Ве́тхий Заве́т:
Быт.
Исх.
Лев.
Чис.
Втор.
Нав.
Суд.
Руф.
1Цар.
2Цар.
3Цар.
4Цар.
1Пар.
2Пар.
1Езд.
Неем.
2Езд.
Тов.
Иудиф.
Есф.
Иов.
Пс.
Прит.
Еккл.
Песн.
Прем.
Сир.
Ис.
Иер.
Плч.
ПослИер.
Вар.
Иез.
Дан.
Ос.
Иоил.
Ам.
Авд.
Ион.
Мих.
Наум.
Авв.
Соф.
Аг.
Зах.
Мал.
1Мак.
2Мак.
3Мак.
3Езд.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Скрыть
3:2
3:3
3:4
3:5
3:8
3:9
3:10
3:12
3:13
3:15
3:17
3:18
3:19
3:20
3:23
3:25
3:26
3:27
3:29
3:30
3:32
3:33
3:34
3:35
И вни́де па́ки въ со́нмище: и бѣ́ та́мо человѣ́къ, су́ху имы́й ру́ку.
И назира́ху Его́, а́ще въ суббо́ты исцѣли́тъ его́, да На́нь возглаго́лютъ.
И глаго́ла человѣ́ку су́ху иму́щему ру́ку: ста́ни посредѣ́.
И глаго́ла и́мъ: досто́итъ ли въ суббо́ты добро́ твори́ти, или́ зло́ твори́ти? Ду́шу спасти́, или́ погуби́ти? Они́ же молча́ху.
И воззрѣ́въ на ни́хъ со гнѣ́вомъ, скорбя́ о окамене́нiи серде́цъ и́хъ, глаго́ла человѣ́ку: простри́ ру́ку твою́. И простре́: и утверди́ся рука́ его́ цѣла́ я́ко друга́я.
[Зач. 11.] И изше́дше фарисе́е, а́бiе со иродiа́ны совѣ́тъ творя́ху На́нь, ка́ко Его́ погубя́тъ.
Иису́съ же отъи́де со ученики́ Свои́ми къ мо́рю: и мно́гъ наро́дъ от Галиле́и по Не́мъ и́де, и от Иуде́и,
и от Иерусали́ма, и от Идуме́и, и со о́наго по́лу Иорда́на. И от Ти́ра и Сидо́на мно́жество мно́гое, слы́шавше, ели́ка творя́ше, [и] прiидо́ша къ Нему́.
И рече́ ученико́мъ Свои́мъ, да кора́бль бу́детъ у Него́ наро́да ра́ди, да не стужа́ютъ Ему́.
Мно́ги бо исцѣли́, я́коже напада́ти на Него́, да Ему́ прико́снутся, ели́цы имѣя́ху ра́ны.
И ду́си нечи́стiи, егда́ ви́дяху Его́, припада́ху къ Нему́ и зва́ху, глаго́люще, я́ко Ты́ еси́ Сы́нъ Бо́жiй.
И мно́го преща́ше и́мъ, да не явле́на Его́ сотворя́тъ.
[Зач. 12.] И взы́де на гору́ и призва́, и́хже хотя́ше Са́мъ: и прiидо́ша къ Нему́.
И сотвори́ двана́десяте, да бу́дутъ съ Ни́мъ, и да посыла́етъ и́хъ проповѣ́дати,
и имѣ́ти вла́сть цѣли́ти неду́ги и изгони́ти бѣ́сы:
и нарече́ Си́мону и́мя Пе́тръ:
и Иа́кова Зеведе́ова и Иоа́нна бра́та Иа́ковля: и нарече́ и́ма имена́ Воанерге́съ, е́же е́сть сы́на гро́мова:
и Андре́а, и Фили́ппа, и Варѳоломе́а, и Матѳе́а, и Ѳому́, и Иа́кова Алфе́ова, и Ѳадде́а, и Си́мона Канани́та,
и Иу́ду Искарiо́тскаго, и́же и предаде́ Его́.
[Зач. 13.] И прiидо́ша въ до́мъ: и собра́ся па́ки наро́дъ, я́ко не мощи́ и́мъ ни хлѣ́ба я́сти.
И слы́шавше и́же бя́ху у Него́, изыдо́ша, да и́мутъ Его́: глаго́лаху бо, я́ко неи́стовъ е́сть.
И кни́жницы, и́же от Иерусали́ма низше́дшiи, глаго́лаху, я́ко веельзеву́ла и́мать и я́ко о кня́зи бѣсо́встѣмъ изго́нитъ бѣ́сы.
И призва́въ и́хъ, въ при́тчахъ глаго́лаше и́мъ: ка́ко мо́жетъ сатана́ сатану́ изгони́ти?
И а́ще ца́рство на ся́ раздѣли́тся, не мо́жетъ ста́ти ца́рство то́:
и а́ще до́мъ на ся́ раздѣли́тся, не мо́жетъ ста́ти до́мъ то́й:
и а́ще сата́на воста́ на ся́ са́мъ и раздѣли́ся, не мо́жетъ ста́ти, но коне́цъ и́мать.
Никто́же мо́жетъ сосу́ды крѣ́пкаго, вше́дъ въ до́мъ его́, расхи́тити, а́ще не пе́рвѣе крѣ́пкаго свя́жетъ: и тогда́ до́мъ его́ расхи́титъ.
[Зач. 14.] Ами́нь глаго́лю ва́мъ, я́ко вся́ отпу́стятся согрѣше́нiя сыно́мъ человѣ́ческимъ, и хуле́нiя, ели́ка а́ще восхуля́тъ:
а и́же восху́литъ на Ду́ха Свята́го, не и́мать отпуще́нiя во вѣ́ки, но пови́ненъ е́сть вѣ́чному суду́.
Зане́ глаго́лаху: ду́ха нечи́стаго и́мать.
Прiидо́ша у́бо Ма́ти и бра́тiя Его́, и внѣ́ стоя́ще посла́ша къ Нему́, зову́ще Его́.
И сѣдя́ше наро́дъ о́крестъ Его́. Рѣ́ша же Ему́: се́, Ма́ти Твоя́ и бра́тiя Твоя́ [и сестры́ Твоя́] внѣ́ и́щутъ Тебе́.
И отвѣща́ и́мъ, глаго́ля: кто́ е́сть ма́ти Моя́, или́ бра́тiя Моя́?
И согля́давъ о́крестъ Себе́ сѣдя́щыя, глаго́ла: се́, ма́ти Моя́ и бра́тiя Моя́:
и́же бо а́ще сотвори́тъ во́лю Бо́жiю, се́й бра́тъ Мо́й и сестра́ Моя́ и ма́ти [Ми́] е́сть.
καὶ εἰσῆλθεν πάλιν εἰς τὴν συναγωγήν καὶ ἦν ἐκεῖ ἄνθρωπος ἐξηραμμένην ἔχων τὴν χεῖρα
καὶ παρετήρουν αὐτὸν εἰ τοῖς σάββασιν θεραπεύσει αὐτόν ἵνα κατηγορήσωσιν αὐτοῦ
καὶ λέγει τῷ ἀνθρώπῳ τῷ τὴν ξηρὰν χεῖρα ἔχοντι ἔγειρε εἰς τὸ μέσον
καὶ λέγει αὐτοῖς ἔξεστιν τοῖς σάββασιν ἀγαθὸν ποιῆσαι ἢ κακοποιῆσαι ψυχὴν σῶσαι ἢ ἀποκτεῖναι οἱ δὲ ἐσιώπων
καὶ περιβλεψάμενος αὐτοὺς μετ᾿ ὀργῆς συλλυπούμενος ἐπὶ τῇ πωρώσει τῆς καρδίας αὐτῶν λέγει τῷ ἀνθρώπῳ ἔκτεινον τὴν χεῖρα καὶ ἐξέτεινεν καὶ ἀπεκατεστάθη ἡ χεὶρ αὐτοῦ
καὶ ἐξελθόντες οἱ Φαρισαῖοι εὐθὺς μετὰ τῶν Ἡρῳδιανῶν συμβούλιον ἐδίδουν κατ᾿ αὐτοῦ ὅπως αὐτὸν ἀπολέσωσιν
καὶ ὁ Ἰησοῦς μετὰ τῶν μαθητῶν αὐτοῦ ἀνεχώρησεν πρὸς τὴν θάλασσαν καὶ πολὺ πλῆθος ἀπὸ τῆς Γαλιλαίας ἠκολούθησεν καὶ ἀπὸ τῆς Ἰουδαίας
καὶ ἀπὸ Ἱεροσολύμων καὶ ἀπὸ τῆς Ἰδουμαίας καὶ πέραν τοῦ Ἰορδάνου καὶ περὶ Τύρον καὶ Σιδῶνα πλῆθος πολύ ἀκούοντες ὅσα ἐποίει ἦλθον πρὸς αὐτόν
καὶ εἶπεν τοῖς μαθηταῖς αὐτοῦ ἵνα πλοιάριον προσκαρτερῇ αὐτῷ διὰ τὸν ὄχλον ἵνα μὴ θλίβωσιν αὐτόν
πολλοὺς γὰρ ἐθεράπευσεν ὥστε ἐπιπίπτειν αὐτῷ ἵνα αὐτοῦ ἅψωνται ὅσοι εἶχον μάστιγας
καὶ τὰ πνεύματα τὰ ἀκάθαρτα ὅταν αὐτὸν ἐθεώρουν προσέπιπτον αὐτῷ καὶ ἔκραζον λέγοντες ὅτι σὺ εἶ ὁ υἱὸς τοῦ θεοῦ
καὶ πολλὰ ἐπετίμα αὐτοῖς ἵνα μὴ αὐτὸν φανερὸν ποιήσωσιν
καὶ ἀναβαίνει εἰς τὸ ὄρος καὶ προσκαλεῖται οὓς ἤθελεν αὐτός καὶ ἀπῆλθον πρὸς αὐτόν
καὶ ἐποίησεν δώδεκα οὓς καὶ ἀποστόλους ὠνόμασεν ἵνα ὦσιν μετ᾿ αὐτοῦ καὶ ἵνα ἀποστέλλῃ αὐτοὺς κηρύσσειν
καὶ ἔχειν ἐξουσίαν ἐκβάλλειν τὰ δαιμόνια
καὶ ἐποίησεν τοὺς δώδεκα καὶ ἐπέθηκεν ὄνομα τῷ Σίμωνι Пέτρον
καὶ Ἰάκωβον τὸν τοῦ Ζεβεδαίου καὶ Ἰωάννην τὸν ἀδελφὸν τοῦ Ἰακώβου καὶ ἐπέθηκεν αὐτοῖς ὀνόματα Βοανηργές ὅ ἐστιν υἱοὶ βροντῆς
καὶ Ἀνδρέαν καὶ Φίλιππον καὶ Βαρθολομαῖον καὶ Μαθθαῖον καὶ θωμᾶν καὶ Ἰάκωβον τὸν τοῦ Ἁλφαίου καὶ Θαδδαῖον καὶ Σίμωνα τὸν Καναναῖον
καὶ Ἰούδαν Ἰσκαριώθ ὃς καὶ παρέδωκεν αὐτόν
καὶ ἔρχεται εἰς οἶκον καὶ συνέρχεται πάλιν ὁ ὄχλος ὥστε μὴ δύνασθαι αὐτοὺς μηδὲ ἄρτον φαγεῖν
καὶ ἀκούσαντες οἱ παρ᾿ αὐτοῦ ἐξῆλθον κρατῆσαι αὐτόν ἔλεγον γὰρ ὅτι ἐξέστη
καὶ οἱ γραμματεῖς οἱ ἀπὸ Ἱεροσολύμων καταβάντες ἔλεγον ὅτι Βεελζεβοὺλ ἔχει καὶ ὅτι ἐν τῷ ἄρχοντι τῶν δαιμονίων ἐκβάλλει τὰ δαιμόνια
καὶ προσκαλεσάμενος αὐτοὺς ἐν παραβολαῖς ἔλεγεν αὐτοῖς πῶς δύναται Σατανᾶς Σατανᾶν ἐκβάλλειν
καὶ ἐὰν βασιλεία ἐφ᾿ ἑαυτὴν μερισθῇ οὐ δύναται σταθῆναι ἡ βασιλεία ἐκείνη
καὶ ἐὰν οἰκία ἐφ᾿ ἑαυτὴν μερισθῇ οὐ δυνήσεται ἡ οἰκία ἐκείνη σταθῆναι
καὶ εἰ ὁ Σατανᾶς ἀνέστη ἐφ᾿ ἑαυτὸν καὶ ἐμερίσθη οὐ δύναται στῆναι ἀλλὰ τέλος ἔχει
ἀλλ᾿ οὐ δύναται οὐδεὶς εἰς τὴν οἰκίαν τοῦ ἰσχυροῦ εἰσελθὼν τὰ σκεύη αὐτοῦ διαρπάσαι ἐὰν μὴ πρῶτον τὸν ἰσχυρὸν δήσῃ καὶ τότε τὴν οἰκίαν αὐτοῦ διαρπάσει
ἀμὴν λέγω ὑμῖν ὅτι πάντα ἀφεθήσεται τοῖς υἱοῖς τῶν ἀνθρώπων τὰ ἁμαρτήματα καὶ αἱ βλασφημίαι ὅσα ἐὰν βλασφημήσωσιν
ὃς δ᾿ ἂν βλασφημήσῃ εἰς τὸ πνεῦμα τὸ ἅγιον οὐκ ἔχει ἄφεσιν εἰς τὸν αἰῶνα ἀλλὰ ἔνοχός ἐστιν αἰωνίου ἁμαρτήματος
ὅτι ἔλεγον πνεῦμα ἀκάθαρτον ἔχει
καὶ ἔρχεται ἡ μήτηρ αὐτοῦ καὶ οἱ ἀδελφοὶ αὐτοῦ καὶ ἔξω στήκοντες ἀπέστειλαν πρὸς αὐτὸν καλοῦντες αὐτόν
καὶ ἐκάθητο περὶ αὐτὸν ὄχλος καὶ λέγουσιν αὐτῷ ἰδοὺ ἡ μήτηρ σου καὶ οἱ ἀδελφοί σου καὶ αἱ ἀδελφαι σου ἔξω ζητοῦσίν σε
καὶ ἀποκριθεὶς αὐτοῖς λέγει τίς ἐστιν ἡ μήτηρ μου καὶ οἱ ἀδελφοί μου
καὶ περιβλεψάμενος τοὺς περὶ αὐτὸν κύκλῳ καθημένους λέγει ἴδε ἡ μήτηρ μου καὶ οἱ ἀδελφοί μου
ὃς γὰρ ἂν ποιήσῃ τὸ θέλημα τοῦ θεοῦ οὗτος ἀδελφός μου καὶ ἀδελφὴ καὶ μήτηρ ἐστίν
Et introivit iterum in synago gam. Et erat ibi homo habens manum aridam;
et observabant eum, si sabbatis curaret illum, ut accusarent eum.
Et ait homini habenti manum aridam: «Surge in medium».
Et dicit eis: «Licet sabbatis bene facere an male? Animam salvam facere an perdere?». At illi tacebant.
Et circumspiciens eos cum ira, contristatus super caecitate cordis eorum, dicit homini: «Extende manum». Et extendit, et restituta est manus eius.
Et exeuntes pharisaei statim cum herodianis consilium faciebant adversus eum quomodo eum perderent.
Et Iesus cum discipulis suis secessit ad mare. Et multa turba a Galilaea secuta est et a Iudaea
et ab Hierosolymis et ab Idumaea; et, qui trans Iordanem et circa Tyrum et Sidonem, multitudo magna, audientes, quae faciebat, venerunt ad eum.
Et dixit discipulis suis, ut navicula sibi praesto esset propter turbam, ne comprimerent eum.
Multos enim sanavit, ita ut irruerent in eum, ut illum tangerent, quotquot habebant plagas.
Et spiritus immundi, cum illum videbant, procidebant ei et clamabant dicentes: «Tu es Filius Dei!».
Et vehementer comminabatur eis, ne manifestarent illum.
Et ascendit in montem et vocat ad se, quos voluit ipse, et venerunt ad eum.
Et fecit Duodecim, ut essent cum illo, et ut mitteret eos praedicare
habentes potestatem eiciendi daemonia:
et imposuit Simoni nomen Petrum;
et Iacobum Zebedaei et Ioannem fratrem Iacobi, et imposuit eis nomina Boanerges, quod est Filii tonitrui;
et Andream et Philippum et Bartholomaeum et Matthaeum et Thomam et Iacobum Alphaei et Thaddaeum et Simonem Chananaeum
et Iudam Iscarioth, qui et tradidit illum.
Et venit ad domum; et convenit iterum turba, ita ut non possent neque panem manducare.
Et cum audissent sui, exierunt tenere eum; dicebant enim: «In furorem versus est».
Et scribae, qui ab Hierosolymis descenderant, dicebant: «Beelzebul habet» et: «In principe daemonum eicit daemonia».
Et convocatis eis, in parabolis dicebat illis: «Quomodo potest Satanas Satanam eicere?
Et si regnum in se dividatur, non potest stare regnum illud;
et si domus in semetipsam dispertiatur, non poterit domus illa stare.
Et si Satanas consurrexit in semetipsum et dispertitus est, non potest stare, sed finem habet.
Nemo autem potest in domum fortis ingressus vasa eius diripere, nisi prius fortem alliget; et tunc domum eius diripiet.
Amen dico vobis: Omnia dimittentur filiis hominum peccata et blasphemiae, quibus blasphemaverint;
qui autem blasphemaverit in Spiritum Sanctum, non habet remissionem in aeternum, sed reus est aeterni delicti».
Quoniam dicebant: «Spiritum immundum habet».
Et venit mater eius et fratres eius, et foris stantes miserunt ad eum vocantes eum.
Et sedebat circa eum turba, et dicunt ei: «Ecce mater tua et fratres tui et sorores tuae foris quaerunt te».
Et respondens eis ait: «Quae est mater mea et fratres mei?».
Et circumspiciens eos, qui in circuitu eius sedebant, ait: «Ecce mater mea et fratres mei.
Qui enim fecerit voluntatem Dei, hic frater meus et soror mea et mater est».
Синодальный
Языки
- Добавить язык
- Церковнослав. (рус)
- Церковнослав. (цс)
- Рус. (Синодальный)
- Рус. (Синод. с ударе́-ми)
- Рус. (еп. Кассиан)
- Рус. (Аверинцев)
- Рус. (К.П. Победоносцев)
- Arab (JAB)
- Arab (AVD)
- Azerbaijani
- Armenian
- Belarusian
- Bulgarian
- Chinese (simpl.)
- Croatian (S&D)
- English (NKJV)
- English (NRSV)
- English (KJV)
- Estonian
- Finnish (1992)
- French (LSG)
- Georgian (ancient)
- Georgian
- German (MLU, 1912)
- German (GNB)
- Greek (Koine)
- Greek (TGV)
- Greek (NA, 28)
- Hebrew NT by Delitzsch
- Italian (CEI 1974)
- Italian
- Kyrgyz
- Latin (Nova Vulgata)
- Latvian
- Romanian
- Polish
- Portuguese
- Serbian (synod.)
- Serbian
- Spanish (RVR 1995)
- Swedish (Folkbibeln)
- Tajik
- Tatar
- Ukrainian (Homenko)
- Ukrainian (Ogienko)
- Uzbek
1 Исцеление сухорукого в субботу; «за Ним последовало множество народа». 13 Избрание двенадцати Апостолов. 20 «Как может сатана изгонять сатану»? 31 «Матерь и братья» Иисуса Христа.
И пришел опять в синагогу; там был человек, имевший иссохшую руку.
И наблюдали за Ним, не исцелит ли его в субботу, чтобы обвинить Его.
Он же говорит человеку, имевшему иссохшую руку: стань на средину.
А им говорит: должно ли в субботу добро делать, или зло делать? душу спасти, или погубить? Но они молчали.
И, воззрев на них с гневом, скорбя об ожесточении сердец их, говорит тому человеку: протяни руку твою. Он протянул, и стала рука его здорова, как другая.
[Зач. 11.] Фарисеи, выйдя, немедленно составили с иродианами совещание против Него, как бы погубить Его.
Но Иисус с учениками Своими удалился к морю; и за Ним последовало множество народа из Галилеи, Иудеи,
Иерусалима, Идумеи и из-за Иордана. И живущие в окрестностях Тира и Сидона, услышав, что Он делал, шли к Нему в великом множестве.
И сказал ученикам Своим, чтобы готова была для Него лодка по причине многолюдства, дабы не теснили Его.
Ибо многих Он исцелил, так что имевшие язвы бросались к Нему, чтобы коснуться Его.
И духи нечистые, когда видели Его, падали пред Ним и кричали: Ты Сын Божий.
Но Он строго запрещал им, чтобы не делали Его известным.
[Зач. 12.] Потом взошел на гору и позвал к Себе, кого Сам хотел; и пришли к Нему.
И поставил из них двенадцать, чтобы с Ним были и чтобы посылать их на проповедь,
и чтобы они имели власть исцелять от болезней и изгонять бесов;
поставил Симона, нарекши ему имя Петр,
Иакова Зеведеева и Иоанна, брата Иакова, нарекши им имена Воанергес, то есть «сыны громовы»,
Андрея, Филиппа, Варфоломея, Матфея, Фому, Иакова Алфеева, Фаддея, Симона Кананита
и Иуду Искариотского, который и предал Его.
[Зач. 13.] Приходят в дом; и опять сходится народ, так что им невозможно было и хлеба есть.
И, услышав, ближние Его пошли взять Его, ибо говорили, что Он вышел из себя.
А книжники, пришедшие из Иерусалима, говорили, что Он имеет в Себе веельзевула и что изгоняет бесов силою бесовского князя.
И, призвав их, говорил им притчами: как может сатана изгонять сатану?
Если царство разделится само в себе, не может устоять царство то́;
и если дом разделится сам в себе, не может устоять дом тот;
и если сатана восстал на самого себя и разделился, не может устоять, но пришел конец его.
Никто, войдя в дом сильного, не может расхитить вещей его, если прежде не свяжет сильного, и тогда расхитит дом его.
[Зач. 14.] Истинно говорю вам: будут прощены сынам человеческим все грехи и хуления, какими бы ни хулили;
но кто будет хулить Духа Святого, тому не будет прощения вовек, но подлежит он вечному осуждению.
Сие сказал Он, потому что говорили: в Нем нечистый дух.
И пришли Матерь и братья Его и, стоя вне дома, послали к Нему звать Его.
Около Него сидел народ. И сказали Ему: вот, Матерь Твоя и братья Твои и сестры Твои, вне дома, спрашивают Тебя.
И отвечал им: кто матерь Моя и братья Мои?
И обозрев сидящих вокруг Себя, говорит: вот матерь Моя и братья Мои;
ибо кто будет исполнять волю Божию, тот Мне брат, и сестра, и матерь.