Ве́тхий Заве́т:
Быт.
Исх.
Лев.
Чис.
Втор.
Нав.
Суд.
Руф.
1Цар.
2Цар.
3Цар.
4Цар.
1Пар.
2Пар.
1Езд.
Неем.
2Езд.
Тов.
Иудиф.
Есф.
Иов.
Пс.
Прит.
Еккл.
Песн.
Прем.
Сир.
Ис.
Иер.
Плч.
ПослИер.
Вар.
Иез.
Дан.
Ос.
Иоил.
Ам.
Авд.
Ион.
Мих.
Наум.
Авв.
Соф.
Аг.
Зах.
Мал.
1Мак.
2Мак.
3Мак.
3Езд.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Скрыть
10:1
10:3
10:5
10:10
10:11
10:12
10:18
10:20
10:22
10:24
10:25
10:26
10:29
10:30
10:32
10:34
10:36
10:37
10:38
10:39
10:40
10:42
10:43
10:47
10:48
10:49
10:50
10:51
10:52
И отту́ду воста́въ пре́йде въ предѣ́лы Иуде́йскiя, {чрезъ страну́, я́же} объ о́нъ по́лъ Иорда́на. И снидо́шася па́ки наро́ди къ Нему́: и я́ко обы́чай имѣ́, па́ки уча́ше и́хъ.
[Зач. 43.] И присту́пльше фарисе́е вопроси́ша Его́: а́ще досто́итъ му́жу жену́ пусти́ти? Искуша́юще Его́.
О́нъ же отвѣща́въ рече́ и́мъ: что́ ва́мъ заповѣ́да Моисе́й?
Они́ же рѣ́ша: Моисе́й повелѣ́ кни́гу распу́стную написа́ти, и пусти́ти.
И отвѣща́въ Иису́съ рече́ и́мъ: по жестосе́рдiю ва́шему написа́ ва́мъ за́повѣдь сiю́:
от нача́ла же созда́нiя, му́жа и жену́ сотвори́лъ я́ е́сть Бо́гъ:
сего́ ра́ди оста́витъ человѣ́къ отца́ своего́ и ма́терь
и прилѣпи́тся къ женѣ́ свое́й, и бу́дета о́ба въ пло́ть еди́ну: тѣ́мже уже́ нѣ́ста два́, но пло́ть еди́на:
е́же у́бо Бо́гъ сочета́, человѣ́къ да не разлуча́етъ.
И въ дому́ па́ки ученицы́ Его́ о се́мъ вопроси́ша Его́.
И глаго́ла и́мъ: [Зач. 44.] и́же а́ще пу́ститъ жену́ свою́ и оже́нится ино́ю, прелюбы́ твори́тъ на ню́:
и а́ще жена́ пу́ститъ му́жа {му́жа своего́} и пося́гнетъ за ино́го, прелюбы́ твори́тъ.
И приноша́ху къ Нему́ дѣ́ти, да ко́снется и́хъ: ученицы́ же преща́ху принося́щымъ.
Ви́дѣвъ же Иису́съ негодова́ и рече́ и́мъ: оста́вите дѣте́й приходи́ти ко Мнѣ́ и не брани́те и́мъ, тацѣ́хъ бо е́сть Ца́рствiе Бо́жiе:
ами́нь глаго́лю ва́мъ: и́же а́ще не прiи́метъ Ца́рствiя Бо́жiя я́ко отроча́, не и́мать вни́ти въ не́.
И объе́мь и́хъ, возло́жь ру́цѣ на ни́хъ, благословля́ше и́хъ.
[Зач. 45.] И исходя́щу Ему́ на пу́ть, прите́къ нѣ́кiй и покло́нься на колѣ́ну Ему́, вопроша́ше Его́: Учи́телю благі́й, что́ сотворю́, да живо́тъ вѣ́чный наслѣ́дствую?
Иису́съ же рече́ ему́: что́ Мя́ глаго́леши бла́га? Никто́же бла́гъ, то́кмо еди́нъ Бо́гъ.
За́повѣди вѣ́си: не прелюбы́ сотвори́ши: не убі́й: не укра́ди: не лжесвидѣ́телствуй: не оби́ди: чти́ отца́ твоего́ и ма́терь.
О́нъ же отвѣща́въ рече́ Ему́: Учи́телю, сiя́ вся́ сохрани́хъ от ю́ности моея́.
Иису́съ же воззрѣ́въ на́нь, возлюби́ его́ и рече́ ему́: еди́наго еси́ не доконча́лъ: иди́, ели́ка и́маши, прода́ждь и да́ждь ни́щымъ, и имѣ́ти и́маши сокро́вище на небеси́: и прiиди́ [и] ходи́ вслѣ́дъ Мене́, взе́мъ кре́стъ.
О́нъ же дря́хлъ бы́въ о словеси́ {о словеси́ се́мъ}, отъи́де скорбя́: бѣ́ бо имѣ́я стяжа́нiя мно́га.
И воззрѣ́въ Иису́съ глаго́ла ученико́мъ Свои́мъ: [Зач. 46.] ка́ко неудо́бь иму́щiи бога́тство въ Ца́рствiе Бо́жiе вни́дутъ.
Ученицы́ же ужаса́хуся о словесѣ́хъ Его́. Иису́съ же па́ки отвѣща́въ глаго́ла и́мъ: ча́да, ка́ко неудо́бь упова́ющымъ на бога́тство въ Ца́рствiе Бо́жiе вни́ти:
удо́бѣе бо е́сть велбу́ду сквозѣ́ иглинѣ́ у́шы проити́, не́же бога́ту въ Ца́рствiе Бо́жiе вни́ти.
Они́ же и́злиха дивля́хуся, глаго́люще къ себѣ́: то́ кто́ мо́жетъ спасе́нъ бы́ти?
Воззрѣ́въ же на ни́хъ Иису́съ глаго́ла: у человѣ́къ невозмо́жно, но не у Бо́га: вся́ бо возмо́жна су́ть у Бо́га.
Нача́тъ же Пе́тръ глаго́лати Ему́: се́, мы́ оста́вихомъ вся́ и вслѣ́дъ Тебе́ идо́хомъ.
Отвѣща́въ же Иису́съ рече́: ами́нь глаго́лю ва́мъ: никто́же е́сть, и́же оста́вилъ е́сть до́мъ, или́ бра́тiю, или́ сестры́, или́ отца́, или́ ма́терь, или́ жену́, или́ ча́да, или́ се́ла, Мене́ ра́ди и Ева́нгелiа ра́ди:
а́ще не прiи́метъ стори́цею ны́нѣ во вре́мя сiе́, домо́въ, и бра́тiй, и се́стръ, и отца́, и ма́тере, и ча́дъ, и се́лъ, во изгна́нiи, и въ вѣ́къ гряду́щiй живо́тъ вѣ́чный:
мно́зи же бу́дутъ пе́рвiи послѣ́дни, и послѣ́днiи пе́рви.
Бя́ху же на пути́, восходя́ще во Иерусали́мъ: и бѣ́ варя́я и́хъ Иису́съ, и ужаса́хуся, и вслѣ́дъ иду́ще, боя́хуся. [Зач. 47.] И пое́мь па́ки обана́десять, нача́тъ и́мъ глаго́лати, я́же хотя́ху Ему́ бы́ти:
я́ко, се́, восхо́димъ во Иерусали́мъ, и Сы́нъ Человѣ́ческiй пре́данъ бу́детъ архiере́омъ и кни́жникомъ, и осу́дятъ Его́ на сме́рть, и предадя́тъ Его́ язы́комъ:
и поруга́ются Ему́, и уя́звятъ Его́, и оплю́ютъ Его́, и убiю́тъ Его́: и въ тре́тiй де́нь воскре́снетъ.
И предъ Него́ прiидо́ста Иа́ковъ и Иоа́ннъ, сы́на Зеведе́ева, глаго́люща: Учи́телю, хо́щева, да, е́же а́ще про́сива, сотвори́ши на́ма.
О́нъ же рече́ и́ма: что́ хо́щета, да сотворю́ ва́ма?
О́на же рѣ́ста Ему́: да́ждь на́мъ, да еди́нъ о десну́ю Тебе́ и еди́нъ о шу́юю Тебе́ ся́дева во сла́вѣ Твое́й.
Иису́съ же рече́ и́ма: не вѣ́ста, чесо́ про́сита: мо́жета ли пи́ти ча́шу, ю́же А́зъ пiю́, и креще́нiемъ, и́мже А́зъ креща́юся, крести́тися?
О́на же рѣ́ста Ему́: мо́жева. Иису́съ же рече́ и́ма: ча́шу у́бо, ю́же А́зъ пiю́, испiе́та, и креще́нiемъ, и́мже А́зъ креща́юся, крести́тася:
а е́же сѣ́сти о десну́ю Мене́ и о шу́юю, нѣ́сть Мнѣ́ да́ти, но и́мже угото́вано е́сть.
И слы́шавше де́сять, нача́ша негодова́ти о Иа́ковѣ и Иоа́ннѣ.
Иису́съ же призва́въ и́хъ, глаго́ла и́мъ: вѣ́сте, я́ко мня́щiися владѣ́ти язы́ки, соодолѣва́ютъ и́мъ, и вели́цыи и́хъ облада́ютъ и́ми:
не та́ко же бу́детъ въ ва́съ: но и́же а́ще хо́щетъ въ ва́съ вя́щшiй бы́ти, да бу́детъ ва́мъ слуга́:
и и́же а́ще хо́щетъ въ ва́съ бы́ти ста́рѣй, да бу́детъ всѣ́мъ ра́бъ:
и́бо Сы́нъ Человѣ́чь не прiи́де, да послу́жатъ Ему́, но да послу́житъ и да́стъ ду́шу Свою́ избавле́нiе за мно́ги.
[Зач. 48.] И прiидо́ша во Иерихо́нъ. И исходя́щу Ему́ от Иерихо́на, и ученико́мъ Его́, и наро́ду мно́гу, сы́нъ Тиме́овъ Варти́мей слѣпы́й сѣдя́ше при пути́, прося́.
И слы́шавъ, я́ко Иису́съ Назоряни́нъ е́сть, нача́тъ зва́ти и глаго́лати: Сы́не Дави́довъ Иису́се, поми́луй мя́.
И преща́ху ему́ мно́зи, да умолчи́тъ: о́нъ же мно́жае па́че зва́ше: Сы́не Дави́довъ, поми́луй мя́.
И ста́въ Иису́съ, рече́ его́ возгласи́ти. И возгласи́ша слѣпца́, глаго́люще ему́: дерза́й, воста́ни, зове́тъ тя́.
О́нъ же отве́ргъ ри́зы своя́, воста́въ прiи́де ко Иису́сови.
И отвѣща́въ глаго́ла ему́ Иису́съ: что́ хо́щеши, да сотворю́ тебѣ́? Слѣпы́й же глаго́ла ему́: учи́телю, да прозрю́.
Иису́съ же рече́ ему́: иди́: вѣ́ра твоя́ спасе́ тя. И а́бiе прозрѣ́ и по Иису́сѣ и́де въ пу́ть.
καὶ ἐκεῖθεν ἀναστὰς ἔρχεται εἰς τὰ ὅρια τῆς Ἰουδαίας καὶ πέραν τοῦ Ἰορδάνου καὶ συμπορεύονται πάλιν ὄχλοι πρὸς αὐτόν καὶ ὡς εἰώθει πάλιν ἐδίδασκεν αὐτούς
καὶ προσελθόντες Φαρισαῖοι ἐπηρώτων αὐτὸν εἰ ἔξεστιν ἀνδρὶ γυναῖκα ἀπολῦσαι πειράζοντες αὐτόν
ὁ δὲ ἀποκριθεὶς εἶπεν αὐτοῖς τί ὑμῖν ἐνετείλατο Μωϋσῆς
οἱ δὲ εἶπαν ἐπέτρεψεν Μωϋσῆς βιβλίον ἀποστασίου γράψαι καὶ ἀπολῦσαι
ὁ δὲ Ἰησοῦς εἶπεν αὐτοῖς πρὸς τὴν σκληροκαρδίαν ὑμῶν ἔγραψεν ὑμῖν τὴν ἐντολὴν ταύτην
ἀπὸ δὲ ἀρχῆς κτίσεως ἄρσεν καὶ θῆλυ ἐποίησεν αὐτούς
ἕνεκεν τούτου καταλείψει ἄνθρωπος τὸν πατέρα αὐτοῦ καὶ τὴν μητέρα καὶ προσκολληθήσεται πρὸς τὴν γυναῖκα αὐτοῦ
καὶ ἔσονται οἱ δύο εἰς σάρκα μίαν ὥστε οὐκέτι εἰσὶν δύο ἀλλὰ μία σάρξ
ὃ οὖν ὁ θεὸς συνέζευξεν ἄνθρωπος μὴ χωριζέτω
καὶ εἰς τὴν οἰκίαν πάλιν οἱ μαθηταὶ περὶ τούτου ἐπηρώτων αὐτόν
καὶ λέγει αὐτοῖς ὃς ἂν ἀπολύσῃ τὴν γυναῖκα αὐτοῦ καὶ γαμήσῃ ἄλλην μοιχᾶται ἐπ᾿ αὐτήν
καὶ ἐὰν αὐτὴ ἀπολύσασα τὸν ἄνδρα αὐτῆς γαμήσῃ ἄλλον μοιχᾶται
καὶ προσέφερον αὐτῷ παιδία ἵνα αὐτῶν ἅψηται οἱ δὲ μαθηταὶ ἐπετίμησαν αὐτοῖς
ἰδὼν δὲ ὁ Ἰησοῦς ἠγανάκτησεν καὶ εἶπεν αὐτοῖς ἄφετε τὰ παιδία ἔρχεσθαι πρός με μὴ κωλύετε αὐτά τῶν γὰρ τοιούτων ἐστὶν ἡ βασιλεία τοῦ θεοῦ
ἀμὴν λέγω ὑμῖν ὃς ἂν μὴ δέξηται τὴν βασιλείαν τοῦ θεοῦ ὡς παιδίον οὐ μὴ εἰσέλθῃ εἰς αὐτήν
καὶ ἐναγκαλισάμενος αὐτὰ κατευλόγει τιθεὶς τὰς χεῖρας ἐπ᾿ αὐτά
καὶ ἐκπορευομένου αὐτοῦ εἰς ὁδὸν προσδραμὼν εἷς καὶ γονυπετήσας αὐτὸν ἐπηρώτα αὐτόν διδάσκαλε ἀγαθέ τί ποιήσω ἵνα ζωὴν αἰώνιον κληρονομήσω
ὁ δὲ Ἰησοῦς εἶπεν αὐτῷ τί με λέγεις ἀγαθόν οὐδεὶς ἀγαθὸς εἰ μὴ εἷς ὁ θεός
τὰς ἐντολὰς οἶδας μὴ φονεύσῃς μὴ μοιχεύσῃς μὴ κλέψῃς μὴ ψευδομαρτυρήσῃς μὴ ἀποστερήσῃς τίμα τὸν πατέρα σου καὶ τὴν μητέρα
ὁ δὲ ἔφη αὐτῷ διδάσκαλε ταῦτα πάντα ἐφυλαξάμην ἐκ νεότητός μου
ὁ δὲ Ἰησοῦς ἐμβλέψας αὐτῷ ἠγάπησεν αὐτὸν καὶ εἶπεν αὐτῷ ἕν σε ὑστερεῖ ὕπαγε ὅσα ἔχεις πώλησον καὶ δὸς τοῖς πτωχοῖς καὶ ἕξεις θησαυρὸν ἐν οὐρανῷ καὶ δεῦρο ἀκολούθει μοι
ὁ δὲ στυγνάσας ἐπὶ τῷ λόγῳ ἀπῆλθεν λυπούμενος ἦν γὰρ ἔχων κτήματα πολλά
καὶ περιβλεψάμενος ὁ Ἰησοῦς λέγει τοῖς μαθηταῖς αὐτοῦ πῶς δυσκόλως οἱ τὰ χρήματα ἔχοντες εἰς τὴν βασιλείαν τοῦ θεοῦ εἰσελεύσονται
οἱ δὲ μαθηταὶ ἐθαμβοῦντο ἐπὶ τοῖς λόγοις αὐτοῦ ὁ δὲ Ἰησοῦς πάλιν ἀποκριθεὶς λέγει αὐτοῖς τέκνα πῶς δύσκολόν ἐστιν εἰς τὴν βασιλείαν τοῦ θεοῦ εἰσελθεῖν
εὐκοπώτερόν ἐστιν κάμηλον διὰ τῆς τρυμαλιᾶς τῆς ῥαφίδος διελθεῖν ἢ πλούσιον εἰς τὴν βασιλείαν τοῦ θεοῦ εἰσελθεῖν
οἱ δὲ περισσῶς ἐξεπλήσσοντο λέγοντες πρὸς ἑαυτούς καὶ τίς δύναται σωθῆναι
ἐμβλέψας αὐτοῖς ὁ Ἰησοῦς λέγει παρὰ ἀνθρώποις ἀδύνατον ἀλλ᾿ οὐ παρὰ θεῷ πάντα γὰρ δυνατὰ παρὰ τῷ θεῷ
ἤρξατο λέγειν ὁ Пέτρος αὐτῷ ἰδοὺ ἡμεῖς ἀφήκαμεν πάντα καὶ ἠκολουθήκαμέν σοι
ἔφη ὁ Ἰησοῦς ἀμὴν λέγω ὑμῖν οὐδείς ἐστιν ὃς ἀφῆκεν οἰκίαν ἢ ἀδελφοὺς ἢ ἀδελφὰς ἢ μητέρα ἢ πατέρα ἢ τέκνα ἢ ἀγροὺς ἕνεκεν ἐμοῦ καὶ ἕνεκεν τοῦ εὐαγγελίου
ἐὰν μὴ λάβῃ ἑκατονταπλασίονα νῦν ἐν τῷ καιρῷ τούτῳ οἰκίας καὶ ἀδελφοὺς καὶ ἀδελφὰς καὶ μητέρας καὶ τέκνα καὶ ἀγροὺς μετὰ διωγμῶν καὶ ἐν τῷ αἰῶνι τῷ ἐρχομένῳ ζωὴν αἰώνιον
πολλοὶ δὲ ἔσονται πρῶτοι ἔσχατοι καὶ οἱ ἔσχατοι πρῶτοι
ἦσαν δὲ ἐν τῇ ὁδῷ ἀναβαίνοντες εἰς Ἱεροσόλυμα καὶ ἦν προάγων αὐτοὺς ὁ Ἰησοῦς καὶ ἐθαμβοῦντο οἱ δὲ ἀκολουθοῦντες ἐφοβοῦντο καὶ παραλαβὼν πάλιν τοὺς δώδεκα ἤρξατο αὐτοῖς λέγειν τὰ μέλλοντα αὐτῷ συμβαίνειν
ὅτι ἰδοὺ ἀναβαίνομεν εἰς Ἱεροσόλυμα καὶ ὁ υἱὸς τοῦ ἀνθρώπου παραδοθήσεται τοῖς ἀρχιερεῦσιν καὶ τοῖς γραμματεῦσιν καὶ κατακρινοῦσιν αὐτὸν θανάτῳ καὶ παραδώσουσιν αὐτὸν τοῖς ἔθνεσιν
καὶ ἐμπαίξουσιν αὐτῷ καὶ ἐμπτύσουσιν αὐτῷ καὶ μαστιγώσουσιν αὐτὸν καὶ ἀποκτενοῦσιν καὶ μετὰ τρεῖς ἡμέρας ἀναστήσεται
καὶ προσπορεύονται αὐτῷ Ἰάκωβος καὶ Ἰωάννης οἱ υἱοὶ Ζεβεδαίου λέγοντες αὐτῷ διδάσκαλε θέλομεν ἵνα ὃ ἐὰν αἰτήσωμέν σε ποιήσῃς ἡμῖν
ὁ δὲ εἶπεν αὐτοῖς τί θέλετέ με ποιήσω ὑμῖν
οἱ δὲ εἶπαν αὐτῷ δὸς ἡμῖν ἵνα εἷς σου ἐκ δεξιῶν καὶ εἷς ἐξ ἀριστερῶν καθίσωμεν ἐν τῇ δόξῃ σου
ὁ δὲ Ἰησοῦς εἶπεν αὐτοῖς οὐκ οἴδατε τί αἰτεῖσθε δύνασθε πιεῖν τὸ ποτήριον ὃ ἐγὼ πίνω ἢ τὸ βάπτισμα ὃ ἐγὼ βαπτίζομαι βαπτισθῆναι
οἱ δὲ εἶπαν αὐτῷ δυνάμεθα ὁ δὲ Ἰησοῦς εἶπεν αὐτοῖς τὸ ποτήριον ὃ ἐγὼ πίνω πίεσθε καὶ τὸ βάπτισμα ὃ ἐγὼ βαπτίζομαι βαπτισθήσεσθε
τὸ δὲ καθίσαι ἐκ δεξιῶν μου ἢ ἐξ εὐωνύμων οὐκ ἔστιν ἐμὸν δοῦναι ἀλλ᾿ οἷς ἡτοίμασται
καὶ ἀκούσαντες οἱ δέκα ἤρξαντο ἀγανακτεῖν περὶ Ἰακώβου καὶ Ἰωάννου
καὶ προσκαλεσάμενος αὐτοὺς ὁ Ἰησοῦς λέγει αὐτοῖς οἴδατε ὅτι οἱ δοκοῦντες ἄρχειν τῶν ἐθνῶν κατακυριεύουσιν αὐτῶν καὶ οἱ μεγάλοι αὐτῶν κατεξουσιάζουσιν αὐτῶν
οὐχ οὕτως δέ ἐστιν ἐν ὑμῖν ἀλλ᾿ ὃς ἂν θέλῃ μέγας γενέσθαι ἐν ὑμῖν ἔσται ὑμῶν διάκονος
καὶ ὃς ἂν θέλῃ ἐν ὑμῖν εἶναι πρῶτος ἔσται πάντων δοῦλος
καὶ γὰρ ὁ υἱὸς τοῦ ἀνθρώπου οὐκ ἦλθεν διακονηθῆναι ἀλλὰ διακονῆσαι καὶ δοῦναι τὴν ψυχὴν αὐτοῦ λύτρον ἀντὶ πολλῶν
καὶ ἔρχονται εἰς Ἰεριχώ καὶ ἐκπορευομένου αὐτοῦ ἀπὸ Ἰεριχὼ καὶ τῶν μαθητῶν αὐτοῦ καὶ ὄχλου ἱκανοῦ ὁ υἱὸς Τιμαίου Βαρτιμαῖος τυφλὸς προσαίτης ἐκάθητο παρὰ τὴν ὁδόν
καὶ ἀκούσας ὅτι Ἰησοῦς ὁ Ναζαρηνός ἐστιν ἤρξατο κράζειν καὶ λέγειν υἱὲ Δαυὶδ Ἰησοῦ ἐλέησόν με
καὶ ἐπετίμων αὐτῷ πολλοὶ ἵνα σιωπήσῃ ὁ δὲ πολλῷ μᾶλλον ἔκραζεν υἱὲ Δαυίδ ἐλέησόν με
καὶ στὰς ὁ Ἰησοῦς εἶπεν φωνήσατε αὐτόν καὶ φωνοῦσιν τὸν τυφλὸν λέγοντες αὐτῷ θάρσει ἔγειρε φωνεῖ σε
ὁ δὲ ἀποβαλὼν τὸ ἱμάτιον αὐτοῦ ἀναπηδήσας ἦλθεν πρὸς τὸν Ἰησοῦν
καὶ ἀποκριθεὶς αὐτῷ ὁ Ἰησοῦς εἶπεν τί σοι θέλεις ποιήσω ὁ δὲ τυφλὸς εἶπεν αὐτῷ ραββουνι ἵνα ἀναβλέψω
καὶ ὁ Ἰησοῦς εἶπεν αὐτῷ ὕπαγε ἡ πίστις σου σέσωκέν σε καὶ εὐθὺς ἀνέβλεψεν καὶ ἠκολούθει αὐτῷ ἐν τῇ ὁδῷ
Jésus, étant parti de là, se rendit dans le territoire de la Judée au delà du Jourdain. La foule s'assembla de nouveau près de lui, et selon sa coutume, il se mit encore à l'enseigner.
Les pharisiens l'abordèrent; et, pour l'éprouver, ils lui demandèrent s'il est permis à un homme de répudiée sa femme.
Il leur répondit: Que vous a prescrit Moïse?
Moïse, dirent-ils, a permis d'écrire une lettre de divorce et de répudier.
Et Jésus leur dit: C'est à cause de la dureté de votre coeur que Moïse vous a donné ce précepte.
Mais au commencement de la création, Dieu fit l'homme et la femme;
c'est pourquoi l'homme quittera son père et sa mère, et s'attachera à sa femme,
et les deux deviendront une seule chair. Ainsi ils ne sont plus deux, mais ils sont une seule chair.
Que l'homme donc ne sépare pas ce que Dieu a joint.
Lorsqu'ils furent dans la maison, les disciples l'interrogèrent encore là-dessus.
Il leur dit: Celui qui répudie sa femme et qui en épouse une autre, commet un adultère à son égard;
et si une femme quitte son mari et en épouse un autre, elle commet un adultère.
On lui amena des petits enfants, afin qu'il les touchât. Mais les disciples reprirent ceux qui les amenaient.
Jésus, voyant cela, fut indigné, et leur dit: Laissez venir à moi les petits enfants, et ne les en empêchez pas; car le royaume de Dieu est pour ceux qui leur ressemblent.
Je vous le dis en vérité, quiconque ne recevra pas le royaume de Dieu comme un petit enfant n'y entrera point.
Puis il les prit dans ses bras, et les bénit, en leur imposant les mains.
Comme Jésus se mettait en chemin, un homme accourut, et se jetant à genoux devant lui: Bon maître, lui demanda-t-il, que dois-je faire pour hériter la vie éternelle?
Jésus lui dit: Pourquoi m'appelles-tu bon? Il n'y a de bon que Dieu seul.
Tu connais les commandements: Tu ne commettras point d'adultère; tu ne tueras point; tu ne déroberas point; tu ne diras point de faux témoignage; tu ne feras tort à personne; honore ton père et ta mère.
Il lui répondit: Maître, j'ai observé toutes ces choses dès ma jeunesse.
Jésus, l'ayant regardé, l'aima, et lui dit: Il te manque une chose; va, vends tout ce que tu as, donne-le aux pauvres, et tu auras un trésor dans le ciel. Puis viens, et suis-moi.
Mais, affligé de cette parole, cet homme s'en alla tout triste; car il avait de grands biens.
Jésus, regardant autour de lui, dit à ses disciples: Qu'il sera difficile à ceux qui ont des richesses d'entrer dans le royaume de Dieu!
Les disciples furent étonnés de ce que Jésus parlait ainsi. Et, reprenant, il leur dit: Mes enfants, qu'il est difficile à ceux qui se confient dans les richesses d'entrer dans le royaume de Dieu!
Il est plus facile à un chameau de passer par le trou d'une aiguille qu'à un riche d'entrer dans le royaume de Dieu.
Les disciples furent encore plus étonnés, et ils se dirent les uns aux autres; Et qui peut être sauvé?
Jésus les regarda, et dit: Cela est impossible aux hommes, mais non à Dieu: car tout est possible à Dieu.
Pierre se mit à lui dire; Voici, nous avons tout quitté, et nous t'avons suivi.
Jésus répondit: Je vous le dis en vérité, il n'est personne qui, ayant quitté, à cause de moi et à cause de la bonne nouvelle, sa maison, ou ses frères, ou ses soeurs, ou sa mère, ou son père, ou ses enfants, ou ses terres,
ne reçoive au centuple, présentement dans ce siècle-ci, des maisons, des frères, des soeurs, des mères, des enfants, et des terres, avec des persécutions, et, dans le siècle à venir, la vie éternelle.
Plusieurs des premiers seront les derniers, et plusieurs des derniers seront les premiers.
Ils étaient en chemin pour monter à Jérusalem, et Jésus allait devant eux. Les disciples étaient troublés, et le suivaient avec crainte. Et Jésus prit de nouveau les douze auprès de lui, et commença à leur dire ce qui devait lui arriver:
Voici, nous montons à Jérusalem, et le Fils de l'homme sera livré aux principaux sacrificateurs et aux scribes. Ils le condamneront à mort, et ils le livreront aux païens,
qui se moqueront de lui, cracheront sur lui, le battront de verges, et le feront mourir; et, trois jours après, il ressuscitera.
Les fils de Zébédée, Jacques et Jean, s'approchèrent de Jésus, et lui dirent: Maître, nous voudrions que tu fisses pour nous ce que nous te demanderons.
Il leur dit: Que voulez-vous que je fasse pour vous?
Accorde-nous, lui dirent-ils, d'être assis l'un à ta droite et l'autre à ta gauche, quand tu seras dans ta gloire.
Jésus leur répondit: Vous ne savez ce que vous demandez. Pouvez-vous boire la coupe que je dois boire, ou être baptisés du baptême dont je dois être baptisé? Nous le pouvons, dirent-ils.
Et Jésus leur répondit: Il est vrai que vous boirez la coupe que je dois boire, et que vous serez baptisés du baptême dont je dois être baptisé;
mais pour ce qui est d'être assis à ma droite ou à ma gauche, cela ne dépend pas de moi, et ne sera donné qu'à ceux à qui cela est réservé.
Les dix, ayant entendu cela, commencèrent à s'indigner contre Jacques et Jean.
Jésus les appela, et leur dit: Vous savez que ceux qu'on regarde comme les chefs des nations les tyrannisent, et que les grands les dominent.
Il n'en est pas de même au milieu de vous. Mais quiconque veut être grand parmi vous, qu'il soit votre serviteur;
et quiconque veut être le premier parmi vous, qu'il soit l'esclave de tous.
Car le Fils de l'homme est venu, non pour être servi, mais pour servir et donner sa vie comme la rançon de plusieurs.
Ils arrivèrent à Jéricho. Et, lorsque Jésus en sortit, avec ses disciples et une assez grande foule, le fils de Timée, Bartimée, mendiant aveugle, était assis au bord du chemin.
Il entendit que c'était Jésus de Nazareth, et il se mit à crier; Fils de David, Jésus aie pitié de moi!
Plusieurs le reprenaient, pour le faire taire; mais il criait beaucoup plus fort; Fils de David, aie pitié de moi!
Jésus s'arrêta, et dit: Appelez-le. Ils appelèrent l'aveugle, en lui disant: Prends courage, lève-toi, il t'appelle.
L'aveugle jeta son manteau, et, se levant d'un bond, vint vers Jésus.
Jésus, prenant la parole, lui dit: Que veux-tu que je te fasse? Rabbouni, lui répondit l'aveugle, que je recouvre la vue.
Et Jésus lui dit: Va, ta foi t'a sauvé. Aussitôt il recouvra la vue, et suivit Jésus dans le chemin.
Синодальный
Языки
- Добавить язык
- Церковнослав. (рус)
- Церковнослав. (цс)
- Рус. (Синодальный)
- Рус. (Синод. с ударе́-ми)
- Рус. (еп. Кассиан)
- Рус. (Аверинцев)
- Рус. (К.П. Победоносцев)
- Arab (JAB)
- Arab (AVD)
- Azerbaijani
- Armenian
- Belarusian
- Bulgarian
- Chinese (simpl.)
- Croatian (S&D)
- English (NKJV)
- English (NRSV)
- English (KJV)
- Estonian
- Finnish (1992)
- French (LSG)
- Georgian (ancient)
- Georgian
- German (MLU, 1912)
- German (GNB)
- Greek (Koine)
- Greek (TGV)
- Greek (NA, 28)
- Hebrew NT by Delitzsch
- Italian (CEI 1974)
- Italian
- Kyrgyz
- Latin (Nova Vulgata)
- Latvian
- Romanian
- Polish
- Portuguese
- Serbian (synod.)
- Serbian
- Spanish (RVR 1995)
- Swedish (Folkbibeln)
- Tajik
- Tatar
- Ukrainian (Homenko)
- Ukrainian (Ogienko)
- Uzbek
1 Поучение о разводе. 13 Иисус Христос благословляет детей. 17 Беседа Иисуса Христа с богатым юношей. 32 Предсказание Иисуса о Его смерти. 35 Сыновья Зеведеевы; «Не для того, чтобы Ему служили, но чтобы послужить». 46 Исцеление слепого Вартимея.
Отправившись оттуда, приходит в пределы Иудейские за Иорданскою стороною. Опять собирается к Нему народ, и, по обычаю Своему, Он опять учил их.
[Зач. 43.] Подошли фарисеи и спросили, искушая Его: позволительно ли разводиться мужу с женою?
Он сказал им в ответ: что заповедал вам Моисей?
Они сказали: Моисей позволил писать разводное письмо и разводиться.
Иисус сказал им в ответ: по жестокосердию вашему он написал вам сию заповедь.
В начале же создания, Бог мужчину и женщину сотворил их.
Посему оставит человек отца своего и мать
и прилепится к жене своей, и будут два одною плотью; так что они уже не двое, но одна плоть.
Итак, что Бог сочетал, того человек да не разлучает.
В доме ученики Его опять спросили Его о том же.
Он сказал им: [Зач. 44.] кто разведется с женою своею и женится на другой, тот прелюбодействует от нее;
и если жена разведется с мужем своим и выйдет за другого, прелюбодействует.
Приносили к Нему детей, чтобы Он прикоснулся к ним; ученики же не допускали приносящих.
Увидев то, Иисус вознегодовал и сказал им: пустите детей приходить ко Мне и не препятствуйте им, ибо таковых есть Царствие Божие.
Истинно говорю вам: кто не примет Царствия Божия, как дитя, тот не войдет в него.
И, обняв их, возложил руки на них и благословил их.
[Зач. 45.] Когда выходил Он в путь, подбежал некто, пал пред Ним на колени и спросил Его: Учитель благой! что мне делать, чтобы наследовать жизнь вечную?
Иисус сказал ему: что ты называешь Меня благим? Никто не благ, как только один Бог.
Знаешь заповеди: не прелюбодействуй, не убивай, не кради, не лжесвидетельствуй, не обижай, почитай отца твоего и мать.
Он же сказал Ему в ответ: Учитель! всё это сохранил я от юности моей.
Иисус, взглянув на него, полюбил его и сказал ему: одного тебе недостает: пойди, всё, что имеешь, продай и раздай нищим, и будешь иметь сокровище на небесах; и приходи, последуй за Мною, взяв крест.
Он же, смутившись от сего слова, отошел с печалью, потому что у него было большое имение.
И, посмотрев вокруг, Иисус говорит ученикам Своим: [Зач. 46.] как трудно имеющим богатство войти в Царствие Божие!
Ученики ужаснулись от слов Его. Но Иисус опять говорит им в ответ: дети! как трудно надеющимся на богатство войти в Царствие Божие!
Удобнее верблюду пройти сквозь игольные уши, нежели богатому войти в Царствие Божие.
Они же чрезвычайно изумлялись и говорили между собою: кто же может спастись?
Иисус, воззрев на них, говорит: человекам это невозможно, но не Богу, ибо всё возможно Богу.
И начал Петр говорить Ему: вот, мы оставили всё и последовали за Тобою.
Иисус сказал в ответ: истинно говорю вам: нет никого, кто оставил бы дом, или братьев, или сестер, или отца, или мать, или жену, или детей, или зе́мли, ради Меня и Евангелия,
и не получил бы ныне, во время сие, среди гонений, во сто крат более домов, и братьев, и сестер, и отцов, и матерей, и детей, и земель, а в веке грядущем жизни вечной.
Многие же будут первые последними, и последние первыми.
Когда были они на пути, восходя в Иерусалим, Иисус шел впереди их, а они ужасались и, следуя за Ним, были в страхе. [Зач. 47.] Подозвав двенадцать, Он опять начал им говорить о том, что́ будет с Ним:
вот, мы восходим в Иерусалим, и Сын Человеческий предан будет первосвященникам и книжникам, и осудят Его на смерть, и предадут Его язычникам,
и поругаются над Ним, и будут бить Его, и оплюют Его, и убьют Его; и в третий день воскреснет.
Тогда подошли к Нему сыновья Зеведеевы Иаков и Иоанн и сказали: Учитель! мы желаем, чтобы Ты сделал нам, о чем попросим.
Он сказал им: что хотите, чтобы Я сделал вам?
Они сказали Ему: дай нам сесть у Тебя, одному по правую сторону, а другому по левую в славе Твоей.
Но Иисус сказал им: не знаете, чего просите. Можете ли пить чашу, которую Я пью, и креститься крещением, которым Я крещусь?
Они отвечали: можем. Иисус же сказал им: чашу, которую Я пью, будете пить, и крещением, которым Я крещусь, будете креститься;
а дать сесть у Меня по правую сторону и по левую – не от Меня зависит, но кому уготовано.
И, услышав, десять начали негодовать на Иакова и Иоанна.
Иисус же, подозвав их, сказал им: вы знаете, что почитающиеся князьями народов господствуют над ними, и вельможи их властвуют ими.
Но между вами да не будет так: а кто хочет быть бо́льшим между вами, да будет вам слугою;
и кто хочет быть первым между вами, да будет всем рабом.
Ибо и Сын Человеческий не для того пришел, чтобы Ему служили, но чтобы послужить и отдать душу Свою для искупления многих.
[Зач. 48.] Приходят в Иерихон. И когда выходил Он из Иерихона с учениками Своими и множеством народа, Вартимей, сын Тимеев, слепой сидел у дороги, прося милостыни.
Услышав, что это Иисус Назорей, он начал кричать и говорить: Иисус, Сын Давидов! помилуй меня.
Многие заставляли его молчать; но он еще более стал кричать: Сын Давидов! помилуй меня.
Иисус остановился и велел его позвать. Зовут слепого и говорят ему: не бойся, вставай, зовет тебя.
Он сбросил с себя верхнюю одежду, встал и пришел к Иисусу.
Отвечая ему, Иисус спросил: чего ты хочешь от Меня? Слепой сказал Ему: Учитель! чтобы мне прозреть.
Иисус сказал ему: иди, вера твоя спасла тебя. И он тотчас прозрел и пошел за Иисусом по дороге.