Сло́во гдⷭ҇не, є҆́же бы́сть ко мїхе́ю мѡрасѳі́тинꙋ, во дни̑ і҆ѡаѳа́ма и҆ а҆ха́за и҆ є҆зекі́и царе́й і҆ꙋ́диныхъ, ѡ҆ ни́хже ви́дѣ ѡ҆ самарі́и и҆ ѡ҆ і҆ерⷭ҇ли́мѣ.

Слы́шите, лю́дїе всѝ, словеса̀, и҆ внемлѝ, землѐ и҆ всѝ и҆̀же на не́й, и҆ бꙋ́детъ гдⷭ҇ь бг҃ъ въ ва́съ въ послꙋ́шествованїе, гдⷭ҇ь ѿ до́мꙋ ст҃а́гѡ своегѡ̀.

Поне́же, сѐ, гдⷭ҇ь и҆схо́дитъ ѿ мѣ́ста своегѡ̀, и҆ сни́детъ и҆ настꙋ́питъ на высѡты̀ зємны́ѧ,

и҆ поколе́блютсѧ го́ры под̾ ни́мъ, и҆ ю҆дѡ́ли раста́ютъ ꙗ҆́кѡ во́скъ ѿ лица̀ ѻ҆гнѧ̀ и҆ ꙗ҆́кѡ вода̀ сходѧ́щи со ᲂу҆стремле́нїемъ.

Нече́стїѧ ра́ди і҆а́кѡвлѧ всѧ̑ сїѧ̑ и҆ грѣха̀ ра́ди до́мꙋ і҆и҃лева. Ко́е нече́стїе до́мꙋ і҆а́кѡвлю; не самарі́а ли; и҆ кі́й грѣ́хъ до́мꙋ і҆ꙋ́дина; не і҆ерⷭ҇ли́мъ ли;

И҆ положꙋ̀ самарі́ю во ѻ҆во́щное храни́лище се́льное и҆ въ са́дъ вїногра́да, и҆ разве́ргꙋ въ про́пасть ка́менїе є҆ѧ̀, и҆ ѡ҆снова̑нїѧ є҆ѧ̀ ѿкры́ю:

и҆ всѧ̑ и҆зва̑ѧннаѧ є҆ѧ̀ сокрꙋша́тъ, и҆ всѧ̑ мзды̑ є҆ѧ̀ запалѧ́тъ ѻ҆гне́мъ, и҆ всѧ̑ кꙋмі́ры є҆ѧ̀ положꙋ̀ въ па́гꙋбꙋ: поне́же ѿ найма̀ блꙋда̀ собра̀ и҆ ѿ найма̀ блꙋже́нїѧ совратѝ.

Сегѡ̀ ра́ди возрыда́етъ и҆ воспла́четсѧ, по́йдетъ боса̀ и҆ нага̀, сотвори́тъ пла́чь а҆́ки ѕмїє́въ и҆ рыда́нїе а҆́ки дще́рей сїри́нскихъ:

ꙗ҆́кѡ ѡ҆держа̀ ꙗ҆́зва є҆ѧ̀, поне́же прїи́де да́же до і҆ꙋ́ды и҆ коснꙋ́сѧ до вра́тъ люді́й мои́хъ да́же до і҆ерⷭ҇ли́ма.

И҆̀же въ ге́ѳѣ, не велича́йтесѧ, и҆ і҆енакі́млѧне, не согражда́йте и҆з̾ до́мꙋ на посмѣѧ́нїе, пе́рстїю посы́плите посмѣѧ́нїе ва́ше.

Ѡ҆бита́ющаѧ до́брѣ во градѣ́хъ свои́хъ, не и҆зы́де живꙋ́щаѧ въ сеннаа́рѣ, пла́читесѧ до́мꙋ (сꙋ́щагѡ) бли́з̾ є҆ѧ̀, прїи́метъ ѿ ва́съ ꙗ҆́звꙋ болѣ́зней.

Кто̀ нача̀ во блага̑ѧ всели́вшейсѧ въ болѣ́знехъ, ꙗ҆́кѡ снидо́ша ѕла̑ѧ ѿ гдⷭ҇а на врата̀ і҆ерⷭ҇ли̑млѧ,

шꙋ́мъ колесни́цъ и҆ ко́нникѡвъ: живꙋ́щаѧ въ лахі́сѣ нача́льница грѣха̀ та̀ є҆́сть дще́ри сїѡ́ни, ꙗ҆́кѡ въ тебѣ̀ ѡ҆брѣто́шасѧ нечє́стїѧ і҆и҃лєва.

Сегѡ̀ ра́ди да́стъ посыла́ємыѧ да́же до наслѣ́дїѧ ге́ѳова, до́мы сꙋ́єтны, вотщѐ бы́ша царє́мъ і҆и҃лєвымъ,

до́ндеже наслѣ́дники приведꙋ̀ тебѣ̀, живꙋ́щаѧ въ лахі́сѣ, наслѣ́дїе да́же до ѻ҆долла́ма прїи́детъ, сла́ва дще́ре сїѡ́ни.

Ѡ҆бросни́сѧ и҆ ѡ҆стризи́сѧ по ча́дѣхъ свои́хъ млады́хъ: разширѝ ѡ҆бросне́нїе твоѐ ꙗ҆́кѡ ѻ҆ре́лъ, поне́же плѣне́ни бы́ша ѿ тебє̀.

Сербский (синод.)

Опустошење Јуде и Израиља због идолопоклонства.
Ријеч Господња која дође Михеју Моресећанину за времена Јоатама, Ахаза и Језекије, царева Јудинијех, што видје за Самарију и за Јерусалим.

Чујте, сви народи, слушај, земљо и што је на њој, и Господ Бог да вам је свједок, Господ из свете цркве своје.

Јер, гле, Господ излази из мјеста својега, и сићи ће, и ходиће по висинама земаљским.

И горе ће се растопити пред њим, и долине ће се расјести, као восак од огња и као вода што тече низ стрмен.

Све је то за злочинство Јаковљево и за гријехе дома Израиљева. Које је злочинство Јаковљево? Није ли Самарија? Које су висине Јудине? Није ли Јерусалим?

Зато ћу учинити од Самарије гомилу у пољу да се саде виногради, и побацаћу камење њезино у долину и открићу јој темеље.

И сви резани ликови њезини разбиће се, и сви ће се дарови њезини сажећи огњем, и све ћу идоле њезине потрти, јер од плате курварске накупи, и опет ће бити плата курварска.

Зато ћу плакати и ридати; ходићу свучен и го; плакаћу као змајеви и тужићу као сове.

Јер јој се ране не могу исцијелити, дођоше до Јуде, допријеше до врата мојега народа, до Јерусалима.

Не јављајте у Гату, не плачите; у Вит-Афри ваљај се по праху.

Изиди, становнице Сафирска, с голом срамотом; становница Сананска неће изаћи; жалост Ветезилска неће вам дати станка.

Јер становница Маротска тужи за својим добром. Јер сиђе зло од Господа до врата Јерусалимских.

Упрегни брзе коње у кола, становнице Лахиска, која си почетак гријеху кћери Сионској, јер се у теби нађоше злочинства Израиљева.

Зато пошљи даре Моресету Гатском; домови Ахсивски превариће цареве Израиљеве.

Још ћу ти довести нашљедника, становнице Мариска; доћи ће до Одолама, славе Израиљеве.

Начини се ћелава и остризи се за милом дјецом својом; рашири ћелу своју као орао, јер се воде од тебе у ропство.

Синодальный

1 Слово Господне к Михею. 2 Самария будет сделана «грудою развалин в поле». 10 Cошло бедствие от Господа на Иуду.

Слово Господне, которое было к Михею Морасфитину во дни Иоафама, Ахаза и Езекии, царей Иудейских, и которое открыто ему о Самарии и Иерусалиме.

Слушайте, все народы, внимай, земля и все, что наполняет ее! Да будет Господь Бог свидетелем против вас, Господь из святаго храма Своего!

Ибо вот, Господь исходит от места Своего, низойдет и наступит на высоты земли, –

и горы растают под Ним, долины распадутся, как воск от огня, как воды, льющиеся с крутизны.

Все это – за нечестие Иакова, за грех дома Израилева. От кого нечестие Иакова? не от Самарии ли? Кто устроил высоты в Иудее? не Иерусалим ли?

За то сделаю Самарию грудою развалин в поле, местом для разведения винограда; низрину в долину камни ее и обнажу основания ее.

Все истуканы ее будут разбиты и все любодейные дары ее сожжены будут огнем, и всех идолов ее предам разрушению, ибо из любодейных даров она устраивала их, на любодейные дары они и будут обращены.

Об этом буду я плакать и рыдать, буду ходить, как ограбленный и обнаженный, выть, как шакалы, и плакать, как страусы,

потому что болезненно поражение ее, дошло до Иуды, достигло даже до ворот народа моего, до Иерусалима.

Не объявляйте об этом в Гефе, не плачьте там громко; но в селении Офра покрой себя пеплом.

Переселяйтесь, жительницы Шафира, срамно обнаженные; не убежит и живущая в Цаане; плач в селении Ецель не даст вам остановиться в нем.

Горюет о своем добре жительница Марофы, ибо сошло бедствие от Господа к воротам Иерусалима.

Запрягай в колесницу быстрых, жительница Лахиса; ты – начало греха дщери Сионовой, ибо у тебя появились преступления Израиля.

Посему ты посылать будешь дары в Морешеф-Геф; но селения Ахзива будут обманом для царей Израилевых.

Еще наследника приведу к тебе, жительница Мореша; он пройдет до Одоллама, славы Израиля.

Сними с себя волосы, остригись, скорбя о нежно любимых сынах твоих; расширь из-за них лысину, как у линяющего орла, ибо они переселены будут от тебя.

Сербский

Языки

Реч Господња која дође Михеју Моресећанину за времена Јоатама, Ахаза и Језекије, царева Јудиних, што виде за Самарију и за Јерусалим.

Чујте, сви народи, слушај, земљо и шта је на њој, и Господ Бог да вам је сведок, Господ из свете цркве своје.

Јер, гле, Господ излази из места свог, и сићи ће, и ходиће по висинама земаљским.

И горе ће се растопити пред Њим, и долине ће се расести, као восак од огња и као вода што тече низ стрмен.

Све је то за злочинство Јаковљево и за грехе дома Израиљевог. Које је злочинство Јаковљево? Није ли Самарија? Које су висине Јудине? Није ли Јерусалим?

Зато ћу учинити од Самарије гомилу у пољу да се саде виногради, и побацаћу камење њено у долину и открићу јој темеље.

И сви резани ликови њени разбиће се, и сви ће се дарови њени сажећи огњем, и све ћу идоле њене потрти, јер од плате курварске накупи, и опет ће бити плата курварска.

Зато ћу плакати и ридати; ходићу свучен и го, плакаћу као змајеви и тужићу као сове.

Јер јој се ране не могу исцелити, дођоше до Јуде, допреше до врата мог народа, до Јерусалима.

Не јављајте у Гату, не плачите; у Вит-Афри ваљај се по праху.

Изађи, становнице сафирска, с голом срамотом; становница сананска неће изаћи; жалост вет-езилска неће вам дати станка.

Јер становница маротска тужи за својим добром. Јер сиђе зло од Господа до врата јерусалимских.

Упрегни брзе коње у кола, становнице лахиска, која си почетак греху кћери сионској, јер се у теби нађоше злочинства Израиљева.

Зато пошаљи дарове Моресету гатском; домови ахсивски превариће цареве Израиљеве.

Још ћу ти довести наследника, становнице мариска; доћи ће до Одолама, славе Израиљеве.

Начини се ћелава и острижи се за милом децом својом; рашири ћелу своју као орао, јер се воде од тебе у ропство.