Скрыть
1:1
1:5
1:12
1:13
Церковнославянский (рус)
Проро́че­с­т­во словесе́ Госпо́дня на Изра́иля руко́ю а́нгела его́: положи́те у́бо на сердца́хъ ва́шихъ.
Возлюби́хъ вы́, глаго́летъ Госпо́дь. И рѣ́сте: о че́мъ воз­люби́лъ еси́ ны́? Не бра́тъ ли бѣ́ Иса́въ Иа́кову? глаго́летъ Госпо́дь: и воз­люби́хъ Иа́кова, Иса́ва же воз­ненави́дѣхъ,
и учини́хъ предѣ́лы его́ во изчезнове́нiе и достоя́нiе его́ въ ны́рища пусты́н­на.
Зане́ а́ще рече́тъ: Идуме́а разори́ся, и обрати́мся и воз­сози́ждемъ опустѣ́в­шая ея́: си́це глаго́летъ Госпо́дь Вседержи́тель: ті́и сози́ждутъ, и а́зъ разорю́, и нареку́т­ся и́мъ предѣ́лѣ беззако́нiя, и лю́дiе, на ня́же ополчи́ся Госпо́дь до вѣ́ка.
И очеса́ ва́ша уви́дятъ, и вы́ рече́те: воз­вели́чися Госпо́дь превы́ше предѣ́лъ Изра́илевыхъ.
Сы́нъ сла́витъ отца́, и ра́бъ господи́на сво­его́ убо­и́т­ся: и а́ще Оте́цъ е́смь а́зъ, то́ гдѣ́ сла́ва моя́? и а́ще Госпо́дь е́смь а́зъ, то́ гдѣ́ е́сть стра́хъ мо́й? глаго́летъ Госпо́дь Вседержи́тель. Вы́ свяще́н­ницы презира́ющiи и́мя мое́. И рѣ́сте: о чесо́мъ презрѣ́хомъ и́мя твое́?
Принося́ще ко олтаре́ви мо­ему́ хлѣ́бы скве́рны. И рѣ́сте: о чесо́мъ оскверни́хомъ я́? Внегда́ глаго́лати ва́мъ: трапе́за Госпо́дня оскверне́на е́сть: и воз­ложе́н­ная бра́шна уничижи́ли есте́.
Зане́ а́ще при­­ведете́ слѣ́по на же́ртву, не зло́ ли? и а́ще при­­ведете́ хро́мо или́ неду́жно, то́ не зло́ ли? при­­веди́ е́ кня́зю тво­ему́, еда́ прiи́метъ е́? еда́ прiи́метъ лице́ твое́? глаго́летъ Госпо́дь Вседержи́тель.
И ны́нѣ уми́лостивите лице́ Бо́га ва́­шего и помоли́теся ему́, [да поми́луетъ вы́]. Въ рука́хъ ва́шихъ бы́ша сiя́, а́ще прiиму́ от­ ва́съ ли́ца ва́ша? глаго́летъ Госпо́дь Вседержи́тель.
Зане́ и въ ва́съ затворя́т­ся две́ри, и не воз­гнѣтите́ огня́ олтаре́ви мо­ему́ ту́не: нѣ́сть во́ля моя́ въ ва́съ, глаго́летъ Госпо́дь Вседержи́тель, и же́ртвы не прiиму́ от­ ру́къ ва́шихъ.
Зане́ от­ восто́къ со́лнца и до за́падъ и́мя мое́ просла́вися во язы́цѣхъ, и на вся́цѣмъ мѣ́стѣ ѳимiа́мъ при­­но́сит­ся и́мени мо­ему́ и же́ртва чи́ста: зане́ ве́лiе и́мя мое́ во язы́цѣхъ, глаго́летъ Госпо́дь Вседержи́тель.
Вы́ же скверните́ е́ глаго́люще: трапе́за Госпо́дня оскверне́на е́сть, и воз­лага́емая бра́шна его́ уничтоже́на бы́ша.
И рѣ́сте: сiя́ от­ злострада́нiя су́ть. И от­ду́нухъ я́, глаго́летъ Госпо́дь Вседержи́тель. И внесо́сте хище́нiя и хро́мая и неду́жная, и при­­ведете́ я́ на же́ртву, еда́ прiиму́ и́хъ от­ ру́къ ва́шихъ? глаго́летъ Госпо́дь Вседержи́тель.
И про́клятъ, и́же бѣ́ си́ленъ, и бѣ́ ему́ въ ста́дѣ его́ му́жескъ по́лъ, и обѣ́тъ его́ на не́мъ, и жре́тъ растлѣ́н­ное Го́сподеви: зане́ Ца́рь ве́лiй а́зъ е́смь, глаго́летъ Госпо́дь Вседержи́тель, и и́мя мое́ свѣ́тло во язы́цѣхъ.
Синодальный
1 Любовь Господа к Израилю. 6 Господь не благоволит к священникам, бесславящим Его имя.
Пророческое слово Господа к Израилю через Малахию.
Я возлюбил вас, говорит Господь. А вы говорите: «в чем явил Ты любовь к нам?» – Не брат ли Исав Иакову? говорит Господь; и однако же Я возлюбил Иакова,
а Исава возненавидел и предал горы его опустошению, и владения его – шакалам пустыни.
Если Едом скажет: «мы разорены, но мы восстановим разрушенное», то Господь Саваоф говорит: они построят, а Я разрушу, и прозовут их областью нечестивою, народом, на который Господь прогневался навсегда.
И увидят это глаза ваши, и вы скажете: «возвеличился Господь над пределами Израиля!»
Сын чтит отца и раб – господина своего; если Я Отец, то где почтение ко Мне? и если Я Господь, то где благоговение предо Мною? говорит Господь Саваоф вам, священники, бесславящие имя Мое. Вы говорите: «чем мы бесславим имя Твое?»
Вы приносите на жертвенник Мой нечистый хлеб, и говорите: «чем мы бесславим Тебя?» – Тем, что говорите: «трапеза Господня не стоит уважения».
И когда приносите в жертву слепое, не худо ли это? или когда приносите хромое и больное, не худо ли это? Поднеси это твоему князю; будет ли он доволен тобою и благосклонно ли примет тебя? говорит Господь Саваоф.
Итак молитесь Богу, чтобы помиловал нас; а когда такое исходит из рук ваших, то может ли Он милостиво принимать вас? говорит Господь Саваоф.
Лучше кто-нибудь из вас запер бы двери, чтобы напрасно не держали огня на жертвеннике Моем. Нет Моего благоволения к вам, говорит Господь Саваоф, и приношение из рук ваших неблагоугодно Мне.
Ибо от востока солнца до запада велико будет имя Мое между народами, и на всяком месте будут приносить фимиам имени Моему, чистую жертву; велико будет имя Мое между народами, говорит Господь Саваоф.
А вы хулите его тем, что говорите: «трапеза Господня не стоит уважения, и доход от нее – пища ничтожная».
Притом говорите: «вот сколько труда!» и пренебрегаете ею, говорит Господь Саваоф, и приносите украденное, хромое и больное, и такого же свойства приносите хлебный дар: могу ли с благоволением принимать это из рук ваших? говорит Господь.
Проклят лживый, у которого в стаде есть неиспорченный самец, и он дал обет, а приносит в жертву Господу поврежденное: ибо Я Царь великий, и имя Мое страшно у народов.
Эстонский
Issand armastab Jaakobit
Ennustus. Issanda sõna Iisraelile Malaki kaudu:
„Mina olen teid armastanud, ütleb Issand. Aga teie ütlete: „Kuidas sa meid oled armastanud?” Kas Eesav ei olnud Jaakobi vend? ütleb Issand. Jaakobit ma armastasin,
aga Eesavit ma vihkasin; ma tegin ta mäestiku lagedaks ja jätsin ta pärisosa kõrbe šaakalitele.
Kui Edom ütleb: „Me oleme purustatud, aga me ehitame varemed taas üles”, siis ütleb vägede Issand nõnda: Nad ehitavad küll, aga mina kisun maha; ja neid nimetatakse „süüteo maaks” ja „rahvaks, keda Issand on neednud igaveseks”.
Teie silmad saavad seda näha ja te ütlete: „Issand on suur üle Iisraeli piiri!”
Issand sõitleb preestreid
Poeg austab isa ja sulane isandat. Aga kui mina olen isa, kus on siis minu au? Ja kui mina olen Issand, kus on siis minu kartus? ütleb vägede Issand teile, preestrid, kes te põlgate minu nime. Aga te ütlete: „Kuidas me põlgame su nime?”
Te toote mu altarile rüvetatud leiba. Aga te ütlete: „Kuidas me rüvetame sind?” Sellega, et ütlete: „Issanda laud on põlastusväärne.”
Jah, kui te toote ohvriks pimeda, siis ei olevat see paha; või kui te toote lonkaja või tõbise, siis ei olevat see paha. Vii see ometi oma maavalitsejale! Kas temal on sinust hea meel või kas ta peab sinust lugu? ütleb vägede Issand.
Ja nüüd: leevendage ometi Jumala palet, et ta oleks meile armuline! Teie käest on see tulnud - kas ta saaks teist lugu pidada? ütleb vägede Issand.
Kes ometi oleks teie hulgast, kes suleks uksed, et te ei saaks ilmaaegu süüdata tuld mu altaril? Mul ei ole teist hea meel, ütleb vägede Issand, ja roaohver teie käest ei meeldi mulle.
Sest päikesetõusu poolt päikeseloojaku poole on mu nimi paganate seas suur, ja igas paigas suitsutatakse ning tuuakse mu nimele puhas roaohver. Sest mu nimi on paganate seas suur, ütleb vägede Issand.
Aga teie teotate seda, kui te ütlete: „Issanda laud on rüvetatud, ja selle vilja, tema rooga, võib põlata.”
Ja te ütlete: „Vaata, missugune vaev!” ja alahindate seda, ütleb vägede Issand. Te toote seda, mis on röövitud, lonkaja ja tõbine. Ja see peab olema ohvriand, mida te toote. Kas mul peaks olema hea meel seda teie käest vastu võtta? ütleb Issand.
Neetud olgu petis, kellel on karjas isane loom ja kes on selle tõotanud, aga ohverdab Issandale vigase! Sest mina olen suur kuningas, ütleb vägede Issand, ja mu nimi on kardetav paganate seas.
Прⷪ҇ро́чество словесѐ гдⷭ҇нѧ на і҆и҃лѧ рꙋко́ю а҆́гг҃ла є҆гѡ̀ {Є҆вр.: Малахі́и.}: положи́те ᲂу҆̀бо на сердца́хъ ва́шихъ.
Возлюби́хъ вы̀, гл҃етъ гдⷭ҇ь. И҆ рѣ́сте: ѡ҆ че́мъ возлюби́лъ є҆сѝ ны̀; Не бра́тъ ли бѣ̀ и҆са́ѵъ і҆а́кѡвꙋ; гл҃етъ гдⷭ҇ь: и҆ возлюби́хъ і҆а́кѡва, и҆са́ѵа же возненави́дѣхъ,
и҆ ᲂу҆чини́хъ предѣ́лы є҆гѡ̀ во и҆счезнове́нїе и҆ достоѧ́нїе є҆гѡ̀ въ ны̑рища пꙋсты̑нна.
Занѐ а҆́ще рече́тъ: і҆дꙋме́а разори́сѧ, и҆ ѡ҆брати́мсѧ и҆ возсози́ждемъ ѡ҆пꙋстѣ̑вшаѧ є҆ѧ̀: си́це гл҃етъ гдⷭ҇ь Вседержи́тель: ті́и сози́ждꙋтъ, и҆ а҆́зъ разорю̀, и҆ нарекꙋ́тсѧ и҆̀мъ предѣ́лѣ беззако́нїѧ, и҆ лю́дїе, на нѧ́же ѡ҆полчи́сѧ гдⷭ҇ь до вѣ́ка.
И҆ ѻ҆чеса̀ ва̑ша ᲂу҆ви́дѧтъ, и҆ вы̀ рече́те: возвели́чисѧ гдⷭ҇ь превы́ше предѣ̑лъ і҆и҃левыхъ.
Сы́нъ сла́витъ ѻ҆тца̀, и҆ ра́бъ господи́на своегѡ̀ ᲂу҆бои́тсѧ: и҆ а҆́ще ѻ҆ц҃ъ є҆́смь а҆́зъ, то̀ гдѣ̀ сла́ва моѧ̀; и҆ а҆́ще гдⷭ҇ь є҆́смь а҆́зъ, то̀ гдѣ̀ є҆́сть стра́хъ мо́й; гл҃етъ гдⷭ҇ь Вседержи́тель. Вы̀ свѧще́нницы презира́ющїи и҆́мѧ моѐ. И҆ рѣ́сте: ѡ҆ чесо́мъ презрѣ́хомъ и҆́мѧ твоѐ;
Приносѧ́ще ко ѻ҆лтаре́ви моемꙋ̀ хлѣ́бы сквє́рны. И҆ рѣ́сте: ѡ҆ чесо́мъ ѡ҆скверни́хомъ ѧ҆̀; Внегда̀ глаго́лати ва́мъ: трапе́за гдⷭ҇нѧ ѡ҆скверне́на є҆́сть: и҆ возложє́ннаѧ бра̑шна ᲂу҆ничижи́ли є҆стѐ.
Занѐ а҆́ще приведетѐ слѣ́по на же́ртвꙋ, не ѕло́ ли; и҆ а҆́ще приведетѐ хро́мо и҆лѝ недꙋ́жно, то̀ не ѕло́ ли; приведѝ є҆̀ кнѧ́зю твоемꙋ̀, є҆да̀ прїи́метъ є҆̀; є҆да̀ прїи́метъ лицѐ твоѐ; гл҃етъ гдⷭ҇ь Вседержи́тель.
И҆ нн҃ѣ ᲂу҆ми́лостивите лицѐ бг҃а ва́шегѡ и҆ помоли́тесѧ є҆мꙋ̀, (да поми́лꙋетъ вы̀). Въ рꙋка́хъ ва́шихъ бы́ша сїѧ̑, а҆́ще прїимꙋ̀ ѿ ва́съ ли́ца ва̑ша; гл҃етъ гдⷭ҇ь Вседержи́тель.
Занѐ и҆ въ ва́съ затворѧ́тсѧ двє́ри, и҆ не возгнѣтитѐ ѻ҆гнѧ̀ ѻ҆лтаре́ви моемꙋ̀ тꙋ́не: нѣ́сть во́лѧ моѧ̀ въ ва́съ, гл҃етъ гдⷭ҇ь Вседержи́тель, и҆ же́ртвы не прїимꙋ̀ ѿ рꙋ́къ ва́шихъ.
Занѐ ѿ востѡ́къ со́лнца и҆ до за̑падъ и҆́мѧ моѐ просла́висѧ во ꙗ҆зы́цѣхъ, и҆ на всѧ́цѣмъ мѣ́стѣ ѳѷмїа́мъ прино́ситсѧ и҆́мени моемꙋ̀ и҆ же́ртва чи́ста: занѐ ве́лїе и҆́мѧ моѐ во ꙗ҆зы́цѣхъ, гл҃етъ гдⷭ҇ь Вседержи́тель.
Вы́ же сквернитѐ є҆̀ глаго́люще: трапе́за гдⷭ҇нѧ ѡ҆скверне́на є҆́сть, и҆ возлага́ємаѧ бра̑шна є҆гѡ̀ ᲂу҆ничтожє́на бы́ша.
И҆ рѣ́сте: сїѧ̑ ѿ ѕлострада́нїѧ сꙋ́ть. И҆ ѿдꙋ́нꙋхъ ѧ҆̀, гл҃етъ гдⷭ҇ь Вседержи́тель. И҆ внесо́сте хищє́нїѧ и҆ хрѡ́маѧ и҆ недꙋ̑жнаѧ, и҆ приведетѐ ѧ҆̀ на же́ртвꙋ, є҆да̀ прїимꙋ̀ и҆́хъ ѿ рꙋ́къ ва́шихъ; гл҃етъ гдⷭ҇ь Вседержи́тель.
И҆ про́клѧтъ, и҆́же бѣ̀ си́ленъ, и҆ бѣ̀ є҆мꙋ̀ въ ста́дѣ є҆гѡ̀ мꙋ́жескъ по́лъ, и҆ ѡ҆бѣ́тъ є҆гѡ̀ на не́мъ, и҆ жре́тъ растлѣ́нное гдⷭ҇еви: занѐ цр҃ь ве́лїй а҆́зъ є҆́смь, гл҃етъ гдⷭ҇ь Вседержи́тель, и҆ и҆́мѧ моѐ свѣ́тло во ꙗ҆зы́цѣхъ.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible