaerens requiem; et non inveniens dicit: "Revertar in domum meam unde exivi".
Et cum venerit, invenit scopis mundatam et exornatam.
Et tunc vadit et assumit septem alios spiritus nequiores se, et ingressi habitant ibi; et sunt novissima hominis illius peiora prioribus».
Factum est autem, cum haec diceret, extollens vocem quaedam mulier de turba dixit illi: «Beatus venter, qui te portavit, et ubera, quae suxisti!».
At ille dixit: «Quinimmo beati, qui audiunt verbum Dei et custodiunt!».
Turbis autem concurrentibus, coepit dicere: «Generatio haec generatio nequam est; signum quaerit, et signum non dabitur illi, nisi signum Ionae.
Nam sicut Ionas fuit signum Ninevitis, ita erit et Filius hominis generationi isti.
Regina austri surget in iudicio cum viris generationis huius et condemnabit illos, quia venit a finibus terrae audire sapientiam Salomonis, et ecce plus Salomone hic.
Viri Ninevitae surgent in iudicio cum generatione hac et condemnabunt illam, quia paenitentiam egerunt ad praedicationem Ionae, et ecce plus Iona hic.
Nemo lucernam accendit et in abscondito ponit neque sub modio sed supra candelabrum, ut, qui ingrediuntur, lumen videant.
Lucerna corporis est oculus tuus. Si oculus tuus fuerit simplex, totum corpus tuum lucidum erit; si autem nequam fuerit, etiam corpus tuum tenebrosum erit.
Vide ergo, ne lumen, quod in te est, tenebrae sint.
Si ergo corpus tuum totum lucidum fuerit non habens aliquam partem tenebrarum, erit lucidum totum, sicut quando lucerna in fulgore suo illuminat te».
Et cum loqueretur, rogavit illum quidam pharisaeus, ut pranderet apud se; et ingressus recubuit.
Pharisaeus autem videns miratus est quod non baptizatus esset ante prandium.
Et ait Dominus ad illum: «Nunc vos pharisaei, quod de foris est calicis et catini, mundatis; quod autem intus est vestrum, plenum est rapina et iniquitate.
Stulti! Nonne, qui fecit, quod de foris est, etiam id, quod de intus est, fecit?
Verumtamen, quae insunt, date eleemosynam; et ecce omnia munda sunt vobis.
Sed vae vobis pharisaeis, quia decimatis mentam et rutam et omne holus et praeteritis iudicium et caritatem Dei! Haec autem oportuit facere et illa non omittere.
Vae vobis pharisaeis, quia diligitis primam cathedram in synagogis et salutationes in foro!
Vae vobis, quia estis ut monumenta, quae non parent, et homines ambulantes supra nesciunt!».
Respondens autem quidam ex legis peritis ait illi: «Magister, haec dicens etiam nobis contumeliam facis».
At ille ait: «Et vobis legis peritis: Vae, quia oneratis homines oneribus, quae portari non possunt, et ipsi uno digito vestro non tangitis sarcinas!
Vae vobis, quia aedificatis monumenta prophetarum, patres autem vestri occiderunt illos!
Profecto testificamini et consentitis operibus patrum vestrorum, quoniam ipsi quidem eos occiderunt, vos autem aedificatis.
Propterea et sapientia Dei dixit: Mittam ad illos prophetas et apostolos, et ex illis occident et persequentur,
ut requiratur sanguis omnium prophetarum, qui effusus est a constitutione mundi, a generatione ista,
a sanguine Abel usque ad sanguinem Zachariae, qui periit inter altare et aedem. Ita dico vobis: Requiretur ab hac generatione.
Vae vobis legis peritis, quia tulistis clavem scientiae! Ipsi non introistis et eos, qui introibant, prohibuistis».
Cum autem inde exisset, coeperunt scribae et pharisaei graviter insistere et eum allicere in sermone de multis
insidiantes ei, ut caperent aliquid ex ore eius.
Узбекский
Исо бир жойда ибодат қилар эди. Ибодатни тамом қилгач, шогирдларидан бири Унга:- Раббий! Яҳё ўз шогирдларини ўргатганидек, бизни ҳам ибодат қилишга ўргат, – деди.
Исо уларга деди:- Ибодат қилаётганингизда шундай деб айтинглар:Эй, Отамиз!Сенинг муқаддас исминг улуғлансин.Сенинг Шоҳлигинг келсин.
Кундалик ризқимизни бериб тургин.
Гуноҳларимизни кечиргин, чунки биз ҳам ўзимизга қарздор бўлган ҳар бир кишини кечирамиз.Бизни васвасага дучор қилмагин.
Яна уларга деди: “Фараз қилайлик, орангизда бир кишининг дўсти бор. Ярим кечада дўсти унинг олдига келиб:- Дўстим, менга учта нон қарз бериб тур.
Менинг бир дўстим йўлдан ўтатуриб, ташриф буюрди, олдига қўядиган ҳеч нарсам йўқ, – дейди.
Униси ичкаридан жавоб бериб:- Мени безовта қилма. Эшик қулф, болаларим мен билан бир тўшакда ётишибди, энди ўрнимдан туриб сенга беролмайман, – дейдими?
Сизларга ростини айтсам: ўз дўсти бўлгани учун ҳам туриб унга бермаса-да, лекин унинг шилқимлиги туфайли у туриб, қанча сўраса, шунча беради.
Шундай қилиб, Мен сизга айтаман: сўраб туринглар, сизга берилади. Излаб туринглар, топасизлар. Тақиллатиб туринглар, эшик очилади.
Чунки ҳар бир сўраган олар, излаган топар, тақиллатганга эшик очилар.
Орангиздаги қайси бир ота, ўғли ундан нон сўраса, унга тош беради? Ёки балиқ сўраса, унга балиқ ўрнига илон беради?
Ёки тухум сўраса, унга чаён беради?
Шундай қилиб, сизлар ёвуз бўла туриб болаларингизга яхши ҳадялар бера билар экансиз, самодаги Ота эса Ундан сўраганларга Муқаддас Руҳни бериши янада шубҳасиздир”.
Бир куни Исо соқовдан жинни қувиб чиқарди. Жин чиққандан сўнг, соқов тилга кирди, халқ эса ҳайратда қолди.
Аммо ораларидан баъзилари: “У инс-жинслар бошлиғи иблиснинг кучи билангина жинларни қувиб чиқаряпти!” – дедилар.
Бошқалар эса Исони синаб кўрмоқчи бўлиб, осмондан далолат кўрсатишни Ундан талаб қилдилар.
Исо уларнинг қалб кечинмаларини билиб, деди: “Ўз ичидан бўлинган ҳар бир подшоҳлик нурайди, ўз ичидан бўлинган хонадон хароб бўлади.
Агар шайтон ҳам ўзаро бўлинган бўлса, унинг салтанати қандай тура олади? Сизлар бўлса, яна Мени иблис кучи билан жинларни қувиб чиқараётибди, дейсиз-а?
Агар Мен жинларни иблис кучи билан қувиб чиқараётган бўлсам, у ҳолда сизларнинг ўғилларингиз кимнинг кучи билан қувиб чиқаришади? Шу сабаб ҳам улар сизга ҳакам бўладилар.
Агар Мен Худо дасти ила жинларни қувиб чиқараётган эканман, бу Худо Шоҳлигининг сизга етиб келгани демак.
Агар кучли одам ўз уйини қурол-яроғи билан қўриқлаб турса, унинг мол-мулки бехатар бўлади.
Аммо ундан кучлироғи ҳужум қилиб уни енгса, у таянган барча қуролларини тортиб олади ва ўлжасини истаганга тақсимлаб беради.
Ким Мен билан бирга бўлмаса, Менга қаршидир. Ким Мен билан бирга йиғмаса, сочади.
Ёвуз руҳ инсондан чиққанидан кейин, роҳат излаб сувсиз ерларни айланиб юради ва топмагач: “Чиққан уйимга қайтиб бораман”, дейди.
Келгач эса, уйни супурилган ва йиғиштирилган ҳолда кўради.
Шунда бориб, ўзидан ҳам ёвузроқ бошқа еттита руҳни чақиради ва улар билан уйга кириб яшай бошлайди. У одамнинг кейинги ҳоли аввалгидан баттарроқ бўлар”.
Исо бу сўзларни айтаётганда, халқ орасидан бир аёл овозини баланд қилиб:- Сени асраган қорин, Сени эмизган кўкрак бахтлидир! – деб юборди.
Лекин Исо деди:- Аниқроғи, Худо каломини тинглаб уни бажо келтирганлар бахтлидир!
Кўпдан-кўп халойиқ йиғила бошлагач, Исо сўз очиб деди: “Бу насл ёмондир! Бу насл бир далил изламоқда, аммо Юнус пайғамбарнинг аломатидан бошқа унга далил берилмайди.
Юнус Ниневия аҳолиси учун қандай аломатли бўлган бўлса, Инсон Ўғли ҳам бу насл учун шундай аломатли бўлади.
Жануб маликаси қиёмат кунида бу насл одамлари билан бирга тирилиб, уларни маҳкум этади. Чунки у Сулаймоннинг ҳикматини тинглаш учун дунёнинг олис элидан келган. Ҳамда мана, Сулаймондан буюкроғи бу ердадир!
Ниневия одамлари қиёмат кунида бу насл билан бирга туриб, уни маҳкум этадилар. Чунки улар Юнуснинг ваъзи сабабли тазарру қилганлар. Ҳамда мана, Юнусдан буюкроғи бу ердадир!”
“Ҳеч ким шамни ёқиб, уни кўринмас ерга ёки челакнинг тагига қўймайди. Аксинча, кирганлар зиёни кўрсин, деб уни шамдонга қўяди.
Таннинг чироғи – кўз. Агар кўзинг тиниқ бўлса, бутун танинг ҳам нурли бўлар. Агарда кўзинг ёмон бўлса, танинг ҳам қоронғи бўлар.
Шунинг учун, ичингдаги нур қоронғи бўлмаслигига эътибор бер.
Агар танингда бирон қоронғи қисм бўлмай, ҳамма жойи нурланиб турса, шунда ёнар чироқ сени ёритгандек, бутун танинг ҳам ёрқин бўлар”.
Исо буларни гапириб турганда, бир фарзий Уни дастурхонга таклиф қилди. Исо унинг уйига кириб, овқатланишга ўтирди.
Исо овқатдан олдин қўлларини ювмаганини фарзий кўриб, ажабланди.
Раббимиз Исо унга деди: “Эй фарзийлар, сизлар пиёлаю товоқнинг сиртини тозалайсиз-у, аммо ичингиз талончилик ва ёвузликка тўлиб-тошади!
Ҳой бефаҳмлар! Сиртни яратган ични ҳам яратган эмасми?
Яхшиси, ўзингизда боридан хайр-садақа беринглар, шунда сизлар учун ҳамма нарса ҳалол бўлади.
Эй фарзийлар, ҳолингизга вой! Сизлар ялпиз, заъфарон ва ҳар хил сабзавотдан ушр берасиз-у, аммо ҳаққоният ва Худо севгисига бепарвосизлар! Буларнинг бирини бажара туриб, иккинчисини ҳам ташлаб қўймаслигингиз керак эди.
Эй фарзийлар, ҳолингизга вой! Сизлар ибодатхоналарда тўрда ўтириш ва халқ йиғинларида алик олишни яхши кўрасизлар.
Ҳолингизга вой, эй мунофиқ тафсирчилар ҳамда фарзийлар! Сизлар одамлар сезмай устидан босиб ўтган белгисиз қабрларга ўхшайсизлар”.
Шу маҳалда Таврот тафсирчиларидан бири сўзга чиқиб Исога: “Устоз, бу сўзларни айтиб, бизни ҳам ранжитдинг-ку”, – деди.
Исо эса айтди: “Эй тафсирчилар, сизларнинг ҳам ҳолингизга вой! Сиз кўтариб бўлмайдиган юкларни инсонларга юклайсиз-у, ўзларингиз эса у юкларга бармоғингизни ҳам тегизмайсизлар.
Ҳолингизга вой! Сизлар ота-боболарингиз ўлдирган пайғамбарларга мақбара қурасизлар.
Шу билан ота-боболарингизнинг қилмишларини тасдиқлаб, уларга ҳамфикрдек бўлмоқдасизлар. Улар-чи, пайғамбарларни ўлдиришганди, сизлар эса уларга мақбара қуриб юрибсизлар!
Шунинг учун ҳам Худо ўз ҳикматларида шундай деган: “Мен уларга пайғамбарлар ва расуллар юбораман. Улардан баъзиларини ўлдирадилар, баъзиларини эса қувғин қиладилар”.
-
Шу сабабли, дунё бино бўлгандан бери тўкилган барча пайғамбарлар қони, Ҳобилдан тортиб, қурбонгоҳ ила маъбад орасида ўлдирилган Закариёгача тўкилган барча қонлар шу наслнинг бўйнига тушади! Ҳа, сизларга яна айтаманки, бу қонлар шу наслдан талаб қилинади!
Эй тафсирчилар, маърифат калитини қўлга олганингиз учун ҳолингизга вой! Ўзларингиз-ку эшикдан кирганингиз йўқ, кирмоқчи бўлганларга эса тўсқинлик қилиб турибсизлар”.
Исо буларни энди айтиб тугатар экан, уламолар ва фарзийлар Уни қаттиқ сиқувга олдилар, кўплаб сўроқларга жавоб беришга мажбурладилар.
Унинг оғзидан Уни айбловчи бирон гап чиқишини пойлаб, Уни тузоққа тушириш пайида эдилар.
1 Как молиться? «Отче наш»; «просите, и дано будет вам». 14 Силою веельзевула или перстом Божиим? Сильнейший победит сильного. Выметенный дом. 27 Блаженны слышащие и соблюдающие. Знамение Ионы. «Больше Соломона». 33 Светильник тела; свет и тьма. 42 «Горе» фарисеям; законники, их ненависть к Иисусу Христу.
[Зач. 55.] Случилось, что когда Он в одном месте молился, и перестал, один из учеников Его сказал Ему: Господи! научи нас молиться, как и Иоанн научил учеников своих.
Он сказал им: когда мо́литесь, говорите: Отче наш, сущий на небесах! да святится имя Твое; да приидет Царствие Твое; да будет воля Твоя и на земле, как на небе;
хлеб наш насущный подавай нам на каждый день;
и прости нам грехи наши, ибо и мы прощаем всякому должнику нашему; и не введи нас в искушение, но избавь нас от лукавого.
И сказал им: положим, что кто-нибудь из вас, имея друга, придёт к нему в полночь и скажет ему: друг! дай мне взаймы три хлеба,
ибо друг мой с дороги зашел ко мне, и мне нечего предложить ему;
а тот изнутри скажет ему в ответ: не беспокой меня, двери уже заперты, и дети мои со мною на постели; не могу встать и дать тебе.
Если, говорю вам, он не встанет и не даст ему по дружбе с ним, то по неотступности его, встав, даст ему, сколько просит.
[Зач. 56.] И Я скажу вам: проси́те, и дано будет вам; ищите, и найдете; стучите, и отворят вам,
ибо всякий просящий получает, и ищущий находит, и стучащему отворят.
Какой из вас отец, когда сын попросит у него хлеба, подаст ему камень? или, когда попросит рыбы, подаст ему змею вместо рыбы?
Или, если попросит яйца, подаст ему скорпиона?
Итак, если вы, будучи злы, умеете даяния благие давать детям вашим, тем более Отец Небесный даст Духа Святого просящим у Него.
[Зач. 57.] Однажды изгнал Он беса, который был нем; и когда бес вышел, немой стал говорить; и народ удивился.
Некоторые же из них говорили: Он изгоняет бесов силою веельзевула, князя бесовского.
А другие, искушая, требовали от Него знамения с неба.
Но Он, зная помышления их, сказал им: всякое царство, разделившееся само в себе, опустеет, и дом, разделившийся сам в себе, падет;
если же и сатана разделится сам в себе, то ка́к устоит царство его? а вы говорите, что Я силою веельзевула изгоняю бесов;
и если Я силою веельзевула изгоняю бесов, то сыновья ваши чьею силою изгоняют их? Посему они будут вам судьями.
Если же Я перстом Божиим изгоняю бесов, то, конечно, достигло до вас Царствие Божие.
Когда сильный с оружием охраняет свой дом, тогда в безопасности его имение;
когда же сильнейший его нападет на него и победит его, тогда возьмет всё оружие его, на которое он надеялся, и разделит похищенное у него.
[Зач. 58.] Кто не со Мною, тот против Меня; и кто не собирает со Мною, тот расточает.
Когда нечистый дух выйдет из человека, то ходит по безводным местам, ища покоя, и, не находя, говорит: возвращусь в дом мой, откуда вышел;
и, придя, находит его выметенным и убранным;
тогда идет и берет с собою семь других духов, злейших себя, и, войдя, живут там, – и бывает для человека того последнее хуже первого.
Когда же Он говорил это, одна женщина, возвысив голос из народа, сказала Ему: блаженно чрево, носившее Тебя, и сосцы, Тебя питавшие!
А Он сказал: блаженны слышащие слово Божие и соблюдающие его.
[Зач. 59.] Когда же народ стал сходиться во множестве, Он начал говорить: род сей лукав, он ищет знамения, и знамение не дастся ему, кроме знамения Ионы пророка;
ибо ка́к Иона был знамением для Ниневитян, та́к будет и Сын Человеческий для рода сего.
Царица южная восстанет на суд с людьми рода сего и осудит их, ибо она приходила от пределов земли послушать мудрости Соломоновой; и вот, здесь больше Соломона.
Ниневитяне восстанут на суд с родом сим и осудят его, ибо они покаялись от проповеди Иониной, и вот, здесь больше Ионы.
Никто, зажегши свечу, не ставит ее в сокровенном месте, ни под сосудом, но на подсвечнике, чтобы входящие видели свет.
[Зач. 60.] Светильник тела есть око; итак, если око твое будет чисто, то и все тело твое будет светло; а если оно будет худо, то и тело твое будет темно.
Итак, смотри: свет, который в тебе, не есть ли тьма?
Если же тело твое всё светло и не имеет ни одной темной части, то будет светло всё та́к, как бы светильник освещал тебя сиянием.
Когда Он говорил это, один фарисей просил Его к себе обедать. Он пришел и возлег.
Фарисей же удивился, увидев, что Он не умыл рук перед обедом.
Но Господь сказал ему: ныне вы, фарисеи, внешность чаши и блюда очищаете, а внутренность ваша исполнена хищения и лукавства.
Неразумные! не Тот же ли, Кто сотворил внешнее, сотворил и внутреннее?
Подавайте лучше милостыню из того, что́ у вас есть, тогда всё будет у вас чисто.
[Зач. 61.] Но горе вам, фарисеям, что даете десятину с мяты, руты и всяких овощей, и нерадите о суде и любви Божией: сие надлежало делать, и того не оставлять.
Горе вам, фарисеям, что любите председания в синагогах и приветствия в народных собраниях.
Горе вам, книжники и фарисеи, лицемеры, что вы – как гробы скрытые, над которыми люди ходят и не знают того.
На это некто из законников сказал Ему: Учитель! говоря это, Ты и нас обижаешь.
Но Он сказал: и вам, законникам, горе, что налагаете на людей бремена неудобоносимые, а сами и одним перстом своим не дотрагиваетесь до них.
[Зач. 62.] Горе вам, что строите гробницы пророкам, которых избили отцы ваши:
сим вы свидетельствуете о делах отцов ваших и соглашаетесь с ними, ибо они избили пророков, а вы строите им гробницы.
Потому и премудрость Божия сказала: пошлю к ним пророков и апостолов, и из них одних убьют, а других изгонят,
да взыщется от рода сего кровь всех пророков, пролитая от создания мира,
от крови Авеля до крови Захарии, убитого между жертвенником и храмом. Ей, говорю вам, взыщется от рода сего.
Горе вам, законникам, что вы взяли ключ разумения: сами не вошли, и входящим воспрепятствовали.
Когда Он говорил им это, книжники и фарисеи начали сильно приступать к Нему, вынуждая у Него ответы на многое,
подыскиваясь под Него и стараясь уловить что-нибудь из уст Его, чтобы обвинить Его.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible