Скрыть
1:1
1:3
1:4
1:6
1:7
1:8
1:10
1:11
1:12
1:13
1:15
1:16
1:18
1:19
1:20
1:21
1:22
1:23
1:24
1:25
1:26
1:28
1:29
1:30
1:34
1:36
1:37
1:38
1:39
1:40
1:41
1:42
1:43
1:44
1:45
1:47
1:48
1:49
1:56
1:57
1:58
1:59
1:60
1:61
1:62
1:63
1:64
1:65
1:66
1:67
1:71
1:77
1:79
1:80
Церковнославянский (рус)
[Зач. 1.] Поне́же у́бо мно́зи нача́ша чини́ти по́вѣсть о извѣ́­ст­вован­ныхъ въ на́съ веще́хъ,
я́коже преда́ша на́мъ, и́же испе́рва самови́дцы и слу́ги бы́в­шiи Словесе́:
изво́лися и мнѣ́ послѣ́довав­шу вы́ше вся́ испы́тно, поря́ду писа́ти тебѣ́, держа́вный Ѳеофи́ле,
да разумѣ́еши, о ни́хже научи́л­ся еси́ словесѣ́хъ утвержде́нiе.
[Зач. 2.] Бы́сть во дни́ И́рода царя́ Иуде́йска, иере́й нѣ́кiй, и́менемъ Заха́рiа, от­ дневны́я чреды́ Авiа́ни: и жена́ его́ от­ дще́рей Ааро́новѣхъ, и и́мя е́й Елисаве́тъ.
Бѣ́ста же пра́ведна о́ба предъ Бо́гомъ, ходя́ща во всѣ́хъ за́повѣдехъ и оправда́нiихъ Госпо́днихъ безпоро́чна.
И не бѣ́ и́ма ча́да, поне́же Елисаве́тъ бѣ́ непло́ды, и о́ба заматорѣ́в­ша во дне́хъ сво­и́хъ бѣ́ста.
Бы́сть же служа́щу ему́ въ чину́ чреды́ сво­ея́ предъ Бо́гомъ,
по обы́чаю свяще́н­ниче­ст­ва ключи́ся ему́ покади́ти, в­ше́дшу въ це́рковь Госпо́дню:
и все́ мно́же­с­т­во люде́й бѣ́ моли́тву дѣ́я внѣ́, въ го́дъ {во вре́мя} ѳимiа́ма:
яви́ся же ему́ А́нгелъ Госпо́день, стоя́ одесну́ю олтаря́ кади́лнаго:
и смути́ся Заха́рiа ви́дѣвъ, и стра́хъ нападе́ на́нь.
Рече́ же къ нему́ А́нгелъ: не бо́йся, Заха́рiе: зане́ услы́шана бы́сть моли́тва твоя́, и жена́ твоя́ Елисаве́тъ роди́тъ сы́на тебѣ́, и нарече́ши и́мя ему́ Иоа́н­нъ.
И бу́детъ тебѣ́ ра́дость и весе́лiе, и мно́зи о рожде­ст­вѣ́ его́ воз­ра́дуют­ся.
Бу́детъ бо ве́лiй предъ Го́сподемъ: и вина́ и сике́ра не и́мать пи́ти, и Ду́ха Свята́го испо́лнит­ся еще́ изъ чре́ва ма́тере сво­ея́:
и мно́гихъ от­ сыно́въ Изра́илевыхъ обрати́тъ ко Го́споду Бо́гу и́хъ.
И то́й предъи́детъ предъ Ни́мъ ду́хомъ и си́лою Илiино́ю, обрати́ти сердца́ отце́мъ на ча́да, и проти́вныя въ му́дрости пра́ведныхъ, угото́вати Го́сподеви лю́ди соверше́ны.
И рече́ Заха́рiа ко А́нгелу: по чесому́ разумѣ́ю сiе́? А́зъ бо е́смь ста́ръ, и жена́ моя́ заматорѣ́в­ши во дне́хъ сво­и́хъ.
И от­вѣща́въ А́нгелъ рече́ ему́: а́зъ е́смь Гаврiи́лъ предстоя́й предъ Бо́гомъ, и по́сланъ е́смь глаго́лати къ тебѣ́ и благовѣсти́ти тебѣ́ сiя́:
и се́ бу́деши молчя́ и не могі́й проглаго́лати, до него́же дне́ бу́дутъ сiя́: зане́ не вѣ́ровалъ еси́ словесе́мъ мо­и́мъ, я́же сбу́дут­ся во вре́мя свое́.
И бѣ́ша лю́дiе жду́ще Заха́рiю: и чудя́хуся косня́щу ему́ въ це́ркви.
Изше́дъ же не можа́­ше глаго́лати къ ни́мъ: и разумѣ́ша, я́ко видѣ́нiе ви́дѣ въ це́ркви: и то́й бѣ́ помава́я и́мъ, и пребыва́­ше нѣ́мъ.
И бы́сть я́ко испо́лнишася дні́е слу́жбы его́, и́де въ до́мъ сво́й.
[Зач. 3.] По си́хъ же дне́хъ зача́тъ Елисаве́тъ жена́ его́, и тая́шеся мѣ́сяцъ пя́ть, глаго́лющи:
я́ко та́ко мнѣ́ сотвори́ Госпо́дь во дни́, въ ня́же при­­зрѣ́ отъ­я́ти поноше́нiе мое́ въ человѣ́цѣхъ.
Въ мѣ́сяцъ же шесты́й по́сланъ бы́сть А́нгелъ Гаврiи́лъ от­ Бо́га во гра́дъ Галиле́йскiй, ему́же и́мя Назаре́тъ,
къ Дѣ́вѣ обруче́н­нѣй му́жеви, ему́же и́мя Ио́сифъ, от­ до́му Дави́дова: и и́мя Дѣ́вѣ Марiа́мь.
И в­ше́дъ къ Не́й А́нгелъ рече́: ра́дуйся, Благода́тная: Госпо́дь съ Тобо́ю: благослове́на Ты́ въ жена́хъ.
Она́ же ви́дѣв­ши смути́ся о словеси́ его́ и помышля́ше, каково́ бу́детъ цѣлова́нiе сiе́.
И рече́ А́нгелъ Е́й: не бо́йся, Марiа́мь: обрѣла́ бо еси́ благода́ть у Бо́га.
И се́ зачне́ши во чре́вѣ, и роди́ши Сы́на, и нарече́ши и́мя Ему́ Иису́съ.
Се́й бу́детъ ве́лiй, и Сы́нъ Вы́шняго нарече́т­ся: и да́стъ Ему́ Госпо́дь Бо́гъ престо́лъ Дави́да отца́ Его́:
и воцари́т­ся въ дому́ Иа́ковли во вѣ́ки, и Ца́р­ст­вiю Его́ не бу́детъ конца́.
Рече́ же Марiа́мь ко А́нгелу: ка́ко бу́детъ сiе́, идѣ́же му́жа не зна́ю?
И от­вѣща́въ А́нгелъ рече́ Е́й: Ду́хъ Святы́й на́йдетъ на Тя́, и си́ла Вы́шняго осѣни́тъ Тя́: тѣ́мже и ражда́емое Свято нарече́т­ся Сы́нъ Бо́жiй:
и се́, Елисаве́тъ ю́жика Твоя́, и та́ зача́тъ сы́на въ ста́рости сво­е́й: и се́й мѣ́сяцъ шесты́й е́сть е́й нарица́емѣй непло́ды:
я́ко не изнемо́жетъ у Бо́га вся́къ глаго́лъ.
Рече́ же Марiа́мь: се́ Раба́ Госпо́дня: бу́ди Мнѣ́ по глаго́лу тво­ему́. И отъи́де от­ Нея́ А́нгелъ.
[Зач. 4.] Воста́в­ши же Марiа́мь во дни́ ты́я, и́де въ го́рняя со тща́нiемъ, во гра́дъ Иу́довъ:
и вни́де въ до́мъ Заха́рiинъ, и цѣлова́ Елисаве́тъ.
И бы́сть я́ко услы́ша Елисаве́тъ цѣлова́нiе Марі́ино, взыгра́ся младе́нецъ во чре́вѣ ея́: и испо́лнися Ду́ха Свя́та Елисаве́тъ,
и возопи́ гла́сомъ ве́лiимъ, и рече́: благослове́на Ты́ въ жена́хъ, и благослове́нъ пло́дъ чре́ва Тво­его́:
и от­ку́ду мнѣ́ сiе́, да прiи́детъ Ма́ти Го́спода мо­его́ ко мнѣ́?
Се́ бо, я́ко бы́сть гла́съ цѣлова́нiя Тво­его́ во у́шiю мое́ю, взыгра́ся младе́нецъ ра́дощами во чре́вѣ мо­е́мъ.
И блаже́н­на Вѣ́ровав­шая, я́ко бу́детъ соверше́нiе глаго́лан­нымъ Е́й от­ Го́спода.
И рече́ Марiа́мь: вели́читъ душа́ Моя́ Го́спода,
и воз­ра́довася ду́хъ Мо́й о Бо́зѣ Спа́сѣ Мо­е́мъ:
я́ко при­­зрѣ́ на смире́нiе Рабы́ Сво­ея́: се́ бо, от­ны́нѣ ублажа́тъ Мя́ вси́ ро́ди:
я́ко сотвори́ Мнѣ́ вели́чiе Си́льный, и свято и́мя Его́:
и ми́лость Его́ въ ро́ды родо́въ боя́щымся Его́:
сотвори́ держа́ву мы́шцею Сво­е́ю: расточи́ го́рдыя мы́слiю се́рдца и́хъ:
низложи́ си́льныя со престо́лъ, и воз­несе́ смире́н­ныя:
а́лчущыя испо́лни бла́гъ, и богатя́щыяся от­пусти́ тщы́.
Воспрiя́тъ Изра́иля о́трока Сво­его́, помяну́ти ми́лости,
я́коже глаго́ла ко отце́мъ на́шымъ, Авраа́му и сѣ́мени его́ до вѣ́ка.
Пребы́сть же Марiа́мь съ не́ю я́ко три́ мѣ́сяцы и воз­врати́ся въ до́мъ сво́й.
Елисаве́ти же испо́лнися вре́мя роди́ти е́й, и роди́ сы́на.
И слы́шаша о́крестъ живу́щiи и у́жики ея́, я́ко воз­вели́чилъ е́сть Госпо́дь ми́лость Свою́ съ не́ю: и ра́довахуся съ не́ю.
И бы́сть во осмы́й де́нь, прiидо́ша обрѣ́зати отроча́, и нарица́ху е́ и́менемъ отца́ его́, Заха́рiю.
И от­вѣща́в­ши ма́ти его́ рече́: ни́, но да нарече́т­ся Иоа́н­нъ.
И рѣ́ша къ не́й, я́ко никто́же е́сть въ род­ст­вѣ́ тво­е́мъ, и́же нарица́ет­ся и́менемъ тѣ́мъ.
И помава́ху отцу́ его́, е́же ка́ко бы хотѣ́лъ нарещи́ е́.
И испро́шь дщи́цу, написа́, глаго́ля: Иоа́н­нъ бу́детъ и́мя ему́. И чудя́хуся вси́.
Отверзо́шася же уста́ его́ а́бiе и язы́къ его́, и глаго́лаше, благословя́ Бо́га.
И бы́сть на всѣ́хъ стра́хъ живу́щихъ о́крестъ и́хъ: и во все́й странѣ́ Иуде́йстѣй повѣ́даеми бя́ху вси́ глаго́ли сі́и.
И положи́ша вси́ слы́шав­шiи въ се́рдцѣ сво­е́мъ, глаго́люще: что́ у́бо отроча́ сiе́ бу́детъ? И рука́ Госпо́дня бѣ́ съ ни́мъ.
И Заха́рiа оте́цъ его́ испо́лнися Ду́ха Свя́та, и проро́че­с­т­вова, глаго́ля:
благослове́нъ Госпо́дь Бо́гъ Изра́илевъ, я́ко посѣти́ и сотвори́ избавле́нiе лю́демъ Сво­и́мъ:
и воз­дви́же ро́гъ спасе́нiя на́мъ, въ дому́ Дави́да о́трока Сво­его́:
я́коже глаго́ла усты́ святы́хъ су́щихъ от­ вѣ́ка проро́къ Его́,
спасе́нiе от­ вра́гъ на́шихъ и изъ руки́ всѣ́хъ ненави́дящихъ на́съ:
сотвори́ти ми́лость со отцы́ на́шими и помяну́ти завѣ́тъ святы́й Сво́й,
кля́тву, е́юже кля́т­ся ко Авраа́му отцу́ на́­шему, да́ти на́мъ,
безъ стра́ха, изъ руки́ вра́гъ на́шихъ изба́вльшымся,
служи́ти Ему́ преподо́бiемъ и пра́вдою предъ Ни́мъ вся́ дни́ живота́ на́­шего.
И ты́, отроча́, проро́къ Вы́шняго нарече́шися: предъи́деши бо предъ лице́мъ Госпо́днимъ, угото́вати пути́ Его́,
да́ти ра́зумъ спасе́нiя лю́демъ Его́, во оставле́нiе грѣ́хъ и́хъ,
милосе́рдiя ра́ди ми́лости Бо́га на́­шего, въ ни́хже посѣти́лъ е́сть на́съ Восто́къ свы́ше,
просвѣти́ти во тмѣ́ и сѣ́ни сме́ртнѣй сѣдя́щыя, напра́вити но́ги на́шя на пу́ть ми́ренъ.
Отроча́ же растя́ше и крѣпля́шеся ду́хомъ: и бѣ́ въ пусты́нехъ до дне́ явле́нiя сво­его́ ко Изра́илю.
Французский (LSG)
Plusieurs ayant entrepris de composer un récit des événements qui se sont accomplis parmi nous,
suivant ce que nous ont transmis ceux qui ont été des témoins oculaires dès le commencement et sont devenus des ministres de la parole,
il m'a aussi semblé bon, après avoir fait des recherches exactes sur toutes ces choses depuis leur origine, de te les exposer par écrit d'une manière suivie, excellent Théophile,
afin que tu reconnaisses la certitude des enseignements que tu as reçus.
Du temps d'Hérode, roi de Judée, il y avait un sacrificateur, nommé Zacharie, de la classe d'Abia; sa femme était d'entre les filles d'Aaron, et s'appelait Élisabeth.
Tous deux étaient justes devant Dieu, observant d'une manière irréprochable tous les commandements et toutes les ordonnances du Seigneur.
Ils n'avaient point d'enfants, parce qu'Élisabeth était stérile; et ils étaient l'un et l'autre avancés en âge.
Or, pendant qu'il s'acquittait de ses fonctions devant Dieu, selon le tour de sa classe, il fut appelé par le sort,
d'après la règle du sacerdoce, à entrer dans le temple du Seigneur pour offrir le parfum.
Toute la multitude du peuple était dehors en prière, à l'heure du parfum.
Alors un ange du Seigneur apparut à Zacharie, et se tint debout à droite de l'autel des parfums.
Zacharie fut troublé en le voyant, et la frayeur s'empara de lui.
Mais l'ange lui dit: Ne crains point, Zacharie; car ta prière a été exaucée. Ta femme Élisabeth t'enfantera un fils, et tu lui donneras le nom de Jean.
Il sera pour toi un sujet de joie et d'allégresse, et plusieurs se réjouiront de sa naissance.
Car il sera grand devant le Seigneur. Il ne boira ni vin, ni liqueur enivrante, et il sera rempli de l'Esprit Saint dès le sein de sa mère;
il ramènera plusieurs des fils d'Israël au Seigneur, leur Dieu;
il marchera devant Dieu avec l'esprit et la puissance d'Élie, pour ramener les coeurs des pères vers les enfants, et les rebelles à la sagesse des justes, afin de préparer au Seigneur un peuple bien disposé.
Zacharie dit à l'ange: A quoi reconnaîtrai-je cela? Car je suis vieux, et ma femme est avancée en âge.
L'ange lui répondit: Je suis Gabriel, je me tiens devant Dieu; j'ai été envoyé pour te parler, et pour t'annoncer cette bonne nouvelle.
Et voici, tu seras muet, et tu ne pourras parler jusqu'au jour où ces choses arriveront, parce que tu n'as pas cru à mes paroles, qui s'accompliront en leur temps.
Cependant, le peuple attendait Zacharie, s'étonnant de ce qu'il restait si longtemps dans le temple.
Quand il sortit, il ne put leur parler, et ils comprirent qu'il avait eu une vision dans le temple; il leur faisait des signes, et il resta muet.
Lorsque ses jours de service furent écoulés, il s'en alla chez lui.
Quelque temps après, Élisabeth, sa femme, devint enceinte. Elle se cacha pendant cinq mois, disant:
C'est la grâce que le Seigneur m'a faite, quand il a jeté les yeux sur moi pour ôter mon opprobre parmi les hommes.
Au sixième mois, l'ange Gabriel fut envoyé par Dieu dans une ville de Galilée, appelée Nazareth,
auprès d'une vierge fiancée à un homme de la maison de David, nommé Joseph. Le nom de la vierge était Marie.
L'ange entra chez elle, et dit: Je te salue, toi à qui une grâce a été faite; le Seigneur est avec toi.
Troublée par cette parole, Marie se demandait ce que pouvait signifier une telle salutation.
L'ange lui dit: Ne crains point, Marie; car tu as trouvé grâce devant Dieu.
Et voici, tu deviendras enceinte, et tu enfanteras un fils, et tu lui donneras le nom de Jésus.
Il sera grand et sera appelé Fils du Très Haut, et le Seigneur Dieu lui donnera le trône de David, son père.
Il règnera sur la maison de Jacob éternellement, et son règne n'aura point de fin.
Marie dit à l'ange: Comment cela se fera-t-il, puisque je ne connais point d'homme?
L'ange lui répondit: Le Saint Esprit viendra sur toi, et la puissance du Très Haut te couvrira de son ombre. C'est pourquoi le saint enfant qui naîtra de toi sera appelé Fils de Dieu.
Voici, Élisabeth, ta parente, a conçu, elle aussi, un fils en sa vieillesse, et celle qui était appelée stérile est dans son sixième mois.
Car rien n'est impossible à Dieu.
Marie dit: Je suis la servante du Seigneur; qu'il me soit fait selon ta parole! Et l'ange la quitta.
Dans ce même temps, Marie se leva, et s'en alla en hâte vers les montagnes, dans une ville de Juda.
Elle entra dans la maison de Zacharie, et salua Élisabeth.
Dès qu'Élisabeth entendit la salutation de Marie, son enfant tressaillit dans son sein, et elle fut remplie du Saint Esprit.
Elle s'écria d'une voix forte: Tu es bénie entre les femmes, et le fruit de ton sein est béni.
Comment m'est-il accordé que la mère de mon Seigneur vienne auprès de moi?
Car voici, aussitôt que la voix de ta salutation a frappé mon oreille, l'enfant a tressailli d'allégresse dans mon sein.
Heureuse celle qui a cru, parce que les choses qui lui ont été dites de la part du Seigneur auront leur accomplissement.
Et Marie dit: Mon âme exalte le Seigneur,
Et mon esprit se réjouit en Dieu, mon Sauveur,
Parce qu'il a jeté les yeux sur la bassesse de sa servante. Car voici, désormais toutes les générations me diront bienheureuse,
Parce que le Tout Puissant a fait pour moi de grandes choses. Son nom est saint,
Et sa miséricorde s'étend d'âge en âge Sur ceux qui le craignent.
Il a déployé la force de son bras; Il a dispersé ceux qui avaient dans le coeur des pensées orgueilleuses.
Il a renversé les puissants de leurs trônes, Et il a élevé les humbles.
Il a rassasié de biens les affamés, Et il a renvoyé les riches à vide.
Il a secouru Israël, son serviteur, Et il s'est souvenu de sa miséricorde, -
Comme il l'avait dit à nos pères, -Envers Abraham et sa postérité pour toujours.
Marie demeura avec Élisabeth environ trois mois. Puis elle retourna chez elle.
Le temps où Élisabeth devait accoucher arriva, et elle enfanta un fils.
Ses voisins et ses parents apprirent que le Seigneur avait fait éclater envers elle sa miséricorde, et ils se réjouirent avec elle.
Le huitième jour, ils vinrent pour circoncire l'enfant, et ils l'appelaient Zacharie, du nom de son père.
Mais sa mère prit la parole, et dit: Non, il sera appelé Jean.
Ils lui dirent: Il n'y a dans ta parenté personne qui soit appelé de ce nom.
Et ils firent des signes à son père pour savoir comment il voulait qu'on l'appelle.
Zacharie demanda des tablettes, et il écrivit: Jean est son nom. Et tous furent dans l'étonnement.
Au même instant, sa bouche s'ouvrit, sa langue se délia, et il parlait, bénissant Dieu.
La crainte s'empara de tous les habitants d'alentour, et, dans toutes les montagnes de la Judée, on s'entretenait de toutes ces choses.
Tous ceux qui les apprirent les gardèrent dans leur coeur, en disant: Que sera donc cet enfant? Et la main du Seigneur était avec lui.
Zacharie, son père, fut rempli du Saint Esprit, et il prophétisa, en ces mots:
Béni soit le Seigneur, le Dieu d'Israël, De ce qu'il a visité et racheté son peuple,
Et nous a suscité un puissant Sauveur Dans la maison de David, son serviteur,
Comme il l'avait annoncé par la bouche de ses saints prophètes des temps anciens, -
Un Sauveur qui nous délivre de nos ennemis et de la main de tous ceux qui nous haïssent!
C'est ainsi qu'il manifeste sa miséricorde envers nos pères, Et se souvient de sa sainte alliance,
Selon le serment par lequel il avait juré à Abraham, notre père,
De nous permettre, après que nous serions délivrés de la main de nos ennemis, De le servir sans crainte,
En marchant devant lui dans la sainteté et dans la justice tous les jours de notre vie.
Et toi, petit enfant, tu seras appelé prophète du Très Haut; Car tu marcheras devant la face du Seigneur, pour préparer ses voies,
Afin de donner à son peuple la connaissance du salut Par le pardon de ses péchés,
Grâce aux entrailles de la miséricorde de notre Dieu, En vertu de laquelle le soleil levant nous a visités d'en haut,
Pour éclairer ceux qui sont assis dans les ténèbres et dans l'ombre de la mort, Pour diriger nos pas dans le chemin de la paix.
Or, l'enfant croissait, et se fortifiait en esprit. Et il demeura dans les déserts, jusqu'au jour où il se présenta devant Israël.
Азбаски бисьёр касон ба тартиб додани нақли воқеаҳое шурўъ карданд, ки рўй доданашон дар миёни мо пурра маълум аст,
Чунон ки аз ибтидо ба василаи шоҳидон ва ходимони Калом ба мо расондаанд,
Ман низ салоҳ донистам, ки ҳама чизро аз худи аввал бодиққат тадқиқ намуда, пай дар ҳам барои ту, эй Теофилуси мўҳтарам, бинависам,
То ки ту боэътимодии таълимотеро, ки дар он тарбия ёфтаӣ, бидонӣ.
Дар айёми Ҳиродус, подшоҳи Яҳудо, Закарьё ном коҳине аз навбати Абиё буд, ва зани ў аз духтарони Ҳорун буда, Элисабаъ ном дошт.
Ҳар дуи онҳо пеши Худо одил буданд ва аз рўи тамоми аҳком ва фароизи Худованд бекаму кост рафтор мекарданд.
Онҳо фарзанд надоштанд, зеро ки Элисабаъ нозой буд, ва ҳар ду ба пиронсолагӣ расида буданд.
Боре, вақте ки ў бо навбати худ пеши Худо каҳонат мекард,
Мувофиқи таомули каҳонат, қуръа ба номи ў баромад, ки ба маъбади Худованд даромада, бухур кунад;
Ва дар вақти бухур карданаш тамоми ҷамоат дар берун дуо мегуфт.
Баногоҳ фариштаи Худованд бар ў зоҳир гардида, дар тарафи рости қурбонгоҳи бухур истод.
Закарьё аз ин рўъё музтариб шуда, ба ҳарос афтод.
Аммо фаришта ба ў гуфт: “Эй Закарьё, натарс, зеро ки дуои ту мустаҷоб шудааст, ва зани ту Элисобаъ ба ту писаре хоҳад зоид, ва ту ўро Яҳьё хоҳӣ номид“.
Ва туро шодмонӣ ва хурсандӣ насиб хоҳад шуд, ва бисьёр касон ба таваллуди ў шодӣ хоҳанд кард.
Зеро ки ў дар назди Худованд бузург хоҳад буд, ва шароб ва арақ нахоҳид нўшид, ва аз шиками модари худ аз Рўҳулқкудс пур хоҳад буд,
Ва бисьёр касонро аз банӣ-Исроил ба Худованд Худои онҳо руҷуъ хоҳад кунонд.
Ва пешопеши Ў бо рўҳ ва қувваи Ильёс қадам хоҳад зад, то ки дилҳои падаронро ба фарзандон ва номутеонро ба ҳикмати одилон баргардонад ва халқи дурусте барои Худованд муҳайё созад“.
Закарьё ба фаришта гуфт: “Инро аз рўи чӣ бидонам? Зеро ки ман пир ҳастам, ва зани ман низ ба пиронсолагӣ расидааст“.
Фаришта дар ҷавоби ў гуфт: “Ман Ҷаброил ҳастам, ки ба ҳузури Худо меистам, ва фиристода шудаам барои он ки бо ту сухан ронам ва ин муждаро ба ту бирасонам.
Ва инак, забонат лол шуда, то рўзи ба амал омдани ин ту имконияти гап задан нахоҳи дошт, аз барои он ки ба суханони ман, ки дар вақти худ ба иҷро хоҳанд расид, имон наовардӣ“.
Дар ин миён ҷамоат мунтазири Закарьё буданд ва тааҷҷуб менамуданд, ки ў дар маъбад даранг мекунад.
Ва ҳангоме ки берун омад, ба онҳо гап зада натавонист, ва онҳо фаҳмиданд, ки ў дар маъбад рўъёе дидааст; ва ў ба онҳо имову ишора мекард, ва забонаш лол шуда буд.
Вақте ки рўзҳои хизматаш ба анҷом расид, ба хонаи худ рафт.
Ва баъд аз он рўзҳо зани ў, Элисобаъ. ҳомила шуда, панҷ моҳ худро аз ҳама пинҳон дошт, ва гуфт:
„Дар ин рўзҳо Худованд назар карда, ба ман чунин амал кард, то ки нанги маро аз миёни мардум бардорад“.
Ва дар моҳи шашум Ҷабраили фаришта аз ҷониби Худо ба Носира ном шаҳри Ҷалил фиристода шуд.
Назди бокирае ки номзади Юсуф ном марде аз хонадони Довуд буд; ва номи он бокира Марьям буд.
Ва фаришта назди вай омада, гуфт: “Салом бар ту, эй пурфайз! Худованд бо туст; ту дар миёни занон муборак ҳастӣ“.
Аммо вай ўро дида, аз суханонаш музтариб шуд ва дар дили худ гуфт, ки ин чӣ саломе бошад.
Ва фаришта ба вай гуфт: “Эй Марьям, натарс, зеро ки ту назди Худо файз ёфтаӣ;
Ва инак, ҳомила шуда, Писаре хоҳӣ зоид, ва Ўро Исо хоҳӣ номид;
Ва Ў бузург хоҳад буд ва Писари Ҳаққи Таоло номида хоҳад шуд; ва Худованд Худо тахти падараш Довудро ба Ў хоҳад дод;
Ва Ў ба хонадони Яъқуб то абад салтанат хоҳад ронд, ва салтанати Ў интиҳо нахоҳад дошт“
Марьям ба фаришта гуфт: “Ин чӣ гуна мешавад, дар сурате ки ман бокира ҳастам?“
Фаришта дар ҷавоби вай гуфт: “Рўҳулқудс бар ту хоҳад омад, ва қуввати Ҳаққи Таоло бар ту соя хоҳад афканд; бинобар ин он мавлуди Муқаддас ҳам Писари Худо номида хоҳад шуд;
Инак, хеши ту, Элисобаъ, ки ўро нозой меноманд, ў низ дар шиками худ писаре дорад, ва ҳоло моҳи шашуми ўст;
Зеро ки назди Худо ҳеҷ каломе бе оқибат намемонад“.
Марьям гуфт: “Инак, канизи Худованд ҳастам; бигзор бо ман аз рўи каломи ту бишавад“. Ва фаришта аз пеши вай рафт.
Дар он рўзҳо Марьям роҳсипор шуда, бо шитоб ба шаҳре рафт, ки дар кўҳистони Яҳудо воқеъ аст,
Ва ба хонаи Закарьё даромада, ба Элисобаъ салом гуфт.
Ва чун Элисобаъ саломи Марьямро шунид, бача дар шикамаш ба ҷунбиш омад; ва Элисобаъ аз Рўҳулқудс пур шуд,
Ва бо овози баланд хитоб намуда, гуфт: “Ту дар миёни занон муборак ҳастӣ, ва муборак аст самари шиками ту!“.
„Ва ин ба ман аз куҷост, ки модари Худованди ман назди ман омадааст?
Зеро ки чун саломи ту ба гўшам расид, бача аз шодӣ дар шикамам ба ҷунбиш омад;
Ва хушо вай, ки имон овардааст, ки он чи аз ҷониби Худованд ба вай гуфта шудааст, ба амал хоҳад омад“.
Ва Марьям гуфт: “Ҷони ман Худовандро ситоиш мекунад,
Ва рўҳи ман аз Худои Наҷотдиҳандаи ман ба ваҷд омад,
Ки Ў ба фурўтании канизи Худ назар кардааст; зеро ки минбаъд ҳамаи наслҳо маро хушбахт хоҳанд хонд;
Зеро ки он Қодир чизи бузурге барои ман ба амал овард, ва исми Ў муқаддас аст,
Ва марҳамати Ў насл ба насл барои касонест, ки аз Ў метарсанд;
Қуввати бозуи Худро зоҳир сохт; онҳоеро, ки аз андешаҳои дилашон мағрур буданд, пароканда кард;
Зўроваронро аз тахтҳо вожгун сохт ва фурўтанонро сарафроз гардонд;
Гуруснагонро аз неъматҳо пур кард, ва сарватдоронро тиҳидаст фиристод;
Бандаи Худ Исроилро дасгирӣ кард, ба хотираи марҳамати Худ,-
Чунон ки ба падарони мо гуфта буд,-ба Иброҳим ва насли ў то абад“.
Ва Марьям қариб се моҳ назди ў монд ва баъд ба хонаи худ баргашт.
Чун вақти зоидани Элисобаъ расид, ў писаре зоид.
Ва ҳамсояҳо ва хешу табори ў шуниданд, ки Худованд марҳамати Худро ба ў афзун кардааст, ва бо ў шод шуданд.
Ва дар рўзи ҳаштум омаданд, ки кўдакро хатна кунанд, ва мехостад ўро, аз рўи номи падараш, Закарьё ном монанд.
Лекин модараш дар ҷавоб гуфт: “Не, балки ў Яҳьё номида хоҳад шуд“.
Ба вай гуфтанд: “Дар авлоди ту касе нест, ки чунин ном дошта бошад“.
Ва бо имову ишорат аз падараш пурсиданд, ки ўро чӣ ном ниҳодан мехоҳад.
Ў тахтачае талабида, бар он навишт: “Номи ў Яҳьёст“. Ва ҳама мутааҷҷиб шуданд.
Дарҳол даҳон ва забони ў кушода шуд, ва ў ба сухан даромада, Худоро ҳамду сано хонд.
Ва ҳамаи ҳамсояҳои онҳо ба ҳарос афтоданд; ва тамоми ин воқеаро дар сар то сари кўҳистони Яҳудо нақл мекарданд.
Ва ҳар кӣ мешунавид, инро дар дили худ ҷо дода, мегуфт: “Ин кўдак кӣ хоҳад шуд?“ Ва дасти Худованд бо ў буд.
Падари ў, Закарьё аз Рўҳулқудс пур шуд ва нубувват намуда гуфт:
„Муборак аст Худованд Худои Исроил, ки қавми Худро парасторӣ намуда, ба вай халосӣ ато фармудааст,
Ва барои мо дар хонадони бандаи Худ Довуд шохи наҷот барпо кардааст,
Чунон ки аз қадим бо забони анбиёи муқаддаси Худ гуфтааст,
Ки моро аз душманони мо ва аз дасти ҳамаи онҳое ки аз мо нафрат доранд, наҷот хоҳад дод;
Ба падарони мо марҳамат намуда, аҳди муқаддаси Худро,
Қасамеро, ки Ў ба падари мо Иброҳим ёд карда буд ба хотир хоҳад овард,
Ва ба мо имконият хоҳад дод, ки аз дасти душманони худ халос шуда, бе тарсу бим
Ба Ў бо қудсият ва адолат хизмат кунем, дар ҳолате ки тамоми айёми умри худ пеши Ў бошем.
Ва ту, эй кўдак, набии Ҳаққи Таоло хонда хоҳӣ шуд, зеро ки пешопеши Худованд қадам хоҳӣ зад, то ки роҳҳои Ўро муҳайё кунӣ
Ва ба қавми Ў бифаҳмонӣ, ки наҷот дар омурзиши гуноҳҳои онҳст,
Аз умқи марҳамати Худои мо, ки бо он моро Найири Толеъ аз олами боло парасторӣ намуд,
То ки касони дар торикӣ ва дар сояи марг нишастаро мунавар созад ва пойҳои моро ба роҳи осоиштагӣ равона кунад“.
Ва кўдак калон шуда, рўҳаш қавӣ мегашт, ва то рўзе ки бар Исроил зоҳир гардид, дар биёбонҳо буд.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible