Ве́тхий Заве́т:
Быт.
Исх.
Лев.
Чис.
Втор.
Нав.
Суд.
Руф.
1Цар.
2Цар.
3Цар.
4Цар.
1Пар.
2Пар.
1Езд.
Неем.
2Езд.
Тов.
Иудиф.
Есф.
Иов.
Пс.
Прит.
Еккл.
Песн.
Прем.
Сир.
Ис.
Иер.
Плч.
ПослИер.
Вар.
Иез.
Дан.
Ос.
Иоил.
Ам.
Авд.
Ион.
Мих.
Наум.
Авв.
Соф.
Аг.
Зах.
Мал.
1Мак.
2Мак.
3Мак.
3Езд.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Скрыть
12:3
12:5
12:12
12:13
12:14
12:16
12:17
12:18
12:23
12:24
см.:Пс.103:27-28;
12:25
12:26
12:27
12:28
12:29
12:30
12:32
12:34
12:36
12:37
12:38
12:40
12:41
12:43
12:44
12:45
12:46
12:48
12:49
12:52
12:55
12:56
12:57
12:59
О ни́хже {между́ тѣ́мъ} собра́вшымся тма́мъ наро́да, я́ко попира́ти дру́гъ дру́га, нача́тъ глаго́лати ученико́мъ Свои́мъ пе́рвѣе: внемли́те себѣ́ от ква́са фарисе́йска, е́же е́сть лицемѣ́рiе.
[Зач. 63.] Ничто́же бо покрове́но е́сть, е́же не откры́ется, и та́йно, е́же не уразумѣ́ется:
зане́, ели́ка во тмѣ́ рѣ́сте, во свѣ́тѣ услы́шатся: и е́же ко у́ху глаго́ласте во хра́мѣхъ, проповѣ́стся на кро́вѣхъ.
Глаго́лю же ва́мъ друго́мъ Свои́мъ: не убо́йтеся от убива́ющихъ тѣ́ло и пото́мъ не мо́гущихъ ли́шше что́ сотвори́ти:
сказу́ю же ва́мъ, кого́ убо́йтеся: убо́йтеся иму́щаго вла́сть по убiе́нiи воврещи́ въ де́брь о́гненную: е́й, глаго́лю ва́мъ, того́ убо́йтеся.
Не пя́ть ли пти́цъ цѣни́тся пѣ́нязема двѣма́, и ни еди́на от ни́хъ нѣ́сть забве́на предъ Бо́гомъ.
Но и вла́си главы́ ва́шея вси́ изочте́ни су́ть. Не убо́йтеся у́бо: мно́зѣхъ пти́цъ у́нши есте́ вы́.
[Зач. 64.] Глаго́лю же ва́мъ: вся́къ, и́же а́ще исповѣ́сть Мя́ предъ человѣ́ки, и Сы́нъ Человѣ́ческiй исповѣ́сть его́ предъ А́нгелы Бо́жiими:
а отвергі́йся Мене́ предъ человѣ́ки, отве́рженъ бу́детъ предъ А́нгелы Бо́жiими.
И вся́къ и́же рече́тъ сло́во на Сы́на Человѣ́ческаго, оста́вится ему́: а на Свята́го Ду́ха хули́вшему не оста́вится.
Егда́ же приведу́тъ вы́ на собо́рища и вла́сти и влады́чества, не пецы́теся, ка́ко или́ что́ отвѣща́ете, или́ что́ рече́те:
Святы́й бо Ду́хъ научи́тъ вы́ въ то́й ча́съ, я́же подоба́етъ рещи́.
[Зач. 65.] Рече́ же Ему́ нѣ́кiй от наро́да: Учи́телю, рцы́ бра́ту моему́ раздѣли́ти со мно́ю достоя́нiе.
О́нъ же рече́ ему́: человѣ́че, кто́ Мя́ поста́ви судiю́ или́ дѣли́теля надъ ва́ми?
Рече́ же къ ни́мъ: блюди́те и храни́теся от лихои́мства: я́ко не от избы́тка {внегда́ избы́точествовати} кому́ живо́тъ его́ е́сть от имѣ́нiя его́.
[Зач. 66.] Рече́ же при́тчу къ ни́мъ, глаго́ля: человѣ́ку нѣ́коему бога́ту угобзи́ся ни́ва:
и мы́сляше въ себѣ́, глаго́ля: что́ сотворю́, я́ко не и́мамъ гдѣ́ собра́ти плодо́въ мои́хъ?
И рече́: се́ сотворю́: разорю́ жи́тницы моя́, и бо́лшыя сози́жду, и соберу́ ту́ вся́ жи́та моя́ и блага́я моя́:
и реку́ души́ мое́й: душе́, и́маши мно́га бла́га, лежа́ща на лѣ́та мно́га: почива́й, я́ждь, пі́й, весели́ся.
Рече́ же ему́ Бо́гъ: безу́мне, въ сiю́ но́щь ду́шу твою́ истя́жутъ от тебе́: а я́же угото́валъ еси́, кому́ бу́дутъ?
Та́ко собира́яй себѣ́, а не въ Бо́га богатѣ́я.
Рече́ же ко ученико́мъ Свои́мъ: сего́ ра́ди глаго́лю ва́мъ: не пецы́теся душе́ю ва́шею, что́ я́сте: ни тѣ́ломъ, во что́ облече́теся:
душа́ бо́лши е́сть пи́щи, и тѣ́ло оде́жды.
Смотри́те вра́нъ, я́ко не сѣ́ютъ, ни жну́тъ: и́мже нѣ́сть сокро́вища, ни жи́тницы, и Бо́гъ пита́етъ и́хъ: ко́льми па́че вы́ есте́ лу́чши пти́цъ?
Кто́ же от ва́съ пекі́йся мо́жетъ приложи́ти во́зрасту своему́ ла́коть еди́нъ?
А́ще у́бо ни ма́ла чесо́ мо́жете, что́ о про́чихъ пече́теся?
Смотри́те кри́ны, ка́ко расту́тъ: не тружда́ются, ни пряду́тъ: глаго́лю же ва́мъ, я́ко ни Соломо́нъ во все́й сла́вѣ свое́й облече́ся, я́ко еди́нъ от си́хъ.
А́ще же траву́, на селѣ́ дне́сь су́щу и у́трѣ въ пе́щь вме́щему, Бо́гъ та́ко одѣва́етъ: ко́льми па́че ва́съ, маловѣ́ри?
И вы́ не ищи́те, что́ я́сте, или́ что́ пiе́те: и не возноси́теся:
всѣ́хъ бо си́хъ язы́цы мíра сего́ и́щутъ: ва́шъ же Оте́цъ вѣ́сть, я́ко тре́буете си́хъ.
Оба́че ищи́те Ца́рствiя Бо́жiя, и сiя́ вся́ приложа́тся ва́мъ.
[Зач. 67.] Не бо́йся, ма́лое ста́до: я́ко благоизво́ли Оте́цъ ва́шъ да́ти ва́мъ Ца́рство.
Продади́те имѣ́нiя ва́ша и дади́те ми́лостыню. Сотвори́те себѣ́ влага́лища неветша́юща, сокро́вище неоскудѣ́емо на небесѣ́хъ, идѣ́же та́ть не приближа́ется, ни мо́ль растлѣва́етъ.
Идѣ́же бо сокро́вище ва́ше, ту́ и се́рдце ва́ше бу́детъ.
Да бу́дутъ чре́сла ва́ша препоя́сана, и свѣти́лницы горя́щiи:
и вы́ подо́бни человѣ́комъ ча́ющымъ го́спода своего́, когда́ возврати́тся от бра́ка, да прише́дшу и толкну́вшу, а́бiе отве́рзутъ ему́.
Блаже́ни раби́ ті́и, и́хже прише́дъ госпо́дь обря́щетъ бдя́щихъ: ами́нь глаго́лю ва́мъ, я́ко препоя́шется и поса́дитъ и́хъ, и мину́въ {приступи́въ} послу́житъ и́мъ.
И а́ще прiи́детъ во втору́ю стра́жу, и въ тре́тiю стра́жу прiи́детъ, и обря́щетъ [и́хъ] та́ко, блаже́ни су́ть раби́ ті́и.
Се́ же вѣ́дите, я́ко а́ще бы вѣ́далъ господи́нъ хра́мины, въ кі́й ча́съ та́ть прiи́детъ, бдѣ́лъ у́бо бы, и не бы́ да́лъ подкопа́ти до́му своего́.
И вы́ у́бо бу́дите гото́ви: я́ко, въ о́нъ же ча́съ не мни́те, Сы́нъ Человѣ́ческiй прiи́детъ.
Рече́ же Ему́ Пе́тръ: Го́споди, къ на́мъ ли при́тчу сiю́ глаго́леши, или́ ко всѣ́мъ?
Рече́ же Госпо́дь: [Зач. 68.] кто́ у́бо е́сть вѣ́рный строи́тель и му́дрый, его́же поста́витъ госпо́дь надъ че́лядiю свое́ю, дая́ти во вре́мя житомѣ́рiе?
Блаже́нъ ра́бъ то́й, его́же прише́дъ госпо́дь его́ обря́щетъ творя́ща та́ко:
вои́стинну глаго́лю ва́мъ, я́ко надъ всѣ́мъ имѣ́нiемъ свои́мъ поста́витъ его́.
А́ще же рече́тъ ра́бъ то́й въ се́рдцы свое́мъ: косни́тъ господи́нъ мо́й прiити́: и начне́тъ би́ти рабы́ и рабы́ни, я́сти же и пи́ти и упива́тися:
прiи́детъ господи́нъ раба́ того́ въ де́нь, въ о́нъ же не ча́етъ, и въ ча́съ, въ о́нъ же не вѣ́сть: и расте́шетъ его́, и ча́сть его́ съ невѣ́рными положи́тъ.
То́й же ра́бъ вѣ́дѣвый во́лю господи́на своего́, и не угото́вавъ, ни сотвори́въ по во́ли его́, бiе́нъ бу́детъ мно́го:
невѣ́дѣвый же, сотвори́въ же досто́йная ра́намъ, бiе́нъ бу́детъ ма́ло. [Зач. 69.] Вся́кому же, ему́же дано́ бу́детъ мно́го, мно́го взы́щется от него́: и ему́же преда́ша мно́жайше, мно́жайше про́сятъ {истя́жутъ} от него́.
Огня́ прiидо́хъ воврещи́ на зе́млю, и что́ хощу́, а́ще уже́ возгорѣ́ся?
Креще́нiемъ же и́мамъ крести́тися, и ка́ко удержу́ся, до́ндеже сконча́ются?
Мните́ ли, я́ко ми́ръ прiидо́хъ да́ти на зе́млю? Ни́, глаго́лю ва́мъ, но раздѣле́нiе.
Бу́дутъ бо отсе́лѣ пя́ть во еди́номъ дому́ раздѣле́ни, трiе́ на два́, и два́ на три́:
раздѣли́тся оте́цъ на сы́на, и сы́нъ на отца́: ма́ти на дще́рь, и дщи́ на ма́терь: свекры́ на невѣ́сту свою́, и невѣ́ста на свекро́вь свою́.
Глаго́лаше же и наро́домъ: егда́ у́зрите о́блакъ восходя́щь от за́пада, а́бiе глаго́лете: ту́ча гряде́тъ: и быва́етъ та́ко.
И егда́ ю́гъ вѣ́ющь, глаго́лете: зно́й бу́детъ: и быва́етъ.
Лицемѣ́ри, лице́ не́бу и земли́ вѣ́сте искуша́ти: вре́мене же сего́ ка́ко не искуша́ете?
Что́ же и о себѣ́ не су́дите пра́ведное?
Егда́ бо гряде́ши съ сопе́рникомъ твои́мъ ко кня́зю, на пути́ да́ждь дѣ́ланiе {потщи́ся} избы́ти от него́: да не ка́ко привлече́тъ тебе́ къ судiи́, и судiя́ тя́ преда́стъ слузѣ́, и слуга́ всади́тъ тя́ въ темни́цу:
глаго́лю тебѣ́: не изы́деши отту́ду, до́ндеже и послѣ́днюю мѣ́дницу возда́си.
ἐν οἷς ἐπισυναχθεισῶν τῶν μυριάδων τοῦ ὄχλου ὥστε καταπατεῖν ἀλλήλους ἤρξατο λέγειν πρὸς τοὺς μαθητὰς αὐτοῦ πρῶτον προσέχετε ἑαυτοῖς ἀπὸ τῆς ζύμης ἥτις ἐστὶν ὑπόκρισις τῶν Φαρισαίων
οὐδὲν δὲ συγκεκαλυμμένον ἐστὶν ὃ οὐκ ἀποκαλυφθήσεται καὶ κρυπτὸν ὃ οὐ γνωσθήσεται
ἀνθ᾿ ὧν ὅσα ἐν τῇ σκοτίᾳ εἴπατε ἐν τῷ φωτὶ ἀκουσθήσεται καὶ ὃ πρὸς τὸ οὖς ἐλαλήσατε ἐν τοῖς ταμείοις κηρυχθήσεται ἐπὶ τῶν δωμάτων
λέγω δὲ ὑμῖν τοῖς φίλοις μου μὴ φοβηθῆτε ἀπὸ τῶν ἀποκτεινόντων τὸ σῶμα καὶ μετὰ ταῦτα μὴ ἐχόντων περισσότερόν τι ποιῆσαι
ὑποδείξω δὲ ὑμῖν τίνα φοβηθῆτε φοβήθητε τὸν μετὰ τὸ ἀποκτεῖναι ἔχοντα ἐξουσίαν ἐμβαλεῖν εἰς τὴν γέενναν ναί λέγω ὑμῖν τοῦτον φοβήθητε
οὐχὶ πέντε στρουθία πωλοῦνται ἀσσαρίων δύο καὶ ἓν ἐξ αὐτῶν οὐκ ἔστιν ἐπιλελησμένον ἐνώπιον τοῦ θεοῦ
ἀλλὰ καὶ αἱ τρίχες τῆς κεφαλῆς ὑμῶν πᾶσαι ἠρίθμηνται μὴ φοβεῖσθε πολλῶν στρουθίων διαφέρετε
λέγω δὲ ὑμῖν πᾶς ὃς ἂν ὁμολογήσῃ ἐν ἐμοὶ ἔμπροσθεν τῶν ἀνθρώπων καὶ ὁ υἱὸς τοῦ ἀνθρώπου ὁμολογήσει ἐν αὐτῷ ἔμπροσθεν τῶν ἀγγέλων τοῦ θεοῦ
ὁ δὲ ἀρνησάμενός με ἐνώπιον τῶν ἀνθρώπων ἀπαρνηθήσεται ἐνώπιον τῶν ἀγγέλων τοῦ θεοῦ
καὶ πᾶς ὃς ἐρεῖ λόγον εἰς τὸν υἱὸν τοῦ ἀνθρώπου ἀφεθήσεται αὐτῷ τῷ δὲ εἰς τὸ ἅγιον πνεῦμα βλασφημήσαντι οὐκ ἀφεθήσεται
ὅταν δὲ εἰσφέρωσιν ὑμᾶς ἐπὶ τὰς συναγωγὰς καὶ τὰς ἀρχὰς καὶ τὰς ἐξουσίας μὴ μεριμνήσητε πῶς ἢ τί ἀπολογήσησθε ἢ τί εἴπητε
τὸ γὰρ ἅγιον πνεῦμα διδάξει ὑμᾶς ἐν αὐτῇ τῇ ὥρᾳ ἃ δεῖ εἰπεῖν
εἶπεν δέ τις ἐκ τοῦ ὄχλου αὐτῷ διδάσκαλε εἰπὲ τῷ ἀδελφῷ μου μερίσασθαι μετ᾿ ἐμοῦ τὴν κληρονομίαν
ὁ δὲ εἶπεν αὐτῷ ἄνθρωπε τίς με κατέστησεν κριτὴν ἢ μεριστὴν ἐφ᾿ ὑμᾶς
εἶπεν δὲ πρὸς αὐτούς ὁρᾶτε καὶ φυλάσσεσθε ἀπὸ πάσης πλεονεξίας ὅτι οὐκ ἐν τῷ περισσεύειν τινὶ ἡ ζωὴ αὐτοῦ ἐστιν ἐκ τῶν ὑπαρχόντων αὐτῷ
εἶπεν δὲ παραβολὴν πρὸς αὐτοὺς λέγων ἀνθρώπου τινὸς πλουσίου εὐφόρησεν ἡ χώρα
καὶ διελογίζετο ἐν ἑαυτῷ λέγων τί ποιήσω ὅτι οὐκ ἔχω ποῦ συνάξω τοὺς καρπούς μου
καὶ εἶπεν τοῦτο ποιήσω καθελῶ μου τὰς ἀποθήκας καὶ μείζονας οἰκοδομήσω καὶ συνάξω ἐκεῖ πάντα τὸν σῖτον καὶ τὰ ἀγαθά μου
καὶ ἐρῶ τῇ ψυχῇ μου ψυχή ἔχεις πολλὰ ἀγαθὰ κείμενα εἰς ἔτη πολλά ἀναπαύου φάγε πίε εὐφραίνου
εἶπεν δὲ αὐτῷ ὁ θεός ἄφρων ταύτῃ τῇ νυκτὶ τὴν ψυχήν σου ἀπαιτοῦσιν ἀπὸ σοῦ ἃ δὲ ἡτοίμασας τίνι ἔσται
οὕτως ὁ θησαυρίζων ἑαυτῷ καὶ μὴ εἰς θεὸν πλουτῶν
εἶπεν δὲ πρὸς τοὺς μαθητάς αὐτοῦ διὰ τοῦτο λέγω ὑμῖν μὴ μεριμνᾶτε τῇ ψυχῇ τί φάγητε μηδὲ τῷ σώματι τί ἐνδύσησθε
ἡ γὰρ ψυχὴ πλεῖόν ἐστιν τῆς τροφῆς καὶ τὸ σῶμα τοῦ ἐνδύματος
κατανοήσατε τοὺς κόρακας ὅτι οὐ σπείρουσιν οὐδὲ θερίζουσιν οἷς οὐκ ἔστιν ταμεῖον οὐδὲ ἀποθήκη καὶ ὁ θεὸς τρέφει αὐτούς πόσῳ μᾶλλον ὑμεῖς διαφέρετε τῶν πετεινῶν
τίς δὲ ἐξ ὑμῶν μεριμνῶν δύναται ἐπὶ τὴν ἡλικίαν αὐτοῦ προσθεῖναι πῆχυν
εἰ οὖν οὐδὲ ἐλάχιστον δύνασθε τί περὶ τῶν λοιπῶν μεριμνᾶτε
κατανοήσατε τὰ κρίνα πῶς αὐξάνει οὐ κοπιᾷ οὐδὲ νήθει λέγω δὲ ὑμῖν οὐδὲ Σολομὼν ἐν πάσῃ τῇ δόξῃ αὐτοῦ περιεβάλετο ὡς ἓν τούτων
εἰ δὲ ἐν ἀγρῷ τὸν χόρτον ὄντα σήμερον καὶ αὔριον εἰς κλίβανον βαλλόμενον ὁ θεὸς οὕτως ἀμφιέζει πόσῳ μᾶλλον ὑμᾶς ὀλιγόπιστοι
καὶ ὑμεῖς μὴ ζητεῖτε τί φάγητε καὶ τί πίητε καὶ μὴ μετεωρίζεσθε
ταῦτα γὰρ πάντα τὰ ἔθνη τοῦ κόσμου ἐπιζητοῦσιν ὑμῶν δὲ ὁ πατὴρ οἶδεν ὅτι χρῄζετε τούτων
πλὴν ζητεῖτε τὴν βασιλείαν αὐτοῦ καὶ ταῦτα προστεθήσεται ὑμῖν
μὴ φοβοῦ τὸ μικρὸν ποίμνιον ὅτι εὐδόκησεν ὁ πατὴρ ὑμῶν δοῦναι ὑμῖν τὴν βασιλείαν
πωλήσατε τὰ ὑπάρχοντα ὑμῶν καὶ δότε ἐλεημοσύνην ποιήσατε ἑαυτοῖς βαλλάντια μὴ παλαιούμενα θησαυρὸν ἀνέκλειπτον ἐν τοῖς οὐρανοῖς ὅπου κλέπτης οὐκ ἐγγίζει οὐδὲ σὴς διαφθείρει
ὅπου γάρ ἐστιν ὁ θησαυρὸς ὑμῶν ἐκεῖ καὶ ἡ καρδία ὑμῶν ἔσται
ἔστωσαν ὑμῶν αἱ ὀσφύες περιεζωσμέναι καὶ οἱ λύχνοι καιόμενοι
καὶ ὑμεῖς ὅμοιοι ἀνθρώποις προσδεχομένοις τὸν κύριον ἑαυτῶν πότε ἀναλύσῃ ἐκ τῶν γάμων ἵνα ἐλθόντος καὶ κρούσαντος εὐθέως ἀνοίξωσιν αὐτῷ
μακάριοι οἱ δοῦλοι ἐκεῖνοι οὓς ἐλθὼν ὁ κύριος εὑρήσει γρηγοροῦντας ἀμὴν λέγω ὑμῖν ὅτι περιζώσεται καὶ ἀνακλινεῖ αὐτοὺς καὶ παρελθὼν διακονήσει αὐτοῖς
κἂν ἐν τῇ δευτέρᾳ κἂν ἐν τῇ τρίτῃ φυλακῇ ἔλθῃ καὶ εὕρῃ οὕτως μακάριοί εἰσιν ἐκεῖνοι
τοῦτο δὲ γινώσκετε ὅτι εἰ ᾔδει ὁ οἰκοδεσπότης ποίᾳ ὥρᾳ ὁ κλέπτης ἔρχεται οὐκ ἂν ἀφῆκεν διορυχθῆναι τὸν οἶκον αὐτοῦ
καὶ ὑμεῖς γίνεσθε ἕτοιμοι ὅτι ᾗ ὥρᾳ οὐ δοκεῖτε ὁ υἱὸς τοῦ ἀνθρώπου ἔρχεται
εἶπεν δὲ ὁ Пέτρος κύριε πρὸς ἡμᾶς τὴν παραβολὴν ταύτην λέγεις ἢ καὶ πρὸς πάντας
καὶ εἶπεν ὁ κύριος τίς ἄρα ἐστὶν ὁ πιστὸς οἰκονόμος ὁ φρόνιμος ὃν καταστήσει ὁ κύριος ἐπὶ τῆς θεραπείας αὐτοῦ τοῦ διδόναι ἐν καιρῷ τὸ σιτομέτριον
μακάριος ὁ δοῦλος ἐκεῖνος ὃν ἐλθὼν ὁ κύριος αὐτοῦ εὑρήσει ποιοῦντα οὕτως
ἀληθῶς λέγω ὑμῖν ὅτι ἐπὶ πᾶσιν τοῖς ὑπάρχουσιν αὐτοῦ καταστήσει αὐτόν
ἐὰν δὲ εἴπῃ ὁ δοῦλος ἐκεῖνος ἐν τῇ καρδίᾳ αὐτοῦ χρονίζει ὁ κύριός μου ἔρχεσθαι καὶ ἄρξηται τύπτειν τοὺς παῖδας καὶ τὰς παιδίσκας ἐσθίειν τε καὶ πίνειν καὶ μεθύσκεσθαι
ἥξει ὁ κύριος τοῦ δούλου ἐκείνου ἐν ἡμέρᾳ ᾗ οὐ προσδοκᾷ καὶ ἐν ὥρᾳ ᾗ οὐ γινώσκει καὶ διχοτομήσει αὐτὸν καὶ τὸ μέρος αὐτοῦ μετὰ τῶν ἀπίστων θήσει
ἐκεῖνος δὲ ὁ δοῦλος ὁ γνοὺς τὸ θέλημα τοῦ κυρίου αὐτοῦ καὶ μὴ ἑτοιμάσας ἢ ποιήσας πρὸς τὸ θέλημα αὐτοῦ δαρήσεται πολλάς
ὁ δὲ μὴ γνούς ποιήσας δὲ ἄξια πληγῶν δαρήσεται ὀλίγας παντὶ δὲ ᾧ ἐδόθη πολύ πολὺ ζητηθήσεται παρ᾿ αὐτοῦ καὶ ᾧ παρέθεντο πολύ περισσότερον αἰτήσουσιν αὐτόν
πῦρ ἦλθον βαλεῖν ἐπὶ τὴν γῆν καὶ τί θέλω εἰ ἤδη ἀνήφθη
βάπτισμα δὲ ἔχω βαπτισθῆναι καὶ πῶς συνέχομαι ἕως ὅτου τελεσθῇ
δοκεῖτε ὅτι εἰρήνην παρεγενόμην δοῦναι ἐν τῇ γῇ οὐχί λέγω ὑμῖν ἀλλ᾿ ἢ διαμερισμόν
ἔσονται γὰρ ἀπὸ τοῦ νῦν πέντε ἐν ἑνὶ οἴκῳ διαμεμερισμένοι τρεῖς ἐπὶ δυσὶν καὶ δύο ἐπὶ τρισίν
διαμερισθήσονται πατὴρ ἐπὶ υἱῷ καὶ υἱὸς ἐπὶ πατρί μήτηρ ἐπὶ τὴν θυγατέρα καὶ θυγάτηρ ἐπὶ τὴν μητέρα πενθερὰ ἐπὶ τὴν νύμφην αὐτῆς καὶ νύμφη ἐπὶ τὴν πενθεράν
ἔλεγεν δὲ καὶ τοῖς ὄχλοις ὅταν ἴδητε τὴν νεφέλην ἀνατέλλουσαν ἐπὶ δυσμῶν εὐθέως λέγετε ὅτι ὄμβρος ἔρχεται καὶ γίνεται οὕτως
καὶ ὅταν νότον πνέοντα λέγετε ὅτι καύσων ἔσται καὶ γίνεται
ὑποκριταί τὸ πρόσωπον τῆς γῆς καὶ τοῦ οὐρανοῦ οἴδατε δοκιμάζειν τὸν καιρὸν δὲ τοῦτον πῶς οὐκ οἴδατε δοκιμάζειν
τί δὲ καὶ ἀφ᾿ ἑαυτῶν οὐ κρίνετε τὸ δίκαιον
ὡς γὰρ ὑπάγεις μετὰ τοῦ ἀντιδίκου σου ἐπ᾿ ἄρχοντα ἐν τῇ ὁδῷ δὸς ἐργασίαν ἀπηλλάχθαι ἀπ᾿ αὐτοῦ μήποτε κατασύρῃ σε πρὸς τὸν κριτήν καὶ ὁ κριτής σε παραδώσει τῷ πράκτορι καὶ ὁ πράκτωρ σε βαλεῖ εἰς φυλακήν
λέγω σοι οὐ μὴ ἐξέλθῃς ἐκεῖθεν ἕως καὶ τὸ ἔσχατον λεπτὸν ἀποδῷς
Того часу, як зібралися десятитисячні натовпи народу, аж топтали вони один одного, Він почав промовляти перш до учнів Своїх: Стережіться розчини фарисейської, що є лицемірство!
Бо немає нічого захованого, що не відкриється, ні таємного, що не виявиться.
Тому все, що казали ви потемки, при світлі почується, що ж шептали на вухо в коморах, на дахах проповідане буде.
Кажу ж вам, Своїм друзям: Не бійтеся тих, хто тіло вбиває, а потім більш нічого не може вчинити!
Але вкажу вам, кого треба боятися: Бійтесь того, хто має владу, убивши, укинути в геєнну.
Так, кажу вам: Того бійтеся!
Так, кажу вам: Того бійтеся!
Чи ж не п́ять горобців продають за два гроші?
Та проте перед Богом із них ні один не забутий.
Та проте перед Богом із них ні один не забутий.
Але навіть волосся вам на голові пораховане все.
Не бійтесь: вартніші ви за багатьох горобців!
Не бійтесь: вартніші ви за багатьох горобців!
Кажу ж вам: Кожного, хто перед людьми Мене визнає, того визнає й Син Людський перед Анголами Божими.
Хто ж Мене відцурається перед людьми, того відцураються перед Анголами Божими.
І кожному, хто скаже слово на Людського Сина, йому проститься;
а хто зневажатиме Духа Святого, не проститься.
а хто зневажатиме Духа Святого, не проститься.
А коли вас водитимуть до синагог, і до урядів, і до влад, не турбуйтеся, як або що відповідати чи що говорити,
Дух бо Святий вас навчить тієї години, що потрібно казати!
І озвався до Нього один із народу: Учителю, скажи братові моєму, щоб він спадщиною поділився зо мною.
А Він відказав йому: Чоловіче, хто поставив над вами Мене за суддю або за подільника?
І промовив до них: Глядіть, остерігайтеся всякої зажерливости, бо життя чоловіка не залежить від достатку маєтку його.
І Він розповів їм притчу, говорячи: В одного багача гойно нива вродила була.
І міркував він про себе й казав: Що робити, що не маю куди зібрати плодів своїх?
І сказав: Оце я зроблю, порозвалюю клуні свої, і просторніші поставлю, і позбираю туди пашню свою всю та свій достаток.
І скажу я душі своїй: Душе, маєш багато добра, на багато років складеного.
Спочивай, їж та пий, і веселися!
Спочивай, їж та пий, і веселися!
Бог же до нього прорік: Нерозумний, ночі цієї ось душу твою зажадають від тебе, і кому позостанеться те, що ти був наготовив?…
Так буває і з тим, хто збирає для себе, та не багатіє в Бога.
І промовив Він учням Своїм: Через це кажу вам: Не журіться про життя, що ви будете їсти, і ні про тіло, у що ви зодягнетеся.
Бо більше від їжі життя, а тіло від одягу.
Погляньте на гайвороння, що не сіють, не жнуть, нема в них комори, ні клуні, проте Бог їх годує.
Скільки ж більше за птахів ви варті!
Скільки ж більше за птахів ви варті!
Хто ж із вас, коли журиться, добавити зможе до зросту свого бодай ліктя одного?
Тож коли ви й найменшого не подолаєте, то чого ж ви про інше клопочетеся?
Погляньте на ті он лілеї, як вони не прядуть, ані тчуть.
Але говорю вам, що й сам Соломон у всій славі своїй не вдягався отак, як одна з них!
Але говорю вам, що й сам Соломон у всій славі своїй не вдягався отак, як одна з них!
І коли он траву, що сьогодні на полі, а взавтра до печі вкидається, Бог так зодягає, скільки ж краще зодягне Він вас, маловірні!
І не шукайте, що будете їсти, чи що будете пити, і не клопочіться.
Бо всього цього й люди світу оцього шукають, Отець же ваш знає, що того вам потрібно.
Шукайте отож Його Царства, а це вам додасться!
Не лякайся, черідко мала, бо сподобалося Отцю вашому дати вам Царство.
Продавайте достатки свої та милостиню подавайте.
Робіть калитки собі не старіючі, невичерпний скарб той у небі, куди не закрадається злодій, і міль де не точить.
Робіть калитки собі не старіючі, невичерпний скарб той у небі, куди не закрадається злодій, і міль де не точить.
Бо де скарб ваш, там буде й серце ваше!
Нехай підперезані будуть вам стегна, а світла ручні позасвічувані!
І будьте подібними до людей, що очікують пана свого, коли вернеться він із весілля, щоб, як прийде й застукає, відчинити негайно йому.
Блаженні раби ті, що пан, коли прийде, то знайде, що пильнують вони!
Поправді кажу вам: підпережеться він і їх посадовить, і, підійшовши, буде їм послуговувати.
Поправді кажу вам: підпережеться він і їх посадовить, і, підійшовши, буде їм послуговувати.
І коли прийде о другій чи прийде о третій сторожі, та знайде так само, блаженні вони!
Знайте ж це, що коли б знав господар, о котрій то годині підкрадеться злодій, то він пильнував би, і свого б дому не дав підкопати.
Тому будьте готові і ви, бо прийде Син Людський тієї години, коли ви не думаєте!
Озвався ж Петро: Господи, чи до нас кажеш притчу оцю, чи до всіх?
А Господь відказав: Хто ж тоді вірний і мудрий домоправитель, що пан настановить його над своїми челядниками, щоб давати харч визначену своєчасно?
Блаженний той раб, що пан його прийде та знайде, що робить він так!
Поправді кажу вам, що над всім маєтком своїм він поставить його.
А коли раб той скаже у серці своїм: Забариться пан мій прийти, і зачне бити слуг та служниць, їсти та пити та напиватися,
то прийде раба того пан за дня, якого він не сподівається, і о годині, якої не знає, і розітне його пополовині, і визначить долю йому з невірними!
А раб той, що знав волю свого господаря, але не приготував, ані не вчинив згідно волі його, буде тяжко побитий.
Хто ж не знав, а вчинив каригідне, буде мало він битий.
Тож від кожного, кому дано багато, багато від нього й жадатимуть.
А кому багато повірено, від того ще більше жадатимуть.
Тож від кожного, кому дано багато, багато від нього й жадатимуть.
А кому багато повірено, від того ще більше жадатимуть.
Я прийшов огонь кинути на землю, і як Я прагну, щоб він уже запалав!
Я ж маю христитися хрищенням, і як Я мучуся, поки те сповниться!
Чи ви думаєте, що прийшов Я мир дати на землю?
Ні, кажу вам, але поділ!
Ні, кажу вам, але поділ!
Віднині бо п́ятеро в домі одному поділені будуть: троє супроти двох, і двоє супроти трьох.
Стане батько на сина, а син проти батька, мати проти дочки, а дочка проти матері, свекруха навпроти невістки своєї, а невістка навпроти свекрухи!…
Промовив же Він і до народу: Як побачите хмару, що з заходу суне, то кажете зараз: Зближається дощ, і так і буває.
А коли віє вітер південний, то кажете: Буде спекота, і буває.
Лицеміри, лице неба й землі розпізнати ви вмієте, чому ж не розпізнаєте часу цього?
Чого ж і самі по собі ви не судите, що справедливе?
Бо коли до уряду ти йдеш зо своїм супротивником, попильнуй з ним залагодити по дорозі, щоб тебе до судді не потяг він, а суддя щоб прислужникові не віддав тебе, а прислужник щоб не посадив до в́язниці тебе.
Поправді кажу тобі: Не вийдеш ізвідти, поки не віддаси й останнього шеляга!
Латинский (Nova Vulgata)
Языки
- Добавить язык
- Церковнослав. (рус)
- Церковнослав. (цс)
- Рус. (Синодальный)
- Рус. (Синод. с ударе́-ми)
- Рус. (еп. Кассиан)
- Рус. (Аверинцев)
- Рус. (К.П. Победоносцев)
- Arab (JAB)
- Arab (AVD)
- Azerbaijani
- Armenian
- Belarusian
- Bulgarian
- Chinese (simpl.)
- Croatian (S&D)
- English (NKJV)
- English (NRSV)
- English (KJV)
- Estonian
- Finnish (1992)
- French (LSG)
- Georgian (ancient)
- Georgian
- German (MLU, 1912)
- German (GNB)
- Greek (Koine)
- Greek (TGV)
- Greek (NA, 28)
- Hebrew NT by Delitzsch
- Italian (CEI 1974)
- Italian
- Kyrgyz
- Latin (Nova Vulgata)
- Latvian
- Romanian
- Polish
- Portuguese
- Serbian (synod.)
- Serbian
- Spanish (RVR 1995)
- Swedish (Folkbibeln)
- Tajik
- Tatar
- Ukrainian (Homenko)
- Ukrainian (Ogienko)
- Uzbek
Interea multis turbis cir cumstantibus, ita ut se invi cem conculcarent, coepit dicere ad discipulos suos primum: «Attendite a fermento pharisaeorum, quod est hypocrisis.
Nihil autem opertum est, quod non reveletur, neque absconditum, quod non sciatur.
Quoniam, quae in tenebris dixistis, in lumine audientur; et, quod in aurem locuti estis in cubiculis, praedicabitur in tectis.
Dico autem vobis amicis meis: Ne terreamini ab his, qui occidunt corpus et post haec non habent amplius, quod faciant.
Ostendam autem vobis quem timeatis: Timete eum, qui postquam occiderit, habet potestatem mittere in gehennam. Ita dico vobis: Hunc timete.
Nonne quinque passeres veneunt dipundio? Et unus ex illis non est in oblivione coram Deo.
Sed et capilli capitis vestri omnes numerati sunt. Nolite timere; multis passeribus pluris estis.
Dico autem vobis: Omnis, quicumque confessus fuerit in me coram hominibus, et Filius hominis confitebitur in illo coram angelis Dei;
qui autem negaverit me coram hominibus, denegabitur coram angelis Dei.
Et omnis, qui dicet verbum in Filium hominis, remittetur illi; ei autem, qui in Spiritum Sanctum blasphemaverit, non remittetur.
Cum autem inducent vos in synagogas et ad magistratus et potestates, nolite solliciti esse qualiter aut quid respondeatis aut quid dicatis:
Spiritus enim Sanctus docebit vos in ipsa hora, quae oporteat dicere».
Ait autem quidam ei de turba: «Magister, dic fratri meo, ut dividat mecum hereditatem».
At ille dixit ei: «Homo, quis me constituit iudicem aut divisorem super vos?».
Dixitque ad illos: «Videte et cavete ab omni avaritia, quia si cui res abundant, vita eius non est ex his, quae possidet».
Dixit autem similitudinem ad illos dicens: «Hominis cuiusdam divitis uberes fructus ager attulit.
Et cogitabat intra se dicens: "Quid faciam, quod non habeo, quo congregem fructus meos?".
Et dixit: "Hoc faciam: destruam horrea mea et maiora aedificabo et illuc congregabo omne triticum et bona mea;
et dicam animae meae: Anima, habes multa bona posita in annos plurimos; requiesce, comede, bibe, epulare".
Dixit autem illi Deus: "Stulte! Hac nocte animam tuam repetunt a te; quae autem parasti, cuius erunt?".
Sic est qui sibi thesaurizat et non fit in Deum dives».
Dixitque ad discipulos suos: «Ideo dico vobis: nolite solliciti esse animae quid manducetis, neque corpori quid vestiamini.
Anima enim plus est quam esca, et corpus quam vestimentum.
Considerate corvos, quia non seminant neque metunt, quibus non est cellarium neque horreum, et Deus pascit illos; quanto magis vos pluris estis volucribus.
Quis autem vestrum cogitando potest adicere ad aetatem suam cubitum?
Si ergo neque, quod minimum est, potestis, quid de ceteris solliciti estis?
Considerate lilia quomodo crescunt: non laborant neque nent; dico autem vobis: Nec Salomon in omni gloria sua vestiebatur sicut unum ex istis.
Si autem fenum, quod hodie in agro est et cras in clibanum mittitur, Deus sic vestit, quanto magis vos, pusillae fidei.
Et vos nolite quaerere quid manducetis aut quid bibatis et nolite solliciti esse.
Haec enim omnia gentes mundi quaerunt; Pater autem vester scit quoniam his indigetis.
Verumtamen quaerite regnum eius; et haec adicientur vobis.
Noli timere, pusillus grex, quia complacuit Patri vestro dare vobis regnum.
Vendite, quae possidetis, et date eleemosynam. Facite vobis sacculos, qui non veterescunt, thesaurum non deficientem in caelis, quo fur non appropiat, neque tinea corrumpit;
ubi enim thesaurus vester est, ibi et cor vestrum erit.
Sint lumbi vestri praecincti et lucernae ardentes,
et vos similes hominibus exspectantibus dominum suum, quando revertatur a nuptiis, ut, cum venerit et pulsaverit, confestim aperiant ei.
Beati, servi illi, quos, cum venerit dominus, invenerit vigilantes. Amen dico vobis, quod praecinget se et faciet illos discumbere et transiens ministrabit illis.
Et si venerit in secunda vigilia, et si in tertia vigilia venerit, et ita invenerit, beati sunt illi.
Hoc autem scitote, quia, si sciret pater familias, qua hora fur veniret, non sineret perfodi domum suam.
Et vos estote parati, quia, qua hora non putatis, Filius hominis venit».
Ait autem Petrus: «Domine, ad nos dicis hanc parabolam an et ad omnes?».
Et dixit Dominus: «Quis putas est fidelis dispensator et prudens, quem constituet dominus super familiam suam, ut det illis in tempore tritici mensuram?
Beatus ille servus, quem, cum venerit dominus eius, invenerit ita facientem.
Vere dico vobis: Supra omnia, quae possidet, constituet illum.
Quod si dixerit servus ille in corde suo: "Moram facit dominus meus venire", et coeperit percutere pueros et ancillas et edere et bibere et inebriari,
veniet dominus servi illius in die, qua non sperat, et hora, qua nescit, et dividet eum partemque eius cum infidelibus ponet.
Ille autem servus, qui cognovit voluntatem domini sui et non praeparavit vel non fecit secundum voluntatem eius, vapulabit multis;
qui autem non cognovit et fecit digna plagis, vapulabit paucis. Omni autem, cui multum datum est, multum quaeretur ab eo; et cui commendaverunt multum, plus petent ab eo.
Ignem veni mittere in terram et quid volo? Si iam accensus esset!
Baptisma autem habeo baptizari et quomodo coartor, usque dum perficiatur!
Putatis quia pacem veni dare in terram? Non, dico vobis, sed separationem.
Erunt enim ex hoc quinque in domo una divisi: tres in duo, et duo in tres;
dividentur pater in filium et filius in patrem, mater in filiam et filia in matrem, socrus in nurum suam et nurus in socrum».
Dicebat autem et ad turbas: «Cum videritis nubem orientem ab occasu, statim dicitis: "Nimbus venit", et ita fit;
et cum austrum flantem, dicitis: "Aestus erit", et fit.
Hypocritae, faciem terrae et caeli nostis probare, hoc autem tempus quomodo nescitis probare?
Quid autem et a vobis ipsis non iudicatis, quod iustum est?
Cum autem vadis cum adversario tuo ad principem, in via da operam liberari ab illo, ne forte trahat te apud iudicem, et iudex tradat te exactori, et exactor mittat te in carcerem.
Dico tibi: Non exies inde, donec etiam novissimum minutum reddas».