Скрыть
11:1
11:4
11:6
11:7
11:8
11:9
11:11
11:13
11:15
11:17
11:18
11:20
11:22
11:23
11:24
11:26
11:28
Церковнославянский (рус)
И бы́сть, егда́ соверши́ Иису́съ заповѣ́дая обѣма­на́­де­ся­те ученико́ма Сво­и́ма, пре́йде от­ту́ду учи́ти и проповѣ́дати во градѣ́хъ и́хъ.
[Зач. 40.] Иоа́н­нъ же слы́шавъ во узи́лищи дѣла́ Христо́ва, посла́ два́ от­ учени́къ сво­и́хъ,
рече́ Ему́: Ты́ ли еси́ Гряды́й, или́ ино́го ча́емъ?
И от­вѣща́въ Иису́съ рече́ и́ма: ше́дша воз­вѣсти́та Иоа́н­нови, я́же слы́шита и ви́дита:
слѣпі́и прозира́ютъ и хро́мiи хо́дятъ, прокаже́н­нiи очища́ют­ся и глусі́и слы́шатъ, ме́ртвiи востаю́тъ и ни́щiи благовѣ­ст­ву́ютъ:
и блаже́нъ е́сть, и́же а́ще не соблазни́т­ся о Мнѣ́.
Тѣ́ма же исходя́щема, нача́тъ Иису́съ наро́домъ глаго́лати о Иоа́н­нѣ: чесо́ изыдо́сте въ пусты́ню ви́дѣти? Тро́сть ли вѣ́тромъ коле́блему?
Но чесо́ изыдо́сте ви́дѣти? Человѣ́ка ли въ мя́гки ри́зы облече́н­на? Се́, и́же мя́гкая нося́щiи, въ домѣ́хъ ца́рскихъ су́ть.
Но чесо́ изыдо́сте ви́дѣти? Проро́ка ли? Е́й, глаго́лю ва́мъ, и ли́шше проро́ка.
Се́й бо е́сть, о не́мже е́сть пи́сано: се́, А́зъ посыла́ю А́нгела Мо­его́ предъ лице́мъ Тво­и́мъ, и́же угото́витъ пу́ть Тво́й предъ Тобо́ю.
Ами́нь глаго́лю ва́мъ, не воста́ въ рожде́н­ныхъ жена́ми бо́лiй Иоа́н­на Крести́теля: мні́й же во Ца́р­ст­вiи Небе́снѣмъ бо́лiй его́ е́сть.
От дні́й же Иоа́н­на Крести́теля досе́лѣ Ца́р­ст­вiе Небе́сное ну́дит­ся {съ ну́ждею воспрiе́млет­ся}, и ну́ждницы восхища́ютъ е́:
вси́ бо проро́цы и зако́нъ до Иоа́н­на прореко́ша.
И а́ще хо́щете прiя́ти, то́й е́сть Илiа́ хотя́й прiити́:
имѣ́яй у́шы слы́шати да слы́шитъ.
[Зач. 41.] Кому́ же уподо́блю ро́дъ се́й? Подо́бенъ е́сть дѣ́темъ сѣдя́щымъ на то́ржищихъ, и воз­глаша́ющымъ друго́мъ сво­и́мъ
и глаго́лющымъ: писка́хомъ ва́мъ, и не пляса́сте: пла́кахомъ ва́мъ, и не рыда́сте.
Прiи́де бо Иоа́н­нъ ни яды́й, ни пiя́й: и глаго́лютъ: бѣ́са и́мать.
Прiи́де Сы́нъ Человѣ́ческiй яды́й и пiя́й: и глаго́лютъ: се́, человѣ́къ я́дца и винопі́йца, мытаре́мъ дру́гъ и грѣ́шникомъ. И оправди́ся прему́дрость от­ ча́дъ сво­и́хъ.
[Зач. 42.] Тогда́ нача́тъ Иису́съ поноша́ти градово́мъ, въ ни́хже бы́ша мно́жайшыя си́лы Его́, зане́ не пока́яшася:
го́ре тебѣ́, Хорази́не, го́ре тебѣ́, Виѳсаи́до: я́ко а́ще въ Ти́рѣ и Сидо́нѣ бы́ша си́лы бы́ли бы́в­шыя въ ва́съ, дре́вле у́бо во вре́тищи и пе́пелѣ пока́ялися бы́ша:
оба́че глаго́лю ва́мъ Ти́ру и Сидо́ну от­ра́днѣе бу́детъ въ де́нь су́дный, не́же ва́мъ.
И ты́, Капернау́ме, и́же до небе́съ воз­несы́йся, до а́да сни́деши: зане́ а́ще въ Cодо́мѣхъ бы́ша си́лы бы́ли бы́в­шыя въ тебѣ́, пребы́ли у́бо бы́ша до дне́шняго дне́:
оба́че глаго́лю ва́мъ, я́ко земли́ Cодо́мстѣй от­ра́днѣе бу́детъ въ де́нь су́дный, не́же тебѣ́.
Въ то́ вре́мя от­вѣща́въ Иису́съ рече́: исповѣ́даютися, О́тче, Го́споди небесе́ и земли́, я́ко утаи́лъ еси́ сiя́ от­ прему́дрыхъ и разу́мныхъ и от­кры́лъ еси́ та́ младе́нцемъ:
е́й, О́тче, я́ко та́ко бы́сть благоволе́нiе предъ Тобо́ю.
[Зач. 43.] Вся́ Мнѣ́ пре́дана су́ть Отце́мъ Мо­и́мъ: и никто́же зна́етъ Сы́на, то́кмо Оте́цъ: ни Отца́ кто́ зна́етъ, то́кмо Сы́нъ, и ему́же а́ще во́литъ Сы́нъ от­кры́ти.
Прiиди́те ко Мнѣ́ вси́ тружда́ющiися и обремене́н­нiи, и А́зъ упоко́ю вы́:
воз­ми́те и́го Мое́ на себе́ и научи́теся от­ Мене́, я́ко кро́токъ е́смь и смире́нъ се́рдцемъ: и обря́щете поко́й душа́мъ ва́шымъ:
и́го бо Мое́ благо, и бре́мя Мое́ легко́ е́сть.
Синодальный
1 Вопрошание Иоанна Крестителя об Иисусе Христе. 7 Иисус Христос говорит об Иоанне. 20 Горе Хоразину, Вифсаиде и Капернауму. 25 Утаено от мудрых и открыто младенцам. 27 Отец и Сын. «Придите ко Мне…»
И когда окончил Иисус наставления двенадцати ученикам Своим, перешел оттуда учить и проповедовать в городах их.
[Зач. 40.] Иоанн же, услышав в темнице о делах Христовых, послал двоих из учеников своих
сказать Ему: Ты ли Тот, Который должен прийти, или ожидать нам другого?
И сказал им Иисус в ответ: пойдите, скажите Иоанну, что слышите и видите:
слепые прозревают и хромые ходят, прокаженные очищаются и глухие слышат, мертвые воскресают и нищие благовествуют;
и блажен, кто не соблазнится о Мне.
Когда же они пошли, Иисус начал говорить народу об Иоанне: что́ смотреть ходили вы в пустыню? трость ли, ветром колеблемую?
Что́ же смотреть ходили вы? человека ли, одетого в мягкие одежды? Носящие мягкие одежды находятся в чертогах царских.
Что́ же смотреть ходили вы? пророка? Да, говорю вам, и больше пророка.
Ибо он тот, о котором написано: се, Я посылаю Ангела Моего пред лицом Твоим, который приготовит путь Твой пред Тобою.
Истинно говорю вам: из рожденных женами не восставал больший Иоанна Крестителя; но меньший в Царстве Небесном больше его.
От дней же Иоанна Крестителя доныне Царство Небесное силою берется, и употребляющие усилие восхищают его,
ибо все пророки и закон прорекли до Иоанна.
И если хотите принять, он есть Илия, которому должно прийти.
Кто имеет уши слышать, да слышит!
[Зач. 41.] Но кому уподоблю род сей? Он подобен детям, которые сидят на улице и, обращаясь к своим товарищам,
говорят: мы играли вам на свирели, и вы не плясали; мы пели вам печальные песни, и вы не рыдали.
Ибо пришел Иоанн, ни ест, ни пьет; и говорят: в нем бес.
Пришел Сын Человеческий, ест и пьет; и говорят: вот человек, который любит есть и пить вино, друг мытарям и грешникам. И оправдана премудрость чадами ее.
[Зач. 42.] Тогда начал Он укорять города, в которых наиболее явлено было сил Его, за то, что они не покаялись:
горе тебе, Хоразин! горе тебе, Вифсаида! ибо если бы в Тире и Сидоне явлены были силы, явленные в вас, то давно бы они во вретище и пепле покаялись,
но говорю вам: Тиру и Сидону отраднее будет в день суда, нежели вам.
И ты, Капернаум, до неба вознесшийся, до ада низвергнешься, ибо если бы в Содоме явлены были силы, явленные в тебе, то он оставался бы до сего дня;
но говорю вам, что земле Содомской отраднее будет в день суда, нежели тебе.
В то время, продолжая речь, Иисус сказал: славлю Тебя, Отче, Господи неба и земли, что Ты утаил сие от мудрых и разумных и открыл то младенцам;
ей, Отче! ибо таково было Твое благоволение.
[Зач. 43.] Все предано Мне Отцем Моим, и никто не знает Сына, кроме Отца; и Отца не знает никто, кроме Сына, и кому Сын хочет открыть.
Придите ко Мне все труждающиеся и обремененные, и Я успокою вас;
возьмите иго Мое на себя и научитесь от Меня, ибо Я кроток и смирен сердцем, и найдете покой душам вашим;
ибо иго Мое благо, и бремя Мое легко.
Итальянский
Quando Gesù ebbe terminato di dare queste istruzioni ai suoi dodici discepoli, partì di là per insegnare e predicare nelle loro città.
Giovanni, che era in carcere, avendo sentito parlare delle opere del Cristo, per mezzo dei suoi discepoli mandò
a dirgli: "Sei tu colui che deve venire o dobbiamo aspettare un altro?".
Gesù rispose loro: "Andate e riferite a Giovanni ciò che udite e vedete:
i ciechi riacquistano la vista, gli zoppi camminano, i lebbrosi sono purificati, i sordi odono, i morti risuscitano, ai poveri è annunciato il Vangelo.
E beato è colui che non trova in me motivo di scandalo!".
Mentre quelli se ne andavano, Gesù si mise a parlare di Giovanni alle folle: "Che cosa siete andati a vedere nel deserto? Una canna sbattuta dal vento?
Allora, che cosa siete andati a vedere? Un uomo vestito con abiti di lusso? Ecco, quelli che vestono abiti di lusso stanno nei palazzi dei re!
Ebbene, che cosa siete andati a vedere? Un profeta? Sì, io vi dico, anzi, più che un profeta.
Egli è colui del quale sta scritto:
Ecco, dinanzi a te io mando il mio messaggero,
davanti a te egli preparerà la tua via.
In verità io vi dico: fra i nati da donna non è sorto alcuno più grande di Giovanni il Battista; ma il più piccolo nel regno dei cieli è più grande di lui.
Dai giorni di Giovanni il Battista fino ad ora, il regno dei cieli subisce violenza e i violenti se ne impadroniscono.
Tutti i Profeti e la Legge infatti hanno profetato fino a Giovanni.
E, se volete comprendere, è lui quell'Elia che deve venire.
Chi ha orecchi, ascolti!
A chi posso paragonare questa generazione? È simile a bambini che stanno seduti in piazza e, rivolti ai compagni, gridano:
"Vi abbiamo suonato il flauto e non avete ballato,
abbiamo cantato un lamento e non vi siete battuti il petto!".
È venuto Giovanni, che non mangia e non beve, e dicono: È indemoniato.
È' venuto il Figlio dell'uomo, che mangia e beve, e dicono: "Ecco, è un mangione e un beone, un amico di pubblicani e di peccatori". Ma la sapienza è stata riconosciuta giusta per le opere che essa compie".
Allora si mise a rimproverare le città nelle quali era avvenuta la maggior parte dei suoi prodigi, perché non si erano convertite:
"Guai a te, Corazìn! Guai a te, Betsàida! Perché, se a Tiro e a Sidone fossero avvenuti i prodigi che ci sono stati in mezzo a voi, già da tempo esse, vestite di sacco e cosparse di cenere, si sarebbero convertite.
Ebbene, io vi dico: nel giorno del giudizio, Tiro e Sidone saranno trattate meno duramente di voi.
E tu, Cafàrnao, sarai forse innalzata fino al cielo? Fino agli inferi precipiterai! Perché, se a Sòdoma fossero avvenuti i prodigi che ci sono stati in mezzo a te, oggi essa esisterebbe ancora!
Ebbene, io vi dico: nel giorno del giudizio, la terra di Sòdoma sarà trattata meno duramente di te!".
In quel tempo Gesù disse: "Ti rendo lode, Padre, Signore del cielo e della terra, perché hai nascosto queste cose ai sapienti e ai dotti e le hai rivelate ai piccoli.
Sì, o Padre, perché così hai deciso nella tua benevolenza.
Tutto è stato dato a me dal Padre mio; nessuno conosce il Figlio se non il Padre, e nessuno conosce il Padre se non il Figlio e colui al quale il Figlio vorrà rivelarlo.
Venite a me, voi tutti che siete stanchi e oppressi, e io vi darò ristoro.
Prendete il mio giogo sopra di voi e imparate da me, che sono mite e umile di cuore, e troverete ristoro per la vostra vita.
Il mio giogo infatti è dolce e il mio peso leggero".
И҆ бы́сть, є҆гда̀ совершѝ і҆и҃съ заповѣ́даѧ ѻ҆бѣмана́десѧте ᲂу҆чн҃ко́ма свои́ма, пре́йде ѿтꙋ́дꙋ ᲂу҆чи́ти и҆ проповѣ́дати во градѣ́хъ и҆́хъ.
[Заⷱ҇ 40] І҆ѡа́ннъ же слы́шавъ во ᲂу҆зи́лищи дѣла̀ хрⷭ҇тѡ́ва, посла̀ два̀ ѿ ᲂу҆чени́къ свои́хъ,
речѐ є҆мꙋ̀: ты́ ли є҆сѝ грѧды́й, и҆лѝ и҆но́гѡ ча́емъ;
И҆ ѿвѣща́въ і҆и҃съ речѐ и҆́ма: шє́дша возвѣсти́та і҆ѡа́ннови, ꙗ҆̀же слы́шита и҆ ви́дита:
слѣпі́и прозира́ютъ и҆ хро́мїи хо́дѧтъ, прокаже́ннїи ѡ҆чища́ютсѧ и҆ глꙋсі́и слы́шатъ, ме́ртвїи востаю́тъ и҆ ни́щїи благовѣствꙋ́ютъ:
и҆ бл҃же́нъ є҆́сть, и҆́же а҆́ще не соблазни́тсѧ ѡ҆ мнѣ̀.
Тѣ́ма же и҆сходѧ́щема, нача́тъ і҆и҃съ наро́дѡмъ гл҃ати ѡ҆ і҆ѡа́ннѣ: чесѡ̀ и҆зыдо́сте въ пꙋсты́ню ви́дѣти; тро́сть ли вѣ́тромъ коле́блемꙋ;
Но чесѡ̀ и҆зыдо́сте ви́дѣти; человѣ́ка ли въ мѧ̑гки ри̑зы ѡ҆блече́нна; Сѐ, и҆̀же мѧ̑гкаѧ носѧ́щїи, въ домѣ́хъ ца́рскихъ сꙋ́ть.
Но чесѡ̀ и҆зыдо́сте ви́дѣти; прⷪ҇ро́ка ли; Є҆́й, гл҃ю ва́мъ, и҆ ли́шше прⷪ҇ро́ка.
Се́й бо є҆́сть, ѡ҆ не́мже є҆́сть пи́сано: сѐ, а҆́зъ посыла́ю а҆́гг҃ла моего̀ пред̾ лице́мъ твои́мъ, и҆́же ᲂу҆гото́витъ пꙋ́ть тво́й пред̾ тобо́ю.
А҆ми́нь гл҃ю ва́мъ, не воста̀ въ рожде́нныхъ жена́ми бо́лїй і҆ѡа́нна крⷭ҇ти́телѧ: мні́й же во црⷭ҇твїи нбⷭ҇нѣмъ бо́лїй є҆гѡ̀ є҆́сть.
Ѿ дні́й же і҆ѡа́нна крⷭ҇ти́телѧ досе́лѣ црⷭ҇твїе нбⷭ҇ное нꙋ́дитсѧ {съ нꙋ́ждею воспрїе́млетсѧ}, и҆ нꙋ́ждницы восхища́ютъ є҆̀:
вси́ бо прⷪ҇ро́цы и҆ зако́нъ до і҆ѡа́нна прореко́ша.
И҆ а҆́ще хо́щете прїѧ́ти, то́й є҆́сть и҆лїа̀ хотѧ́й прїитѝ:
и҆мѣ́ѧй ᲂу҆́шы слы́шати да слы́шитъ.
[Заⷱ҇ 41] Комꙋ́ же ᲂу҆подо́блю ро́дъ се́й; Подо́бенъ є҆́сть дѣ́темъ сѣдѧ́щымъ на то́ржищихъ, и҆ возглаша́ющымъ дрꙋгѡ́мъ свои̑мъ
и҆ глаго́лющымъ: писка́хомъ ва́мъ, и҆ не плѧса́сте: пла́кахомъ ва́мъ, и҆ не рыда́сте.
Прїи́де бо і҆ѡа́ннъ ни ꙗ҆ды́й, ни пїѧ́й: и҆ глаго́лютъ: бѣ́са и҆́мать.
Прїи́де сн҃ъ чл҃вѣ́ческїй ꙗ҆ды́й и҆ пїѧ́й: и҆ глаго́лютъ: сѐ, человѣ́къ ꙗ҆́дца и҆ вїнопі́йца, мытарє́мъ дрꙋ́гъ и҆ грѣ́шникѡмъ. И҆ ѡ҆правди́сѧ премꙋ́дрость ѿ ча̑дъ свои́хъ.
[Заⷱ҇ 42] Тогда̀ нача́тъ і҆и҃съ поноша́ти градовѡ́мъ, въ ни́хже бы́ша мно́жайшыѧ си̑лы є҆гѡ̀, занѐ не пока́ѧшасѧ:
го́ре тебѣ̀, хоразі́не, го́ре тебѣ̀, виѳсаі́до: ꙗ҆́кѡ а҆́ще въ тѵ́рѣ и҆ сїдѡ́нѣ бы́ша си̑лы бы́ли бы́вшыѧ въ ва́съ, дре́вле ᲂу҆́бѡ во вре́тищи и҆ пе́пелѣ пока́ѧлисѧ бы́ша:
ѻ҆ба́че гл҃ю ва́мъ тѵ́рꙋ и҆ сїдѡ́нꙋ ѿра́днѣе бꙋ́детъ въ де́нь сꙋ́дный, не́же ва́мъ.
И҆ ты̀, капернаꙋ́ме, и҆́же до нб҃съ вознесы́йсѧ, до а҆́да сни́деши: занѐ а҆́ще въ содо́мѣхъ бы́ша си̑лы бы́ли бы́вшыѧ въ тебѣ̀, пребы́ли ᲂу҆́бѡ бы́ша до дне́шнѧгѡ днѐ:
ѻ҆ба́че гл҃ю ва́мъ, ꙗ҆́кѡ землѝ содо́мстѣй ѿра́днѣе бꙋ́детъ въ де́нь сꙋ́дный, не́же тебѣ̀.
Въ то̀ вре́мѧ ѿвѣща́въ і҆и҃съ речѐ: и҆сповѣ́даютисѧ, ѻ҆́ч҃е, гдⷭ҇и нб҃сѐ и҆ землѝ, ꙗ҆́кѡ ᲂу҆таи́лъ є҆сѝ сїѧ̑ ѿ премꙋ́дрыхъ и҆ разꙋ́мныхъ и҆ ѿкры́лъ є҆сѝ та̑ младе́нцємъ:
є҆́й, ѻ҆́ч҃е, ꙗ҆́кѡ та́кѡ бы́сть бл҃говоле́нїе пред̾ тобо́ю.
[Заⷱ҇ 43] Всѧ̑ мнѣ̀ прє́дана сꙋ́ть ѻ҆ц҃е́мъ мои́мъ: и҆ никто́же зна́етъ сн҃а, то́кмѡ ѻ҆ц҃ъ: ни ѻ҆ц҃а̀ кто̀ зна́етъ, то́кмѡ сн҃ъ, и҆ є҆мꙋ́же а҆́ще во́литъ сн҃ъ ѿкры́ти.
Прїиди́те ко мнѣ̀ всѝ трꙋжда́ющїисѧ и҆ ѡ҆бремене́ннїи, и҆ а҆́зъ ᲂу҆поко́ю вы̀:
возми́те и҆́го моѐ на себѐ и҆ наꙋчи́тесѧ ѿ менє̀, ꙗ҆́кѡ кро́токъ є҆́смь и҆ смире́нъ срⷣцемъ: и҆ ѡ҆брѧ́щете поко́й дꙋша́мъ ва́шымъ:
и҆́го бо моѐ бл҃го, и҆ бре́мѧ моѐ легко̀ є҆́сть.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible