Возлюби́хъ вы̀, гл҃етъ гдⷭ҇ь. И҆ рѣ́сте: ѡ҆ че́мъ возлюби́лъ є҆сѝ ны̀; Не бра́тъ ли бѣ̀ и҆са́ѵъ і҆а́кѡвꙋ; гл҃етъ гдⷭ҇ь: и҆ возлюби́хъ і҆а́кѡва, и҆са́ѵа же возненави́дѣхъ,

и҆ ᲂу҆чини́хъ предѣ́лы є҆гѡ̀ во и҆счезнове́нїе и҆ достоѧ́нїе є҆гѡ̀ въ ны̑рища пꙋсты̑нна.

Занѐ а҆́ще рече́тъ: і҆дꙋме́а разори́сѧ, и҆ ѡ҆брати́мсѧ и҆ возсози́ждемъ ѡ҆пꙋстѣ̑вшаѧ є҆ѧ̀: си́це гл҃етъ гдⷭ҇ь Вседержи́тель: ті́и сози́ждꙋтъ, и҆ а҆́зъ разорю̀, и҆ нарекꙋ́тсѧ и҆̀мъ предѣ́лѣ беззако́нїѧ, и҆ лю́дїе, на нѧ́же ѡ҆полчи́сѧ гдⷭ҇ь до вѣ́ка.

И҆ ѻ҆чеса̀ ва̑ша ᲂу҆ви́дѧтъ, и҆ вы̀ рече́те: возвели́чисѧ гдⷭ҇ь превы́ше предѣ̑лъ і҆и҃левыхъ.

Сы́нъ сла́витъ ѻ҆тца̀, и҆ ра́бъ господи́на своегѡ̀ ᲂу҆бои́тсѧ: и҆ а҆́ще ѻ҆ц҃ъ є҆́смь а҆́зъ, то̀ гдѣ̀ сла́ва моѧ̀; и҆ а҆́ще гдⷭ҇ь є҆́смь а҆́зъ, то̀ гдѣ̀ є҆́сть стра́хъ мо́й; гл҃етъ гдⷭ҇ь Вседержи́тель. Вы̀ свѧще́нницы презира́ющїи и҆́мѧ моѐ. И҆ рѣ́сте: ѡ҆ чесо́мъ презрѣ́хомъ и҆́мѧ твоѐ;

Приносѧ́ще ко ѻ҆лтаре́ви моемꙋ̀ хлѣ́бы сквє́рны. И҆ рѣ́сте: ѡ҆ чесо́мъ ѡ҆скверни́хомъ ѧ҆̀; Внегда̀ глаго́лати ва́мъ: трапе́за гдⷭ҇нѧ ѡ҆скверне́на є҆́сть: и҆ возложє́ннаѧ бра̑шна ᲂу҆ничижи́ли є҆стѐ.

Занѐ а҆́ще приведетѐ слѣ́по на же́ртвꙋ, не ѕло́ ли; и҆ а҆́ще приведетѐ хро́мо и҆лѝ недꙋ́жно, то̀ не ѕло́ ли; приведѝ є҆̀ кнѧ́зю твоемꙋ̀, є҆да̀ прїи́метъ є҆̀; є҆да̀ прїи́метъ лицѐ твоѐ; гл҃етъ гдⷭ҇ь Вседержи́тель.

И҆ нн҃ѣ ᲂу҆ми́лостивите лицѐ бг҃а ва́шегѡ и҆ помоли́тесѧ є҆мꙋ̀, (да поми́лꙋетъ вы̀). Въ рꙋка́хъ ва́шихъ бы́ша сїѧ̑, а҆́ще прїимꙋ̀ ѿ ва́съ ли́ца ва̑ша; гл҃етъ гдⷭ҇ь Вседержи́тель.

Занѐ и҆ въ ва́съ затворѧ́тсѧ двє́ри, и҆ не возгнѣтитѐ ѻ҆гнѧ̀ ѻ҆лтаре́ви моемꙋ̀ тꙋ́не: нѣ́сть во́лѧ моѧ̀ въ ва́съ, гл҃етъ гдⷭ҇ь Вседержи́тель, и҆ же́ртвы не прїимꙋ̀ ѿ рꙋ́къ ва́шихъ.

Занѐ ѿ востѡ́къ со́лнца и҆ до за̑падъ и҆́мѧ моѐ просла́висѧ во ꙗ҆зы́цѣхъ, и҆ на всѧ́цѣмъ мѣ́стѣ ѳѷмїа́мъ прино́ситсѧ и҆́мени моемꙋ̀ и҆ же́ртва чи́ста: занѐ ве́лїе и҆́мѧ моѐ во ꙗ҆зы́цѣхъ, гл҃етъ гдⷭ҇ь Вседержи́тель.

Вы́ же сквернитѐ є҆̀ глаго́люще: трапе́за гдⷭ҇нѧ ѡ҆скверне́на є҆́сть, и҆ возлага́ємаѧ бра̑шна є҆гѡ̀ ᲂу҆ничтожє́на бы́ша.

И҆ рѣ́сте: сїѧ̑ ѿ ѕлострада́нїѧ сꙋ́ть. И҆ ѿдꙋ́нꙋхъ ѧ҆̀, гл҃етъ гдⷭ҇ь Вседержи́тель. И҆ внесо́сте хищє́нїѧ и҆ хрѡ́маѧ и҆ недꙋ̑жнаѧ, и҆ приведетѐ ѧ҆̀ на же́ртвꙋ, є҆да̀ прїимꙋ̀ и҆́хъ ѿ рꙋ́къ ва́шихъ; гл҃етъ гдⷭ҇ь Вседержи́тель.

И҆ про́клѧтъ, и҆́же бѣ̀ си́ленъ, и҆ бѣ̀ є҆мꙋ̀ въ ста́дѣ є҆гѡ̀ мꙋ́жескъ по́лъ, и҆ ѡ҆бѣ́тъ є҆гѡ̀ на не́мъ, и҆ жре́тъ растлѣ́нное гдⷭ҇еви: занѐ цр҃ь ве́лїй а҆́зъ є҆́смь, гл҃етъ гдⷭ҇ь Вседержи́тель, и҆ и҆́мѧ моѐ свѣ́тло во ꙗ҆зы́цѣхъ.

Сербский

Бреме речи Господње Израиљу преко Малахије.

Љубим вас, вели Господ; а ви говорите: У чему нас љубиш? Не беше ли Исав брат Јакову? Говори Господ; али Јакова љубих.

А на Исава мрзих; зато горе његове опустех и наследство његово дадох змајевима из пустиње.

Што Едом говори: Осиромашисмо, али ћемо се повратити и саградити пуста места, овако вели Господ над војскама: нека они граде, али ћу ја разградити, и они ће се звати: крајина безаконичка и народ на који се гневи Господ довека.

И очи ће ваше видети и ви ћете рећи: Велик је Господ на међама Израиљевим.

Син поштује оца и слуга господара свог; ако сам ја Отац, где је част моја? И ако сам Господар, где је страх мој? Вели Господ над војскама вама, свештеници, који презирете име моје, и говорите: У чем презиремо име Твоје?

Доносите на мој олтар хлеб оскврњен, и говорите: Чим Те оскврнисмо? Тим што говорите: Сто је Господњи за презирање.

И кад доносите слепо на жртву, није ли зло? И кад доносите хромо или болесно, није ли зло? Однеси га старешини свом, хоћеш ли му угодити и хоће ли погледати на те? Вели Господ над војскама.

Зато, молите се Богу да се смилује на нас; кад је то из ваших руку, хоће ли на кога од вас гледати? Говори Господ над војскама.

Ко је међу вама који би затворио врата или запалио огањ на мом олтару низашта? Нисте ми мили, вели Господ над војскама, и нећу примити дар из ваше руке.

Јер од истока сунчаног до запада велико ће бити име моје међу народима, и на сваком ће се месту приносити кад имену мом и чист дар; јер ће име моје бити велико међу народима, вели Господ над војскама.

А ви Га скврните говорећи: Сто је Господњи нечист, и шта се поставља на њ, јело је за презирање.

И говорите: Гле, колика мука! А могло би се одухнути, говори Господ над војскама; и доносите отето, и хромо и болесно доносите на дар; еда ли ћу примити из руке ваше? Говори Господ.

Проклет да је варалица, који има у свом стаду мушко и заветује, па приноси Господу кварно; јер сам велик цар, вели Господ над војскама, и име је моје страшно међу народима.

Греческий [Greek (NT Byz)]

Малахі́а в переводе Греческий [Greek (NT Byz)] отсутствует

Еврейский

Языки

מַשָּׂא דְבַר־יְהוָה אֶל־יִשְׂרָאֵל; בְּיַד מַלְאָכִי׃

אָהַבְתִּי אֶתְכֶם אָמַר יְהוָה, וַאֲמַרְתֶּם בַּמָּה אֲהַבְתָּנוּ; הֲלוֹא־אָח עֵשָׂו לְיַעֲקֹב נְאֻם־יְהוָה, וָאֹהַב אֶת־יַעֲקֹב׃

וְאֶת־עֵשָׂו שָׂנֵאתִי; וָאָשִׂים אֶת־הָרָיו שְׁמָמָה, וְאֶת־נַחֲלָתוֹ לְתַנּוֹת מִדְבָּר׃

כִּי־תֹאמַר אֱדוֹם רֻשַּׁשְׁנוּ, וְנָשׁוּב וְנִבְנֶה חֳרָבוֹת, כֹּה אָמַר יְהוָה צְבָאוֹת, הֵמָּה יִבְנוּ וַאֲנִי אֶהֱרוֹס; וְקָרְאוּ לָהֶם גְּבוּל רִשְׁעָה, וְהָעָם אֲשֶׁר־זָעַם יְהוָה עַד־עוֹלָם׃

וְעֵינֵיכֶם תִּרְאֶינָה; וְאַתֶּם תֹּאמְרוּ יִגְדַּל יְהוָה, מֵעַל לִגְבוּל יִשְׂרָאֵל׃

בֵּן יְכַבֵּד אָב וְעֶבֶד אֲדֹנָיו; וְאִם־אָב אָנִי אַיֵּה כְבוֹדִי וְאִם־אֲדוֹנִים אָנִי אַיֵּה מוֹרָאִי אָמַר יְהוָה צְבָאוֹת, לָכֶם הַכֹּהֲנִים בּוֹזֵי שְׁמִי, וַאֲמַרְתֶּם בַּמֶּה בָזִינוּ אֶת־שְׁמֶךָ׃

מַגִּישִׁים עַל־מִזְבְּחִי לֶחֶם מְגֹאָל, וַאֲמַרְתֶּם בַּמֶּה גֵאַלְנוּךָ; בֶּאֱמָרְכֶם שֻׁלְחַן יְהוָה נִבְזֶה הוּא׃

וְכִי־תַגִּשׁוּן עִוֵּר לִזְבֹּחַ אֵין רָע, וְכִי תַגִּישׁוּ פִּסֵּחַ וְחֹלֶה אֵין רָע; הַקְרִיבֵהוּ נָא לְפֶחָתֶךָ, הֲיִרְצְךָ אוֹ הֲיִשָּׂא פָנֶיךָ, אָמַר יְהוָה צְבָאוֹת׃

וְעַתָּה חַלּוּ־נָא פְנֵי־אֵל וִיחָנֵנוּ; מִיֶּדְכֶם הָיְתָה זֹּאת, הֲיִשָּׂא מִכֶּם פָּנִים, אָמַר יְהוָה צְבָאוֹת׃

מִי גַם־בָּכֶם וְיִסְגֹּר דְּלָתַיִם, וְלֹא־תָאִירוּ מִזְבְּחִי חִנָּם; אֵין־לִי חֵפֶץ בָּכֶם, אָמַר יְהוָה צְבָאוֹת, וּמִנְחָה לֹא־אֶרְצֶה מִיֶּדְכֶם׃

כִּי מִמִּזְרַח־שֶׁמֶשׁ וְעַד־מְבוֹאוֹ, גָּדוֹל שְׁמִי בַּגּוֹיִם, וּבְכָל־מָקוֹם, מֻקְטָר מֻגָּשׁ לִשְׁמִי וּמִנְחָה טְהוֹרָה; כִּי־גָדוֹל שְׁמִי בַּגּוֹיִם, אָמַר יְהוָה צְבָאוֹת׃

וְאַתֶּם מְחַלְּלִים אוֹתוֹ; בֶּאֱמָרְכֶם, שֻׁלְחַן אֲדֹנָי מְגֹאָל הוּא, וְנִיבוֹ נִבְזֶה אָכְלוֹ׃

וַאֲמַרְתֶּם הִנֵּה מַתְּלָאָה וְהִפַּחְתֶּם אוֹתוֹ, אָמַר יְהוָה צְבָאוֹת, וַהֲבֵאתֶם גָּזוּל, וְאֶת־הַפִּסֵּחַ וְאֶת־הַחוֹלֶה, וַהֲבֵאתֶם אֶת־הַמִּנְחָה; הַאֶרְצֶה אוֹתָהּ מִיֶּדְכֶם אָמַר יְהוָה׃ ס

וְאָרוּר נוֹכֵל, וְיֵשׁ בְּעֶדְרוֹ זָכָר, וְנֹדֵר וְזֹבֵחַ מָשְׁחָת לַאדֹנָי; כִּי מֶלֶךְ גָּדוֹל אָנִי, אָמַר יְהוָה צְבָאוֹת, וּשְׁמִי נוֹרָא בַגּוֹיִם׃