Ве́тхий Заве́т:
Быт.
Исх.
Лев.
Чис.
Втор.
Нав.
Суд.
Руф.
1Цар.
2Цар.
3Цар.
4Цар.
1Пар.
2Пар.
1Езд.
Неем.
2Езд.
Тов.
Иудиф.
Есф.
Иов.
Пс.
Прит.
Еккл.
Песн.
Прем.
Сир.
Ис.
Иер.
Плч.
ПослИер.
Вар.
Иез.
Дан.
Ос.
Иоил.
Ам.
Авд.
Ион.
Мих.
Наум.
Авв.
Соф.
Аг.
Зах.
Мал.
1Мак.
2Мак.
3Мак.
3Езд.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Скрыть
8:2
8:3
8:4
8:5
8:6
8:7
8:8
8:9
8:12
8:13
8:14
8:16
8:17
8:19
8:20
8:21
8:22
8:23
8:24
8:25
8:26
8:28
8:30
8:32
8:33
8:35
8:36
Глава 9
9:3
9:4
9:5
9:6
9:7
9:8
9:9
9:10
9:14
9:15
9:16
9:18
9:19
9:20
9:21
9:22
9:24
9:25
9:26
9:27
9:28
9:29
9:30
9:32
9:33
9:34
9:35
9:37
9:40
9:45
9:46
9:47
9:48
[Зач. 32.] Въ ты́я дни́, зѣло́ мно́гу наро́ду су́щу, и не иму́щымъ чесо́ я́сти, призва́въ Иису́съ ученики́ Своя́, глаго́ла и́мъ:
милосе́рдую о наро́дѣ, я́ко уже́ три́ дни́ присѣдя́тъ Мнѣ́ и не и́мутъ чесо́ я́сти:
и а́ще отпущу́ и́хъ не я́дшихъ въ до́мы своя́, ослабѣ́ютъ на пути́: мно́зи бо от ни́хъ издале́ча пришли́ су́ть.
И отвѣща́ша Ему́ ученицы́ Его́: отку́ду си́хъ возмо́жетъ кто́ здѣ́ насы́тити хлѣ́бы въ пусты́ни?
И вопроси́ и́хъ: коли́ко и́мате хлѣ́бовъ? Они́ же рѣ́ша: се́дмь.
И повелѣ́ наро́ду возлещи́ на земли́: и прiе́мь се́дмь хлѣ́бовъ, хвалу́ возда́въ, преломи́ и дая́ше ученико́мъ Свои́мъ, да предлага́ютъ: и предложи́ша предъ наро́домъ.
И имя́ху ры́бицъ ма́ло: и [сiя́] благослови́въ, рече́ предложи́ти и ты́я.
Ядо́ша же и насы́тишася: и взя́ша избы́тки укру́хъ, се́дмь ко́шницъ.
Бя́ху же я́дшихъ я́ко четы́ре ты́сящы. И отпусти́ и́хъ.
И а́бiе влѣ́зъ въ кора́бль со ученики́ Свои́ми, прiи́де во страны́ Далмануѳа́нски.
[Зач. 33.] И изыдо́ша фарисе́е и нача́ша стяза́тися съ Ни́мъ, и́щуще от Него́ зна́менiя съ небесе́, искуша́юще Его́.
И воздохну́въ ду́хомъ Свои́мъ, глаго́ла: что́ ро́дъ се́й зна́менiя и́щетъ? Ами́нь глаго́лю ва́мъ, а́ще да́стся ро́ду сему́ зна́менiе.
И оста́вль и́хъ, влѣ́зъ па́ки въ кора́бль, [и] и́де на о́нъ по́лъ.
И забы́ша ученицы́ Его́ взя́ти хлѣ́бы и ра́звѣ еди́наго хлѣ́ба не имя́ху съ собо́ю въ корабли́.
И преща́ше и́мъ, глаго́ля: зри́те, блюди́теся от ква́са фарисе́йска и от ква́са И́родова.
И помышля́ху, дру́гъ ко дру́гу глаго́люще, я́ко хлѣ́бы не и́мамы.
И разумѣ́въ Иису́съ, глаго́ла и́мъ: что́ помышля́ете, я́ко хлѣ́бы не и́мате? Не у́ ли чу́вствуете, ниже́ разумѣ́ете? Еще́ ли окамене́но се́рдце ва́ше и́мате?
О́чи иму́ще не ви́дите? И у́шы иму́ще не слы́шите? И не по́мните ли,
егда́ пя́ть хлѣ́бы преломи́хъ въ пя́ть ты́сящъ, коли́ко ко́шъ испо́лнь укру́хъ прiя́сте? Глаго́лаша ему́: двана́десять.
Егда́ же се́дмь въ четы́ре ты́сящы, коли́ко ко́шницъ исполне́нiя укру́хъ взя́сте? Они́ же рѣ́ша: се́дмь.
И глаго́ла и́мъ: ка́ко не разумѣ́ете?
[Зач. 34.] И прiи́де въ Виѳсаи́ду: и приведо́ша къ Нему́ слѣ́па, и моля́ху Его́, да его́ ко́снется.
И е́мь за ру́ку слѣпа́го, изведе́ его́ во́нъ изъ ве́си: и плю́нувъ на о́чи его́, [и] возло́жь ру́цѣ на́нь, вопроша́ше его́, а́ще что́ ви́дитъ?
И воззрѣ́въ глаго́лаше: ви́жу человѣ́ки я́ко дре́вiе ходя́щя.
Пото́мъ [же] па́ки возложи́ ру́цѣ на о́чи его́ и сотвори́ его́ прозрѣ́ти: и утвори́ся {и исцѣлѣ́} и узрѣ́ свѣ́тло все́.
И посла́ его́ въ до́мъ его́, глаго́ля: ни въ ве́сь вни́ди, ни повѣ́ждь кому́ въ ве́си.
[Зач. 35.] И изы́де Иису́съ и ученицы́ Его́ въ ве́си Кесарі́и Фили́пповы: и на пути́ вопроша́ше ученики́ Своя́, глаго́ля и́мъ: кого́ Мя глаго́лютъ человѣ́цы бы́ти?
Они́ же отвѣща́ша: Иоа́нна Крести́теля: и ині́и Илiю́: друзі́и же еди́наго от проро́къ.
И То́й глаго́ла и́мъ: вы́ же кого́ Мя глаго́лете бы́ти? Отвѣща́въ же Пе́тръ глаго́ла Ему́: Ты́ еси́ Христо́съ.
[Зач. 36.] И запрети́ и́мъ, да ни кому́же глаго́лютъ о Не́мъ.
И нача́тъ учи́ти и́хъ, я́ко подоба́етъ Сы́ну Человѣ́ческому мно́го пострада́ти, и искуше́ну бы́ти от ста́рецъ и архiере́й и кни́жникъ, и убiе́ну бы́ти, и въ тре́тiй де́нь воскре́снути.
И не обину́яся сло́во глаго́лаше. И прiе́мь Его́ Пе́тръ, нача́тъ прети́ти Ему́.
О́нъ же обра́щься и воззрѣ́въ на ученики́ Своя́, запрети́ Петро́ви, глаго́ля: иди́ за Мно́ю, сатано́: я́ко не мы́слиши, я́же [су́ть] Бо́жiя, но я́же человѣ́ческа.
И призва́въ наро́ды со ученики́ Свои́ми, рече́ и́мъ: [Зач. 37.] и́же хо́щетъ по Мнѣ́ ити́, да отве́ржется себе́, и во́зметъ кре́стъ сво́й, и по Мнѣ́ гряде́тъ:
и́же бо а́ще хо́щетъ ду́шу свою́ спасти́, погуби́тъ ю́: а и́же погуби́тъ ду́шу свою́ Мене́ ра́ди и Ева́нгелiа, то́й спасе́тъ ю́:
ка́я бо по́льза человѣ́ку, а́ще прiобря́щетъ мíръ ве́сь, и отщети́тъ ду́шу свою́?
или́ что́ да́стъ человѣ́къ измѣ́ну на души́ свое́й?
И́же бо а́ще постыди́тся Мене́ и Мои́хъ слове́съ въ ро́дѣ се́мъ прелюбодѣ́йнѣмъ и грѣ́шнѣмъ, и Сы́нъ Человѣ́ческiй постыди́тся его́, егда́ прiи́детъ во сла́вѣ Отца́ Своего́ со А́нгелы святы́ми.
И глаго́лаше и́мъ: ами́нь глаго́лю ва́мъ, я́ко су́ть нѣ́цыи от здѣ́ стоя́щихъ, и́же не и́мутъ вкуси́ти сме́рти, до́ндеже ви́дятъ Ца́рствiе Бо́жiе прише́дшее въ си́лѣ.
[Зач. 38.] И по шести́ дне́хъ поя́тъ Иису́съ Петра́ и Иа́кова и Иоа́нна, и возведе́ и́хъ на гору́ высоку́ осо́бь еди́ны: и преобрази́ся предъ ни́ми.
И ри́зы Его́ бы́ша блеща́щяся, бѣлы́ зѣло́ я́ко снѣ́гъ, яцѣ́хже не мо́жетъ бѣли́лникъ убѣли́ти на земли́.
И яви́ся и́мъ Илiа́ съ Моисе́емъ: и бѣ́ста со Иису́сомъ глаго́люща.
И отвѣща́въ Пе́тръ глаго́ла Иису́сови: Равви́, добро́ е́сть на́мъ здѣ́ бы́ти: и сотвори́мъ кро́вы три́, Тебѣ́ еди́нъ, и Моисе́еви еди́нъ, и Илiи́ еди́нъ.
Не вѣ́дяше бо, что́ рѣщи́: бя́ху бо пристра́шни.
И бы́сть о́блакъ осѣня́я и́хъ: и прiи́де гла́съ изъ о́блака, глаго́ля: Се́й е́сть Сы́нъ Мо́й возлю́бленный, Того́ послу́шайте.
И внеза́пу воззрѣ́вше, ктому́ ни кого́же ви́дѣша, то́кмо Иису́са еди́наго съ собо́ю.
Сходя́щымъ же и́мъ съ горы́, запрети́ и́мъ, да ни кому́же повѣ́дятъ, я́же ви́дѣша, то́кмо егда́ Сы́нъ Человѣ́ческiй изъ ме́ртвыхъ воскре́снетъ.
[Зач. 39.] И сло́во удержа́ша въ себѣ́, стяза́ющеся, что́ е́сть, е́же изъ ме́ртвыхъ воскре́снути.
И вопроша́ху Его́ глаго́люще: ка́ко глаго́лютъ кни́жницы, я́ко Илiи́ подоба́етъ прiити́ пре́жде?
О́нъ же отвѣща́въ рече́ и́мъ: Илiа́ у́бо прише́дъ пре́жде, устро́итъ вся́: и ка́ко е́сть пи́сано о Сы́нѣ Человѣ́честѣмъ, да мно́го постра́ждетъ и уничиже́нъ бу́детъ:
но глаго́лю ва́мъ, я́ко и Илiа́ прiи́де, и сотвори́ша ему́, ели́ка хотѣ́ша, я́коже е́сть пи́сано о не́мъ.
И прише́дъ ко ученико́мъ, ви́дѣ наро́дъ мно́гъ о ни́хъ {о́крестъ и́хъ} и кни́жники стяза́ющяся съ ни́ми.
И а́бiе ве́сь наро́дъ ви́дѣвъ Его́ ужасе́ся, и прири́щуще цѣлова́ху Его́.
И вопроси́ кни́жники: что́ стяза́етеся къ себѣ́ {съ ни́ми}?
[Зач. 40.] И отвѣща́въ еди́нъ от наро́да рече́: Учи́телю, приведо́хъ сы́на моего́ къ Тебѣ́, иму́ща ду́ха нѣ́ма:
и идѣ́же коли́ждо и́метъ его́, разбива́етъ его́, и пѣ́ны тещи́тъ, и скреже́щетъ зубы́ свои́ми, и оцѣпенѣва́етъ: и рѣ́хъ ученико́мъ Твои́мъ, да изжену́тъ его́, и не возмого́ша.
О́нъ же отвѣща́въ ему́ глаго́ла: о, ро́де невѣ́ренъ, доко́лѣ въ ва́съ бу́ду? Доко́лѣ терплю́ вы? Приведи́те его́ ко Мнѣ́.
И привѣдо́ша его́ къ Нему́. И ви́дѣвъ Его́, а́бiе ду́хъ стрясе́ его́: и па́дъ на земли́, валя́шеся, пѣ́ны тещя́.
И вопроси́ отца́ его́: коли́ко лѣ́тъ е́сть, отне́лѣже сiе́ бы́сть ему́? О́нъ же рече́: издѣ́тска:
и мно́гажды во о́гнь вве́рже его́ и въ во́ды, да погуби́тъ его́: но а́ще что́ мо́жеши, помози́ на́мъ, милосе́рдовавъ о на́съ.
Иису́съ же рече́ ему́: е́же а́ще что́ мо́жеши вѣ́ровати, вся́ возмо́жна вѣ́рующему.
И а́бiе возопи́въ оте́цъ отроча́те, со слеза́ми глаго́лаше: вѣ́рую, Го́споди: помози́ моему́ невѣ́рiю.
Ви́дѣвъ же Иису́съ, я́ко сри́щется наро́дъ, запрети́ ду́ху нечи́стому, глаго́ля ему́: ду́ше нѣмы́й и глухі́й, А́зъ ти́ повѣлева́ю: изы́ди изъ него́ и ктому́ не вни́ди въ него́.
И возопи́въ и мно́го пружа́вся, изы́де: и бы́сть я́ко ме́ртвъ, я́коже мно́зѣмъ глаго́лати, я́ко у́мре.
Иису́съ же е́мь его́ за ру́ку, воздви́же его́: и воста́.
И вше́дшу Ему́ въ до́мъ, ученицы́ Его́ вопроша́ху Его́ еди́наго: я́ко мы́ не возмого́хомъ изгна́ти его́?
И рече́ и́мъ: се́й ро́дъ ничи́мже мо́жетъ изы́ти, то́кмо моли́твою и посто́мъ.
И отту́ду изше́дше, идя́ху сквозѣ́ Галиле́ю: и не хотя́ше, да кто́ увѣ́сть.
Уча́ше бо ученики́ Своя́ и глаго́лаше и́мъ, я́ко Сы́нъ Человѣ́ческiй пре́данъ бу́детъ въ ру́цѣ человѣ́честѣ, и убiю́тъ Его́: и убiе́нъ бы́въ, въ тре́тiй де́нь воскре́снетъ.
Они́ же не разумѣва́ху глаго́ла и боя́хуся Его́ вопроси́ти.
[Зач. 41.] И прiи́де въ Капернау́мъ: и въ дому́ бы́въ, вопроша́ше и́хъ: что́ на пути́ въ себѣ́ помышля́сте?
Они́ же молча́ху: дру́гъ ко дру́гу бо стяза́шася на пути́, кто́ [е́сть] бо́лiй.
И сѣ́дъ пригласи́ обана́десяте и глаго́ла и́мъ: а́ще кто́ хо́щетъ ста́рѣй бы́ти, да бу́детъ всѣ́хъ ме́ншiй и всѣ́мъ слуга́.
И прiи́мь отроча́, поста́ви е́ посредѣ́ и́хъ: и объе́мь е́, рече́ и́мъ:
и́же а́ще еди́но таковы́хъ отроча́тъ прiи́метъ во и́мя Мое́, Мене́ прiе́млетъ: и и́же Мене́ прiе́млетъ, не Мене́ прiе́млетъ, но Посла́вшаго Мя́.
Отвѣща́ ему́ Иоа́ннъ, глаго́ля: Учи́телю, ви́дѣхомъ нѣ́коего и́менемъ Твои́мъ изгоня́ща бѣ́сы, и́же не хо́дитъ по на́съ: и возбрани́хомъ ему́, я́ко не послѣ́дуетъ на́мъ.
Иису́съ же рече́: не брани́те ему́: никто́же бо е́сть, и́же сотвори́тъ си́лу о и́мени Мое́мъ, и возмо́жетъ вско́рѣ злосло́вити Мя́.
И́же бо нѣ́сть на вы́, по ва́съ е́сть.
И́же бо а́ще напои́тъ вы́ ча́шею воды́ во и́мя Мое́, я́ко Христо́вы есте́, ами́нь глаго́лю ва́мъ, не погуби́тъ мзды́ своея́.
[Зач. 42.] И и́же а́ще соблазни́тъ еди́наго от ма́лыхъ си́хъ вѣ́рующихъ въ Мя́, до́брѣе е́сть ему́ па́че, а́ще облѣжи́тъ ка́мень же́рновный о вы́и его́, и вве́рженъ бу́детъ въ мо́ре.
И а́ще соблажня́етъ тя́ рука́ твоя́, отсѣцы́ ю́: до́брѣе ти́ е́сть бѣ́днику {безъ руки́} въ живо́тъ вни́ти, не́же о́бѣ ру́цѣ иму́щу вни́ти въ гее́нну, во о́гнь неугаса́ющiй,
идѣ́же че́рвь и́хъ не умира́етъ, и о́гнь не угаса́етъ.
И а́ще нога́ твоя́ соблажня́етъ тя́, отсѣцы́ ю́: до́брѣе ти́ е́сть вни́ти въ живо́тъ хро́му, не́же двѣ́ но́зѣ иму́щу вве́ржену бы́ти въ гее́нну, во о́гнь неугаса́ющiй,
идѣ́же че́рвь и́хъ не умира́етъ, и о́гнь не угаса́етъ.
И а́ще о́ко твое́ соблажня́етъ тя́, исткни́ е́: до́брѣе ти́ е́сть со еди́нѣмъ о́комъ вни́ти въ Ца́рствiе Бо́жiе, не́же двѣ́ о́цѣ иму́щу вве́ржену бы́ти въ гее́нну о́гненную,
идѣ́же че́рвь и́хъ не умира́етъ, и о́гнь не угаса́етъ.
Вся́къ бо огне́мъ осоли́тся, и вся́ка же́ртва со́лiю осоли́тся.
Добро́ со́ль: а́ще же со́ль не слана́ бу́детъ, чи́мъ осоли́тся? Имѣ́йте со́ль въ себѣ́, и ми́ръ имѣ́йте между́ собо́ю.
ἐν ἐκείναις ταῖς ἡμέραις πάλιν πολλοῦ ὄχλου ὄντος καὶ μὴ ἐχόντων τί φάγωσιν προσκαλεσάμενος τοὺς μαθητὰς λέγει αὐτοῖς
σπλαγχνίζομαι ἐπὶ τὸν ὄχλον ὅτι ἤδη ἡμέραι τρεῖς προσμένουσίν μοι καὶ οὐκ ἔχουσιν τί φάγωσιν
καὶ ἐὰν ἀπολύσω αὐτοὺς νήστεις εἰς οἶκον αὐτῶν ἐκλυθήσονται ἐν τῇ ὁδῷ καί τινες αὐτῶν ἀπὸ μακρόθεν ἥκασιν
καὶ ἀπεκρίθησαν αὐτῷ οἱ μαθηταὶ αὐτοῦ ὅτι πόθεν τούτους δυνήσεταί τις ὧδε χορτάσαι ἄρτων ἐπ᾿ ἐρημίας
καὶ ἠρώτα αὐτούς πόσους ἔχετε ἄρτους οἱ δὲ εἶπαν ἑπτά
καὶ παραγγέλλει τῷ ὄχλῳ ἀναπεσεῖν ἐπὶ τῆς γῆς καὶ λαβὼν τοὺς ἑπτὰ ἄρτους εὐχαριστήσας ἔκλασεν καὶ ἐδίδου τοῖς μαθηταῖς αὐτοῦ ἵνα παρατιθῶσιν καὶ παρέθηκαν τῷ ὄχλῳ
καὶ εἶχον ἰχθύδια ὀλίγα καὶ εὐλογήσας αὐτὰ εἶπεν καὶ ταῦτα παρατιθέναι
καὶ ἔφαγον καὶ ἐχορτάσθησαν καὶ ἦραν περισσεύματα κλασμάτων ἑπτὰ σπυρίδας
ἦσαν δὲ ὡς τετρακισχίλιοι καὶ ἀπέλυσεν αὐτούς
καὶ εὐθὺς ἐμβὰς εἰς τὸ πλοῖον μετὰ τῶν μαθητῶν αὐτοῦ ἦλθεν εἰς τὰ μέρη Δαλμανουθά
καὶ ἐξῆλθον οἱ Φαρισαῖοι καὶ ἤρξαντο συζητεῖν αὐτῷ ζητοῦντες παρ᾿ αὐτοῦ σημεῖον ἀπὸ τοῦ οὐρανοῦ πειράζοντες αὐτόν
καὶ ἀναστενάξας τῷ πνεύματι αὐτοῦ λέγει τί ἡ γενεὰ αὕτη ζητεῖ σημεῖον ἀμὴν λέγω ὑμῖν εἰ δοθήσεται τῇ γενεᾷ ταύτῃ σημεῖον
καὶ ἀφεὶς αὐτοὺς πάλιν ἐμβὰς ἀπῆλθεν εἰς τὸ πέραν
καὶ ἐπελάθοντο λαβεῖν ἄρτους καὶ εἰ μὴ ἕνα ἄρτον οὐκ εἶχον μεθ᾿ ἑαυτῶν ἐν τῷ πλοίῳ
καὶ διεστέλλετο αὐτοῖς λέγων ὁρᾶτε βλέπετε ἀπὸ τῆς ζύμης τῶν Φαρισαίων καὶ τῆς ζύμης Ἡρῴδου
καὶ διελογίζοντο πρὸς ἀλλήλους ὅτι ἄρτους οὐκ ἔχουσιν
καὶ γνοὺς λέγει αὐτοῖς τί διαλογίζεσθε ὅτι ἄρτους οὐκ ἔχετε οὔπω νοεῖτε οὐδὲ συνίετε πεπωρωμένην ἔχετε τὴν καρδίαν ὑμῶν
ὀφθαλμοὺς ἔχοντες οὐ βλέπετε καὶ ὦτα ἔχοντες οὐκ ἀκούετε καὶ οὐ μνημονεύετε
ὅτε τοὺς πέντε ἄρτους ἔκλασα εἰς τοὺς πεντακισχιλίους πόσους κοφίνους κλασμάτων πλήρεις ἤρατε λέγουσιν αὐτῷ δώδεκα
ὅτε τοὺς ἑπτὰ εἰς τοὺς τετρακισχιλίους πόσων σπυρίδων πληρώματα κλασμάτων ἤρατε καὶ λέγουσιν αὐτῷ ἑπτά
καὶ ἔλεγεν αὐτοῖς οὔπω συνίετε
καὶ ἔρχονται εἰς Βηθσαϊδάν καὶ φέρουσιν αὐτῷ τυφλὸν καὶ παρακαλοῦσιν αὐτὸν ἵνα αὐτοῦ ἅψηται
καὶ ἐπιλαβόμενος τῆς χειρὸς τοῦ τυφλοῦ ἐξήνεγκεν αὐτὸν ἔξω τῆς κώμης καὶ πτύσας εἰς τὰ ὄμματα αὐτοῦ ἐπιθεὶς τὰς χεῖρας αὐτῷ ἐπηρώτα αὐτόν εἴ τι βλέπεις
καὶ ἀναβλέψας ἔλεγεν βλέπω τοὺς ἀνθρώπους ὅτι ὡς δένδρα ὁρῶ περιπατοῦντας
εἶτα πάλιν ἐπέθηκεν τὰς χεῖρας ἐπὶ τοὺς ὀφθαλμοὺς αὐτοῦ καὶ διέβλεψεν καὶ ἀπεκατέστη καὶ ἐνέβλεπεν τηλαυγῶς ἅπαντα
καὶ ἀπέστειλεν αὐτὸν εἰς οἶκον αὐτοῦ λέγων μηδὲ εἰς τὴν κώμην εἰσέλθῃς
Καὶ ἐξῆλθεν ὁ Ἰησοῦς καὶ οἱ μαθηταὶ αὐτοῦ εἰς τὰς κώμας Καισαρείας τῆς Φιλίππου καὶ ἐν τῇ ὁδῷ ἐπηρώτα τοὺς μαθητὰς αὐτοῦ λέγων αὐτοῖς τίνα με λέγουσιν οἱ ἄνθρωποι εἶναι
οἱ δὲ εἶπαν αὐτῷ λέγοντες ὅτι Ἰωάννην τὸν βαπτιστήν καὶ ἄλλοι Ἠλίαν ἄλλοι δὲ ὅτι εἷς τῶν προφητῶν
καὶ αὐτὸς ἐπηρώτα αὐτούς ὑμεῖς δὲ τίνα με λέγετε εἶναι ἀποκριθεὶς ὁ Пέτρος λέγει αὐτῷ σὺ εἶ ὁ Χριστός
καὶ ἐπετίμησεν αὐτοῖς ἵνα μηδενὶ λέγωσιν περὶ αὐτοῦ
καὶ ἤρξατο διδάσκειν αὐτοὺς ὅτι δεῖ τὸν υἱὸν τοῦ ἀνθρώπου πολλὰ παθεῖν καὶ ἀποδοκιμασθῆναι ὑπὸ τῶν πρεσβυτέρων καὶ τῶν ἀρχιερέων καὶ τῶν γραμματέων καὶ ἀποκτανθῆναι καὶ μετὰ τρεῖς ἡμέρας ἀναστῆναι
καὶ παρρησίᾳ τὸν λόγον ἐλάλει καὶ προσλαβόμενος ὁ Пέτρος αὐτὸν ἤρξατο ἐπιτιμᾶν αὐτῷ
ὁ δὲ ἐπιστραφεὶς καὶ ἰδὼν τοὺς μαθητὰς αὐτοῦ ἐπετίμησεν Пέτρῳ καὶ λέγει ὕπαγε ὀπίσω μου Σατανᾶ ὅτι οὐ φρονεῖς τὰ τοῦ θεοῦ ἀλλὰ τὰ τῶν ἀνθρώπων
καὶ προσκαλεσάμενος τὸν ὄχλον σὺν τοῖς μαθηταῖς αὐτοῦ εἶπεν αὐτοῖς εἴ τις θέλει ὀπίσω μου ἀκολουθεῖν ἀπαρνησάσθω ἑαυτὸν καὶ ἀράτω τὸν σταυρὸν αὐτοῦ καὶ ἀκολουθείτω μοι
ὃς γὰρ ἐὰν θέλῃ τὴν ψυχὴν αὐτοῦ σῶσαι ἀπολέσει αὐτήν ὃς δ᾿ ἂν ἀπολέσει τὴν ψυχὴν αὐτοῦ ἕνεκεν ἐμοῦ καὶ τοῦ εὐαγγελίου σώσει αὐτήν
τί γὰρ ὠφελεῖ ἄνθρωπον κερδῆσαι τὸν κόσμον ὅλον καὶ ζημιωθῆναι τὴν ψυχὴν αὐτοῦ
τί γὰρ δοῖ ἄνθρωπος ἀντάλλαγμα τῆς ψυχῆς αὐτοῦ
ὃς γὰρ ἐὰν ἐπαισχυνθῇ με καὶ τοὺς ἐμοὺς λόγους ἐν τῇ γενεᾷ ταύτῃ τῇ μοιχαλίδι καὶ ἁμαρτωλῷ καὶ ὁ υἱὸς τοῦ ἀνθρώπου ἐπαισχυνθήσεται αὐτὸν ὅταν ἔλθῃ ἐν τῇ δόξῃ τοῦ πατρὸς αὐτοῦ μετὰ τῶν ἀγγέλων τῶν ἁγίων
καὶ ἔλεγεν αὐτοῖς ἀμὴν λέγω ὑμῖν ὅτι εἰσίν τινες ὧδε τῶν ἑστηκότων οἵτινες οὐ μὴ γεύσωνται θανάτου ἕως ἂν ἴδωσιν τὴν βασιλείαν τοῦ θεοῦ ἐληλυθυῖαν ἐν δυνάμει
καὶ μετὰ ἡμέρας ἓξ παραλαμβάνει ὁ Ἰησοῦς τὸν Пέτρον καὶ τὸν Ἰάκωβον καὶ τὸν Ἰωάννην καὶ ἀναφέρει αὐτοὺς εἰς ὄρος ὑψηλὸν κατ᾿ ἰδίαν μόνους καὶ μετεμορφώθη ἔμπροσθεν αὐτῶν
καὶ τὰ ἱμάτια αὐτοῦ ἐγένετο στίλβοντα λευκὰ λίαν οἷα γναφεὺς ἐπὶ τῆς γῆς οὐ δύναται οὕτως λευκᾶναι
καὶ ὤφθη αὐτοῖς Ἠλίας σὺν Μωϋσεῖ καὶ ἦσαν συλλαλοῦντες τῷ Ἰησοῦ
καὶ ἀποκριθεὶς ὁ Пέτρος λέγει τῷ Ἰησοῦ ῥαββί καλόν ἐστιν ἡμᾶς ὧδε εἶναι καὶ ποιήσωμεν τρεῖς σκηνάς σοὶ μίαν καὶ Μωϋσεῖ μίαν καὶ Ἠλίᾳ μίαν
οὐ γὰρ ᾔδει τί ἀποκριθῇ ἔκφοβοι γὰρ ἐγένοντο
καὶ ἐγένετο νεφέλη ἐπισκιάζουσα αὐτοῖς καὶ ἐγένετο φωνὴ ἐκ τῆς νεφέλης οὗτός ἐστιν ὁ υἱός μου ὁ ἀγαπητός ἀκούετε αὐτοῦ
καὶ ἐξάπινα περιβλεψάμενοι οὐκέτι οὐδένα εἶδον ἀλλὰ τὸν Ἰησοῦν μόνον μεθ᾿ ἑαυτῶν
καὶ καταβαινόντων αὐτῶν ἐκ τοῦ ὄρους διεστείλατο αὐτοῖς ἵνα μηδενὶ ἃ εἶδον διηγήσωνται εἰ μὴ ὅταν ὁ υἱὸς τοῦ ἀνθρώπου ἐκ νεκρῶν ἀναστῇ
καὶ τὸν λόγον ἐκράτησαν πρὸς ἑαυτοὺς συζητοῦντες τί ἐστιν τὸ ἐκ νεκρῶν ἀναστῆναι
καὶ ἐπηρώτων αὐτὸν λέγοντες ὅτι λέγουσιν οἱ γραμματεῖς ὅτι Ἠλίαν δεῖ ἐλθεῖν πρῶτον
ὁ δὲ ἔφη αὐτοῖς Ἠλίας μὲν ἐλθὼν πρῶτον ἀποκαθιστάνει πάντα καὶ πῶς γέγραπται ἐπὶ τὸν υἱὸν τοῦ ἀνθρώπου ἵνα πολλὰ πάθῃ καὶ ἐξουδενηθῇ
ἀλλὰ λέγω ὑμῖν ὅτι καὶ Ἠλίας ἐλήλυθεν καὶ ἐποίησαν αὐτῷ ὅσα ἤθελον καθὼς γέγραπται ἐπ᾿ αὐτόν
καὶ ἐλθόντες πρὸς τοὺς μαθητὰς εἶδον ὄχλον πολὺν περὶ αὐτοὺς καὶ γραμματεῖς συζητοῦντας πρὸς αὐτούς
καὶ εὐθὺς πᾶς ὁ ὄχλος ἰδόντες αὐτὸν ἐξεθαμβήθησαν καὶ προστρέχοντες ἠσπάζοντο αὐτόν
καὶ ἐπηρώτησεν αὐτούς τί συζητεῖτε πρὸς αὐτούς
καὶ ἀπεκρίθη αὐτῷ εἷς ἐκ τοῦ ὄχλου διδάσκαλε ἤνεγκα τὸν υἱόν μου πρὸς σέ ἔχοντα πνεῦμα ἄλαλον
καὶ ὅπου ἐὰν αὐτὸν καταλάβῃ ῥήσσει αὐτόν καὶ ἀφρίζει καὶ τρίζει τοὺς ὀδόντας καὶ ξηραίνεται καὶ εἶπα τοῖς μαθηταῖς σου ἵνα αὐτὸ ἐκβάλωσιν καὶ οὐκ ἴσχυσαν
ὁ δὲ ἀποκριθεὶς αὐτοῖς λέγει ὦ γενεὰ ἄπιστος ἕως πότε πρὸς ὑμᾶς ἔσομαι ἕως πότε ἀνέξομαι ὑμῶν φέρετε αὐτὸν πρός με
καὶ ἤνεγκαν αὐτὸν πρὸς αὐτόν καὶ ἰδὼν αὐτὸν τὸ πνεῦμα εὐθὺς συνεσπάραξεν αὐτόν καὶ πεσὼν ἐπὶ τῆς γῆς ἐκυλίετο ἀφρίζων
καὶ ἐπηρώτησεν τὸν πατέρα αὐτοῦ πόσος χρόνος ἐστὶν ὡς τοῦτο γέγονεν αὐτῷ ὁ δὲ εἶπεν ἐκ παιδιόθεν
καὶ πολλάκις καὶ εἰς πῦρ αὐτὸν ἔβαλεν καὶ εἰς ὕδατα ἵνα ἀπολέσῃ αὐτόν ἀλλ᾿ εἴ τι δύνῃ βοήθησον ἡμῖν σπλαγχνισθεὶς ἐφ᾿ ἡμᾶς
ὁ δὲ Ἰησοῦς εἶπεν αὐτῷ τὸ εἰ δύνῃ πάντα δυνατὰ τῷ πιστεύοντι
καὶ εὐθέως κράξας ὁ πατὴρ τοῦ παιδίου ἔλεγεν πιστεύω βοήθει μου τῇ ἀπιστίᾳ
ἰδὼν δὲ ὁ Ἰησοῦς ὅτι ἐπισυντρέχει ὄχλος ἐπετίμησεν τῷ πνεύματι τῷ ἀκαθάρτῳ λέγων αὐτῷ τὸ ἄλαλον καὶ κωφὸν πνεῦμα ἐγὼ ἐπιτάσσω σοι ἔξελθε ἐξ αὐτοῦ καὶ μηκέτι εἰσέλθῃς εἰς αὐτόν
καὶ κράξας καὶ πολλὰ σπαράξας ἐξῆλθεν καὶ ἐγένετο ὡσεὶ νεκρός ὥστε τοὺς πολλοὺς λέγειν ὅτι ἀπέθανεν
ὁ δὲ Ἰησοῦς κρατήσας τῆς χειρὸς αὐτοῦ ἤγειρεν αὐτόν καὶ ἀνέστη
καὶ εἰσελθόντος αὐτοῦ εἰς οἶκον οἱ μαθηταὶ αὐτοῦ κατ᾿ ἰδίαν ἐπηρώτων αὐτόν ὅτι ἡμεῖς οὐκ ἠδυνήθημεν ἐκβαλεῖν αὐτό
καὶ εἶπεν αὐτοῖς τοῦτο τὸ γένος ἐν οὐδενὶ δύναται ἐξελθεῖν εἰ μὴ ἐν προσευχῇ
κἀκεῖθεν ἐξελθόντες παρεπορεύοντο διὰ τῆς Γαλιλαίας καὶ οὐκ ἤθελεν ἵνα τις γνοῖ
ἐδίδασκεν γὰρ τοὺς μαθητὰς αὐτοῦ καὶ ἔλεγεν αὐτοῖς ὅτι ὁ υἱὸς τοῦ ἀνθρώπου παραδίδοται εἰς χεῖρας ἀνθρώπων καὶ ἀποκτενοῦσιν αὐτόν καὶ ἀποκτανθεὶς μετὰ τρεῖς ἡμέρας ἀναστήσεται
οἱ δὲ ἠγνόουν τὸ ῥῆμα καὶ ἐφοβοῦντο αὐτὸν ἐπερωτῆσαι
καὶ ἦλθον εἰς Καφαρναούμ καὶ ἐν τῇ οἰκίᾳ γενόμενος ἐπηρώτα αὐτούς τί ἐν τῇ ὁδῷ διελογίζεσθε
οἱ δὲ ἐσιώπων πρὸς ἀλλήλους γὰρ διελέχθησαν ἐν τῇ ὁδῷ τίς μείζων
καὶ καθίσας ἐφώνησεν τοὺς δώδεκα καὶ λέγει αὐτοῖς εἴ τις θέλει πρῶτος εἶναι ἔσται πάντων ἔσχατος καὶ πάντων διάκονος
καὶ λαβὼν παιδίον ἔστησεν αὐτὸ ἐν μέσῳ αὐτῶν καὶ ἐναγκαλισάμενος αὐτὸ εἶπεν αὐτοῖς
ὃς ἂν ἓν τῶν τοιούτων παιδίων δέξηται ἐπὶ τῷ ὀνόματί μου ἐμὲ δέχεται καὶ ὃς ἂν ἐμὲ δέχηται οὐκ ἐμὲ δέχεται ἀλλὰ τὸν ἀποστείλαντά με
ἔφη αὐτῷ ὁ Ἰωάννης διδάσκαλε εἴδομέν τινα ἐν τῷ ὀνόματί σου ἐκβάλλοντα δαιμόνια καὶ ἐκωλύομεν αὐτόν ὅτι οὐκ ἠκολούθει ἡμῖν
ὁ δὲ Ἰησοῦς εἶπεν μὴ κωλύετε αὐτόν οὐδεὶς γάρ ἐστιν ὃς ποιήσει δύναμιν ἐπὶ τῷ ὀνόματί μου καὶ δυνήσεται ταχὺ κακολογῆσαί με
ὃς γὰρ οὐκ ἔστιν καθ᾿ ἡμῶν ὑπὲρ ἡμῶν ἐστιν
ὃς γὰρ ἂν ποτίσῃ ὑμᾶς ποτήριον ὕδατος ἐν ὀνόματι ὅτι Χριστοῦ ἐστε ἀμὴν λέγω ὑμῖν ὅτι οὐ μὴ ἀπολέσῃ τὸν μισθὸν αὐτοῦ
καὶ ὃς ἂν σκανδαλίσῃ ἕνα τῶν μικρῶν τούτων τῶν πιστευόντων εἰς ἐμέ καλόν ἐστιν αὐτῷ μᾶλλον εἰ περίκειται μύλος ὀνικὸς περὶ τὸν τράχηλον αὐτοῦ καὶ βέβληται εἰς τὴν θάλασσαν
καὶ ἐὰν σκανδαλίζῃ σε ἡ χείρ σου ἀπόκοψον αὐτήν καλόν ἐστίν σε κυλλὸν εἰσελθεῖν εἰς τὴν ζωὴν ἢ τὰς δύο χεῖρας ἔχοντα ἀπελθεῖν εἰς τὴν γέενναν εἰς τὸ πῦρ τὸ ἄσβεστον
ὅπου ὁ σκώληξ αὐτῶν οὐ τελευτᾷ καὶ τὸ πῦρ οὐ σβέννυται
καὶ ἐὰν ὁ πούς σου σκανδαλίζῃ σε ἀπόκοψον αὐτόν καλόν ἐστίν σε εἰσελθεῖν εἰς τὴν ζωὴν χωλὸν ἢ τοὺς δύο πόδας ἔχοντα βληθῆναι εἰς τὴν γέενναν, εἰς τὸ πῦρ τὸ ἄσβεστον
ὅπου ὁ σκώληξ αὐτῶν οὐ τελευτᾷ καὶ τὸ πῦρ οὐ σβέννυται
καὶ ἐὰν ὁ ὀφθαλμός σου σκανδαλίζῃ σε ἔκβαλε αὐτόν καλόν σέ ἐστιν μονόφθαλμον εἰσελθεῖν εἰς τὴν βασιλείαν τοῦ θεοῦ ἢ δύο ὀφθαλμοὺς ἔχοντα βληθῆναι εἰς τὴν γέενναν
ὅπου ὁ σκώληξ αὐτῶν οὐ τελευτᾷ καὶ τὸ πῦρ οὐ σβέννυται
πᾶς γὰρ πυρὶ ἁλισθήσεται
καλὸν τὸ ἅλας ἐὰν δὲ τὸ ἅλας ἄναλον γένηται ἐν τίνι αὐτὸ ἀρτύσετε ἔχετε ἐν ἑαυτοῖς ἅλα καὶ εἰρηνεύετε ἐν ἀλλήλοις
1 Насыщение 4000. 11 Фарисеи требуют знамения; 14 «берегитесь закваски фарисейской». 22 Исцеление слепого в Вифсаиде. 27 Петр исповедует Иисуса Христом. 31 Свой крест, сбереженная и потерянная жизнь.
[Зач. 32.] В те дни, когда собралось весьма много народа и нечего было им есть, Иисус, призвав учеников Своих, сказал им:
жаль Мне народа, что уже три дня находятся при Мне, и нечего им есть.
Если неевшими отпущу их в домы их, ослабеют в дороге, ибо некоторые из них пришли издалека.
Ученики Его отвечали Ему: откуда мог бы кто взять здесь в пустыне хлебов, чтобы накормить их?
И спросил их: сколько у вас хлебов? Они сказали: семь.
Тогда велел народу возлечь на землю; и, взяв семь хлебов и воздав благодарение, преломил и дал ученикам Своим, чтобы они раздали; и они раздали народу.
Было у них и немного рыбок: благословив, Он велел раздать и их.
И ели, и насытились; и набрали оставшихся кусков семь корзин.
Евших же было около четырех тысяч. И отпустил их.
И тотчас войдя в лодку с учениками Своими, прибыл в пределы Далмануфские.
[Зач. 33.] Вышли фарисеи, начали с Ним спорить и требовали от Него знамения с неба, искушая Его.
И Он, глубоко вздохнув, сказал: для чего род сей требует знамения? Истинно говорю вам, не дастся роду сему знамение.
И, оставив их, опять вошел в лодку и отправился на ту сторону.
При сем ученики Его забыли взять хлебов и кроме одного хлеба не имели с собою в лодке.
А Он заповедал им, говоря: смотрите, берегитесь закваски фарисейской и закваски Иродовой.
И, рассуждая между собою, говорили: это значит, что хлебов нет у нас.
Иисус, уразумев, говорит им: что рассуждаете о том, что нет у вас хлебов? Еще ли не понимаете и не разумеете? Еще ли окаменено у вас сердце?
Имея очи, не видите? имея уши, не слышите? и не помните?
Когда Я пять хлебов преломил для пяти тысяч человек, сколько полных коробов набрали вы кусков? Говорят Ему: двенадцать.
А когда семь для четырех тысяч, сколько корзин набрали вы оставшихся кусков? Сказали: семь.
И сказал им: как же не разумеете?
[Зач. 34.] Приходит в Вифсаиду; и приводят к Нему слепого и просят, чтобы прикоснулся к нему.
Он, взяв слепого за руку, вывел его вон из селения и, плюнув ему на глаза, возложил на него руки и спросил его: видит ли что?
Он, взглянув, сказал: вижу проходящих людей, как деревья.
Потом опять возложил руки на глаза ему и велел ему взглянуть. И он исцелел и стал видеть все ясно.
И послал его домой, сказав: не заходи в селение и не рассказывай никому в селении.
[Зач. 35.] И пошел Иисус с учениками Своими в селения Кесарии Филипповой. Дорогою Он спрашивал учеников Своих: за кого почитают Меня люди?
Они отвечали: за Иоанна Крестителя; другие же – за Илию; а иные – за одного из пророков.
Он говорит им: а вы за кого почитаете Меня? Петр сказал Ему в ответ: Ты Христос.
[Зач. 36.] И запретил им, чтобы никому не говорили о Нем.
И начал учить их, что Сыну Человеческому много должно пострадать, быть отвержену старейшинами, первосвященниками и книжниками, и быть убиту, и в третий день воскреснуть.
И говорил о сем открыто. Но Петр, отозвав Его, начал прекословить Ему.
Он же, обратившись и взглянув на учеников Своих, воспретил Петру, сказав: отойди от Меня, сатана, потому что ты думаешь не о том, что Божие, но что человеческое.
И, подозвав народ с учениками Своими, сказал им: [Зач. 37.] кто хочет идти за Мною, отвергнись себя, и возьми крест свой, и следуй за Мною.
Ибо кто хочет душу свою сберечь, тот потеряет ее, а кто потеряет душу свою ради Меня и Евангелия, тот сбережет ее.
Ибо какая польза человеку, если он приобретет весь мир, а душе своей повредит?
Или какой выкуп даст человек за душу свою?
Ибо кто постыдится Меня и Моих слов в роде сем прелюбодейном и грешном, того постыдится и Сын Человеческий, когда приидет в славе Отца Своего со святыми Ангелами.
1 Преображение Господне. 14 Исцеление одержимого духом немым. 30 Иисус Христос снова говорит о Своей смерти и Воскресении. 33 Первенство чрез служение всем. 43 Причина соблазна и геенна огненная.
И сказал им: истинно говорю вам: есть некоторые из стоящих здесь, которые не вкусят смерти, как уже увидят Царствие Божие, пришедшее в силе.
[Зач. 38.] И, по прошествии дней шести, взял Иисус Петра, Иакова и Иоанна, и возвел на гору высокую особо их одних, и преобразился перед ними.
Одежды Его сделались блистающими, весьма белыми, как снег, как на земле белильщик не может выбелить.
И явился им Илия с Моисеем; и беседовали с Иисусом.
При сем Петр сказал Иисусу: Равви́! хорошо нам здесь быть; сделаем три кущи: Тебе одну, Моисею одну, и одну Илии.
Ибо не знал, что сказать; потому что они были в страхе.
И явилось облако, осеняющее их, и из облака исшел глас, глаголющий: Сей есть Сын Мой Возлюбленный; Его слушайте.
И, внезапно посмотрев вокруг, никого более с собою не видели, кроме одного Иисуса.
Когда же сходили они с горы, Он не велел никому рассказывать о том, что видели, доколе Сын Человеческий не воскреснет из мертвых.
[Зач. 39.] И они удержали это слово, спрашивая друг друга, что значит: воскреснуть из мертвых.
И спросили Его: как же книжники говорят, что Илии надлежит прийти прежде?
Он сказал им в ответ: правда, Илия должен прийти прежде и устроить всё; и Сыну Человеческому, как написано о Нем, надлежит много пострадать и быть уничижену.
Но говорю вам, что и Илия пришел, и поступили с ним, как хотели, как написано о нем.
Придя к ученикам, увидел много народа около них и книжников, спорящих с ними.
Тотчас, увидев Его, весь народ изумился, и, подбегая, приветствовали Его.
Он спросил книжников: о чем спорите с ними?
[Зач. 40.] Один из народа сказал в ответ: Учитель! я привел к Тебе сына моего, одержимого духом немым:
где ни схватывает его, повергает его на землю, и он испускает пену, и скрежещет зубами своими, и цепенеет. Говорил я ученикам Твоим, чтобы изгнали его, и они не могли.
Отвечая ему, Иисус сказал: о, род неверный! доколе буду с вами? доколе буду терпеть вас? Приведите его ко Мне.
И привели его к Нему. Как скоро бесноватый увидел Его, дух сотряс его; он упал на землю и валялся, испуская пену.
И спросил Иисус отца его: как давно это сделалось с ним? Он сказал: с детства;
и многократно дух бросал его и в огонь и в воду, чтобы погубить его; но, если что можешь, сжалься над нами и помоги нам.
Иисус сказал ему: если сколько-нибудь можешь веровать, всё возможно верующему.
И тотчас отец отрока воскликнул со слезами: верую, Господи! помоги моему неверию.
Иисус, видя, что сбегается народ, запретил духу нечистому, сказав ему: дух немой и глухой! Я повелеваю тебе, выйди из него и впредь не входи в него.
И, вскрикнув и сильно сотрясши его, вышел; и он сделался, как мертвый, так что многие говорили, что он умер.
Но Иисус, взяв его за руку, поднял его; и он встал.
И как вошел Иисус в дом, ученики Его спрашивали Его наедине: почему мы не могли изгнать его?
И сказал им: сей род не может выйти иначе, как от молитвы и поста.
Выйдя оттуда, проходили через Галилею; и Он не хотел, чтобы кто узнал.
Ибо учил Своих учеников и говорил им, что Сын Человеческий предан будет в руки человеческие и убьют Его, и, по убиении, в третий день воскреснет.
Но они не разумели сих слов, а спросить Его боялись.
[Зач. 41.] Пришел в Капернаум; и когда был в доме, спросил их: о чем дорогою вы рассуждали между собою?
Они молчали; потому что дорогою рассуждали между собою, кто больше.
И, сев, призвал двенадцать и сказал им: кто хочет быть первым, будь из всех последним и всем слугою.
И, взяв дитя, поставил его посреди них и, обняв его, сказал им:
кто примет одно из таких детей во имя Мое, тот принимает Меня; а кто Меня примет, тот не Меня принимает, но Пославшего Меня.
При сем Иоанн сказал: Учитель! мы видели человека, который именем Твоим изгоняет бесов, а не ходит за нами; и запретили ему, потому что не ходит за нами.
Иисус сказал: не запрещайте ему, ибо никто, сотворивший чудо именем Моим, не может вскоре злословить Меня.
Ибо кто не против вас, тот за вас.
И кто напоит вас чашею воды во имя Мое, потому что вы Христовы, истинно говорю вам, не потеряет награды своей.
[Зач. 42.] А кто соблазнит одного из малых сих, верующих в Меня, тому лучше было бы, если бы повесили ему жерновный камень на шею и бросили его в море.
И если соблазняет тебя рука твоя, отсеки ее: лучше тебе увечному войти в жизнь, нежели с двумя руками идти в геенну, в огонь неугасимый,
где червь их не умирает и огонь не угасает.
И если нога твоя соблазняет тебя, отсеки ее: лучше тебе войти в жизнь хромому, нежели с двумя ногами быть ввержену в геенну, в огонь неугасимый,
где червь их не умирает и огонь не угасает.
И если глаз твой соблазняет тебя, вырви его: лучше тебе с одним глазом войти в Царствие Божие, нежели с двумя глазами быть ввержену в геенну огненную,
где червь их не умирает и огонь не угасает.
Ибо всякий огнем осолится, и всякая жертва солью осолится.
Соль – добрая вещь; но ежели соль не солона будет, чем вы ее поправите? Имейте в себе соль, и мир имейте между собою.
Сербский
Языки
- Добавить язык
- Церковнослав. (рус)
- Церковнослав. (цс)
- Рус. (Синодальный)
- Рус. (Синод. с ударе́-ми)
- Рус. (еп. Кассиан)
- Рус. (Аверинцев)
- Рус. (К.П. Победоносцев)
- Arab (JAB)
- Arab (AVD)
- Azerbaijani
- Armenian
- Belarusian
- Bulgarian
- Chinese (simpl.)
- Croatian (S&D)
- English (NKJV)
- English (NRSV)
- English (KJV)
- Estonian
- Finnish (1992)
- French (LSG)
- Georgian (ancient)
- Georgian
- German (MLU, 1912)
- German (GNB)
- Greek (Koine)
- Greek (TGV)
- Greek (NA, 28)
- Hebrew NT by Delitzsch
- Italian (CEI 1974)
- Italian
- Kyrgyz
- Latin (Nova Vulgata)
- Latvian
- Romanian
- Polish
- Portuguese
- Serbian (synod.)
- Serbian
- Spanish (RVR 1995)
- Swedish (Folkbibeln)
- Tajik
- Tatar
- Ukrainian (Homenko)
- Ukrainian (Ogienko)
- Uzbek
У то време, кад беше врло много народа и не имаху шта јести, дозва Исус ученике своје и рече им:
Жао ми је народа, јер већ три дана стоје код мене и немају ништа јести.
И ако их отпустим гладне кућама њиховим, ослабиће на путу; јер су многи од њих дошли издалека.
И одговорише Му ученици Његови: Откуда ћемо узети хлеба овде у пустињи да их нахранимо?
И запита их: Колико имате хлебова? А они казаше: Седам.
И заповеди народу да поседају по земљи; и узевши оних седам хлебова и хвалу давши, преломи, и даде ученицима својим да раздаду; и раздадоше народу.
И имаху мало рибица; и њих благословивши рече да и њих раздаду.
И једоше, и наситише се, и накупише комада што претече седам котарица.
А оних што су јели беше око четири хиљаде. И отпусти их.
И одмах уђе у лађу с ученицима својим, и дође у околине далманутске.
И изађоше фарисеји, и почеше се препирати с Њим, и кушајући Га искаху од Њега знак с неба.
И уздахнувши духом својим рече: Зашто род овај знак тражи? Заиста вам кажем: неће се дати роду овоме знак.
И оставивши их уђе опет у лађу, и оде на оне стране.
И заборавише ученици Његови узети хлеба, и немаху са собом у лађи до један хлеб.
И заповедаше им говорећи: Гледајте, чувајте се квасца фарисејског и квасца Иродовог.
И мишљаху, један другом говорећи: То је што хлеба немамо.
И разумевши Исус рече им: Шта мислите што хлеба немате? Зар још не осећате, нити разумете? Зар је још окамењено срце ваше?
Очи имате и не видите? Уши имате и не чујете? И не памтите ли
Кад ја пет хлебова преломих на пет хиљада, колико котарица пуних комада накуписте? Рекоше Му: Дванаест.
А сад седам на четири хиљаде, колико пуних котарица накуписте комада? А они рекоше: Седам.
И рече им: Како не разумете?
И дође у Витсаиду; и доведоше к Њему слепога, и мољаху Га да га се дотакне.
И узевши за руку слепога изведе га напоље из села, и пљунувши му у очи метну руке на њ, и запита га види ли шта.
И погледавши рече: Видим људе где иду као дрва.
И потом опет метну му руке на очи, и рече му да прогледа: и исцели се, и виде све лепо.
И посла га кући његовој говорећи: Не улази у село, нити казуј коме у селу.
И изађе Исус и ученици Његови у села Ћесарије Филипове; и путем питаше ученике своје говорећи им: Ко говоре људи да сам ја?
А они одговорише: Јован крститељ; други: Илија; а други: Који од пророка.
А Он им рече: А ви шта мислите ко сам ја? А Петар одговарајући рече Му: Ти си Христос.
И запрети им да никоме не казују за Њега.
И поче их учити да Сину човечјем ваља много пострадати, и да ће Га окривити старешине и главари свештенички и књижевници, и да ће Га убити, и трећи дан да ће устати.
И говораше о том не устручавајући се. И Петар узе Га и поче Га одвраћати.
А Он обрнувши се и погледавши на ученике своје запрети Петру говорећи: Иди од мене сотоно; јер ти не мислиш шта је Божје него шта је људско.
И дозвавши народ с ученицима својим рече им: Ко хоће за мном да иде нека се одрекне себе и узме крст свој, и за мном иде.
Јер ко хоће душу своју да сачува, изгубиће је; а ко изгуби душу своју мене ради и јеванђеља онај ће је сачувати.
Јер каква је корист човеку ако задобије сав свет, а души својој науди?
Или какав ће откуп дати човек за душу своју?
Јер ко се постиди мене и мојих речи у роду овом прељуботворном и грешном, и Син ће се човечји постидети њега кад дође у слави Оца свог с анђелима светима.
И рече им: Заиста вам кажем: имају неки међу овима што стоје овде који неће окусити смрт док не виде царство Божје да дође у сили.
И после шест дана узе Исус Петра и Јакова и Јована и изведе их на високу гору саме; и преобрази се пред њима.
И хаљине Његове постадоше сјајне и врло беле као снег, као што не може белиља убелити на земљи.
И указа им се Илија с Мојсијем где се разговараху с Исусом.
И Петар одговарајући рече Исусу: Рави! Добро нам је овде бити; и да начинимо три сенице: Теби једну и Мојсију једну и Илији једну.
Јер не знаше шта говори; јер беху врло уплашени.
И постаде облак те их заклони; и дође глас из облака говорећи: Ово је Син мој љубазни; Њега послушајте.
И уједанпут погледавши, никога не видеше осим Исуса самог са собом.
А кад силажаху с горе запрети им да ником не казују шта су видели, док Син човечји не устане из мртвих.
И реч задржаше у себи питајући један другог: Шта то значи устати из мртвих?
И питаху Га говорећи: Како говоре књижевници да Илија треба најпре да дође?
А Он одговарајући рече им: Илија ће доћи најпре, и уредити све; али и Син човечји треба да много пострада и да се понизи, као што је писано.
Али вам кажем да је и Илија дошао и учинише с њим шта хтедоше као што је писано за њега.
И дошавши к ученицима својим виде народ многи око њих и књижевнике где се препиру с њима.
И одмах видевши Га сав народ уплаши се и притрчавши поздрављаху Га.
И упита књижевнике: Шта се препирете с њима?
И одговарајући један од народа рече: Учитељу! Доведох к Теби сина свог у коме је дух неми.
И сваки пут кад га ухвати ломи га, и пену баца и шкргуће зубима; и суши се. И рекох ученицима Твојим да га истерају; и не могоше.
А Он одговарајући му рече: О роде неверни! Докле ћу с вама бити? Докле ћу вас трпети? Доведите га к мени.
И доведоше га к Њему; и кад Га виде одмах га дух стаде ломити; и паднувши на земљу ваљаше се бацајући пену.
И упита оца његовог: Колико има времена како му се то догодило? А он рече: Из детињства.
И много пута баца га у ватру и у воду да га погуби; него ако шта можеш помози нам, смилуј се на нас.
А Исус рече му: Ако можеш веровати: све је могуће ономе који верује.
И одмах повикавши отац детињи са сузама говораше: Верујем, Господе! Помози мом неверју.
А Исус видећи да се стиче народ, запрети духу нечистом говорећи му: Душе неми и глуви! Ја ти заповедам, изађи из њега и више не улази у њега.
И повикавши и изломивши га врло изађе; и учини се као мртав тако да многи говораху: Умре.
А Исус узевши га за руку подиже га: и уста.
И кад уђе у кућу, питаху Га ученици Његови насамо: Зашто га ми нисмо могли истерати?
И рече им: Овај се род ничим не може истерати до молитвом и постом.
И изашавши оданде иђаху кроз Галилеју; и не хтеше да ко дозна.
Јер учаше ученике своје, и говораше им да ће се Син човечји предати у руке људске, и убиће Га, и пошто Га убију устаће трећи дан.
А они не разумеваху реч, и не смеху да Га запитају.
И дође у Капернаум, и кад беше у кући запита их: Шта се препирасте путем међу собом?
А они ћутаху; јер се путем препираше међу собом ко је највећи.
И седавши дозва дванаесторицу и рече им: Који хоће да буде први нека буде од свих најзадњи и свима слуга.
И узевши дете метну га међу њих и загрливши га рече им:
Ко једно овакво дете прими у име моје, мене прима; а ко мене прими, не прима мене него Оног који је мене послао.
Одговори Му Јован говорећи: Учитељу! Видесмо једног где именом Твојим изгони ђаволе који не иде за нама: и забранисмо му, јер не иде за нама.
А Исус рече: Не браните му; јер нема никога који би именом мојим чудо чинио да може брзо зло говорити за мном.
Јер ко није против вас с вама је.
Јер ко вас напоји чашом воде у име моје, зато што сте Христови, заиста вам кажем: неће му пропасти плата.
А који саблазни једног од ових малих који верују мене, боље би му било да обеси камен воденични о врат свој и да се баци у море.
И ако те рука твоја саблажњава, одсеци је: боље ти је без руке у живот ући, неголи с обе руке ући у пакао, у огањ вечни,
Где црв њихов не умире, и огањ се не гаси.
И ако те нога твоја саблажњава, одсеци је: боље ти је ући у живот хром, неголи с две ноге да те баце у пакао, у огањ вечни,
Где црв њихов не умире, и огањ се не гаси.
Ако те и око твоје саблажњава, ископај га: боље ти је с једним оком ући у царство Божје, неголи с два ока да те баце у пакао огњени,
Где црв њихов не умире, и огањ се не гаси.
Јер ће се сваки огњем посолити, и свака ће се жртва сољу посолити.
Добра је со; али ако со буде неслана, чим ће се осолити? Имајте со у себи, и мир имајте међу собом.