Скрыть
10:2
10:3
10:4
10:5
10:8
10:11
10:13
10:15
10:17
10:18
10:20
10:21
10:22
10:23
10:27
10:30
10:31
10:35
10:41
Глава 11 
11:1
11:4
11:6
11:7
11:8
11:9
11:11
11:13
11:15
11:17
11:18
11:20
11:22
11:23
11:24
11:26
11:28
Церковнославянский (рус)
И при­­зва́ оба­на́­де­сять ученики́ Своя́, даде́ и́мъ вла́сть на ду́сѣхъ нечи́стыхъ, я́ко да изго́нятъ и́хъ, и цѣли́ти вся́къ неду́гъ и вся́ку болѣ́знь.
Два­на́­де­ся­тихъ же апо́столовъ имена́ су́ть сiя́: пе́рвый Си́монъ, и́же нарица́ет­ся Пе́тръ, и Андре́й бра́тъ его́: Иа́ковъ Зеведе́евъ и Иоа́н­нъ бра́тъ его́:
Фили́ппъ и Варѳоломе́й: Ѳома́ и Матѳе́й мыта́рь: Иа́ковъ Алфе́евъ и Левве́й, нарѣче́н­ный Ѳадде́й:
Си́монъ Канани́тъ и Иу́да Искарiо́тскiй, и́же и предаде́ Его́.
Сiя́ оба­на́­де­сять посла́ Иису́съ, заповѣ́да и́мъ, глаго́ля: на пу́ть язы́къ не иди́те и во гра́дъ Самаря́нскiй не вни́дите:
иди́те же па́че ко овца́мъ поги́бшымъ до́му Изра́илева:
ходя́ще же проповѣ́дуйте, глаго́люще, я́ко при­­бли́жися Ца́р­ст­вiе Небе́сно­е:
боля́щыя исцѣля́йте, прокаже́н­ныя очища́йте, ме́ртвыя воскреша́йте, бѣ́сы изгоня́йте: ту́не прiя́сте, ту́не дади́те.
[Зач. 35.] Не стяжи́те зла́та, ни сребра́, ни мѣ́ди при­­ поясѣ́хъ ва́шихъ,
ни пи́ры въ пу́ть, ни двою́ ри́зу, ни сапо́гъ, ни жезла́: досто́инъ бо е́сть дѣ́латель мзды́ сво­ея́.
Въ о́ньже а́ще [коли́ждо] гра́дъ или́ ве́сь вни́дете, испыта́йте, кто́ въ не́мъ досто́инъ е́сть, и ту́ пребу́дите, до́ндеже изы́дете:
входя́ще же въ до́мъ цѣлу́йте его́, глаго́люще: ми́ръ до́му сему́:
и а́ще у́бо бу́детъ до́мъ досто́инъ, прiи́детъ ми́ръ ва́шъ на́нь: а́ще ли же не бу́детъ досто́инъ, ми́ръ ва́шъ къ ва́мъ воз­врати́т­ся.
И и́же а́ще не прiи́метъ ва́съ, ниже́ послу́шаетъ слове́съ ва́шихъ, исходя́ще изъ до́му или́ изъ гра́да того́, от­тряси́те пра́хъ но́гъ ва́шихъ:
ами́нь глаго́лю ва́мъ: от­ра́днѣе бу́детъ земли́ Cодо́мстѣй и Гомо́ррстѣй въ де́нь су́дный, не́же гра́ду тому́.
[Зач. 36.] Се́, А́зъ посыла́ю ва́съ я́ко о́вцы посредѣ́ волко́въ: бу́дите у́бо му́дри я́ко змiя́, и цѣ́ли я́ко го́лубiе.
Внемли́те же от­ человѣ́къ: предадя́тъ бо вы́ на со́нмы, и на собо́рищихъ и́хъ бiю́тъ ва́съ,
и предъ влады́ки же и цари́ веде́ни бу́дете Мене́ ра́ди, во свидѣ́тел­ст­во и́мъ и язы́комъ.
Егда́ же предаю́тъ вы́, не пецы́теся, ка́ко или́ что́ воз­глаго́лете: да́стбося ва́мъ въ то́й ча́съ, что́ воз­глаго́лете:
не вы́ бо бу́дете глаго́лющiи, но Ду́хъ Отца́ ва́­шего глаго́ляй въ ва́съ.
Преда́стъ же бра́тъ бра́та на сме́рть, и оте́цъ ча́до: и воста́нутъ ча́да на роди́тели и убiю́тъ и́хъ:
и бу́дете ненави́дими всѣ́ми и́мене Мо­его́ ра́ди: претерпѣ́вый же до конца́, то́й спасе́нъ бу́детъ.
[Зач. 37.] Егда́ же го́нятъ вы́ во гра́дѣ се́мъ, бѣ́гайте въ другі́й. Ами́нь бо глаго́лю ва́мъ: не и́мате сконча́ти гра́ды Изра́илевы, до́ндеже прiи́детъ Сы́нъ Человѣ́ческiй.
Нѣ́сть учени́къ надъ учи́теля [сво­его́], ниже́ ра́бъ надъ господи́на сво­его́:
довлѣ́етъ ученику́, да бу́детъ я́ко учи́тель его́, и ра́бъ я́ко госпо́дь его́. А́ще господи́на до́му веельзеву́ла нареко́ша, кольми́ па́че дома́шнiя его́?
Не убо́йтеся у́бо и́хъ: ничто́же бо е́сть покрове́но, е́же не от­кры́ет­ся, и та́йно, е́же не увѣ́дѣно бу́детъ.
Е́же глаго́лю ва́мъ во тмѣ́, рцы́те во свѣ́тѣ: и е́же во у́шы слы́шите, проповѣ́дите на кро́вѣхъ.
И не убо́йтеся от­ убива́ющихъ тѣ́ло, души́ же не могу́щихъ уби́ти: убо́йтеся же па́че могу́щаго и ду́шу и тѣ́ло погуби́ти въ гее́н­нѣ.
Не двѣ́ ли пти́цѣ цѣни́тѣся еди́ному асса́рiю? И ни еди́на от­ ни́хъ паде́тъ на земли́ безъ Отца́ ва́­шего:
ва́мъ же и вла́си главні́и вси́ изочте́ни су́ть:
не убо́йтеся у́бо: мно́зѣхъ пти́цъ лу́чши есте́ вы́.
[Зач. 38.] Вся́къ у́бо и́же исповѣ́сть Мя́ предъ человѣ́ки, исповѣ́мъ его́ и А́зъ предъ Отце́мъ Мо­и́мъ, и́же на небесѣ́хъ:
а и́же от­ве́ржет­ся Мене́ предъ человѣ́ки, от­ве́ргуся его́ и А́зъ предъ Отце́мъ Мо­и́мъ, и́же на небесѣ́хъ.
Не мни́те, я́ко прiидо́хъ воврещи́ ми́ръ на зе́млю: не прiидо́хъ воврещи́ ми́ръ, но ме́чь:
прiидо́хъ бо разлучи́ти человѣ́ка на отца́ сво­его́, и дще́рь на ма́терь свою́, и невѣ́сту на свекро́вь свою́.
И врази́ человѣ́ку дома́шнiи его́.
[Зач. 39.] И́же лю́битъ отца́ или́ ма́терь па́че Мене́, нѣ́сть Мене́ досто́инъ: и и́же лю́битъ сы́на или́ дще́рь па́че Мене́, нѣ́сть Мене́ досто́инъ:
и и́же не прiи́метъ креста́ сво­его́ и вслѣ́дъ Мене́ гряде́тъ, нѣ́сть Мене́ досто́инъ.
Обрѣты́й ду́шу свою́ погуби́тъ ю́: а и́же погуби́тъ ду́шу свою́ Мене́ ра́ди, обря́щетъ ю́.
И́же ва́съ прiе́млетъ, Мене́ прiе́млетъ: и и́же прiе́млетъ Мене́, прiе́млетъ Посла́в­шаго Мя́:
прiе́мляй проро́ка во и́мя проро́чо, мзду́ проро́чу прiи́метъ: и прiе́мляй пра́ведника во и́мя пра́ведничо, мзду́ пра́ведничу прiи́метъ:
и и́же а́ще напо­и́тъ еди́наго от­ ма́лыхъ си́хъ ча́­шею студены́ воды́ то́кмо, во и́мя ученика́, ами́нь глаго́лю ва́мъ, не погуби́тъ мзды́ сво­ея́.
И бы́сть, егда́ соверши́ Иису́съ заповѣ́дая обѣма­на́­де­ся­те ученико́ма Сво­и́ма, пре́йде от­ту́ду учи́ти и проповѣ́дати во градѣ́хъ и́хъ.
[Зач. 40.] Иоа́н­нъ же слы́шавъ во узи́лищи дѣла́ Христо́ва, посла́ два́ от­ учени́къ сво­и́хъ,
рече́ Ему́: Ты́ ли еси́ Гряды́й, или́ ино́го ча́емъ?
И от­вѣща́въ Иису́съ рече́ и́ма: ше́дша воз­вѣсти́та Иоа́н­нови, я́же слы́шита и ви́дита:
слѣпі́и прозира́ютъ и хро́мiи хо́дятъ, прокаже́н­нiи очища́ют­ся и глусі́и слы́шатъ, ме́ртвiи востаю́тъ и ни́щiи благовѣ­ст­ву́ютъ:
и блаже́нъ е́сть, и́же а́ще не соблазни́т­ся о Мнѣ́.
Тѣ́ма же исходя́щема, нача́тъ Иису́съ наро́домъ глаго́лати о Иоа́н­нѣ: чесо́ изыдо́сте въ пусты́ню ви́дѣти? Тро́сть ли вѣ́тромъ коле́блему?
Но чесо́ изыдо́сте ви́дѣти? Человѣ́ка ли въ мя́гки ри́зы облече́н­на? Се́, и́же мя́гкая нося́щiи, въ домѣ́хъ ца́рскихъ су́ть.
Но чесо́ изыдо́сте ви́дѣти? Проро́ка ли? Е́й, глаго́лю ва́мъ, и ли́шше проро́ка.
Се́й бо е́сть, о не́мже е́сть пи́сано: се́, А́зъ посыла́ю А́нгела Мо­его́ предъ лице́мъ Тво­и́мъ, и́же угото́витъ пу́ть Тво́й предъ Тобо́ю.
Ами́нь глаго́лю ва́мъ, не воста́ въ рожде́н­ныхъ жена́ми бо́лiй Иоа́н­на Крести́теля: мні́й же во Ца́р­ст­вiи Небе́снѣмъ бо́лiй его́ е́сть.
От дні́й же Иоа́н­на Крести́теля досе́лѣ Ца́р­ст­вiе Небе́сное ну́дит­ся {съ ну́ждею воспрiе́млет­ся}, и ну́ждницы восхища́ютъ е́:
вси́ бо проро́цы и зако́нъ до Иоа́н­на прореко́ша.
И а́ще хо́щете прiя́ти, то́й е́сть Илiа́ хотя́й прiити́:
имѣ́яй у́шы слы́шати да слы́шитъ.
[Зач. 41.] Кому́ же уподо́блю ро́дъ се́й? Подо́бенъ е́сть дѣ́темъ сѣдя́щымъ на то́ржищихъ, и воз­глаша́ющымъ друго́мъ сво­и́мъ
и глаго́лющымъ: писка́хомъ ва́мъ, и не пляса́сте: пла́кахомъ ва́мъ, и не рыда́сте.
Прiи́де бо Иоа́н­нъ ни яды́й, ни пiя́й: и глаго́лютъ: бѣ́са и́мать.
Прiи́де Сы́нъ Человѣ́ческiй яды́й и пiя́й: и глаго́лютъ: се́, человѣ́къ я́дца и винопі́йца, мытаре́мъ дру́гъ и грѣ́шникомъ. И оправди́ся прему́дрость от­ ча́дъ сво­и́хъ.
[Зач. 42.] Тогда́ нача́тъ Иису́съ поноша́ти градово́мъ, въ ни́хже бы́ша мно́жайшыя си́лы Его́, зане́ не пока́яшася:
го́ре тебѣ́, Хорази́не, го́ре тебѣ́, Виѳсаи́до: я́ко а́ще въ Ти́рѣ и Сидо́нѣ бы́ша си́лы бы́ли бы́в­шыя въ ва́съ, дре́вле у́бо во вре́тищи и пе́пелѣ пока́ялися бы́ша:
оба́че глаго́лю ва́мъ Ти́ру и Сидо́ну от­ра́днѣе бу́детъ въ де́нь су́дный, не́же ва́мъ.
И ты́, Капернау́ме, и́же до небе́съ воз­несы́йся, до а́да сни́деши: зане́ а́ще въ Cодо́мѣхъ бы́ша си́лы бы́ли бы́в­шыя въ тебѣ́, пребы́ли у́бо бы́ша до дне́шняго дне́:
оба́че глаго́лю ва́мъ, я́ко земли́ Cодо́мстѣй от­ра́днѣе бу́детъ въ де́нь су́дный, не́же тебѣ́.
Въ то́ вре́мя от­вѣща́въ Иису́съ рече́: исповѣ́даютися, О́тче, Го́споди небесе́ и земли́, я́ко утаи́лъ еси́ сiя́ от­ прему́дрыхъ и разу́мныхъ и от­кры́лъ еси́ та́ младе́нцемъ:
е́й, О́тче, я́ко та́ко бы́сть благоволе́нiе предъ Тобо́ю.
[Зач. 43.] Вся́ Мнѣ́ пре́дана су́ть Отце́мъ Мо­и́мъ: и никто́же зна́етъ Сы́на, то́кмо Оте́цъ: ни Отца́ кто́ зна́етъ, то́кмо Сы́нъ, и ему́же а́ще во́литъ Сы́нъ от­кры́ти.
Прiиди́те ко Мнѣ́ вси́ тружда́ющiися и обремене́н­нiи, и А́зъ упоко́ю вы́:
воз­ми́те и́го Мое́ на себе́ и научи́теся от­ Мене́, я́ко кро́токъ е́смь и смире́нъ се́рдцемъ: и обря́щете поко́й душа́мъ ва́шымъ:
и́го бо Мое́ благо, и бре́мя Мое́ легко́ е́сть.
Французский (LSG)
 Puis, ayant appelé ses douze disciples, il leur donna le pouvoir de chasser les esprits impurs, et de guérir toute maladie et toute infirmité.
 Voici les noms des douze apôtres. Le premier, Simon appelé Pierre, et André, son frère; Jacques, fils de Zébédée, et Jean, son frère;
 Philippe, et Barthélemy; Thomas, et Matthieu, le publicain; Jacques, fils d'Alphée, et Thaddée;
 Simon le Cananite, et Judas l'Iscariot, celui qui livra Jésus.
 Tels sont les douze que Jésus envoya, après leur avoir donné les instructions suivantes: N'allez pas vers les païens, et n'entrez pas dans les villes des Samaritains;
 allez plutôt vers les brebis perdues de la maison d'Israël.
 Allez, prêchez, et dites: Le royaume des cieux est proche.
 Guérissez les malades, ressuscitez les morts, purifiez les lépreux, chassez les démons. Vous avez reçu gratuitement, donnez gratuitement.
 Ne prenez ni or, ni argent, ni monnaie, dans vos ceintures;
 ni sac pour le voyage, ni deux tuniques, ni souliers, ni bâton; car l'ouvrier mérite sa nourriture.
 Dans quelque ville ou village que vous entriez, informez-vous s'il s'y trouve quelque homme digne de vous recevoir; et demeurez chez lui jusqu'à ce que vous partiez.
 En entrant dans la maison, saluez-la;
 et, si la maison en est digne, que votre paix vienne sur elle; mais si elle n'en est pas digne, que votre paix retourne à vous.
 Lorsqu'on ne vous recevra pas et qu'on n'écoutera pas vos paroles, sortez de cette maison ou de cette ville et secouez la poussière de vos pieds.
 Je vous le dis en vérité: au jour du jugement, le pays de Sodome et de Gomorrhe sera traité moins rigoureusement que cette ville-là.
 Voici, je vous envoie comme des brebis au milieu des loups. Soyez donc prudents comme les serpents, et simples comme les colombes.
 Mettez-vous en garde contre les hommes; car ils vous livreront aux tribunaux, et ils vous battront de verges dans leurs synagogues;
 vous serez menés, à cause de moi, devant des gouverneurs et devant des rois, pour servir de témoignage à eux et aux païens.
 Mais, quand on vous livrera, ne vous inquiétez ni de la manière dont vous parlerez ni de ce que vous direz: ce que vous aurez à dire vous sera donné à l'heure même;
 car ce n'est pas vous qui parlerez, c'est l'Esprit de votre Père qui parlera en vous.
 Le frère livrera son frère à la mort, et le père son enfant; les enfants se soulèveront contre leurs parents, et les feront mourir.
 Vous serez haïs de tous, à cause de mon nom; mais celui qui persévérera jusqu'à la fin sera sauvé.
 Quand on vous persécutera dans une ville, fuyez dans une autre. Je vous le dis en vérité, vous n'aurez pas achevé de parcourir les villes d'Israël que le Fils de l'homme sera venu.
 Le disciple n'est pas plus que le maître, ni le serviteur plus que son seigneur.
 Il suffit au disciple d'être traité comme son maître, et au serviteur comme son seigneur. S'ils ont appelé le maître de la maison Béelzébul, à combien plus forte raison appelleront-ils ainsi les gens de sa maison!
 Ne les craignez donc point; car il n'y a rien de caché qui ne doive être découvert, ni de secret qui ne doive être connu.
 Ce que je vous dis dans les ténèbres, dites-le en plein jour; et ce qui vous est dit à l'oreille, prêchez-le sur les toits.
 Ne craignez pas ceux qui tuent le corps et qui ne peuvent tuer l'âme; craignez plutôt celui qui peut faire périr l'âme et le corps dans la géhenne.
 Ne vend-on pas deux passereaux pour un sou? Cependant, il n'en tombe pas un à terre sans la volonté de votre Père.
 Et même les cheveux de votre tête sont tous comptés.
 Ne craignez donc point: vous valez plus que beaucoup de passereaux.
 C'est pourquoi, quiconque me confessera devant les hommes, je le confesserai aussi devant mon Père qui est dans les cieux;
 mais quiconque me reniera devant les hommes, je le renierai aussi devant mon Père qui est dans les cieux.
 Ne croyez pas que je sois venu apporter la paix sur la terre; je ne suis pas venu apporter la paix, mais l'épée.
 Car je suis venu mettre la division entre l'homme et son père, entre la fille et sa mère, entre la belle-fille et sa belle-mère;
 et l'homme aura pour ennemis les gens de sa maison.
 Celui qui aime son père ou sa mère plus que moi n'est pas digne de moi, et celui qui aime son fils ou sa fille plus que moi n'est pas digne de moi;
 celui qui ne prend pas sa croix, et ne me suit pas, n'est pas digne de moi.
 Celui qui conservera sa vie la perdra, et celui qui perdra sa vie à cause de moi la retrouvera.
 Celui qui vous reçoit me reçoit, et celui qui me reçoit, reçoit celui qui m'a envoyé.
 Celui qui reçoit un prophète en qualité de prophète recevra une récompense de prophète, et celui qui reçoit un juste en qualité de juste recevra une récompense de juste.
 Et quiconque donnera seulement un verre d'eau froide à l'un de ces petits parce qu'il est mon disciple, je vous le dis en vérité, il ne perdra point sa récompense.
 Lorsque Jésus eut achevé de donner ses instructions à ses douze disciples, il partit de là, pour enseigner et prêcher dans les villes du pays.
 Jean, ayant entendu parler dans sa prison des oeuvres du Christ, lui fit dire par ses disciples:
 Es-tu celui qui doit venir, ou devons-nous en attendre un autre?
 Jésus leur répondit: Allez rapporter à Jean ce que vous entendez et ce que vous voyez:
 les aveugles voient, les boiteux marchent, les lépreux sont purifiés, les sourds entendent, les morts ressuscitent, et la bonne nouvelle est annoncée aux pauvres.
 Heureux celui pour qui je ne serai pas une occasion de chute!
 Comme ils s'en allaient, Jésus se mit à dire à la foule, au sujet de Jean: Qu'êtes-vous allés voir au désert? un roseau agité par le vent?
 Mais, qu'êtes-vous allés voir? un homme vêtu d'habits précieux? Voici, ceux qui portent des habits précieux sont dans les maisons des rois.
 Qu'êtes-vous donc allés voir? un prophète? Oui, vous dis-je, et plus qu'un prophète.
 Car c'est celui dont il est écrit: Voici, j'envoie mon messager devant ta face, Pour préparer ton chemin devant toi.
 Je vous le dis en vérité, parmi ceux qui sont nés de femmes, il n'en a point paru de plus grand que Jean Baptiste. Cependant, le plus petit dans le royaume des cieux est plus grand que lui.
 Depuis le temps de Jean Baptiste jusqu'à présent, le royaume des cieux est forcé, et ce sont les violents qui s'en s'emparent.
 Car tous les prophètes et la loi ont prophétisé jusqu'à Jean;
 et, si vous voulez le comprendre, c'est lui qui est l'Élie qui devait venir.
 Que celui qui a des oreilles pour entendre entende.
 A qui comparerai-je cette génération? Elle ressemble à des enfants assis dans des places publiques, et qui, s'adressant à d'autres enfants,
 disent: Nous vous avons joué de la flûte, et vous n'avez pas dansé; nous avons chanté des complaintes, et vous ne vous êtes pas lamentés.
 Car Jean est venu, ne mangeant ni ne buvant, et ils disent: Il a un démon.
 Le Fils de l'homme est venu, mangeant et buvant, et ils disent: C'est un mangeur et un buveur, un ami des publicains et des gens de mauvaise vie. Mais la sagesse a été justifiée par ses oeuvres.
 Alors il se mit à faire des reproches aux villes dans lesquelles avaient eu lieu la plupart de ses miracles, parce qu'elles ne s'étaient pas repenties.
 Malheur à toi, Chorazin! malheur à toi, Bethsaïda! car, si les miracles qui ont été faits au milieu de vous avaient été faits dans Tyr et dans Sidon, il y a longtemps qu'elles se seraient repenties, en prenant le sac et la cendre.
 C'est pourquoi je vous le dis: au jour du jugement, Tyr et Sidon seront traitées moins rigoureusement que vous.
 Et toi, Capernaüm, seras-tu élevée jusqu'au ciel? Non. Tu seras abaissée jusqu'au séjour des morts; car, si les miracles qui ont été faits au milieu de toi avaient été faits dans Sodome, elle subsisterait encore aujourd'hui.
 C'est pourquoi je vous le dis: au jour du jugement, le pays de Sodome sera traité moins rigoureusement que toi.
 En ce temps-là, Jésus prit la parole, et dit: Je te loue, Père, Seigneur du ciel et de la terre, de ce que tu as caché ces choses aux sages et aux intelligents, et de ce que tu les as révélées aux enfants.
 Oui, Père, je te loue de ce que tu l'as voulu ainsi.
 Toutes choses m'ont été données par mon Père, et personne ne connaît le Fils, si ce n'est le Père; personne non plus ne connaît le Père, si ce n'est le Fils et celui à qui le Fils veut le révéler.
 Venez à moi, vous tous qui êtes fatigués et chargés, et je vous donnerai du repos.
 Prenez mon joug sur vous et recevez mes instructions, car je suis doux et humble de coeur; et vous trouverez du repos pour vos âmes.
 Car mon joug est doux, et mon fardeau léger.
1 Избрание двенадцати; 5–42 поучение их. 16 «Как овец среди волков»; «за имя Мое». 28 «Не бойтесь…» 32 Исповедание Христа и отречение от Него; сбережение и потеря души. 40 «Кто принимает Меня…»
И призвав двенадцать учеников Своих, Он дал им власть над нечистыми духами, чтобы изгонять их и врачевать всякую болезнь и всякую немощь.
Двенадцати же апостолов имена суть сии: первый Симон, называемый Петром, и Андрей, брат его, Иаков Зеведеев и Иоанн, брат его,
Филипп и Варфоломей, Фома и Матфей мытарь, Иаков Алфеев и Леввей, прозванный Фаддеем,
Симон Кананит и Иуда Искариот, который и предал Его.
Сих двенадцать послал Иисус, и заповедал им, говоря: на путь к язычникам не ходите, и в город Самарянский не входите;
а идите наипаче к погибшим овцам дома Израилева;
ходя же, проповедуйте, что приблизилось Царство Небесное;
больных исцеляйте, прокаженных очищайте, мертвых воскрешайте, бесов изгоняйте; даром получили, даром давайте.
[Зач. 35.] Не берите с собою ни золота, ни серебра, ни меди в поясы свои,
ни сумы на дорогу, ни двух одежд, ни обуви, ни посоха, ибо трудящийся достоин пропитания.
В какой бы город или селение ни вошли вы, наведывайтесь, кто в нем достоин, и там оставайтесь, пока не выйдете;
а входя в дом, приветствуйте его, говоря: мир дому сему;
и если дом будет достоин, то мир ваш придет на него; если же не будет достоин, то мир ваш к вам возвратится.
А если кто не примет вас и не послушает слов ваших, то, выходя из дома или из города того, отрясите прах от ног ваших;
истинно говорю вам: отраднее будет земле Содомской и Гоморрской в день суда, нежели городу тому.
[Зач. 36.] Вот, Я посылаю вас, как овец среди волков: итак, будьте мудры, как змии, и просты, как голуби.
Остерегайтесь же людей: ибо они будут отдавать вас в судилища и в синагогах своих будут бить вас,
и поведут вас к правителям и царям за Меня, для свидетельства перед ними и язычниками.
Когда же будут предавать вас, не заботьтесь, как или что сказать; ибо в тот час дано будет вам, что сказать,
ибо не вы будете говорить, но Дух Отца вашего будет говорить в вас.
Предаст же брат брата на смерть, и отец – сына; и восстанут дети на родителей, и умертвят их;
и будете ненавидимы всеми за имя Мое; претерпевший же до конца спасется.
[Зач. 37.] Когда же будут гнать вас в одном городе, бегите в другой. Ибо истинно говорю вам: не успеете обойти городов Израилевых, как приидет Сын Человеческий.
Ученик не выше учителя, и слуга не выше господина своего:
довольно для ученика, чтобы он был, как учитель его, и для слуги, чтобы он был, как господин его. Если хозяина дома назвали веельзевулом, не тем ли более домашних его?
Итак, не бойтесь их, ибо нет ничего сокровенного, что не открылось бы, и тайного, что не было бы узнано.
Что говорю вам в темноте, говорите при свете; и что на ухо слышите, проповедуйте на кровлях.
И не бойтесь убивающих тело, души́ же не могущих убить; а бойтесь более Того, Кто может и душу и тело погубить в геенне.
Не две ли малые птицы продаются за ассарий*? И ни одна из них не упадет на землю без воли Отца вашего; //*Мелкая монета.
у вас же и волосы на голове все сочтены;
не бойтесь же: вы лучше многих малых птиц.
[Зач. 38.] Итак, всякого, кто исповедает Меня пред людьми, того исповедаю и Я пред Отцом Моим Небесным;
а кто отречется от Меня пред людьми, отрекусь от того и Я пред Отцом Моим Небесным.
Не думайте, что Я пришел принести мир на землю; не мир пришел Я принести, но меч,
ибо Я пришел разделить человека с отцом его, и дочь с матерью ее, и невестку со свекровью ее.
И враги человеку – домашние его.
[Зач. 39.] Кто любит отца или мать более, нежели Меня, не достоин Меня; и кто любит сына или дочь более, нежели Меня, не достоин Меня;
и кто не берет креста своего и следует за Мною, тот не достоин Меня.
Сберегший душу свою потеряет ее; а потерявший душу свою ради Меня сбережет ее.
Кто принимает вас, принимает Меня, а кто принимает Меня, принимает Пославшего Меня;
кто принимает пророка, во имя пророка, получит награду пророка; и кто принимает праведника, во имя праведника, получит награду праведника.
И кто напоит одного из малых сих только чашею холодной воды, во имя ученика, истинно говорю вам, не потеряет награды своей.
1 Вопрошание Иоанна Крестителя об Иисусе Христе. 7 Иисус Христос говорит об Иоанне. 20 Горе Хоразину, Вифсаиде и Капернауму. 25 Утаено от мудрых и открыто младенцам. 27 Отец и Сын. «Придите ко Мне…»
И когда окончил Иисус наставления двенадцати ученикам Своим, перешел оттуда учить и проповедовать в городах их.
[Зач. 40.] Иоанн же, услышав в темнице о делах Христовых, послал двоих из учеников своих
сказать Ему: Ты ли Тот, Который должен прийти, или ожидать нам другого?
И сказал им Иисус в ответ: пойдите, скажите Иоанну, что слышите и видите:
слепые прозревают и хромые ходят, прокаженные очищаются и глухие слышат, мертвые воскресают и нищие благовествуют;
и блажен, кто не соблазнится о Мне.
Когда же они пошли, Иисус начал говорить народу об Иоанне: что́ смотреть ходили вы в пустыню? трость ли, ветром колеблемую?
Что́ же смотреть ходили вы? человека ли, одетого в мягкие одежды? Носящие мягкие одежды находятся в чертогах царских.
Что́ же смотреть ходили вы? пророка? Да, говорю вам, и больше пророка.
Ибо он тот, о котором написано: се, Я посылаю Ангела Моего пред лицом Твоим, который приготовит путь Твой пред Тобою.
Истинно говорю вам: из рожденных женами не восставал больший Иоанна Крестителя; но меньший в Царстве Небесном больше его.
От дней же Иоанна Крестителя доныне Царство Небесное силою берется, и употребляющие усилие восхищают его,
ибо все пророки и закон прорекли до Иоанна.
И если хотите принять, он есть Илия, которому должно прийти.
Кто имеет уши слышать, да слышит!
[Зач. 41.] Но кому уподоблю род сей? Он подобен детям, которые сидят на улице и, обращаясь к своим товарищам,
говорят: мы играли вам на свирели, и вы не плясали; мы пели вам печальные песни, и вы не рыдали.
Ибо пришел Иоанн, ни ест, ни пьет; и говорят: в нем бес.
Пришел Сын Человеческий, ест и пьет; и говорят: вот человек, который любит есть и пить вино, друг мытарям и грешникам. И оправдана премудрость чадами ее.
[Зач. 42.] Тогда начал Он укорять города, в которых наиболее явлено было сил Его, за то, что они не покаялись:
горе тебе, Хоразин! горе тебе, Вифсаида! ибо если бы в Тире и Сидоне явлены были силы, явленные в вас, то давно бы они во вретище и пепле покаялись,
но говорю вам: Тиру и Сидону отраднее будет в день суда, нежели вам.
И ты, Капернаум, до неба вознесшийся, до ада низвергнешься, ибо если бы в Содоме явлены были силы, явленные в тебе, то он оставался бы до сего дня;
но говорю вам, что земле Содомской отраднее будет в день суда, нежели тебе.
В то время, продолжая речь, Иисус сказал: славлю Тебя, Отче, Господи неба и земли, что Ты утаил сие от мудрых и разумных и открыл то младенцам;
ей, Отче! ибо таково было Твое благоволение.
[Зач. 43.] Все предано Мне Отцем Моим, и никто не знает Сына, кроме Отца; и Отца не знает никто, кроме Сына, и кому Сын хочет открыть.
Придите ко Мне все труждающиеся и обремененные, и Я успокою вас;
возьмите иго Мое на себя и научитесь от Меня, ибо Я кроток и смирен сердцем, и найдете покой душам вашим;
ибо иго Мое благо, и бремя Мое легко.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible