Скрыть
15:1
15:2
15:3
15:5
15:6
15:7
15:8
15:9
15:10
15:11
15:12
15:13
15:14
15:15
15:16
15:17
15:18
15:19
15:20
15:21
15:22
15:23
15:25
15:26
15:27
15:28
15:29
15:30
15:31
15:32
Церковнославянский (рус)
[Зач. 78.] Бя́ху же при­­ближа́ющеся къ Нему́ вси́ мы́тарiе и грѣ́шницы, послу́шати Его́.
И ропта́ху фарисе́е и кни́жницы, глаго́люще, я́ко Се́й грѣ́шники прiе́млетъ и съ ни́ми я́стъ.
Рече́ же къ ни́мъ при́тчу сiю́, глаго́ля:
кі́й человѣ́къ от­ ва́съ имы́й сто́ ове́цъ, и погу́бль еди́ну от­ ни́хъ, не оста́витъ ли девяти́десяти и девяти́ въ пусты́ни, и и́детъ вслѣ́дъ поги́бшiя, до́ндеже обря́щетъ ю́?
И обрѣ́тъ воз­лага́етъ на ра́мѣ сво­и́ ра́дуяся:
и при­­ше́дъ въ до́мъ, созыва́етъ дру́ги и сосѣ́ды, глаго́ля и́мъ: ра́дуйтеся со мно́ю, я́ко обрѣто́хъ овцу́ мою́ поги́бшую.
Глаго́лю ва́мъ, я́ко та́ко ра́дость бу́детъ на небеси́ о еди́номъ грѣ́шницѣ ка́ющемся, не́жели о девяти́десятихъ и девяти́ пра́ведникъ, и́же не тре́буютъ покая́нiя.
Или́ ка́я жена́ иму́щи де́сять дра́хмъ, а́ще погуби́тъ дра́хму еди́ну, не вжига́етъ ли свѣти́лника, и помете́тъ хра́мину, и и́щетъ при­­лѣ́жно, до́ндеже обря́щетъ?
И обрѣ́тши созыва́етъ други́ни и сосѣ́ды, глаго́лющи: ра́дуйтеся со мно́ю, я́ко обрѣто́хъ дра́хму поги́бшую.
Та́ко, глаго́лю ва́мъ, ра́дость быва́етъ предъ А́нгелы Бо́жiими о еди́номъ грѣ́шницѣ ка́ющемся.
[Зач. 79.] Рече́ же: человѣ́къ нѣ́кiй имѣ́ два́ сы́на:
и рече́ юнѣ́йшiй ею́ {от­ ни́хъ} отцу́: о́тче, да́ждь ми́ досто́йную ча́сть имѣ́нiя. И раздѣли́ и́ма имѣ́нiе.
И не по мно́зѣхъ дне́хъ собра́въ все́ мні́й сы́нъ, отъи́де на страну́ дале́че, и ту́ расточи́ имѣ́нiе свое́, живы́й блу́дно.
Изжи́в­шу же ему́ все́, бы́сть гла́дъ крѣ́покъ на странѣ́ то́й, и то́й нача́тъ лиша́тися.
И ше́дъ при­­лѣпи́ся еди́ному от­ жи́тель тоя́ страны́: и посла́ его́ на се́ла своя́ пасти́ свинiя́.
И жела́­ше насы́тити чре́во свое́ от­ роже́цъ, я́же ядя́ху свинiя́: и никто́же дая́ше ему́.
Въ себе́ же при­­ше́дъ, рече́: коли́ко нае́мникомъ отца́ мо­его́ избыва́ютъ хлѣ́бы, а́зъ же гла́домъ ги́блю?
Воста́въ иду́ ко отцу́ мо­ему́, и реку́ ему́: о́тче, согрѣши́хъ на небо и предъ тобо́ю,
и уже́ нѣ́смь досто́инъ нарещи́ся сы́нъ тво́й? сотвори́ мя я́ко еди́наго от­ нае́мникъ тво­и́хъ.
И воста́въ и́де ко отцу́ сво­ему́. Еще́ же ему́ дале́че су́щу, узрѣ́ его́ оте́цъ его́, и ми́лъ ему́ бы́сть, и те́къ нападе́ на вы́ю его́, и облобыза́ его́.
Рече́ же ему́ сы́нъ: о́тче, согрѣши́хъ на небо и предъ тобо́ю, и уже́ нѣ́смь досто́инъ нарещи́ся сы́нъ тво́й.
Рече́ же оте́цъ къ рабо́мъ сво­и́мъ: изнеси́те оде́жду пе́рвую и облецы́те его́, и дади́те пе́рстень на ру́ку его́ и сапоги́ на но́зѣ:
и при­­ве́дше теле́цъ упита́н­ный заколи́те, и я́дше весели́мся:
я́ко сы́нъ мо́й се́й ме́ртвъ бѣ́, и оживе́: и изги́блъ бѣ́, и обрѣ́теся. И нача́ша весели́тися.
Бѣ́ же сы́нъ его́ ста́рѣй на селѣ́: и я́ко гряды́й при­­бли́жися къ до́му, слы́ша пѣ́нiе и ли́ки:
и при­­зва́въ еди́наго от­ о́трокъ, вопроша́­ше: что́ [у́бо] сiя́ су́ть?
О́нъ же рече́ ему́, я́ко бра́тъ тво́й прiи́де: и закла́ оте́цъ тво́й телца́ упита́н­на, я́ко здра́ва его́ прiя́тъ.
Разгнѣ́вася же, и не хотя́ше вни́ти. Оте́цъ же его́ изше́дъ моля́ше его́.
О́нъ же от­вѣща́въ рече́ отцу́: се́ толи́ко лѣ́тъ рабо́таю тебѣ́, и николи́же за́повѣди твоя́ преступи́хъ, и мнѣ́ николи́же да́лъ еси́ козля́те, да со дру́ги сво­и́ми воз­весели́л­ся бы́хъ:
егда́ же сы́нъ тво́й се́й, изъяды́й твое́ имѣ́нiе съ любо­дѣ́йцами, прiи́де, закла́лъ еси́ ему́ телца́ пито́маго.
О́нъ же рече́ ему́: ча́до, ты́ всегда́ со мно́ю еси́ и вся́ моя́ твоя́ су́ть:
воз­весели́тижеся и воз­ра́довати подоба́­ше, я́ко бра́тъ тво́й се́й ме́ртвъ бѣ́, и оживе́: и изги́блъ бѣ́, и обрѣ́теся.
Синодальный
1 Притчи: о потерянной овце; 8 потерянной драхме; 11 блудном сыне, его отце и брате.
[Зач. 78.] Приближались к Нему все мытари и грешники слушать Его.
Фарисеи же и книжники роптали, говоря: Он принимает грешников и ест с ними.
Но Он сказал им следующую притчу:
кто из вас, имея сто овец и потеряв одну из них, не оставит девяноста девяти в пустыне и не пойдет за пропавшею, пока не найдет ее?
А найдя, возьмет ее на плечи свои с радостью
и, придя домой, созовет друзей и соседей и скажет им: порадуйтесь со мною: я нашел мою пропавшую овцу.
Сказываю вам, что так на небесах более радости будет об одном грешнике кающемся, нежели о девяноста девяти праведниках, не имеющих нужды в покаянии.
Или какая женщина, имея десять драхм, если потеряет одну драхму, не зажжет свечи́ и не станет мести комнату и искать тщательно, пока не найдет,
а найдя, созовет подруг и соседок и скажет: порадуйтесь со мною: я нашла потерянную драхму.
Так, говорю вам, бывает радость у Ангелов Божиих и об одном грешнике кающемся.
[Зач. 79.] Еще сказал: у некоторого человека было два сына;
и сказал младший из них отцу: отче! дай мне следующую мне часть имения. И отец разделил им имение.
По прошествии немногих дней младший сын, собрав всё, пошел в дальнюю сторону и там расточил имение свое, живя распутно.
Когда же он прожил всё, настал великий голод в той стране, и он начал нуждаться;
и пошел, пристал к одному из жителей страны той, а тот послал его на поля свои пасти свиней;
и он рад был наполнить чрево свое рожка́ми, которые ели свиньи, но никто не давал ему.
Придя же в себя, сказал: сколько наемников у отца моего избыточествуют хлебом, а я умираю от голода;
встану, пойду к отцу моему и скажу ему: отче! я согрешил против неба и пред тобою
и уже недостоин называться сыном твоим; прими меня в число наемников твоих.
Встал и пошел к отцу своему. И когда он был еще далеко, увидел его отец его и сжалился; и, побежав, пал ему на шею и целовал его.
Сын же сказал ему: отче! я согрешил против неба и пред тобою и уже недостоин называться сыном твоим.
А отец сказал рабам своим: принесите лучшую одежду и оденьте его, и дайте перстень на руку его и обувь на ноги;
и приведите откормленного теленка, и заколите; станем есть и веселиться!
ибо этот сын мой был мертв и ожил, пропадал и нашелся. И начали веселиться.
Старший же сын его был на поле; и возвращаясь, когда приблизился к дому, услышал пение и ликование;
и, призвав одного из слуг, спросил: что это такое?
Он сказал ему: брат твой пришел, и отец твой заколол откормленного теленка, потому что принял его здоровым.
Он осердился и не хотел войти. Отец же его, выйдя, звал его.
Но он сказал в ответ отцу: вот, я столько лет служу тебе и никогда не преступал приказания твоего, но ты никогда не дал мне и козлёнка, чтобы мне повеселиться с друзьями моими;
а когда этот сын твой, расточивший имение своё с блудницами, пришел, ты заколол для него откормленного теленка.
Он же сказал ему: сын мой! ты всегда со мною, и всё мое твое,
а о том надобно было радоваться и веселиться, что брат твой сей был мертв и ожил, пропадал и нашелся.
Грузинский
მის გვერდით იყო ყველა მებაჟე და ცოდვილი და უსმენდა მას.
ფარისევლები და მწიგნობრები კი დრტვინავდნენ და ამბობდნენ: ცოდვილებს იწყნარებს და მათთან ჭამსო.
და უთხრა მათ ეს იგავი:
ასი ცხვარი რომ გყავდეთ და ერთი დაგეკარგოთ, რომელი თქვენგანი არ მიატოვებს ოთხმოცდაცხრამეტს უდაბნოში და არ წავა დაკარგულის საძებნად, ვიდრე არ იპოვის მას?
და როცა იპოვის, სიხარულით შეისვამს მხარზე;
შინ მოსული დაუძახებს მებობრებს და მეზობლებს და ეტყვის მათ: იხარეთ ჩემთან ერთად, ვინაიდან ჩემი დაკარგული ცხვარი ვიპოვე.
გეუბნებით: ცაში უფრო დიდი სიხარული იქნება ერთი მონანიე ცოდვილის გამო, ვიდრე ოთხმოცდაცხრამეტი მართლისა, რომელთაც არ სჭირდებათ სინანული.
ან კიდევ, ათი დრაქმა რომ ჰქონდეს და ერთი დაკარგოს, რომელი ქალი არ აანთებს სანთელს და არ დაიწყებს ოთახის დაგვას და გულმოდგინედ ძებნას, ვიდრე არ იპოვის?
ხოლო როცა იპოვის, მეგობრებსა და მეზობლებს დაუძახებს და ეტყვის: იხარეთ ჩემთან ერთად, ვინაიდან დაკარგული დრაქმა ვიპოვე.
გეუბნებით: ასევე ხარობენ ღმრთის ანგელოზნი ერთი მონანიე ცოდვილის გამო.
მერე თქვა: ერთ კაცს ორი ძე ჰყავდა;
უმცროსმა უთხრა მამას: მამა, მომეცი ჩემი წილი, რომელიც მერგება სამკვიდრებლიდან. და გაუყო მათ თავისი ქონება.
ცოტა ხანმა რომ განვლო, შეკრიბა უმცროსმა ყველაფერი, შორეულ მხარეს გაემგზავრა და იქ გაფლანგა მთელი თავისი ავლადიდება, ვინაიდან თავაშვებულად ცხოვრობდა.
როცა ყველაფერი შემოეხარჯა, დიდი შიმშილობა ჩამოვარდა იმ ქვეყანაში და ძალიან გაუჭირდა.
წავიდა და ერთ იქაურ კაცს შეეკედლა, მან კი მინდორში გაგზავნა ღორების მწყემსად.
ნატრობდა, ნეტავი ღორების საჭმელი რქით ამომავსებინა მუცელიო, მაგრამ ვინ აღირსებდა.
გონს რომ მოეგო, თქვა: მამაჩემის რამდენ მოჯამაგირეს თავზე საყრელადა აქვს პური და მე კი აქ შიმშილით ვკვდები.
ავდგები, მივალ მამაჩემთან და ვეტყვი: მამი, ვცოდე ცის მიმართ და შენს წინაშე.
და აღარა ვარ იმისი ღირსი, რომ შენი ძე მერქვას, მაგრამ მოჯამაგირედ მაინც დამიყენე.
ადგა და მამამისისაკენ გასწია. ჯერ კიდევ შორს იყო, რომ მამამ დაინახა და შეებრალა იგი; გამოიქცა, კისერზე შემოეჭდო და კოცნა დაუწყო.
შვილმა უთხრა: მამი, ვცოდე ცის მიმართ და შენს წინაშე და აღარ ვარ იმისი ღირსი, რომ შენი ძე მერქვას.
ხოლო მამამ თავის მონებს უთხრა: მოიტანეთ უკეთესი სამოსი და შემოსეთ იგი, გაუკეთეთ ბეჭედი ხელზე და ფეხთ ხამლები ჩააცვით.
მოიყვანეთ ნასუქი ხბო და დაკალით; ვჭამოთ და ვიმხიარულოთ.
რადგან ეს ჩემი ძე მკვდარი იყო და გაცოცხლდა, დაკარგული იყო და გამოჩნდა. და დაიწყეს მხიარულება.
ხოლო უფროსი ძე ყანაში იყო, და როცა შინ მიმავალი მიუახლოვდა სახლს, სიმღერისა და ფერხულის ხმა შემოესმა.
მოუხმო ერთ მონათაგანს და ჰკითხა: რა ამბავია?
მან მიუგო: შენი ძმა მოვიდა და მამაშენმა ნასუქი ხბო დაკლა, რაკი საღ-სალამათი დამიბრუნდაო.
ის კი გაბრაზდა და აღარ უნდოდა შესვლა. გამოვიდა მამამისი და სთხოვა, შემოდიო.
მაგრამ მან უთხრა მამას: აგერ, რამდენი წელია გემსახურები, ერთხელაც არ გადავსულვარ შენს მცნებას, და ან ერთი თიკანი თუ მოგიცია ოდესმე ჩემთვის, რომ მეგობრებში მომელხინა.
სამაგიეროდ, მოვიდა თუ არა ეს შენი ძე, მთელი თავისი ავლა-დიდება მეძავებს რომ გადააგო, კვებულა ხბო დაუკალი.
ხოლო მამამ მიუგო მას: შვილო, შენ ყოველთვის ჩემთანა ხარ და ყველაფერი, რაც მაქვს, შენია.
ამჯერად კი გვმართებს, ვიხაროთ და ვიმხიარულოთ, ვინაიდან ეს შენი ძმა მკვდარი იყო და გაცოცხლდა, და დაკარგული იყო და გამოჩნდა.
И приближаваху се к Њему сви цариници и грешници да Га чују.
И викаху на Њега фарисеји и књижевници говорећи: Овај прима грешнике и једе с њима.
А Он им каза причу ову говорећи:
Који човек од вас имајући сто оваца и изгубивши једну од њих не остави деведесет и девет у пустињи и не иде за изгубљеном док је не нађе?
И нашавши дигне је на раме своје радујући се,
И дошавши кући сазове пријатеље и суседе говорећи им: Радујте се са мном: ја нађох своју овцу изгубљену.
Кажем вам да ће тако бити већа радост на небу за једног грешника који се каје, неголи за деведесет и девет праведника којима не треба покајање.
Или која жена имајући десет динара, ако изгуби један динар, не запали свеће, и не помете куће, и не тражи добро док не нађе?
И нашавши сазове другарице и суседе говорећи: Радујте се са мном: ја нађох динар изгубљени.
Тако, кажем вам, бива радост пред анђелима Божијима за једног грешника који се каје.
И рече: Један човек имаше два сина,
И рече млађи од њих оцу: Оче! Дај ми део имања што припада мени. И отац им подели имање.
И потом до неколико дана покупи млађи син све своје, и отиде у далеку земљу; и онамо просу имање своје живећи беспутно.
А кад потроши све, постаде велика глад у оној земљи, и он се нађе у невољи.
И отишавши приби се код једног човека у оној земљи; и он га посла у поље своје да чува свиње.
И жељаше напунити трбух свој рошчићима које свиње јеђаху, и нико му их не даваше.
А кад дође к себи, рече: Колико најамника у оца мог имају хлеба и сувише, а ја умирем од глади!
Устаћу и идем оцу свом, па ћу му рећи: Оче! Сагреших Небу и теби,
И већ нисам достојан назвати се син твој: прими ме као једног од својих најамника.
И уставши отиде оцу свом. А кад је још подалеко био, угледа га отац његов, и сажали му се, и потрчавши загрли га и целива га.
А син му рече: Оче, сагреших Небу и теби, и већ нисам достојан назвати се син твој.
А отац рече слугама својим: Изнесите најлепшу хаљину и обуците га, и подајте му прстен на руку и обућу на ноге.
И доведите теле угојено те закољите, да једемо и да се веселимо.
Јер овај мој син беше мртав, и оживе; и изгубљен беше, и нађе се. И стадоше се веселити.
А син његов старији беше у пољу, и долазећи кад се приближи кући чу певање и подвикивање.
И дозвавши једног од слугу запита: Шта је то?
А он му рече: Брат твој дође; и отац твој закла теле угојено, што га је здравог видео.
А он се расрди и не хтеде да уђе. Тада изиђе отац његов и мољаше га.
А он одговарајући рече оцу: Ето те служим толико година, и никад не преступих твоје заповести, па мени никад ниси дао јаре да бих се провеселио са својим друштвом;
А кад дође тај твој син који ти је имање просуо с курвама, заклао си му теле угојено.
А он му рече: Сине! Ти си свагда са мном, и све је моје твоје.
Требало се развеселити и обрадовати, јер овај брат твој мртав беше, и оживе; и изгубљен беше, и нађе се.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible