Скрыть
16:1
16:2
16:3
16:4
16:5
16:6
16:7
16:8
16:11
16:12
16:19
16:20
16:21
16:22
16:23
16:24
16:26
16:27
16:28
16:30
16:31
Церковнославянский (рус)
[Зач. 80.] Глаго́лаше же ко ученико́мъ Сво­и́мъ: человѣ́къ нѣ́кiй бѣ́ бога́тъ, и́же имя́ше при­­ста́вника: и то́й оклевета́нъ бы́сть къ нему́, я́ко расточа́етъ имѣ́нiя его́.
И при­­гласи́въ его́ рече́ ему́: что́ се́ слы́шу о тебѣ́? Воз­да́ждь от­вѣ́тъ о при­­ставле́нiи домо́внѣмъ: не воз­мо́жеши бо ктому́ до́му стро́ити.
Рече́ же въ себѣ́ при­­ста́вникъ до́му: что́ сотворю́, я́ко госпо́дь мо́й отъе́млетъ стро­е́нiе до́му от­ мене́? Копа́ти не могу́, проси́ти стыжу́ся:
разумѣ́хъ, что́ сотворю́, да егда́ от­ста́вленъ бу́ду от­ стро­е́нiя до́му, прiи́мутъ мя́ въ до́мы своя́.
И при­­зва́въ еди́наго кого́ждо от­ должни́къ господи́на сво­его́, глаго́лаше пе́рвому: коли́цѣмъ до́лженъ еси́ господи́ну мо­ему́?
О́нъ же рече́: сто́ мѣ́ръ {ва́ть [βάτος, т. е. мѣ́ръ]} ма́сла. И рече́ ему́: прiими́ писа́нiе твое́, и сѣ́дъ ско́ро напиши́ пятьдеся́тъ.
Пото́мъ же рече́ друго́му: ты́ же коли́цѣмъ до́лженъ еси́? О́нъ же рече́: сто́ мѣ́ръ пшени́цы. И глаго́ла ему́: прiими́ писа́нiе твое́, и напиши́ о́смьдесятъ.
И похвали́ госпо́дь до́му стро­и́теля непра́веднаго, я́ко му́дрѣ сотвори́: я́ко сы́нове вѣ́ка сего́ мудрѣ́йши па́че сыно́въ свѣ́та въ ро́дѣ сво­е́мъ су́ть.
И А́зъ ва́мъ глаго́лю: сотвори́те себѣ́ дру́ги от­ мамо́ны непра́вды, да, егда́ оскудѣ́ете, прiи́мутъ вы́ въ вѣ́чныя кро́вы.
[Зач. 81.] Вѣ́рный въ ма́лѣ, и во мно́зѣ вѣ́ренъ е́сть: и непра́ведный въ ма́лѣ, и во мно́зѣ непра́веденъ е́сть.
А́ще у́бо въ непра́веднѣмъ имѣ́нiи вѣ́рни не бы́сте, во и́стин­нѣмъ кто́ ва́мъ вѣ́ру и́метъ?
И а́ще въ чуже́мъ вѣ́рни не бы́сте, ва́­ше кто́ ва́мъ да́стъ?
Никі́й же ра́бъ мо́жетъ двѣма́ господи́нома рабо́тати: и́бо или́ еди́наго воз­ненави́дитъ, а друга́го воз­лю́битъ: или́ еди́наго держи́т­ся, о друзѣ́мъ же нерадѣ́ти на́чнетъ: не мо́жете Бо́гу рабо́тати и мамо́нѣ.
Слы́шаху же сiя́ вся́ и фарисе́е, сребролю́бцы су́ще, руга́хуся Ему́.
И рече́ и́мъ: [Зач. 82.] вы́ есте́ оправда́юще себе́ предъ человѣ́ки, Бо́гъ же вѣ́сть сердца́ ва́ша: я́ко, е́же е́сть въ человѣ́цѣхъ высоко́, ме́рзость е́сть предъ Бо́гомъ.
Зако́нъ и проро́цы до Иоа́н­на: от­то́лѣ Ца́р­ст­вiе Бо́жiе благовѣ­ст­ву́ет­ся, и вся́къ въ не́ ну́дит­ся {съ ну́ждею вхо́дитъ}.
Удо́бѣе же е́сть не́бу и земли́ прейти́, не́же от­ зако́на еди́ной чертѣ́ поги́бнути.
Вся́къ пуща́яй жену́ свою́ и при­­водя́ и́ну, прелю́бы дѣ́етъ: и женя́йся пуще́ною от­ му́жа, прелюбы́ твори́тъ.
[Зач. 83.] Человѣ́къ же нѣ́кiй бѣ́ бога́тъ, и облача́­шеся въ порфи́ру и ви́ссонъ, веселя́ся на вся́ дни́ свѣ́тло.
Ни́щь же бѣ́ нѣ́кто, и́менемъ Ла́зарь, и́же лежа́­ше предъ враты́ его́ гно́­енъ
и жела́­ше насы́титися от­ крупи́цъ па́да­ю­щихъ от­ трапе́зы бога́таго: но и пси́ при­­ходя́ще облиза́ху гно́й его́.
Бы́сть же умре́ти ни́щему, и несе́ну бы́ти А́нгелы на ло́но Авраа́мле: у́мре же и бога́тый, и погребо́ша его́.
И во а́дѣ воз­вѣ́дъ о́чи сво­и́, сы́й въ му́кахъ, узрѣ́ Авраа́ма издале́ча, и Ла́заря на ло́нѣ его́:
и то́й воз­гла́шь рече́: о́тче Авраа́ме, поми́луй мя́, и посли́ Ла́заря, да омо́читъ коне́цъ пе́рста сво­его́ въ водѣ́ и устуди́тъ язы́къ мо́й: я́ко стра́жду во пла́мени се́мъ.
Рече́ же Авраа́мъ: ча́до, помяни́, я́ко воспрiя́лъ еси́ блага́я твоя́ въ животѣ́ тво­е́мъ, и Ла́зарь та́кожде зла́я: ны́нѣ же здѣ́ утѣша́ет­ся, ты́ же стра́ждеши:
и надъ всѣ́ми си́ми между́ на́ми и ва́ми про́пасть вели́ка утверди́ся, я́ко да хотя́щiи прейти́ от­сю́ду къ ва́мъ не воз­мо́гутъ, ни и́же от­ту́ду, къ на́мъ прехо́дятъ.
Рече́ же: молю́ тя у́бо, о́тче, да по́слеши его́ въ до́мъ отца́ мо­его́:
и́мамъ бо пя́ть бра́тiй: я́ко да засвидѣ́тел­ст­вуетъ и́мъ, да не и ті́и прiи́дутъ на мѣ́сто сiе́ муче́нiя.
Глаго́ла ему́ Авраа́мъ: и́мутъ Моисе́а и проро́ки: да послу́шаютъ и́хъ.
О́нъ же рече́: ни́, о́тче Авраа́ме: но а́ще кто́ от­ ме́ртвыхъ и́детъ къ ни́мъ, пока́ют­ся.
Рече́ же ему́: а́ще Моисе́а и проро́ковъ не послу́шаютъ, и а́ще кто́ от­ ме́ртвыхъ воскре́снетъ, не и́мутъ вѣ́ры.
Украинский (Огієнко)
Оповів же Він й учням Своїм: Один чоловік був багатий, і мав управителя, що оскаржений був перед ним, ніби він переводить маєток його.
І він покликав його, і до нього сказав: Що це чую про тебе?
Дай звіт про своє управительство, бо більше не зможеш рядити.
І управитель почав міркувати собі: Що я маю робити, коли пан управительство відійме від мене?
Копати не можу, просити соромлюсь.
Знаю, що я зроблю, щоб мене прийняли до домів своїх, коли буду я скинений із управительства.
І закликав він нарізно кожного з боржників свого пана, та й питається першого: Скільки винен ти панові моєму?
А той відказав: Сто кадок оливи.
І сказав він йому: Візьми ось розписку свою, швидко сідай та й пиши: п́ятдесят.
А потім питається другого: А ти скільки винен?
І той відказав: Сто кірців пшениці.
І сказав він йому: Візьми ось розписку свою й напиши: вісімдесят.
І пан похвалив управителя цього невірного, що він мудро вчинив.
Бо сини цього світу в своїм поколінні мудріші, аніж сини світла.
І Я вам кажу: Набувайте друзів собі від багатства неправедного, щоб, коли проминеться воно, прийняли вас до вічних осель.
Хто вірний в найменшому, і в великому вірний;
і хто несправедливий в найменшому, і в великому несправедливий.
Отож, коли в несправедливім багатстві ви не були вірні, хто вам правдиве довірить?
І коли ви в чужому не були вірні, хто ваше вам дасть?
Жаден раб не може служить двом панам, бо або одного зненавидить, а другого буде любити, або буде триматись одного, а другого знехтує.
Не можете Богові й мамоні служити!
Чули все це й фарисеї, що були сріблолюбці, та й стали сміятися з Нього.
Він же промовив до них: Ви себе видаєте за праведних перед людьми, але ваші серця знає Бог.
Що бо високе в людей, те перед Богом гидота.
Закон і Пророки були до Івана;
відтоді Царство Боже благовіститься, і кожен силкується втиснутись в нього.
Легше небо й земля проминеться, аніж одна риса з Закону загине.
Кожен, хто дружину свою відпускає, і бере собі іншу, той чинить перелюб.
І хто побереться з тією, яку хто відпустив, той чинить перелюб.
Один чоловік був багатий, і зодягався в порфіру й віссон, і щоденно розкішно бенкетував.
Був і вбогий один, на ім́я йому Лазар, що лежав у воріт його, струпами вкритий,
і бажав годуватися кришками, що зо столу багатого падали;
пси ж приходили й рани лизали йому…
Та ось сталось, що вбогий умер, і на Авраамове лоно віднесли його Анголи.
Умер же й багатий, і його поховали.
І, терплячи муки в аду, звів він очі свої, та й побачив здаля Авраама та Лазаря на лоні його.
І він закричав та сказав: Змилуйся, отче Аврааме, надо мною, і пошли мені Лазаря, нехай умочить у воду кінця свого пальця, і мого язика прохолодить, бо я мучуся в полум́ї цім!…
Авраам же промовив: Згадай, сину, що ти вже прийняв за життя свого добре своє, а Лазар так само лихе;
тепер він тут тішиться, а ти мучишся.
А крім того всього, поміж нами та вами велика безодня поставлена, так що ті, що хочуть, переходити не можуть ізвідси до вас, ані не переходять ізвідти до нас.
А він відказав: Отож, отче, благаю тебе, щоб його ти послав у дім батька мого,
бо п́ятьох братів маю, хай він їм засвідчить, щоб і вони не прийшли на це місце страждання!
Авраам же сказав: Вони мають Мойсея й Пророків, нехай слухають їх!
А він відказав: Ні ж бо, отче Аврааме, але коли прийде хто з мертвих до них, то покаються.
Йому ж він відказав: Як Мойсея й Пророків не слухають, то коли хто й із мертвих воскресне, не йнятимуть віри!
Немецкий (GNB)
Dann wandte sich Jesus seinen Jüngern zu, den Männern und Frauen, und erzählte ihnen folgende Geschichte:

»Ein reicher Mann hatte einen Verwalter, der ihn betrog. Als sein Herr davon erfuhr,

ließ er ihn rufen und stellte ihn zur Rede: ́Was muss ich von dir hören? Leg die Abrechnung vor, du kannst nicht länger mein Verwalter sein!́
Da sagte sich der Mann: ́Was soll ich machen, wenn mein Herr mir die Stelle wegnimmt? Für schwere Arbeiten bin ich zu schwach, und zu betteln schäme ich mich.
Ich weiß, was ich tun werde: Ich muss mir Freunde verschaffen, die mich in ihre Häuser aufnehmen, wenn ich hier entlassen werde.́
So rief er nacheinander alle zu sich, die bei seinem Herrn Schulden hatten. Er fragte den Ersten: ́Wie viel schuldest du meinem Herrn?́
́Hundert Fässer Olivenöĺ, war die Antwort.

́Hier ist dein Schuldscheiń, sagte der Verwalter; ́setz dich hin und schreib fünfzig!́

Einen anderen fragte er: ́Wie steht es bei dir, wie viel Schulden hast du?́

́Hundert Sack Weizeń, war die Antwort.

́Hier ist dein Schuldschein, schreib achtzig!́«

Jesus, der Herr, lobte den betrügerischen Verwalter wegen seines klugen Vorgehens. Denn in der Tat: Die Menschen dieser Welt sind, wenn es ums Überleben geht, viel klüger als die Menschen des Lichtes.
»Ich sage euch«, forderte Jesus seine Jünger auf, »nutzt das leidige Geld dazu, durch Wohltaten Freunde zu gewinnen. Wenn es mit euch und eurem Geld zu Ende geht, werden sie euch in der neuen Welt Gottes in ihre Wohnungen aufnehmen.«
Jesus fuhr fort: »Wer in kleinen Dingen zuverlässig ist, wird es auch in großen sein, und wer in kleinen unzuverlässig ist, ist es auch in großen.
Wenn ihr also im Umgang mit dem leidigen Geld nicht zuverlässig seid, wird euch niemand das wirklich Wertvolle anvertrauen.
Wenn ihr mit dem nicht umgehen könnt, was euch gar nicht gehört, wie soll Gott euch dann schenken, was er euch als Eigentum zugedacht hat?
Kein Diener kann zwei Herren zugleich dienen. Er wird den einen vernachlässigen und den anderen bevorzugen. Er wird dem einen treu sein und den anderen hintergehen. Ihr könnt nicht beiden zugleich dienen: Gott und dem Geld.«
Das alles hatten die Pharisäer mit angehört. Weil sie geldgierig waren, lachten sie über Jesus.
Er aber sagte zu ihnen: »Vor den Menschen stellt ihr euch so hin, als führtet ihr ein Leben, das Gott gefällt; aber Gott sieht euch ins Herz. Was bei den Menschen Eindruck macht, das verabscheut Gott.«
»Bisher gab es nur das Gesetz und die Weisungen der Propheten. Diese Zeit ist mit dem Täufer Johannes abgeschlossen. Seitdem wird die Gute Nachricht verkündet, dass Gott seine Herrschaft aufrichtet, und alle drängen herbei und wollen in die neue Welt Gottes eingelassen werden.
Doch eher werden Himmel und Erde vergehen, als dass auch nur ein Komma im Gesetz ungültig wird.
Das bedeutet zum Beispiel: Wer sich von seiner Frau trennt und eine andere heiratet, begeht Ehebruch. Und wer eine Geschiedene heiratet, wird zum Ehebrecher.«
»Es war einmal ein reicher Mann, der immer die teuerste Kleidung trug und Tag für Tag im Luxus lebte.
Vor seinem Haustor lag ein Armer, der hieß Lazarus. Sein Körper war ganz mit Geschwüren bedeckt.
Er wartete darauf, dass von den Mahlzeiten des Reichen ein paar kümmerliche Reste für ihn abfielen. Er konnte sich nicht einmal gegen die Hunde wehren, die seine Wunden beleckten.
Der Arme starb und die Engel trugen ihn an den Ort, wo das ewige Freudenmahl gefeiert wird; dort erhielt er den Ehrenplatz an der Seite Abrahams.

Auch der Reiche starb und wurde begraben.

In der Totenwelt litt er große Qualen. Als er aufblickte, sah er in weiter Ferne Abraham, und Lazarus auf dem Platz neben ihm.
Da rief er laut: ́Vater Abraham, hab Erbarmen mit mir! Schick mir doch Lazarus! Er soll seine Fingerspitze ins Wasser tauchen und meine Zunge ein wenig kühlen, denn das Feuer hier brennt entsetzlich.́
Aber Abraham sagte: ́Mein Sohn, denk daran, dass du schon zu Lebzeiten das dir zugemessene Glück erhalten hast, Lazarus aber nur Unglück. Dafür kann er sich nun hier freuen, während du Qualen leidest.
Außerdem liegt zwischen uns und euch ein riesiger Graben. Selbst wenn jemand wollte, könnte er nicht zu euch kommen, genauso wie keiner von dort zu uns gelangen kann.́
Da bat der reiche Mann: ́Vater Abraham, dann schick Lazarus doch wenigstens in mein Elternhaus!
Ich habe noch fünf Brüder. Er soll sie warnen, damit sie nicht auch an diesen schrecklichen Ort kommen!́
Doch Abraham sagte: ́Deine Brüder haben das Gesetz Moses und die Weisungen der Propheten. Sie brauchen nur darauf zu hören.́
Der Reiche erwiderte: ́Vater Abraham, das genügt nicht! Aber wenn einer von den Toten zu ihnen käme, dann würden sie ihr Leben ändern.́
Abraham sagte: ́Wenn sie auf Mose und die Propheten nicht hören, dann lassen sie sich auch nicht überzeugen, wenn jemand vom Tod aufersteht.́«
1 Притча о неверном управителе. 18 О разводе. 19 Притча о богаче и нищем Лазаре.
[Зач. 80.] Сказал же и к ученикам Своим: один человек был богат и имел управителя, на которого донесено было ему, что расточает имение его;
и, призвав его, сказал ему: что это я слышу о тебе? дай отчет в управлении твоем, ибо ты не можешь более управлять.
Тогда управитель сказал сам в себе: что мне делать? господин мой отнимает у меня управление домом; копать не могу, просить стыжусь;
знаю, что сделать, чтобы приняли меня в домы свои, когда отставлен буду от управления домом.
И, призвав должников господина своего, каждого порознь, сказал первому: сколько ты должен господину моему?
Он сказал: сто мер масла. И сказал ему: возьми твою расписку и садись скорее, напиши: пятьдесят.
Потом другому сказал: а ты сколько должен? Он отвечал: сто мер пшеницы. И сказал ему: возьми твою расписку и напиши: восемьдесят.
И похвалил господин управителя неверного, что догадливо поступил; ибо сыны века сего догадливее сынов света в своем роде.
И Я говорю вам: приобретайте себе друзей богатством неправедным, чтобы они, когда обнищаете, приняли вас в вечные обители.
[Зач. 81.] Верный в малом и во многом верен, а неверный в малом неверен и во многом.
Итак, если вы в неправедном богатстве не были верны, кто поверит вам истинное?
И если в чужом не были верны, кто даст вам ваше?
Никакой слуга не может служить двум господам, ибо или одного будет ненавидеть, а другого любить, или одному станет усердствовать, а о другом нерадеть. Не можете служить Богу и маммоне.
Слышали всё это и фарисеи, которые были сребролюбивы, и они смеялись над Ним.
Он сказал им: [Зач. 82.] вы выказываете себя праведниками пред людьми, но Бог знает сердца́ ваши, ибо что высоко у людей, то́ мерзость пред Богом.
Закон и пророки до Иоанна; с сего времени Царствие Божие благовествуется, и всякий усилием входит в него.
Но скорее небо и земля прейдут, нежели одна черта из закона пропадет.
Всякий, разводящийся с женою своею и женящийся на другой, прелюбодействует, и всякий, женящийся на разведенной с мужем, прелюбодействует.
[Зач. 83.] Некоторый человек был богат, одевался в порфиру и виссон и каждый день пиршествовал блистательно.
Был также некоторый нищий, именем Лазарь, который лежал у ворот его в струпьях
и желал напитаться крошками, падающими со стола богача, и псы, приходя, лизали струпья его.
Умер нищий и отнесен был Ангелами на лоно Авраамово. Умер и богач, и похоронили его.
И в аде, будучи в муках, он поднял глаза свои, увидел вдали Авраама и Лазаря на лоне его
и, возопив, сказал: отче Аврааме! умилосердись надо мною и пошли Лазаря, чтобы омочил конец перста своего в воде и прохладил язык мой, ибо я мучаюсь в пламени сем.
Но Авраам сказал: чадо! вспомни, что ты получил уже доброе твое в жизни твоей, а Лазарь – злое; ныне же он здесь утешается, а ты страдаешь;
и сверх всего того между нами и вами утверждена великая пропасть, так что хотящие перейти отсюда к вам не могут, также и оттуда к нам не переходят.
Тогда сказал он: так прошу тебя, отче, пошли его в дом отца моего,
ибо у меня пять братьев; пусть он засвидетельствует им, чтобы и они не пришли в это место мучения.
Авраам сказал ему: у них есть Моисей и пророки; пусть слушают их.
Он же сказал: нет, отче Аврааме, но если кто из мертвых придет к ним, покаются.
Тогда Авраам сказал ему: если Моисея и пророков не слушают, то если бы кто и из мертвых воскрес, не поверят.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible