Скрыть
9:3
9:4
9:5
9:6
9:7
9:8
9:9
9:10
9:14
9:15
9:16
9:18
9:19
9:20
9:21
9:22
9:24
9:25
9:26
9:27
9:28
9:29
9:30
9:32
9:33
9:34
9:35
9:37
9:40
9:45
9:46
9:47
9:48
Английский (NKJV)
And He said to them, «Assuredly, I say to you that there are some standing here who will not taste death till they see the kingdom of God present with power.»
Now after six days Jesus took Peter, James, and John, and led them up on a high mountain apart by themselves; and He was transfigured before them.
His clothes became shining, exceedingly white, like snow, such as no launderer on earth can whiten them.
And Elijah appeared to them with Moses, and they were talking with Jesus.
Then Peter answered and said to Jesus, «Rabbi, it is good for us to be here; and let us make three tabernacles: one for You, one for Moses, and one for Elijah»--
because he did not know what to say, for they were greatly afraid.
And a cloud came and overshadowed them; and a voice came out of the cloud, saying, «This is My beloved Son. Hear Him!»
Suddenly, when they had looked around, they saw no one anymore, but only Jesus with themselves.
Now as they came down from the mountain, He commanded them that they should tell no one the things they had seen, till the Son of Man had risen from the dead.
So they kept this word to themselves, questioning what the rising from the dead meant.
And they asked Him, saying, «Why do the scribes say that Elijah must come first?»
Then He answered and told them, «Indeed, Elijah is coming first and restores all things. And how is it written concerning the Son of Man, that He must suffer many things and be treated with contempt?
But I say to you that Elijah has also come, and they did to him whatever they wished, as it is written of him.»
And when He came to the disciples, He saw a great multitude around them, and scribes disputing with them.
Immediately, when they saw Him, all the people were greatly amazed, and running to Him, greeted Him.
And He asked the scribes, «What are you discussing with them?»
Then one of the crowd answered and said, «Teacher, I brought You my son, who has a mute spirit.
And wherever it seizes him, it throws him down; he foams at the mouth, gnashes his teeth, and becomes rigid. So I spoke to Your disciples, that they should cast it out, but they could not.»
He answered him and said, «O faithless generation, how long shall I be with you? How long shall I bear with you? Bring him to Me.»
Then they brought him to Him. And when he saw Him, immediately the spirit convulsed him, and he fell on the ground and wallowed, foaming at the mouth.
So He asked his father, «How long has this been happening to him?» And he said, «From childhood.
And often he has thrown him both into the fire and into the water to destroy him. But if You can do anything, have compassion on us and help us.»
Jesus said to him, «If you can believe, all things are possible to him who believes.»
Immediately the father of the child cried out and said with tears, «Lord, I believe; help my unbelief!»
When Jesus saw that the people came running together, He rebuked the unclean spirit, saying to it, «Deaf and dumb spirit, I command you, come out of him and enter him no more!»
Then the spirit cried out, convulsed him greatly, and came out of him. And he became as one dead, so that many said, «He is dead.»
But Jesus took him by the hand and lifted him up, and he arose.
And when He had come into the house, His disciples asked Him privately, «Why could we not cast it out?»
So He said to them, «This kind can come out by nothing but prayer and fasting.»
Then they departed from there and passed through Galilee, and He did not want anyone to know it.
For He taught His disciples and said to them, «The Son of Man is being betrayed into the hands of men, and they will kill Him. And after He is killed, He will rise the third day.»
But they did not understand this saying, and were afraid to ask Him.
Then He came to Capernaum. And when He was in the house He asked them, «What was it you disputed among yourselves on the road?»
But they kept silent, for on the road they had disputed among themselves who would be the greatest.
And He sat down, called the twelve, and said to them, «If anyone desires to be first, he shall be last of all and servant of all.»
Then He took a little child and set him in the midst of them. And when He had taken him in His arms, He said to them,
«Whoever receives one of these little children in My name receives Me; and whoever receives Me, receives not Me but Him who sent Me.»
Now John answered Him, saying, «Teacher, we saw someone who does not follow us casting out demons in Your name, and we forbade him because he does not follow us.»
But Jesus said, «Do not forbid him, for no one who works a miracle in My name can soon afterward speak evil of Me.
For he who is not against us is on our side.
For whoever gives you a cup of water to drink in My name, because you belong to Christ, assuredly, I say to you, he will by no means lose his reward.
«But whoever causes one of these little ones who believe in Me to stumble, it would be better for him if a millstone were hung around his neck, and he were thrown into the sea.
If your hand causes you to sin, cut it off. It is better for you to enter into life maimed, rather than having two hands, to go to hell, into the fire that shall never be quenched--
where «Their worm does not die And the fire is not quenched.́
And if your foot causes you to sin, cut it off. It is better for you to enter life lame, rather than having two feet, to be cast into hell, into the fire that shall never be quenched--
where «Their worm does not die And the fire is not quenched.́
And if your eye causes you to sin, pluck it out. It is better for you to enter the kingdom of God with one eye, rather than having two eyes, to be cast into hell fire--
where «Their worm does not die And the fire is not quenched.́
«For everyone will be seasoned with fire, and every sacrifice will be seasoned with salt.
Salt is good, but if the salt loses its flavor, how will you season it? Have salt in yourselves, and have peace with one another.»
Церковнославянский (рус)
И глаго́лаше и́мъ: ами́нь глаго́лю ва́мъ, я́ко су́ть нѣ́цыи от­ здѣ́ стоя́щихъ, и́же не и́мутъ вкуси́ти сме́рти, до́ндеже ви́дятъ Ца́р­ст­вiе Бо́жiе при­­ше́дшее въ си́лѣ.
[Зач. 38.] И по шести́ дне́хъ поя́тъ Иису́съ Петра́ и Иа́кова и Иоа́н­на, и воз­веде́ и́хъ на гору́ высоку́ осо́бь еди́ны: и преобрази́ся предъ ни́ми.
И ри́зы Его́ бы́ша блеща́щяся, бѣлы́ зѣло́ я́ко снѣ́гъ, яцѣ́хже не мо́жетъ бѣли́лникъ убѣли́ти на земли́.
И яви́ся и́мъ Илiа́ съ Моисе́емъ: и бѣ́ста со Иису́сомъ глаго́люща.
И от­вѣща́въ Пе́тръ глаго́ла Иису́сови: Равви́, добро́ е́сть на́мъ здѣ́ бы́ти: и сотвори́мъ кро́вы три́, Тебѣ́ еди́нъ, и Моисе́еви еди́нъ, и Илiи́ еди́нъ.
Не вѣ́дяше бо, что́ рѣщи́: бя́ху бо при­­стра́шни.
И бы́сть о́блакъ осѣня́я и́хъ: и прiи́де гла́съ изъ о́блака, глаго́ля: Се́й е́сть Сы́нъ Мо́й воз­лю́блен­ный, Того́ послу́шайте.
И внеза́пу воз­зрѣ́в­ше, ктому́ ни кого́же ви́дѣша, то́кмо Иису́са еди́наго съ собо́ю.
Сходя́щымъ же и́мъ съ горы́, запрети́ и́мъ, да ни кому́же повѣ́дятъ, я́же ви́дѣша, то́кмо егда́ Сы́нъ Человѣ́ческiй изъ ме́ртвыхъ воскре́снетъ.
[Зач. 39.] И сло́во удержа́ша въ себѣ́, стяза́ющеся, что́ е́сть, е́же изъ ме́ртвыхъ воскре́снути.
И вопроша́ху Его́ глаго́люще: ка́ко глаго́лютъ кни́жницы, я́ко Илiи́ подоба́етъ прiити́ пре́жде?
О́нъ же от­вѣща́въ рече́ и́мъ: Илiа́ у́бо при­­ше́дъ пре́жде, устро́итъ вся́: и ка́ко е́сть пи́сано о Сы́нѣ Человѣ́честѣмъ, да мно́го постра́ждетъ и уничиже́нъ бу́детъ:
но глаго́лю ва́мъ, я́ко и Илiа́ прiи́де, и сотвори́ша ему́, ели́ка хотѣ́ша, я́коже е́сть пи́сано о не́мъ.
И при­­ше́дъ ко ученико́мъ, ви́дѣ наро́дъ мно́гъ о ни́хъ {о́крестъ и́хъ} и кни́жники стяза́ющяся съ ни́ми.
И а́бiе ве́сь наро́дъ ви́дѣвъ Его́ ужасе́ся, и при­­ри́щуще цѣлова́ху Его́.
И вопроси́ кни́жники: что́ стяза́етеся къ себѣ́ {съ ни́ми}?
[Зач. 40.] И от­вѣща́въ еди́нъ от­ наро́да рече́: Учи́телю, при­­ведо́хъ сы́на мо­его́ къ Тебѣ́, иму́ща ду́ха нѣ́ма:
и идѣ́же коли́ждо и́метъ его́, разбива́етъ его́, и пѣ́ны тещи́тъ, и скреже́щетъ зубы́ сво­и́ми, и оцѣпенѣва́етъ: и рѣ́хъ ученико́мъ Тво­и́мъ, да изжену́тъ его́, и не воз­мого́ша.
О́нъ же от­вѣща́въ ему́ глаго́ла: о, ро́де невѣ́ренъ, доко́лѣ въ ва́съ бу́ду? Доко́лѣ терплю́ вы? При­­веди́те его́ ко Мнѣ́.
И при­­вѣдо́ша его́ къ Нему́. И ви́дѣвъ Его́, а́бiе ду́хъ стрясе́ его́: и па́дъ на земли́, валя́шеся, пѣ́ны тещя́.
И вопроси́ отца́ его́: коли́ко лѣ́тъ е́сть, от­не́лѣже сiе́ бы́сть ему́? О́нъ же рече́: издѣ́тска:
и мно́гажды во о́гнь вве́рже его́ и въ во́ды, да погуби́тъ его́: но а́ще что́ мо́жеши, помози́ на́мъ, милосе́рдовавъ о на́съ.
Иису́съ же рече́ ему́: е́же а́ще что́ мо́жеши вѣ́ровати, вся́ воз­мо́жна вѣ́ру­ю­щему.
И а́бiе возопи́въ оте́цъ отроча́те, со слеза́ми глаго́лаше: вѣ́рую, Го́споди: помози́ мо­ему́ невѣ́рiю.
Ви́дѣвъ же Иису́съ, я́ко сри́щет­ся наро́дъ, запрети́ ду́ху нечи́стому, глаго́ля ему́: ду́ше нѣмы́й и глухі́й, А́зъ ти́ повѣлева́ю: изы́ди изъ него́ и ктому́ не вни́ди въ него́.
И возопи́въ и мно́го пружа́вся, изы́де: и бы́сть я́ко ме́ртвъ, я́коже мно́зѣмъ глаго́лати, я́ко у́мре.
Иису́съ же е́мь его́ за ру́ку, воз­дви́же его́: и воста́.
И в­ше́дшу Ему́ въ до́мъ, ученицы́ Его́ вопроша́ху Его́ еди́наго: я́ко мы́ не воз­мого́хомъ изгна́ти его́?
И рече́ и́мъ: се́й ро́дъ ничи́мже мо́жетъ изы́ти, то́кмо моли́твою и посто́мъ.
И от­ту́ду изше́дше, идя́ху сквоз­ѣ́ Галиле́ю: и не хотя́ше, да кто́ увѣ́сть.
Уча́­ше бо ученики́ Своя́ и глаго́лаше и́мъ, я́ко Сы́нъ Человѣ́ческiй пре́данъ бу́детъ въ ру́цѣ человѣ́честѣ, и убiю́тъ Его́: и убiе́нъ бы́въ, въ тре́тiй де́нь воскре́снетъ.
Они́ же не разумѣва́ху глаго́ла и боя́хуся Его́ вопроси́ти.
[Зач. 41.] И прiи́де въ Капернау́мъ: и въ дому́ бы́въ, вопроша́­ше и́хъ: что́ на пути́ въ себѣ́ помышля́сте?
Они́ же молча́ху: дру́гъ ко дру́гу бо стяза́шася на пути́, кто́ [е́сть] бо́лiй.
И сѣ́дъ при­­гласи́ оба­на́­де­ся­те и глаго́ла и́мъ: а́ще кто́ хо́щетъ ста́рѣй бы́ти, да бу́детъ всѣ́хъ ме́ншiй и всѣ́мъ слуга́.
И прiи́мь отроча́, поста́ви е́ посредѣ́ и́хъ: и объе́мь е́, рече́ и́мъ:
и́же а́ще еди́но таковы́хъ отроча́тъ прiи́метъ во и́мя Мое́, Мене́ прiе́млетъ: и и́же Мене́ прiе́млетъ, не Мене́ прiе́млетъ, но Посла́в­шаго Мя́.
Отвѣща́ ему́ Иоа́н­нъ, глаго́ля: Учи́телю, ви́дѣхомъ нѣ́ко­его и́менемъ Тво­и́мъ изгоня́ща бѣ́сы, и́же не хо́дитъ по на́съ: и воз­брани́хомъ ему́, я́ко не послѣ́дуетъ на́мъ.
Иису́съ же рече́: не брани́те ему́: никто́же бо е́сть, и́же сотвори́тъ си́лу о и́мени Мо­е́мъ, и воз­мо́жетъ вско́рѣ злосло́вити Мя́.
И́же бо нѣ́сть на вы́, по ва́съ е́сть.
И́же бо а́ще напо­и́тъ вы́ ча́­шею воды́ во и́мя Мое́, я́ко Христо́вы есте́, ами́нь глаго́лю ва́мъ, не погуби́тъ мзды́ сво­ея́.
[Зач. 42.] И и́же а́ще соблазни́тъ еди́наго от­ ма́лыхъ си́хъ вѣ́ру­ю­щихъ въ Мя́, до́брѣе е́сть ему́ па́че, а́ще облѣжи́тъ ка́мень же́рновный о вы́и его́, и вве́рженъ бу́детъ въ мо́ре.
И а́ще соблажня́етъ тя́ рука́ твоя́, от­сѣцы́ ю́: до́брѣе ти́ е́сть бѣ́днику {безъ руки́} въ живо́тъ вни́ти, не́же о́бѣ ру́цѣ иму́щу вни́ти въ гее́н­ну, во о́гнь неугаса́ющiй,
идѣ́же че́рвь и́хъ не умира́етъ, и о́гнь не угаса́етъ.
И а́ще нога́ твоя́ соблажня́етъ тя́, от­сѣцы́ ю́: до́брѣе ти́ е́сть вни́ти въ живо́тъ хро́му, не́же двѣ́ но́зѣ иму́щу вве́ржену бы́ти въ гее́н­ну, во о́гнь неугаса́ющiй,
идѣ́же че́рвь и́хъ не умира́етъ, и о́гнь не угаса́етъ.
И а́ще о́ко твое́ соблажня́етъ тя́, исткни́ е́: до́брѣе ти́ е́сть со еди́нѣмъ о́комъ вни́ти въ Ца́р­ст­вiе Бо́жiе, не́же двѣ́ о́цѣ иму́щу вве́ржену бы́ти въ гее́н­ну о́гнен­ную,
идѣ́же че́рвь и́хъ не умира́етъ, и о́гнь не угаса́етъ.
Вся́къ бо огне́мъ осоли́т­ся, и вся́ка же́ртва со́лiю осоли́т­ся.
Добро́ со́ль: а́ще же со́ль не слана́ бу́детъ, чи́мъ осоли́т­ся? Имѣ́йте со́ль въ себѣ́, и ми́ръ имѣ́йте между́ собо́ю.
Узбекский
Исо уларга яна деди:- Сизларга чинини айтайин, бу ерда турганлардан баъзилари борки, улар Худо Шоҳлиги қудрат билан келишини кўрмагунча, ўлим кўрмайдилар.
Орадан олти кун ўтгач, Исо Бутрус, Ёқуб ва Юҳаннони алоҳида баланд бир тоққа олиб чиқди. У ерда, уларнинг кўзи олдида Исонинг қиёфаси ўзгариб кетди.
Унинг кийимлари ярқираб, қордай оппоқ тусга кирдики, ер юзида ҳеч бир кир ювувчи бундай оқартира олмас эди.
Тўсатдан шогирдларга Илёс билан Мусо пайғамбарлар кўринди. Улар Исо билан суҳбатлашаётган эдилар.
Шунда Бутрус Исога:- Устоз! Бизлар учун бу ерда бўлиш жуда ёқяпти. Учта чайла ясайлик, бириси Сенга, бириси Мусога, бириси Илёсга, – деди.
Лекин у нима дейишини билмас эди, уларни жуда ваҳима босган эди.
Шу пайтда бир булут пайдо бўлиб, уларга соя солди. Булут ичидан:- Бу Менинг севикли Ўғлимдир, Унга қулоқ солинглар! – деган садо келди.
Бирданига шогирдлар атрофларига қараб, ёлғиз Исодан бошқа ҳеч кимни ёнларида кўришмади.
Тоғдан тушаётганларида Исо уларга:- Инсон Ўғли ўлиб тирилмагунча, бу кўрганларингни ҳеч кимга айтманглар, – деб буюрди.
Улар эса бу сўзни дилига тугиб олиб, ўлиб тирилиш ўзи нима экан, деб ўзаро фикрлашар эдилар.
Исодан сўрадилар:- Нега уламолар, қиёматдан* олдин Илёс пайғамбар келиши керак, деб айтадилар?
Исо уларга жавобан деди:- Тўғри, аввало Илёс пайғамбар келиб, ҳамма нарсани йўлга қўяди. Хўш, қандай қилиб Инсон Ўғли кўп азоб чекиши ва хўрланиши керак, деган оятлар ҳам бор?
Бироқ Мен сизларга шуни айтаман: Илёс аллақачон келди ва, у ҳақида ёзилганидек, у билан ўз билганларича қилдилар.
Исо қолган шогирдлари ёнига қайтиб келгач, уларнинг атрофида кўп халойиқни ва улар билан баҳслашаётган уламоларни кўрди.
Халойиқ Исони кўриши биланоқ ҳаммаси ажабланиб кетишди. Унинг олдига югуриб бориб, салом беришди.
Исо уламолардан:- Улар билан нималар тўғрисида баҳслашяпсизлар? – деб сўради.
Халойиқ орасидан кимдир жавоб берди:- Устоз! Мен Сенинг олдингга ўғлимни олиб келдим, мана уни тилсиз руҳ урган.
Ёвуз руҳ уни қаерда тутиб олса, ерга йиқитиб судрайди. Унинг оғзидан кўпик чиқади, тишларини ғичирлатиб қотиб қолади. Сенинг шогирдларингга, руҳни қувиб чиқаринглар, дедим, лекин улар эплашолмади.
Исо бунга жавобан:- Эй имонсиз авлод! Қачонгача сизлар билан бўламан? Қачонгача сизларга чидайман? Олдимга келтиринглар болани! – деди.
Болани Исонинг олдига келтиришди. Ёвуз руҳ Исони кўриши биланоқ, болани қалтиратиб ташлади. Бола ерга йиқилди-ю, оғзидан кўпик оқизганча ағнаб ётаверди.
Исо унинг отасига қараб:- У бу аҳволга тушганига неча вақт бўлди? – деб сўради.- Болалигидан шунақа.
Руҳ уни ҳалок қилмоқчи бўлиб кўп мартаба оловга, сувга ташлади. Агар қўлингдан келса, бизларга раҳм қил, ёрдам бергин, – деди.
Исо унга:- Қўлимдан келсами? Тўғриси, сен бир оз бўлса ҳам ишона олсанг эди! Эътиқодли киши ҳамма имконга эга бўлади, – деди.
Шу он боланинг отаси кўз ёши билан ҳайқириб:- Эътиқод қиламан, Раббий! Эътиқодсизлигимдан қутқаргин! – деди.
Халқ югуришиб йиғилаётганини кўрган Исо ёвуз руҳга дўқ қилиб:- Эй соқов ва кар руҳ, Мен сенга буюраман: боладан чиқ ва қайтиб унга кирма! – деди.
Шунда руҳ қаттиқ қичқириб юборди-да, болани шиддат билан қалтиратиб ундан чиқиб кетди. Бола ўликдай бўлиб қолганидан, кўплар уни ўлди, деб айтишди.
Лекин Исо уни қўлидан ушлаб кўтарди, бола оёққа турди.
Исо уйга кирди. У ёлғиз экан, шогирдлари Ундан:- Нега биз жинни қувиб чиқаролмадик? – деб сўрадилар.
Исо уларга деди:- Бу тоифа жинларни ибодатдан бошқа йўл билан қувиб бўлмайди.
Улар у ердан жўнаб, Жалила юрти орқали юриб ўтдилар. Исо эса буни ҳеч ким билиб қолишини истамас эди.
У шогирдларига таълим бериб, шундай деди:- Инсон Ўғли одамлар қўлига тутиб берилади. Уни ўлдиришади, ўлдиришгандан уч кун кейин эса У қайта тирилади.
Шогирдлар эса бу сўзларни тушунмасалар-да, аммо Ундан сўрашга ҳам ботина олмадилар.
Исо Кафарнаҳум шаҳрига келди. Уйда бўлганда, шогирдларидан сўради:- Йўлда кетаётганингизда нималар ҳақида баҳслашдинглар?
Улар индамадилар, йўлда улар ким энг катта деб баҳслашган эдилар.
Исо ўтириб, ўн икки шогирдини ёнига чақирди:- Ким биринчи бўлишни истаса, ҳамманинг охирида турсин ва ҳаммага хизматкор бўлсин, – деди.
Сўнгра бир болани олиб, уни ўрталарида турғизиб қўйди ва болани қучоқлаганча, шогирдларига деди:
- Ким шундай болалардан бирини Менинг номимдан қабул қилса, у Мени қабул қилган бўлади. Ким Мени қабул қилса, у Мени эмас, балки Мени Юборганни қабул қилган бўлади.
Юҳанно Исога:- Устоз! Сенинг номинг билан жин қувиб чиқараётган бир одамни кўриб қолдик. У биз билан юрмаяпти, деб унга буни ман қилдик, – деди.
Исо шундай деди:- Ман қилманг! Чунки Менинг номим билан мўъжиза яратган ҳеч ким дарров Мени ёмонлай олмайди.
Ким сизга қарши бўлмаса, у сиз томонда.
Ким сизга Менинг номим учун, Масиҳ уммати бўлганингиз учун бир пиёла сувгина ичирса ҳам, сизларга чиндан айтаманки, у ўз мукофотидан қуруқ қолмас.
“Ким Менга ишонган шу кичиклардан биронтасини йўлдан оздирса, унинг бўйнига бир тегирмон тошини осиб денгизга ташланиши у учун яхшироқ бўлар эди.
Агар қўлинг сени йўлдан оздирса, уни чопиб ташла. Икки қўлинг билан сўнмас дўзах ўтига йўлиққанингдан кўра, майиб бўлиб абадий ҳаётга эришганинг яхшироқдир.
[Дўзахиларнинг қурти ҳам ўлмас, ўти ҳам сўнмас.]
Агар оёғинг сени йўлдан оздирса, уни чопиб ташла. Икки оёғинг билан сўнмас дўзах ўтига ташлангандан кўра, чўлоқ бўлиб абадий ҳаётга эришганинг яхшироқдир.
[Дўзахиларнинг қурти ҳам ўлмас, ўти ҳам сўнмас.]
Агар кўзинг сени йўлдан оздирса, уни ўйиб ташла. Икки кўзинг билан ўтли дўзахга ташлангандан кўра, бир кўз билан Худонинг Шоҳлигига кирганинг яхшироқдир.
Дўзахиларнинг қурти ҳам ўлмас, ўти ҳам сўнмас.
Ҳамма ҳам ўтда покланади, ҳар бир қурбонлик тузга буланади.
Туз – яхши нарса. Лекин туз ўз шўрлигини йўқотса, уни яна нима билан шўр қиласизлар? Гапингиз тузли бўлсин, ўзаро тинч-тотув яшанглар”.
1 Преображение Господне. 14 Исцеление одержимого духом немым. 30 Иисус Христос снова говорит о Своей смерти и Воскресении. 33 Первенство чрез служение всем. 43 Причина соблазна и геенна огненная.
И сказал им: истинно говорю вам: есть некоторые из стоящих здесь, которые не вкусят смерти, как уже увидят Царствие Божие, пришедшее в силе.
[Зач. 38.] И, по прошествии дней шести, взял Иисус Петра, Иакова и Иоанна, и возвел на гору высокую особо их одних, и преобразился перед ними.
Одежды Его сделались блистающими, весьма белыми, как снег, как на земле белильщик не может выбелить.
И явился им Илия с Моисеем; и беседовали с Иисусом.
При сем Петр сказал Иисусу: Равви́! хорошо нам здесь быть; сделаем три кущи: Тебе одну, Моисею одну, и одну Илии.
Ибо не знал, что сказать; потому что они были в страхе.
И явилось облако, осеняющее их, и из облака исшел глас, глаголющий: Сей есть Сын Мой Возлюбленный; Его слушайте.
И, внезапно посмотрев вокруг, никого более с собою не видели, кроме одного Иисуса.
Когда же сходили они с горы, Он не велел никому рассказывать о том, что видели, доколе Сын Человеческий не воскреснет из мертвых.
[Зач. 39.] И они удержали это слово, спрашивая друг друга, что значит: воскреснуть из мертвых.
И спросили Его: как же книжники говорят, что Илии надлежит прийти прежде?
Он сказал им в ответ: правда, Илия должен прийти прежде и устроить всё; и Сыну Человеческому, как написано о Нем, надлежит много пострадать и быть уничижену.
Но говорю вам, что и Илия пришел, и поступили с ним, как хотели, как написано о нем.
Придя к ученикам, увидел много народа около них и книжников, спорящих с ними.
Тотчас, увидев Его, весь народ изумился, и, подбегая, приветствовали Его.
Он спросил книжников: о чем спорите с ними?
[Зач. 40.] Один из народа сказал в ответ: Учитель! я привел к Тебе сына моего, одержимого духом немым:
где ни схватывает его, повергает его на землю, и он испускает пену, и скрежещет зубами своими, и цепенеет. Говорил я ученикам Твоим, чтобы изгнали его, и они не могли.
Отвечая ему, Иисус сказал: о, род неверный! доколе буду с вами? доколе буду терпеть вас? Приведите его ко Мне.
И привели его к Нему. Как скоро бесноватый увидел Его, дух сотряс его; он упал на землю и валялся, испуская пену.
И спросил Иисус отца его: как давно это сделалось с ним? Он сказал: с детства;
и многократно дух бросал его и в огонь и в воду, чтобы погубить его; но, если что можешь, сжалься над нами и помоги нам.
Иисус сказал ему: если сколько-нибудь можешь веровать, всё возможно верующему.
И тотчас отец отрока воскликнул со слезами: верую, Господи! помоги моему неверию.
Иисус, видя, что сбегается народ, запретил духу нечистому, сказав ему: дух немой и глухой! Я повелеваю тебе, выйди из него и впредь не входи в него.
И, вскрикнув и сильно сотрясши его, вышел; и он сделался, как мертвый, так что многие говорили, что он умер.
Но Иисус, взяв его за руку, поднял его; и он встал.
И как вошел Иисус в дом, ученики Его спрашивали Его наедине: почему мы не могли изгнать его?
И сказал им: сей род не может выйти иначе, как от молитвы и поста.
Выйдя оттуда, проходили через Галилею; и Он не хотел, чтобы кто узнал.
Ибо учил Своих учеников и говорил им, что Сын Человеческий предан будет в руки человеческие и убьют Его, и, по убиении, в третий день воскреснет.
Но они не разумели сих слов, а спросить Его боялись.
[Зач. 41.] Пришел в Капернаум; и когда был в доме, спросил их: о чем дорогою вы рассуждали между собою?
Они молчали; потому что дорогою рассуждали между собою, кто больше.
И, сев, призвал двенадцать и сказал им: кто хочет быть первым, будь из всех последним и всем слугою.
И, взяв дитя, поставил его посреди них и, обняв его, сказал им:
кто примет одно из таких детей во имя Мое, тот принимает Меня; а кто Меня примет, тот не Меня принимает, но Пославшего Меня.
При сем Иоанн сказал: Учитель! мы видели человека, который именем Твоим изгоняет бесов, а не ходит за нами; и запретили ему, потому что не ходит за нами.
Иисус сказал: не запрещайте ему, ибо никто, сотворивший чудо именем Моим, не может вскоре злословить Меня.
Ибо кто не против вас, тот за вас.
И кто напоит вас чашею воды во имя Мое, потому что вы Христовы, истинно говорю вам, не потеряет награды своей.
[Зач. 42.] А кто соблазнит одного из малых сих, верующих в Меня, тому лучше было бы, если бы повесили ему жерновный камень на шею и бросили его в море.
И если соблазняет тебя рука твоя, отсеки ее: лучше тебе увечному войти в жизнь, нежели с двумя руками идти в геенну, в огонь неугасимый,
где червь их не умирает и огонь не угасает.
И если нога твоя соблазняет тебя, отсеки ее: лучше тебе войти в жизнь хромому, нежели с двумя ногами быть ввержену в геенну, в огонь неугасимый,
где червь их не умирает и огонь не угасает.
И если глаз твой соблазняет тебя, вырви его: лучше тебе с одним глазом войти в Царствие Божие, нежели с двумя глазами быть ввержену в геенну огненную,
где червь их не умирает и огонь не угасает.
Ибо всякий огнем осолится, и всякая жертва солью осолится.
Соль – добрая вещь; но ежели соль не солона будет, чем вы ее поправите? Имейте в себе соль, и мир имейте между собою.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible