Скрыть
4:2
4:3
4:5
4:6
4:7
4:9
4:13
4:15
4:17
4:18
4:20
4:21
4:22
4:23
4:26
4:28
4:29
4:30
4:34
4:35
4:36
4:37
4:39
4:42
4:44
Глава 5 
5:1
5:2
5:3
5:4
5:5
5:6
5:7
5:8
5:9
5:10
5:11
5:13
5:15
5:16
5:17
5:19
5:20
5:21
5:22
5:23
5:24
5:25
5:26
5:28
5:29
5:30
5:31
5:33
5:34
5:35
5:37
5:38
5:39
Глава 6 
6:2
6:5
6:7
6:8
6:9
6:10
6:11
6:12
6:14
6:15
6:16
6:18
6:24
6:28
6:30
6:32
6:33
6:34
6:47
6:49
Церковнославянский (рус)
[Зач. 12.] Иису́съ же испо́лнь Ду́ха Свя́та воз­врати́ся от­ Иорда́на: и ведя́шеся Ду́хомъ въ пусты́ню,
дні́й четы́ридесять искуша́емь от­ дiа́вола: и не я́стъ ничесо́же во дни́ ты́я: и сконча́в­шымся и́мъ, послѣди́ взалка́.
И рече́ Ему́ дiа́волъ: а́ще Сы́нъ еси́ Бо́жiй, рцы́ ка́меневи сему́, да бу́детъ хлѣ́бъ.
И от­вѣща́ Иису́съ къ нему́, глаго́ля: пи́сано е́сть, я́ко не о хлѣ́бѣ еди́номъ жи́въ бу́детъ человѣ́къ, но о вся́комъ глаго́лѣ Бо́жiи.
И воз­ве́дъ Его́ дiа́волъ на гору́ высоку́, показа́ Ему́ вся́ ца́р­ст­вiя вселе́н­ныя въ ча́сѣ {чертѣ́} вре́мен­нѣ.
И рече́ Ему́ дiа́волъ: Тебѣ́ да́мъ вла́сть сiю́ всю́ и сла́ву и́хъ: я́ко мнѣ́ предана́ е́сть, и, ему́же а́ще хощу́, да́мъ ю́:
Ты́ у́бо а́ще поклони́шися пре́до мно́ю, бу́дутъ Тебѣ́ вся́.
И от­вѣща́въ рече́ ему́ Иису́съ: иди́ за Мно́ю, сатано́ пи́сано е́сть: поклони́шися Го́споду Бо́гу тво­ему́, и Тому́ еди́ному послу́жиши.
И веде́ Его́ во Иерусали́мъ, и поста́ви Его́ на крилѣ́ церко́внѣмъ, и рече́ Ему́: а́ще Сы́нъ еси́ Бо́жiй, ве́рзися от­сю́ду до́лу:
пи́сано бо е́сть, я́ко А́нгеломъ Сво­и́мъ заповѣ́сть о Тебѣ́ сохрани́ти Тя́:
и на рука́хъ во́змутъ Тя́, да не когда́ преткне́ши о ка́мень но́гу Твою́.
И от­вѣща́въ рече́ ему́ Иису́съ, я́ко рече́но е́сть: не иску́сиши Го́спода Бо́га тво­его́.
И сконча́въ все́ искуше́нiе дiа́волъ, отъи́де от­ Него́ до вре́мене.
И воз­врати́ся Иису́съ въ си́лѣ духо́внѣй въ Галиле́ю: и вѣ́сть изы́де по все́й странѣ́ о Не́мъ.
И то́й уча́­ше на со́нмищихъ и́хъ, сла́вимъ всѣ́ми.
[Зач. 13.] И прiи́де въ Назаре́тъ, идѣ́же бѣ́ воспита́нъ: и вни́де, по обы́чаю Сво­ему́, въ де́нь суббо́тный въ со́нмище, и воста́ чести́.
И да́ша Ему́ кни́гу Иса́iи проро́ка: и разгну́въ кни́гу, обрѣ́те мѣ́сто, идѣ́же бѣ́ напи́сано:
Ду́хъ Госпо́день на Мнѣ́: Его́же ра́ди пома́за Мя́ благовѣсти́ти ни́щымъ, посла́ Мя исцѣли́ти сокруше́н­ныя се́рдцемъ, проповѣ́дати плѣне́н­нымъ от­пуще́нiе и слѣпы́мъ прозрѣ́нiе, от­пусти́ти сокруше́н­ныя во от­ра́ду,
проповѣ́дати лѣ́то Госпо́дне прiя́тно.
И согну́въ кни́гу, от­да́въ слузѣ́, сѣ́де: и всѣ́мъ въ со́нмищи о́чи бѣ́ху зря́ще На́нь.
И нача́тъ глаго́лати къ ни́мъ, я́ко дне́сь сбы́ст­ся писа́нiе сiе́ во у́шiю ва́шею.
И вси́ свидѣ́тел­ст­воваху Ему́, [Зач. 14.] и дивля́хуся о словесѣ́хъ благода́ти, исходя́щихъ изъ у́стъ Его́, и глаго́лаху: не Се́й ли е́сть Сы́нъ Ио́сифовъ?
И рече́ къ ни́мъ: вся́ко рече́те Ми́ при́тчу сiю́: врачу́, исцѣли́ся Са́мъ: ели́ка слы́шахомъ бы́в­шая въ Капернау́мѣ, сотвори́ и здѣ́ во оте́че­ст­вiи Сво­е́мъ.
Рече́ же: ами́нь глаго́лю ва́мъ, я́ко ни кото́рый проро́къ прiя́тенъ е́сть во оте́че­ст­вiи сво­е́мъ:
по­и́стин­нѣ же глаго́лю ва́мъ: мно́ги вдови́цы бѣ́ша во дни́ Илiины́ во Изра́или, егда́ заключи́ся не́бо три́ лѣ́та и ме́сяцъ ше́сть, я́ко бы́сть гла́дъ вели́къ по все́й земли́:
и ни ко еди́ной и́хъ по́сланъ бы́сть Илiа́, то́кмо въ Саре́пту Сидо́нскую къ женѣ́ вдови́цѣ.
И мно́зи прокаже́ни бѣ́ху при­­ Елиссе́и проро́цѣ во Изра́или: и ни еди́нъ же от­ ни́хъ очи́стися, то́кмо Неема́нъ Сирiани́нъ.
И испо́лнишася вси́ я́рости въ со́нмищи, слы́шав­шiи сiя́:
и воста́в­ше изгна́ша Его́ во́нъ изъ гра́да, и ведо́ша Его́ до верху́ горы́, на не́йже гра́дъ и́хъ со́зданъ бя́ше, да бы́ша Его́ низри́нули:
О́нъ же проше́дъ посредѣ́ и́хъ, идя́ше.
[Зач. 15.] И сни́де въ Капернау́мъ гра́дъ Галиле́йскiй: и бѣ́ учя́ и́хъ въ суббо́ты.
И ужаса́хуся о уче́нiи Его́: я́ко со вла́стiю бѣ́ сло́во Его́.
И въ со́нмищи бѣ́ человѣ́къ имы́й ду́ха бѣ́са нечи́ста, и возопи́ гла́сомъ ве́лiимъ,
глаго́ля: оста́ви, что́ на́мъ и Тебѣ́, Иису́се Назаря́нине, при­­ше́лъ еси́ погуби́ти на́съ: вѣ́мъ Тя́, кто́ еси́, Святы́й Бо́жiй.
И запрети́ ему́ Иису́съ, глаго́ля: премолчи́ и изы́ди изъ него́. И пове́ргъ его́ бѣ́съ посредѣ́, изы́де изъ него́, ника́коже вреди́въ его́.
И бы́сть у́жасъ на всѣ́хъ, и стяза́хуся, дру́гъ ко дру́гу глаго́люще: что́ сло́во сiе́, я́ко вла́стiю и си́лою вели́тъ нечи́стымъ духово́мъ, и исхо́дятъ?
[Зач. 16.] И исхожда́­ше гла́съ о Не́мъ во вся́ко мѣ́сто страны́.
Воста́въ же изъ со́нмища, вни́де въ до́мъ Си́моновъ: те́ща же Си́монова бѣ́ одержи́ма огне́мъ ве́лiимъ: и моли́ша Его́ о не́й.
И ста́въ надъ не́ю, запрети́ огню́, и оста́ви ю́: а́бiе же воста́в­ши служа́­ше и́мъ.
Заходя́щу же со́лнцу, вси́, ели́цы имѣ́яху боля́щыя неду́ги разли́чными, при­­вожда́ху и́хъ къ Нему́: О́нъ же на еди́наго ко­его́ждо и́хъ ру́цѣ воз­ло́жь, исцѣля́ше и́хъ.
Исхожда́ху же и бѣ́си от­ мно́гихъ, вопiю́ще и глаго́люще, я́ко Ты́ еси́ Христо́съ Сы́нъ Бо́жiй. И запреща́я не дая́ше и́мъ глаго́лати, я́ко вѣ́дяху Христа́ Самаго́ су́ща.
Бы́в­шу же дни́, изше́дъ иде́ въ пу́сто мѣ́сто: и наро́ди иска́ху Его́, и прiидо́ша къ Нему́, и удержава́ху Его́, да бы́ не от­ше́лъ от­ ни́хъ.
О́нъ же рече́ къ ни́мъ, я́ко и други́мъ градово́мъ благовѣсти́ти Ми́ подоба́етъ Ца́р­ст­вiе Бо́жiе: я́ко на се́ по́сланъ е́смь.
И бѣ́ проповѣ́дая на со́нмищихъ Галиле́йскихъ.
[Зач. 17.] Бы́сть же належа́щу Ему́ наро́ду, да бы́ша слы́шали сло́во Бо́жiе, и То́й бѣ́ стоя́ при­­ е́зерѣ Ген­нисаре́тстѣ:
и ви́дѣ два́ корабля́ стоя́ща при­­ е́зерѣ: ры́барiе же от­ше́дше от­ нею́, измыва́ху мре́жи.
Влѣ́зъ же въ еди́нъ от­ кораблю́, и́же бѣ́ Си́моновъ, моли́ его́ от­ земли́ от­ступи́ти ма́ло: и сѣ́дъ уча́­ше изъ корабля́ наро́ды.
Я́коже преста́ глаго́ля, рече́ къ Си́мону: поступи́ во глубину́, и вве́рзите мре́жи ва́шя въ лови́тву.
И от­вѣща́въ Си́монъ рече́ Ему́: Наста́вниче, объ но́щь всю́ тру́ждшеся, ничесо́же я́хомъ: по глаго́лу же Тво­ему́ вве́ргу мре́жу.
И се́ сотво́рше, я́ша мно́же­с­т­во ры́бъ мно́го: протерза́­шеся же мре́жа и́хъ.
И поману́ша при­­ча́ст­никомъ, и́же бѣ́ху во друзѣ́мъ корабли́, да при­­ше́дше помо́гутъ и́мъ: и прiидо́ша, и испо́лниша о́ба корабля́, я́ко погружа́тися и́ма.
Ви́дѣвъ же Си́монъ Пе́тръ, при­­паде́ къ колѣ́нома Иису́совома, глаго́ля: изы́ди от­ мене́, я́ко му́жъ грѣ́шенъ е́смь, Го́споди.
У́жасъ бо одержа́­ше его́ и вся́ су́щыя съ ни́мъ, о лови́твѣ ры́бъ, я́же я́ша.
Та́кожде же Иа́кова и Иоа́н­на сы́на Зеведе́ова, я́же бѣ́ста обе́щника Си́монови. И рече́ къ Си́мону Иису́съ: не бо́йся: от­се́лѣ бу́деши человѣ́ки ловя́.
И извле́кше [о́ба] корабля́ на зе́млю, оста́вльше вся́, вслѣ́дъ Его́ идо́ша.
[Зач. 18.] И бы́сть егда́ бѣ́ Иису́съ во еди́номъ от­ градо́въ, и се́, му́жъ испо́лнь прокаже́нiя: и ви́дѣвъ Иису́са, па́дъ ни́цъ, моля́ся Ему́, глаго́ля: Го́споди, а́ще хо́щеши, мо́жеши мя́ очи́стити.
И просте́ръ ру́ку, косну́ся его́, ре́къ: хощу́, очи́стися: и а́бiе прока́за отъи́де от­ него́.
И То́й заповѣ́да ему́ ни кому́же повѣ́дати: но ше́дъ покажи́ся иере́ови, и при­­неси́ о очище́нiи тво­е́мъ, я́коже повелѣ́ Моисе́й, во свидѣ́тел­ст­во и́мъ.
Прохожда́­ше же па́че сло́во о Не́мъ: и схожда́хуся наро́ди мно́зи слы́шати и цѣли́тися от­ Него́ от­ неду́гъ сво­и́хъ.
То́й же бѣ́ от­ходя́ въ пусты́ню и моля́ся.
[Зач. 19.] И бы́сть во еди́нъ от­ дні́й, и То́й бѣ́ учя́: и бѣ́ху сѣдя́ще фарисе́е и законо­учи́телiе, и́же бѣ́ху при­­шли́ от­ вся́кiя ве́си Галиле́йскiя и Иуде́йскiя и Иерусали́мскiя: и си́ла Госпо́дня бѣ́ исцѣля́ющи и́хъ:
и се́ му́жiе нося́ще на одрѣ́ человѣ́ка, и́же бѣ́ разсла́бленъ, и иска́ху внести́ его́ и положи́ти предъ Ни́мъ:
и не обрѣ́тше кудѣ́ внести́ его́ наро́да ра́ди, взлѣ́зше на хра́мъ, сквоз­ѣ́ скуде́лы {кро́въ скуде́льный} низвѣ́сиша его́ со одро́мъ на среду́ предъ Иису́са.
И ви́дѣвъ вѣ́ру и́хъ, рече́ ему́: человѣ́че, оставля́юттися грѣси́ тво­и́.
И нача́ша помышля́ти кни́жницы и фарисе́е, глаго́люще: кто́ е́сть се́й, и́же глаго́летъ хулы́, кто́ мо́жетъ оставля́ти грѣ́хи, то́кмо еди́нъ Бо́гъ?
Разумѣ́въ же Иису́съ помышле́нiя и́хъ, от­вѣща́въ рече́ къ ни́мъ: что́ помышля́ете въ сердца́хъ ва́шихъ?
Что́ е́сть удо́бѣе, рещи́: оставля́юттися грѣси́ тво­и́? Или́ рещи́: воста́ни и ходи́?
Но да увѣ́сте, я́ко вла́сть и́мать Сы́нъ Человѣ́ческiй на земли́ от­пуща́ти грѣхи́, [рече́ разсла́блен­ному:] тебѣ́ глаго́лю: воста́ни и воз­ми́ о́дръ тво́й, и иди́ въ до́мъ тво́й.
И а́бiе воста́въ предъ ни́ми, взе́мъ, на не́мже лежа́­ше, и́де въ до́мъ сво́й, сла́вя Бо́га.
И у́жасъ прiя́тъ всѣ́хъ, и сла́вляху Бо́га: и испо́лнишася стра́ха, глаго́люще, я́ко ви́дѣхомъ пресла́вная дне́сь.
[Зач. 20.] И посе́мъ изы́де, и узрѣ́ мытаря́ и́менемъ Леві́ю, сѣдя́ща на мы́тницѣ, и рече́ ему́: иди́ по Мнѣ́.
И оста́вль вся́, воста́въ вослѣ́дъ Его́ и́де.
И сотвори́ учрежде́нiе ве́лiе Леві́й Ему́ въ дому́ сво­е́мъ: и бѣ́ наро́дъ мытаре́й мно́гъ, и инѣ́хъ, и́же бя́ху съ ни́мъ воз­лежа́ще.
И ропта́ху кни́жницы на Него́ и фарисе́е, ко ученико́мъ Его́ глаго́люще: почто́ съ мытари́ и грѣ́шники я́сте и пiе́те?
И от­вѣща́въ Иису́съ рече́ къ ни́мъ: не тре́буютъ здра́вiи врача́, но боля́щiи:
не прiидо́хъ при­­зва́ти пра́ведныхъ, но грѣ́шныя въ покая́нiе.
[Зач. 21.] Они́ же рѣ́ша къ Нему́: почто́ ученицы́ Иоа́н­новы постя́т­ся ча́сто и моли́твы творя́тъ, та́кожде и фарисе́йстiи, а Тво­и́ ядя́тъ и пiю́тъ?
О́нъ же рече́ къ ни́мъ: еда́ мо́жете сыны́ бра́чныя, до́ндеже жени́хъ съ ни́ми е́сть, сотвори́ти пости́тися?
Прiи́дутъ же дні́е, егда́ отъ­я́тъ бу́детъ от­ ни́хъ жени́хъ, и тогда́ постя́т­ся въ ты́я дни́.
Глаго́лаше же и при́тчу къ ни́мъ, я́ко никто́же при­­ставле́нiя ри́зы но́вы при­­ставля́етъ на ри́зу ве́тху: а́ще ли же ни́, и но́вую раздере́тъ, и ве́тсѣй не согласу́етъ е́же от­ но́ваго.
И никто́же влива́етъ вина́ но́ва въ мѣ́хи ве́тхи: а́ще ли же ни́, расто́ргнетъ но́вое вино́ мѣ́хи, и само́ излiе́т­ся, и мѣ́си поги́бнутъ:
но вино́ но́вое въ мѣ́хи но́вы влива́ти [подоба́етъ]: и обоя́ соблюду́т­ся.
И никто́же пи́въ ве́тхое, а́бiе хо́щетъ но́ваго: глаго́летъ бо: ве́тхое лу́чше е́сть.
[Зач. 22.] Бы́сть же въ суббо́ту второпе́рвую ити́ Ему́ сквоз­ѣ́ сѣ́янiя: и восторга́ху ученицы́ Его́ кла́сы, и ядя́ху, стира́юще рука́ми.
Нѣ́цыи же от­ фарисе́й рѣ́ша и́мъ: что́ творите́, его́же не досто́итъ твори́ти въ суббо́ты?
И от­вѣща́въ Иису́съ рече́ къ ни́мъ: ни ли́ сего́ чли́ есте́, е́же сотвори́ Дави́дъ, егда́ взалка́ся са́мъ и и́же съ ни́мъ бя́ху?
Ка́ко вни́де въ до́мъ Бо́жiй, и хлѣ́бы предложе́нiя взе́мъ, и яде́, и даде́ и су́щымъ съ ни́мъ, и́хже не досто́яше я́сти, то́кмо еди́нымъ иере́емъ?
И глаго́лаше и́мъ, я́ко госпо́дь е́сть Сы́нъ Человѣ́ческiй и суббо́тѣ.
Бы́сть же и въ другу́ю суббо́ту вни́ти Ему́ въ со́нмище и учи́ти: и бѣ́ та́мо человѣ́къ, и рука́ ему́ десна́я бѣ́ суха́.
Назира́ху же кни́жницы и фарисе́и, а́ще въ суббо́ту исцѣли́тъ, да обря́щутъ рѣ́чь На́нь.
О́нъ же вѣ́дяше помышле́нiя и́хъ, и рече́ человѣ́ку иму́щему су́ху ру́ку: воста́ни и ста́ни посредѣ́. О́нъ же воста́въ ста́.
Рече́ же Иису́съ къ ни́мъ: вопрошу́ вы́: что́ досто́итъ въ суббо́ты, добро́ твори́ти, или́ зло́ твори́ти? Ду́шу спасти́, или́ погуби́ти? Они́ же умолча́ша.
И воз­зрѣ́въ на всѣ́хъ и́хъ, рече́ ему́: простри́ ру́ку твою́. О́нъ же сотвори́ та́ко: и утверди́ся рука́ его́ здра́ва я́ко друга́я.
Они́ же испо́лнишася безу́мiя, и глаго́лаху дру́гъ ко дру́гу, что́ бы́ша сотвори́ли Иису́сови.
[Зач. 23.] Бы́сть же во дни́ ты́я, изы́де въ го́ру помоли́тися: и бѣ́ объ но́щь въ моли́твѣ Бо́жiи.
И егда́ бы́сть де́нь, при­­зва́ ученики́ Своя́: и избра́ от­ ни́хъ два­на́­де­ся­те, и́хже и апо́столы нарече́:
Си́мона, его́же именова́ Петра́, и Андре́а бра́та его́, Иа́кова и Иоа́н­на, Фили́ппа и Варѳоломе́а,
Матѳе́а и Ѳому́, Иа́кова Алфе́ева и Симо́на нарица́емаго Зило́та,
Иу́ду Иа́ковля, и Иу́ду Искарiо́тскаго, и́же и бы́сть преда́тель.
[Зач. 24.] Изше́дъ съ ни́ми, ста́ на мѣ́стѣ ра́внѣ: и наро́дъ учени́къ Его́, и мно́же­с­т­во мно́го люде́й от­ всея́ Иуде́и и Иерусали́ма и помо́рiя Ти́рска и Сидо́нска,
и́же прiидо́ша послу́шати Его́ и исцѣли́тися от­ неду́гъ сво­и́хъ, и стра́ждущiи от­ ду́хъ нечи́стыхъ: и исцѣля́хуся.
И ве́сь наро́дъ иска́­ше при­­каса́тися Ему́: я́ко си́ла от­ Него́ исхожда́­ше и исцѣля́ше вся́.
И То́й воз­ве́дъ о́чи Сво­и́ на ученики́ Своя́, глаго́лаше: блаже́ни ни́щiи ду́хомъ: я́ко ва́­ше е́сть Ца́р­ст­вiе Бо́жiе.
Блаже́ни, а́лчущiи ны́нѣ: я́ко насы́титеся. Блаже́ни, пла́чущiи ны́нѣ: я́ко воз­смѣе́теся.
Блаже́ни бу́дете, егда́ воз­ненави́дятъ ва́съ человѣ́цы, и егда́ разлуча́тъ вы́, и поно́сятъ, и пронесу́тъ и́мя ва́­ше я́ко зло́, Сы́на Человѣ́ческаго ра́ди.
Возра́дуйтеся въ то́й де́нь и взыгра́йте: се́ бо мзда́ ва́ша мно́га на небеси́. По си́мъ бо творя́ху проро́комъ отцы́ и́хъ.
[Зач. 25.] Оба́че го́ре ва́мъ бога́тымъ: я́ко от­сто­ите́ утѣше́нiя ва́­шего {я́ко воспрiе́млете утѣше́нiе ва́­ше}.
Го́ре ва́мъ, насы́щен­нiи ны́нѣ: я́ко вза́лчете. Го́ре ва́мъ смѣю́щымся ны́нѣ: я́ко воз­рыда́ете и воспла́чете.
Го́ре, егда́ до́брѣ реку́тъ ва́мъ вси́ человѣ́цы: по си́мъ бо творя́ху лжепроро́комъ отцы́ и́хъ.
Но ва́мъ глаго́лю слы́шащымъ: люби́те враги́ ва́шя, добро́ твори́те ненави́дящымъ ва́съ,
благослови́те клену́щыя вы́, и моли́теся за творя́щихъ ва́мъ оби́ду.
Бiю́щему тя́ въ лани́ту, пода́ждь и другу́ю: и от­ взима́ющаго ти́ ри́зу, и срачи́цу не воз­брани́.
Вся́кому же прося́щему у тебе́, да́й: и от­ взима́ющаго твоя́, не истязу́й.
[Зач. 26.] И я́коже хо́щете да творя́тъ ва́мъ человѣ́цы, и вы́ твори́те и́мъ та́кожде.
И а́ще лю́бите лю́бящыя вы́, ка́я ва́мъ благода́ть е́сть? И́бо и грѣ́шницы лю́бящыя и́хъ лю́бятъ.
И а́ще благотворите́ благотворя́щымъ ва́мъ, ка́я ва́мъ благода́ть е́сть? И́бо и грѣ́шницы то́жде творя́тъ.
И а́ще взаи́мъ даете́, от­ ни́хже ча́ете воспрiя́ти, ка́я ва́мъ благода́ть е́сть, и́бо и грѣ́шницы грѣ́шникомъ взаи́мъ дава́ютъ, да воспрiи́мутъ ра́вная.
Оба́че люби́те враги́ ва́шя, и благотвори́те, и взаи́мъ да́йте, ничесо́же ча́юще: и бу́детъ мзда́ ва́ша мно́га, и бу́дете сы́нове Вы́шняго: я́ко То́й бла́гъ е́сть на безблагода́тныя {неблагода́рныя} и злы́я.
Бу́дите у́бо милосе́рди, я́коже и Оте́цъ ва́шъ милосе́рдъ е́сть.
[Зач. 27.] И не суди́те, и не су́дятъ ва́мъ: [и] не осужда́йте, да не осужде́ни бу́дете: от­пуща́йте, и от­пу́стятъ ва́мъ:
да́йте, и да́ст­ся ва́мъ: мѣ́ру добру́, натка́ну и потря́сну и прелива́ющуся дадя́тъ на ло́но ва́­ше: то́ю бо мѣ́рою, е́юже мѣ́рите, воз­мѣ́рит­ся ва́мъ.
Рече́ же при́тчу и́мъ: еда́ мо́жетъ слѣпе́цъ слѣпца́ води́ти? Не о́ба ли въ я́му впаде́тася?
Нѣ́сть учени́къ надъ учи́теля сво­его́: соверше́нъ же вся́къ бу́детъ, я́коже [и] учи́тель его́.
Что́ же ви́диши суче́цъ, и́же е́сть во очеси́ бра́та тво­его́, бревна́ же, е́же е́сть во очеси́ тво­е́мъ, не чу́еши?
Или́ ка́ко мо́жеши рещи́ бра́ту тво­ему́: бра́те, оста́ви, да изму́ суче́цъ, и́же е́сть во очеси́ тво­е́мъ, са́мъ су́щаго во очеси́ тво­е́мъ бревна́ не ви́дя? Лицемѣ́ре, изми́ пе́рвѣе бревно́ изъ очесе́ тво­его́, и тогда́ про́зриши изъя́ти суче́цъ изъ очесе́ бра́та тво­его́.
Нѣ́сть бо дре́во добро́, творя́ плода́ зла́: ниже́ дре́во зло́, творя́ плода́ добра́.
Вся́ко бо дре́во от­ плода́ сво­его́ познае́т­ся: не от­ те́рнiя бо че́шутъ смо́квы, ни от­ купины́ е́млютъ гро́здiя.
Благі́й человѣ́къ от­ блага́го сокро́вища се́рдца сво­его́ изно́ситъ благо́­е: и злы́й человѣ́къ от­ зла́го сокро́вища се́рдца сво­его́ изно́ситъ зло́­е: от­ избы́тка бо се́рдца глаго́лютъ уста́ его́.
[Зач. 28.] Что́ же Мя́ зовете́: Го́споди, Го́споди, и не творите́, я́же глаго́лю?
Вся́къ гряды́й ко Мнѣ́ и слы́шай словеса́ Моя́ и творя́ я́, скажу́ ва́мъ, кому́ е́сть подо́бенъ:
подо́бенъ е́сть человѣ́ку зи́ждущу хра́мину, и́же ископа́ и углуби́, и положи́ основа́нiе на ка́мени: наводне́нiю же бы́в­шу, при­­паде́ рѣка́ ко хра́минѣ то́й, и не мо́же поколеба́ти ея́: основана́ бо бѣ́ на ка́мени.
Слы́шавый же и не сотвори́вый подо́бенъ е́сть человѣ́ку созда́в­шему хра́мину на земли́ безъ основа́нiя: къ не́йже при­­паде́ рѣка́, и а́бiе паде́ся, и бы́сть разруше́нiе хра́мины тоя́ ве́лiе.
Французский (LSG)
Jésus, rempli du Saint Esprit, revint du Jourdain, et il fut conduit par l'Esprit dans le désert,
où il fut tenté par le diable pendant quarante jours. Il ne mangea rien durant ces jours-là, et, après qu'ils furent écoulés, il eut faim.
Le diable lui dit: Si tu es Fils de Dieu, ordonne à cette pierre qu'elle devienne du pain.
Jésus lui répondit: Il est écrit: L'Homme ne vivra pas de pain seulement.
Le diable, l'ayant élevé, lui montra en un instant tous les royaumes de la terre,
et lui dit: Je te donnerai toute cette puissance, et la gloire de ces royaumes; car elle m'a été donnée, et je la donne à qui je veux.
Si donc tu te prosternes devant moi, elle sera toute à toi.
Jésus lui répondit: Il est écrit: Tu adoreras le Seigneur, ton Dieu, et tu le serviras lui seul.
Le diable le conduisit encore à Jérusalem, le plaça sur le haut du temple, et lui dit: Si tu es Fils de Dieu, jette-toi d'ici en bas; car il est écrit:
Il donnera des ordres à ses anges à ton sujet, Afin qu'ils te gardent;
et: Ils te porteront sur les mains, De peur que ton pied ne heurte contre une pierre.
Jésus lui répondit: Il es dit: Tu ne tenteras point le Seigneur, ton Dieu.
Après l'avoir tenté de toutes ces manières, le diable s'éloigna de lui jusqu'à un moment favorable.
Jésus, revêtu de la puissance de l'Esprit, retourna en Galilée, et sa renommée se répandit dans tout le pays d'alentour.
Il enseignait dans les synagogues, et il était glorifié par tous.
Il se rendit à Nazareth, où il avait été élevé, et, selon sa coutume, il entra dans la synagogue le jour du sabbat. Il se leva pour faire la lecture,
et on lui remit le livre du prophète Ésaïe. L'ayant déroulé, il trouva l'endroit où il était écrit:
L'Esprit du Seigneur est sur moi, Parce qu'il m'a oint pour annoncer une bonne nouvelle aux pauvres; Il m'a envoyé pour guérir ceux qui ont le coeur brisé,
Pour proclamer aux captifs la délivrance, Et aux aveugles le recouvrement de la vue, Pour renvoyer libres les opprimés, Pour publier une année de grâce du Seigneur.
Ensuite, il roula le livre, le remit au serviteur, et s'assit. Tous ceux qui se trouvaient dans la synagogue avaient les regards fixés sur lui.
Alors il commença à leur dire: Aujourd'hui cette parole de l'Écriture, que vous venez d'entendre, est accomplie.
Et tous lui rendaient témoignage; ils étaient étonnés des paroles de grâce qui sortaient de sa bouche, et ils disaient: N'est-ce pas le fils de Joseph?
Jésus leur dit: Sans doute vous m'appliquerez ce proverbe: Médecin, guéris-toi toi-même; et vous me direz: Fais ici, dans ta patrie, tout ce que nous avons appris que tu as fait à Capernaüm.
Mais, ajouta-t-il, je vous le dis en vérité, aucun prophète n'est bien reçu dans sa patrie.
Je vous le dis en vérité: il y avait plusieurs veuves en Israël du temps d'Élie, lorsque le ciel fut fermé trois ans et six mois et qu'il y eut une grande famine sur toute la terre;
et cependant Élie ne fut envoyé vers aucune d'elles, si ce n'est vers une femme veuve, à Sarepta, dans le pays de Sidon.
Il y avait aussi plusieurs lépreux en Israël du temps d'Élisée, le prophète; et cependant aucun d'eux ne fut purifié, si ce n'est Naaman le Syrien.
Ils furent tous remplis de colère dans la synagogue, lorsqu'ils entendirent ces choses.
Et s'étant levés, ils le chassèrent de la ville, et le menèrent jusqu'au sommet de la montagne sur laquelle leur ville était bâtie, afin de le précipiter en bas.
Mais Jésus, passant au milieu d'eux, s'en alla.
Il descendit à Capernaüm, ville de la Galilée; et il enseignait, le jour du sabbat.
On était frappé de sa doctrine; car il parlait avec autorité.
Il se trouva dans la synagogue un homme qui avait un esprit de démon impur, et qui s'écria d'une voix forte:
Ah! qu'y a-t-il entre nous et toi, Jésus de Nazareth? Tu es venu pour nous perdre. Je sais qui tu es: le Saint de Dieu.
Jésus le menaça, disant: Tais-toi, et sors de cet homme. Et le démon le jeta au milieu de l'assemblée, et sortit de lui, sans lui faire aucun mal.
Tous furent saisis de stupeur, et ils se disaient les uns aux autres: Quelle est cette parole? il commande avec autorité et puissance aux esprits impurs, et ils sortent!
Et sa renommée se répandit dans tous les lieux d'alentour.
En sortant de la synagogue, il se rendit à la maison de Simon. La belle-mère de Simon avait une violente fièvre, et ils le prièrent en sa faveur.
S'étant penché sur elle, il menaça la fièvre, et la fièvre la quitta. A l'instant elle se leva, et les servit.
Après le couché du soleil, tous ceux qui avaient des malades atteints de diverses maladies les lui amenèrent. Il imposa les mains à chacun d'eux, et il les guérit.
Des démons aussi sortirent de beaucoup de personnes, en criant et en disant: Tu es le Fils de Dieu. Mais il les menaçait et ne leur permettait pas de parler, parce qu'ils savaient qu'il était le Christ.
Dès que le jour parut, il sortit et alla dans un lieu désert. Une foule de gens se mirent à sa recherche, et arrivèrent jusqu'à lui; ils voulaient le retenir, afin qu'il ne les quittât point.
Mais il leur dit: Il faut aussi que j'annonce aux autres villes la bonne nouvelle du royaume de Dieu; car c'est pour cela que j'ai été envoyé.
Et il prêchait dans les synagogues de la Galilée.
Comme Jésus se trouvait auprès du lac de Génésareth, et que la foule se pressait autour de lui pour entendre la parole de Dieu,
il vit au bord du lac deux barques, d'où les pêcheurs étaient descendus pour laver leurs filets.
Il monta dans l'une de ces barques, qui était à Simon, et il le pria de s'éloigner un peu de terre. Puis il s'assit, et de la barque il enseignait la foule.
Lorsqu'il eut cessé de parler, il dit à Simon: Avance en pleine eau, et jetez vos filets pour pêcher.
Simon lui répondit: Maître, nous avons travaillé toute la nuit sans rien prendre; mais, sur ta parole, je jetterai le filet.
L'ayant jeté, ils prirent une grande quantité de poissons, et leur filet se rompait.
Ils firent signe à leurs compagnons qui étaient dans l'autre barque de venir les aider. Ils vinrent et ils remplirent les deux barques, au point qu'elles enfonçaient.
Quand il vit cela, Simon Pierre tomba aux genoux de Jésus, et dit: Seigneur, retire-toi de moi, parce que je suis un homme pécheur.
Car l'épouvante l'avait saisi, lui et tous ceux qui étaient avec lui, à cause de la pêche qu'ils avaient faite.
Il en était de même de Jacques et de Jean, fils de Zébédée, les associés de Simon. Alors Jésus dit à Simon: Ne crains point; désormais tu seras pêcheur d'hommes.
Et, ayant ramené les barques à terre, ils laissèrent tout, et le suivirent.
Jésus était dans une des villes; et voici, un homme couvert de lèpre, l'ayant vu, tomba sur sa face, et lui fit cette prière: Seigneur, si tu le veux, tu peux me rendre pur.
Jésus étendit la main, le toucha, et dit: Je le veux, sois pur. Aussitôt la lèpre le quitta.
Puis il lui ordonna de n'en parler à personne. Mais, dit-il, va te montrer au sacrificateur, et offre pour ta purification ce que Moïse a prescrit, afin que cela leur serve de témoignage.
Sa renommée se répandait de plus en plus, et les gens venaient en foule pour l'entendre et pour être guéris de leurs maladies.
Et lui, il se retirait dans les déserts, et priait.
Un jour Jésus enseignait. Des pharisiens et des docteurs de la loi étaient là assis, venus de tous les villages de la Galilée, de la Judée et de Jérusalem; et la puissance du Seigneur se manifestait par des guérisons.
Et voici, des gens, portant sur un lit un homme qui était paralytique, cherchaient à le faire entrer et à le placer sous ses regards.
Comme ils ne savaient par où l'introduire, à cause de la foule, ils montèrent sur le toit, et ils le descendirent par une ouverture, avec son lit, au milieu de l'assemblée, devant Jésus.
Voyant leur foi, Jésus dit: Homme, tes péchés te sont pardonnés.
Les scribes et les pharisiens se mirent à raisonner et à dire: Qui est celui-ci, qui profère des blasphèmes? Qui peut pardonner les péchés, si ce n'est Dieu seul?
Jésus, connaissant leurs pensées, prit la parole et leur dit: Quelles pensées avez-vous dans vos coeurs?
Lequel est le plus aisé, de dire: Tes péchés te sont pardonnés, ou de dire: Lève-toi, et marche?
Or, afin que vous sachiez que le Fils de l'homme a sur la terre le pouvoir de pardonner les péchés: Je te l'ordonne, dit-il au paralytique, lève-toi, prends ton lit, et va dans ta maison.
Et, à l'instant, il se leva en leur présence, prit le lit sur lequel il était couché, et s'en alla dans sa maison, glorifiant Dieu.
Tous étaient dans l'étonnement, et glorifiaient Dieu; remplis de crainte, ils disaient: Nous avons vu aujourd'hui des choses étranges.
Après cela, Jésus sortit, et il vit un publicain, nommé Lévi, assis au lieu des péages. Il lui dit: Suis-moi.
Et, laissant tout, il se leva, et le suivit.
Lévi lui donna un grand festin dans sa maison, et beaucoup de publicains et d'autres personnes étaient à table avec eux.
Les pharisiens et les scribes murmurèrent, et dirent à ses disciples: Pourquoi mangez-vous et buvez-vous avec les publicains et les gens de mauvaise vie?
Jésus, prenant la parole, leur dit: Ce ne sont pas ceux qui se portent bien qui ont besoin de médecin, mais les malades.
Je ne suis pas venu appeler à la repentance des justes, mais des pécheurs.
Ils lui dirent: Les disciples de Jean, comme ceux des pharisiens, jeûnent fréquemment et font des prières, tandis que les tiens mangent et boivent.
Il leur répondit: Pouvez-vous faire jeûner les amis de l'époux pendant que l'époux est avec eux?
Les jours viendront où l'époux leur sera enlevé, alors ils jeûneront en ces jours-là.
Il leur dit aussi une parabole: Personne ne déchire d'un habit neuf un morceau pour le mettre à un vieil habit; car, il déchire l'habit neuf, et le morceau qu'il en a pris n'est pas assorti au vieux.
Et personne ne met du vin nouveau dans de vieilles outres; autrement, le vin nouveau fait rompre les outres, il se répand, et les outres sont perdues;
mais il faut mettre le vin nouveau dans des outres neuves.
Et personne, après avoir bu du vin vieux, ne veut du nouveau, car il dit: Le vieux est bon.
Il arriva, un jour de sabbat appelé second-premier, que Jésus traversait des champs de blé. Ses disciples arrachaient des épis et les mangeaient, après les avoir froissés dans leurs mains.
Quelques pharisiens leur dirent: Pourquoi faites-vous ce qu'il n'est pas permis de faire pendant le sabbat?
Jésus leur répondit: N'avez-vous pas lu ce que fit David, lorsqu'il eut faim, lui et ceux qui étaient avec lui;
comment il entra dans la maison de Dieu, prit les pains de proposition, en mangea, et en donna à ceux qui étaient avec lui, bien qu'il ne soit permis qu'aux sacrificateurs de les manger?
Et il leur dit: Le Fils de l'homme est maître même du sabbat.
Il arriva, un autre jour de sabbat, que Jésus entra dans la synagogue, et qu'il enseignait. Il s'y trouvait un homme dont la main droite était sèche.
Les scribes et les pharisiens observaient Jésus, pour voir s'il ferait une guérison le jour du sabbat: c'était afin d'avoir sujet de l'accuser.
Mais il connaissait leurs pensées, et il dit à l'homme qui avait la main sèche: Lève-toi, et tiens-toi là au milieu. Il se leva, et se tint debout.
Et Jésus leur dit: Je vous demande s'il est permis, le jour du sabbat, de faire du bien ou de faire du mal, de sauver une personne ou de la tuer.
Alors, promenant ses regards sur eux tous, il dit à l'homme: Étends ta main. Il le fit, et sa main fut guérie.
Ils furent remplis de fureur, et ils se consultèrent pour savoir ce qu'ils feraient à Jésus.
En ce temps-là, Jésus se rendit sur la montagne pour prier, et il passa toute la nuit à prier Dieu.
Quand le jour parut, il appela ses disciples, et il en choisit douze, auxquels il donna le nom d'apôtres:
Simon, qu'il nomma Pierre; André, son frère; Jacques; Jean; Philippe; Barthélemy;
Matthieu; Thomas; Jacques, fils d'Alphée; Simon, appelé le zélote;
Jude, fils de Jacques; et Judas Iscariot, qui devint traître.
Il descendit avec eux, et s'arrêta sur un plateau, où se trouvaient une foule de ses disciples et une multitude de peuple de toute la Judée, de Jérusalem, et de la contrée maritime de Tyr et de Sidon. Ils étaient venus pour l'entendre, et pour être guéris de leurs maladies.
Ceux qui étaient tourmentés par des esprits impurs étaient guéris.
Et toute la foule cherchait à le toucher, parce qu'une force sortait de lui et les guérissait tous.
Alors Jésus, levant les yeux sur ses disciples, dit: Heureux vous qui êtes pauvres, car le royaume de Dieu est à vous!
Heureux vous qui avez faim maintenant, car vous serez rassasiés! Heureux vous qui pleurez maintenant, car vous serez dans la joie!
Heureux serez-vous, lorsque les hommes vous haïront, lorsqu'on vous chassera, vous outragera, et qu'on rejettera votre nom comme infâme, à cause du Fils de l'homme!
Réjouissez-vous en ce jour-là et tressaillez d'allégresse, parce que votre récompense sera grande dans le ciel; car c'est ainsi que leurs pères traitaient les prophètes.
Mais, malheur à vous, riches, car vous avez votre consolation!
Malheur à vous qui êtes rassasiés, car vous aurez faim! Malheur à vous qui riez maintenant, car vous serez dans le deuil et dans les larmes!
Malheur, lorsque tous les hommes diront du bien de vous, car c'est ainsi qu'agissaient leurs pères à l'égard des faux prophètes!
Mais je vous dis, à vous qui m'écoutez: Aimez vos ennemis, faites du bien à ceux qui vous haïssent,
bénissez ceux qui vous maudissent, priez pour ceux qui vous maltraitent.
Si quelqu'un te frappe sur une joue, présente-lui aussi l'autre. Si quelqu'un prend ton manteau, ne l'empêche pas de prendre encore ta tunique.
Donne à quiconque te demande, et ne réclame pas ton bien à celui qui s'en empare.
Ce que vous voulez que les hommes fassent pour vous, faites-le de même pour eux.
Si vous aimez ceux qui vous aiment, quel gré vous en saura-t-on? Les pécheurs aussi aiment ceux qui les aiment.
Si vous faites du bien à ceux qui vous font du bien, quel gré vous en saura-t-on? Les pécheurs aussi agissent de même.
Et si vous prêtez à ceux de qui vous espérez recevoir, quel gré vous en saura-t-on? Les pécheurs aussi prêtent aux pécheurs, afin de recevoir la pareille.
Mais aimez vos ennemis, faites du bien, et prêtez sans rien espérer. Et votre récompense sera grande, et vous serez fils du Très Haut, car il est bon pour les ingrats et pour les méchants.
Soyez donc miséricordieux, comme votre Père est miséricordieux.
Ne jugez point, et vous ne serez point jugés; ne condamnez point, et vous ne serez point condamnés; absolvez, et vous serez absous.
Donnez, et il vous sera donné: on versera dans votre sein une bonne mesure, serrée, secouée et qui déborde; car on vous mesurera avec la mesure dont vous vous serez servis.
Il leur dit aussi cette parabole: Un aveugle peut-il conduire un aveugle? Ne tomberont-ils pas tous deux dans une fosse?
Le disciple n'est pas plus que le maître; mais tout disciple accompli sera comme son maître.
Pourquoi vois-tu la paille qui est dans l'oeil de ton frère, et n'aperçois-tu pas la poutre qui est dans ton oeil?
Ou comment peux-tu dire à ton frère: Frère, laisse-moi ôter la paille qui est dans ton oeil, toi qui ne vois pas la poutre qui est dans le tien? Hypocrite, ôte premièrement la poutre de ton oeil, et alors tu verras comment ôter la paille qui est dans l'oeil de ton frère.
Ce n'est pas un bon arbre qui porte du mauvais fruit, ni un mauvais arbre qui porte du bon fruit.
Car chaque arbre se connaît à son fruit. On ne cueille pas des figues sur des épines, et l'on ne vendange pas des raisins sur des ronces.
L'homme bon tire de bonnes choses du bon trésor de son coeur, et le méchant tire de mauvaises choses de son mauvais trésor; car c'est de l'abondance du coeur que la bouche parle.
Pourquoi m'appelez-vous Seigneur, Seigneur! et ne faites-vous pas ce que je dis?
Je vous montrerai à qui est semblable tout homme qui vient à moi, entend mes paroles, et les met en pratique.
Il est semblable à un homme qui, bâtissant une maison, a creusé, creusé profondément, et a posé le fondement sur le roc. Une inondation est venue, et le torrent s'est jeté contre cette maison, sans pouvoir l'ébranler, parce qu'elle était bien bâtie.
Mais celui qui entend, et ne met pas en pratique, est semblable à un homme qui a bâti une maison sur la terre, sans fondement. Le torrent s'est jeté contre elle: aussitôt elle est tombée, et la ruine de cette maison a été grande.
1 Искушение Иисуса Христа в пустыне. 14 Проповедь в Галилее. 16 Проповедь в Назаретской синагоге. 31 Изгнание бесов в Капернауме; исцеление тещи Петра; благовестие в Галилее.
[Зач. 12.] Иисус, исполненный Духа Святого, возвратился от Иордана и поведен был Духом в пустыню.
Там сорок дней Он был искушаем от диавола и ничего не ел в эти дни, а по прошествии их напоследок взалкал.
И сказал Ему диавол: если Ты Сын Божий, то вели этому камню сделаться хлебом.
Иисус сказал ему в ответ: написано, что не хлебом одним будет жить человек, но всяким словом Божиим.
И, возведя Его на высокую гору, диавол показал Ему все царства вселенной во мгновение времени,
и сказал Ему диавол: Тебе дам власть над всеми сими царствами и славу их, ибо она предана мне, и я, кому хочу, даю ее;
итак, если Ты поклонишься мне, то всё будет Твое.
Иисус сказал ему в ответ: отойди от Меня, сатана; написано: Господу Богу твоему поклоняйся, и Ему одному служи.
И повел Его в Иерусалим, и поставил Его на крыле храма, и сказал Ему: если Ты Сын Божий, бросься отсюда вниз,
ибо написано: Ангелам Своим заповедает о Тебе сохранить Тебя;
и на руках понесут Тебя, да не преткнешься о камень ногою Твоею.
Иисус сказал ему в ответ: сказано: не искушай Господа Бога твоего.
И, окончив всё искушение, диавол отошел от Него до времени.
И возвратился Иисус в силе духа в Галилею; и разнеслась молва о Нем по всей окрестной стране.
Он учил в синагогах их, и от всех был прославляем.
[Зач. 13.] И пришел в Назарет, где был воспитан, и вошел, по обыкновению Своему, в день субботний в синагогу, и встал читать.
Ему подали книгу пророка Исаии; и Он, раскрыв книгу, нашел место, где было написано:
Дух Господень на Мне; ибо Он помазал Меня благовествовать нищим, и послал Меня исцелять сокрушенных сердцем, проповедовать пленным освобождение, слепым прозрение, отпустить измученных на свободу,
проповедовать лето Господне благоприятное.
И, закрыв книгу и отдав служителю, сел; и глаза всех в синагоге были устремлены на Него.
И Он начал говорить им: ныне исполнилось Писание сие, слышанное вами.
И все засвидетельствовали Ему это, [Зач. 14.] и дивились словам благодати, исходившим из уст Его, и говорили: не Иосифов ли это сын?
Он сказал им: конечно, вы скажете Мне присловие: врач! исцели Самого Себя; сделай и здесь, в Твоем отечестве, то́, что́, мы слышали, было в Капернауме.
И сказал: истинно говорю вам: никакой пророк не принимается в своем отечестве.
Поистине говорю вам: много вдов было в Израиле во дни Илии, когда заключено было небо три года и шесть месяцев, так что сделался большой голод по всей земле,
и ни к одной из них не был послан Илия, а только ко вдове в Сарепту Сидонскую;
много также было прокаженных в Израиле при пророке Елисее, и ни один из них не очистился, кроме Неемана Сириянина.
Услышав это, все в синагоге исполнились ярости
и, встав, выгнали Его вон из города и повели на вершину горы, на которой город их был построен, чтобы свергнуть Его;
но Он, пройдя посреди них, удалился.
[Зач. 15.] И пришел в Капернаум, город Галилейский, и учил их в дни субботние.
И дивились учению Его, ибо слово Его было со властью.
Был в синагоге человек, имевший нечистого духа бесовского, и он закричал громким голосом:
оставь; что́ Тебе до нас, Иисус Назарянин? Ты пришел погубить нас; знаю Тебя, кто Ты, Святой Божий.
Иисус запретил ему, сказав: замолчи и выйди из него. И бес, повергнув его посреди синагоги, вышел из него, нимало не повредив ему.
И напал на всех ужас, и рассуждали между собою: что это значит, что Он со властью и силою повелевает нечистым духам, и они выходят?
[Зач. 16.] И разнесся слух о Нем по всем окрестным местам.
Выйдя из синагоги, Он вошел в дом Симона; тёща же Симонова была одержима сильною горячкою; и просили Его о ней.
Подойдя к ней, Он запретил горячке; и оставила ее. Она тотчас встала и служила им.
При захождении же солнца все, имевшие больных различными болезнями, приводили их к Нему; и Он, возлагая на каждого из них руки, исцелял их.
Выходили также и бесы из многих с криком и говорили: Ты Христос, Сын Божий. А Он запрещал им сказывать, что они знают, что Он Христос.
Когда же настал день, Он, выйдя из дома, пошел в пустынное место, и народ искал Его и, придя к Нему, удерживал Его, чтобы не уходил от них.
Но Он сказал им: и другим городам благовествовать Я должен Царствие Божие, ибо на то Я послан.
И проповедовал в синагогах Галилейских.
1 Призвание Симона Петра, Иакова и Иоанна. 12 Исцеление прокаженного и расслабленного. 27 Призвание Левия; «не праведников, а грешников». 33 О посте: новое вино и новые мехи.
[Зач. 17.] Однажды, когда народ теснился к Нему, чтобы слышать слово Божие, а Он стоял у озера Геннисаретского,
увидел Он две лодки, стоящие на озере; а рыболовы, выйдя из них, вымывали сети.
Войдя в одну лодку, которая была Симонова, Он просил его отплыть несколько от берега и, сев, учил народ из лодки.
Когда же перестал учить, сказал Симону: отплыви на глубину и закиньте сети свои для лова.
Симон сказал Ему в ответ: Наставник! мы трудились всю ночь и ничего не поймали, но по слову Твоему закину сеть.
Сделав это, они поймали великое множество рыбы, и даже сеть у них прорывалась.
И дали знак товарищам, находившимся на другой лодке, чтобы пришли помочь им; и пришли, и наполнили обе лодки, так что они начинали тонуть.
Увидев это, Симон Петр припал к коленям Иисуса и сказал: выйди от меня, Господи! потому что я человек грешный.
Ибо ужас объял его и всех, бывших с ним, от этого лова рыб, ими пойманных;
также и Иакова и Иоанна, сыновей Зеведеевых, бывших товарищами Симону. И сказал Симону Иисус: не бойся; отныне будешь ловить человеков.
И, вытащив обе лодки на берег, оставили всё и последовали за Ним.
[Зач. 18.] Когда Иисус был в одном городе, пришел человек весь в проказе и, увидев Иисуса, пал ниц, умоляя Его и говоря: Господи! если хочешь, можешь меня очистить.
Он простер руку, прикоснулся к нему и сказал: хочу, очистись. И тотчас проказа сошла с него.
И Он повелел ему никому не сказывать, а пойти показаться священнику и принести жертву за очищение свое, ка́к повелел Моисей, во свидетельство им.
Но тем более распространялась молва о Нём, и великое множество народа стекалось к Нему слушать и врачеваться у Него от болезней своих.
Но Он уходил в пустынные места и молился.
[Зач. 19.] В один день, когда Он учил, и сидели тут фарисеи и законоучители, пришедшие из всех мест Галилеи и Иудеи и из Иерусалима, и сила Господня являлась в исцелении больных, –
вот, принесли некоторые на постели человека, который был расслаблен, и старались внести его в дом и положить перед Иисусом;
и, не найдя, где пронести его за многолюдством, влезли на верх дома и сквозь кровлю спустили его с постелью на средину пред Иисуса.
И Он, видя веру их, сказал человеку тому: прощаются тебе грехи твои.
Книжники и фарисеи начали рассуждать, говоря: кто это, который богохульствует? кто может прощать грехи, кроме одного Бога?
Иисус, уразумев помышления их, сказал им в ответ: что́ вы помышляете в сердцах ваших?
Что́ легче сказать: прощаются тебе грехи твои, или сказать: встань и ходи?
Но чтобы вы знали, что Сын Человеческий имеет власть на земле прощать грехи, – сказал Он расслабленному: тебе говорю: встань, возьми постель твою и иди в дом твой.
И он тотчас встал перед ними, взял, на чём лежал, и пошел в дом свой, славя Бога.
И ужас объял всех, и славили Бога и, быв исполнены страха, говорили: чу́дные дела видели мы ныне.
[Зач. 20.] После сего Иисус вышел и увидел мытаря, именем Левия, сидящего у сбора пошлин, и говорит ему: следуй за Мною.
И он, оставив всё, встал и последовал за Ним.
И сделал для Него Левий в доме своем большое угощение; и там было множество мытарей и других, которые возлежали с ними.
Книжники же и фарисеи роптали и говорили ученикам Его: зачем вы едите и пьете с мытарями и грешниками?
Иисус же сказал им в ответ: не здоровые имеют нужду во враче, но больные;
Я пришел призвать не праведников, а грешников к покаянию.
[Зач. 21.] Они же сказали Ему: почему ученики Иоанновы постятся часто и молитвы творят, также и фарисейские, а Твои едят и пьют?
Он сказал им: можете ли заставить сынов чертога брачного поститься, когда с ними жених?
Но придут дни, когда отнимется у них жених, и тогда будут поститься в те дни.
При сем сказал им притчу: никто не приставляет заплаты к ветхой одежде, отодрав от новой одежды; а иначе и новую раздерет, и к старой не подойдет заплата от новой.
И никто не вливает молодого вина в мехи ветхие; а иначе молодое вино прорвет мехи, и само вытечет, и мехи пропадут;
но молодое вино должно вливать в мехи новые; тогда сбережется и то́ и другое.
И никто, пив старое вино, не захочет тотчас молодого, ибо говорит: старое лучше.
1 «Сын Человеческий есть Господин и субботы»; 12 Избрание двенадцати Апостолов; «весь народ искал» Иисуса Христа; 20 Он учит их; кто «блажен»? о любви и суде.
[Зач. 22.] В субботу, первую по втором дне Пасхи, случилось Ему проходить засеянными полями, и ученики Его срывали колосья и ели, растирая руками.
Некоторые же из фарисеев сказали им: зачем вы делаете то, чего не должно делать в субботы?
Иисус сказал им в ответ: разве вы не читали, что сделал Давид, когда взалкал сам и бывшие с ним?
Ка́к он вошел в дом Божий, взял хлебы предложения, которых не должно было есть никому, кроме одних священников, и ел, и дал бывшим с ним?
И сказал им: Сын Человеческий есть Господин и субботы.
Случилось же и в другую субботу войти Ему в синагогу и учить. Там был человек, у которого правая рука была сухая.
Книжники же и фарисеи наблюдали за Ним, не исцелит ли в субботу, чтобы найти обвинение против Него.
Но Он, зная помышления их, сказал человеку, имеющему сухую руку: встань и выступи на средину. И он встал и выступил.
Тогда сказал им Иисус: спрошу Я вас: что́ должно делать в субботу? добро, или зло? спасти душу, или погубить? Они молчали.
И, посмотрев на всех их, сказал тому человеку: протяни руку твою. Он так и сделал; и стала рука его здорова, как другая.
Они же пришли в бешенство и говорили между собою, что́ бы им сделать с Иисусом.
[Зач. 23.] В те дни взошел Он на гору помолиться и пробыл всю ночь в молитве к Богу.
Когда же настал день, призвал учеников Своих и избрал из них двенадцать, которых и наименовал апостолами:
Симона, которого и назвал Петром, и Андрея, брата его, Иакова и Иоанна, Филиппа и Варфоломея,
Матфея и Фому, Иакова Алфеева и Симона, прозываемого Зилотом,
Иуду Иаковлева и Иуду Искариота, который потом сделался предателем.
[Зач. 24.] И, сойдя с ними, стал Он на ровном месте, и множество учеников Его, и много народа из всей Иудеи и Иерусалима и приморских мест Тирских и Сидонских,
которые пришли послушать Его и исцелиться от болезней своих, также и страждущие от нечистых духов; и исцелялись.
И весь народ искал прикасаться к Нему, потому что от Него исходила сила и исцеляла всех.
И Он, возведя очи Свои на учеников Своих, говорил: Блаженны нищие духом, ибо ваше есть Царствие Божие.
Блаженны алчущие ныне, ибо насытитесь. Блаженны плачущие ныне, ибо воссмеетесь.
Блаженны вы, когда возненавидят вас люди и когда отлучат вас, и будут поносить, и пронесут имя ваше, как бесчестное, за Сына Человеческого.
Возрадуйтесь в тот день и возвеселитесь, ибо велика вам награда на небесах. Так поступали с пророками отцы их.
[Зач. 25.] Напротив, горе вам, богатые! ибо вы уже получили свое утешение.
Горе вам, пресыщенные ныне! ибо взалчете. Горе вам, смеющиеся ныне! ибо восплачете и возрыдаете.
Горе вам, когда все люди будут говорить о вас хорошо! ибо так поступали с лжепророками отцы их.
Но вам, слушающим, говорю: люби́те врагов ваших, благотворите ненавидящим вас,
благословляйте проклинающих вас и молитесь за обижающих вас.
Ударившему тебя по щеке подставь и другую, и отнимающему у тебя верхнюю одежду не препятствуй взять и рубашку.
Всякому, просящему у тебя, давай, и от взявшего твое не требуй назад.
[Зач. 26.] И ка́к хотите, чтобы с вами поступали люди, та́к и вы поступайте с ними.
И если любите любящих вас, какая вам за то благодарность? ибо и грешники любящих их любят.
И если делаете добро тем, которые вам делают добро, какая вам за то благодарность? ибо и грешники то́ же делают.
И если взаймы даёте тем, от которых надеетесь получить обратно, какая вам за то благодарность? ибо и грешники дают взаймы грешникам, чтобы получить обратно столько же.
Но вы люби́те врагов ваших, и благотворите, и взаймы давайте, не ожидая ничего; и будет вам награда великая, и будете сынами Всевышнего; ибо Он благ и к неблагодарным и злым.
Итак, будьте милосерды, как и Отец ваш милосерд.
[Зач. 27.] Не суди́те, и не будете судимы; не осуждайте, и не будете осуждены; прощайте, и прощены будете;
давайте, и дастся вам: мерою доброю, утрясенною, нагнетенною и переполненною отсыплют вам в лоно ваше; ибо, какою мерою мерите, такою же отмерится и вам.
Сказал также им притчу: может ли слепой водить слепого? не оба ли упадут в яму?
Ученик не бывает выше своего учителя; но, и усовершенствовавшись, будет всякий, как учитель его.
Что ты смотришь на сучок в глазе брата твоего, а бревна в твоем глазе не чувствуешь?
Или, как можешь сказать брату твоему: брат! дай, я выну сучок из глаза твоего, когда сам не видишь бревна в твоем глазе? Лицемер! вынь прежде бревно из твоего глаза, и тогда увидишь, как вынуть сучок из глаза брата твоего.
Нет доброго дерева, которое приносило бы худой плод; и нет худого дерева, которое приносило бы плод добрый,
ибо всякое дерево познаётся по плоду своему, потому что не собирают смокв с терновника и не снимают винограда с кустарника.
Добрый человек из доброго сокровища сердца своего выносит доброе, а злой человек из злого сокровища сердца своего выносит злое, ибо от избытка сердца говорят уста его.
[Зач. 28.] Что́ вы зовете Меня: Господи! Господи! – и не делаете того, что́ Я говорю?
Всякий, приходящий ко Мне и слушающий слова Мои и исполняющий их, скажу вам, кому подобен.
Он подобен человеку, строящему дом, который копал, углубился и положил основание на камне; почему, когда случилось наводнение и вода напёрла на этот дом, то не могла поколебать его, потому что он основан был на камне.
А слушающий и неисполняющий подобен человеку, построившему дом на земле без основания, который, когда напёрла на него вода, тотчас обрушился; и разрушение дома сего было великое.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible