Скрыть
20:2
20:3
20:4
20:5
20:6
20:7
20:8
20:9
20:10
20:11
20:12
20:13
20:14
20:15
20:17
20:21
20:23
20:25
20:26
20:27
20:31
20:32
20:33
20:34
Церковнославянский (рус)
[Зач. 80.] Подо́бно бо е́сть Ца́р­ст­вiе Небе́сное человѣ́ку домови́ту, и́же изы́де ку́пно {зѣло́} у́тро ная́ти дѣ́латели въ виногра́дъ сво́й,
и совѣща́въ съ дѣ́латели по пѣ́нязю на де́нь, посла́ и́хъ въ виногра́дъ сво́й.
И изше́дъ въ тре́тiй ча́съ, ви́дѣ и́ны стоя́щя на то́ржищи пра́здны,
и тѣ́мъ рече́: иди́те и вы́ въ виногра́дъ мо́й, и е́же бу́детъ пра́вда, да́мъ ва́мъ. Они́ же идо́ша.
Па́ки же изше́дъ въ шесты́й и девя́тый ча́съ, сотвори́ та́коже.
Во единыйже­на́­де­сять ча́съ изше́дъ, обрѣ́те другі́я стоя́щя пра́здны и глаго́ла и́мъ: что́ здѣ́ сто­ите́ ве́сь де́нь пра́здни?
Глаго́лаша ему́: я́ко никто́же на́съ ная́тъ. Глаго́ла и́мъ: иди́те и вы́ въ виногра́дъ [мо́й], и е́же бу́детъ пра́ведно, прiи́мете.
Ве́черу же бы́в­шу, глаго́ла господи́нъ виногра́да къ при­­ста́внику сво­ему́: при­­зови́ дѣ́латели и да́ждь и́мъ мзду́, наче́нъ от­ послѣ́днихъ до пе́рвыхъ.
И при­­ше́дше и́же во единый­на́­де­сять ча́съ, прiя́ша по пѣ́нязю.
Прише́дше же пе́рвiи мня́ху, я́ко вя́щше прiи́мутъ: и прiя́ша и ті́и по пѣ́нязю:
прiе́мше же ропта́ху на господи́на,
глаго́люще, я́ко сі́и послѣ́днiи еди́нъ ча́съ сотвори́ша, и ра́вныхъ на́мъ сотвори́лъ и́хъ еси́, поне́сшымъ тяготу́ дне́ и ва́ръ.
О́нъ же от­вѣща́въ рече́ еди́ному и́хъ: дру́же, не оби́жу тебе́: не по пѣ́нязю ли совѣща́лъ еси́ со мно́ю?
Воз­ми́ твое́ и иди́: хощу́ же и сему́ послѣ́днему да́ти, я́коже и тебѣ́:
или́ нѣ́сть ми́ лѣ́ть сотвори́ти, е́же хощу́, во сво­и́хъ ми́? А́ще о́ко твое́ лука́во е́сть, я́ко а́зъ бла́гъ е́смь?
Та́ко бу́дутъ послѣ́днiи пе́рви, и пе́рвiи послѣ́дни: мно́зи бо су́ть зва́ни, ма́ло же избра́н­ныхъ.
[Зач. 81.] И восходя́ Иису́съ во Иерусали́мъ, поя́тъ оба­на́­де­ся­те ученика́ еди́ны {осо́бь} на пути́ и рече́ и́мъ:
се́, восхо́димъ во Иерусали́мъ, и Сы́нъ Человѣ́ческiй пре́данъ бу́детъ архiере́емъ и кни́жникомъ: и осу́дятъ Его́ на сме́рть,
и предадя́тъ Его́ язы́комъ на поруга́нiе и бiе́нiе и пропя́тiе: и въ тре́тiй де́нь воскре́снетъ.
Тогда́ при­­ступи́ къ Нему́ ма́ти сы́ну Зеведе́ову съ сыно́ма сво­и́ма, кла́ня­ю­щися и прося́щи нѣ́что от­ Него́.
О́нъ же рече́ е́й: чесо́ хо́щеши? Глаго́ла ему́: рцы́, да ся́дета сiя́ о́ба сы́на моя́, еди́нъ одесну́ю Тебе́, и еди́нъ ошу́юю [Тебе́], во Ца́р­ст­вiи Тво­е́мъ.
Отвѣща́въ же Иису́съ рече́: не вѣ́ста, чесо́ про́сита: мо́жета ли пи́ти ча́шу, ю́же А́зъ и́мамъ пи́ти, или́ креще́нiемъ, и́мже А́зъ креща́юся, крести́тися? Глаго́ласта ему́: мо́жева.
И глаго́ла и́ма: ча́шу у́бо Мою́ испiе́та, и креще́нiемъ, и́мже А́зъ креща́юся, и́мате крести́тися: а е́же сѣ́сти одесну́ю Мене́ и ошу́юю Мене́, нѣ́сть Мое́ да́ти, но и́мже угото́вася от­ Отца́ Мо­его́.
И слы́шав­ше де́сять, негодова́ша о обою́ бра́ту.
Иису́съ же при­­зва́въ и́хъ, рече́: вѣ́сте, я́ко кня́зи язы́къ госпо́д­ст­вуютъ и́ми, и вели́цыи облада́ютъ и́ми:
не та́ко же бу́детъ въ ва́съ: но и́же а́ще хо́щетъ въ ва́съ вя́щшiй бы́ти, да бу́детъ ва́мъ слуга́:
и и́же а́ще хо́щетъ въ ва́съ бы́ти пе́рвый, бу́ди ва́мъ ра́бъ:
я́коже Сы́нъ Человѣ́ческiй не прiи́де, да послу́жатъ Ему́, но послужи́ти и да́ти ду́шу Свою́ избавле́нiе за мно́гихъ.
[Зач. 82.] И исходя́щу Ему́ от­ Иерихо́на, по Не́мъ и́де наро́дъ мно́гъ.
И се́, два́ слѣпца́ сѣдя́ща при­­ пути́, слы́шав­ша, я́ко Иису́съ мимохо́дитъ, возопи́ста, глаго́люща: поми́луй ны́, Го́споди, Сы́не Дави́довъ.
Наро́дъ же преща́­ше и́ма, да умолчи́та: о́на же па́че вопiя́ста, глаго́люща: поми́луй ны́, Го́споди, Сы́не Дави́довъ.
И воста́въ Иису́съ воз­гласи́ я́ и рече́: что́ хо́щета, да сотворю́ ва́ма?
Глаго́ласта Ему́: Го́споди, да от­ве́рзетѣся о́чи на́ю.
Милосе́рдовавъ же Иису́съ при­­косну́ся о́чiю и́ма: и а́бiе прозрѣ́ста и́ма о́чи, и по Не́мъ идо́ста.
Синодальный
1 Притча о работниках в винограднике и их плата. 17 Предсказание Иисуса Христа о Его смерти. 20 Просьба матери сыновей Зеведеевых. 27 «Кто хочет быть первым…» 29 Исцеление двух слепых.
[Зач. 80.] Ибо Царство Небесное подобно хозяину дома, который вышел рано поутру нанять работников в виноградник свой
и, договорившись с работниками по динарию на день, послал их в виноградник свой;
выйдя около третьего часа, он увидел других, стоящих на торжище праздно,
и им сказал: идите и вы в виноградник мой, и что́ следовать будет, дам вам. Они пошли.
Опять выйдя около шестого и девятого часа, сделал то́ же.
Наконец, выйдя около одиннадцатого часа, он нашел других, стоящих праздно, и говорит им: что́ вы стоите здесь целый день праздно?
Они говорят ему: никто нас не нанял. Он говорит им: идите и вы в виноградник мой, и что́ следовать будет, полу́чите.
Когда же наступил вечер, говорит господин виноградника управителю своему: позови работников и отдай им плату, начав с последних до первых.
И пришедшие около одиннадцатого часа получили по динарию.
Пришедшие же первыми думали, что они получат больше, но получили и они по динарию;
и, получив, стали роптать на хозяина дома
и говорили: эти последние работали один час, и ты сравнял их с нами, перенесшими тягость дня и зной.
Он же в ответ сказал одному из них: друг! я не обижаю тебя; не за динарий ли ты договорился со мною?
возьми свое и пойди; я же хочу дать этому последнему то́ же, что́ и тебе;
разве я не властен в своем делать, что́ хочу? или глаз твой завистлив оттого, что я добр?
Так будут последние первыми, и первые последними, ибо много званых, а мало избранных.
[Зач. 81.] И, восходя в Иерусалим, Иисус дорогою отозвал двенадцать учеников одних, и сказал им:
вот, мы восходим в Иерусалим, и Сын Человеческий предан будет первосвященникам и книжникам, и осудят Его на смерть;
и предадут Его язычникам на поругание и биение и распятие; и в третий день воскреснет.
Тогда приступила к Нему мать сыновей Зеведеевых с сыновьями своими, кланяясь и чего-то прося у Него.
Он сказал ей: чего ты хочешь? Она говорит Ему: скажи, чтобы сии два сына мои сели у Тебя один по правую сторону, а другой по левую в Царстве Твоем.
Иисус сказал в ответ: не знаете, чего просите. Можете ли пить чашу, которую Я буду пить, или креститься крещением, которым Я крещусь? Они говорят Ему: можем.
И говорит им: чашу Мою будете пить, и крещением, которым Я крещусь, будете креститься, но дать сесть у Меня по правую сторону и по левую – не от Меня зависит, но кому уготовано Отцом Моим.
Услышав сие, прочие десять учеников вознегодовали на двух братьев.
Иисус же, подозвав их, сказал: вы знаете, что князья народов господствуют над ними, и вельможи властвуют ими;
но между вами да не будет так: а кто хочет между вами быть бо́льшим, да будет вам слугою;
и кто хочет между вами быть первым, да будет вам рабом;
так как Сын Человеческий не для того пришел, чтобы Ему служили, но чтобы послужить и отдать душу Свою для искупления многих.
[Зач. 82.] И когда выходили они из Иерихона, за Ним следовало множество народа.
И вот, двое слепых, сидевшие у дороги, услышав, что Иисус идет мимо, начали кричать: помилуй нас, Господи, Сын Давидов!
Народ же заставлял их молчать; но они еще громче стали кричать: помилуй нас, Господи, Сын Давидов!
Иисус, остановившись, подозвал их и сказал: чего вы хотите от Меня?
Они говорят Ему: Господи! чтобы открылись глаза наши.
Иисус же, умилосердившись, прикоснулся к глазам их; и тотчас прозрели глаза их, и они пошли за Ним.
Сербский
Јер је царство небеско као човек домаћин који ујутру рано изиђе да наима посленике у виноград свој.
И погодивши се с посленицима по грош на дан посла их у виноград свој.
И изишавши у трећи сат, виде друге где стоје на тргу беспослени,
И њима рече: Идите и ви у мој виноград, и шта буде право даћу вам.
И они отидоше. И опет изишавши у шести и девети сат, учини тако.
И у једанаести сат изишавши нађе друге где стоје беспослени, и рече им: Што стојите овде сав дан беспослени?
Рекоше му: Нико нас не најми. Рече им: Идите и ви у мој виноград, и шта буде право примићете.
А кад би у вече, рече господар од винограда к приставу свом: Дозови посленике и подај им плату почевши од последњих до првих.
И дошавши који су у једанаести сат најмљени примише по грош.
А кад дођоше први, мишљаху да ће више примити: И примише и они по грош.
И примивши викаху на господара.
Говорећи: Ови последњи један сат радише, и изједначи их с нама који смо се читав дан мучили и горели.
А он одговарајући рече једном од њих: Пријатељу! Ја теби не чиним криво; Ниси ли погодио са мном по грош?
Узми своје па иди; А ја хоћу и овом последњем да дам као и теби.
Или зар ја нисам властан у свом чинити шта хоћу? Зар је око твоје зло што сам ја добар?
Тако ће бити последњи први и први последњи; јер је много званих, а мало избраних.
И пошавши Исус у Јерусалим узе насамо дванаест ученика на путу, и рече им:
Ево идем у Јерусалим, и Син човечији биће предан главарима свештеничким и књижевницима; и осудиће Га на смрт;
И предаће Га незнабошцима да Му се ругају и да Га бију и разапну; и трећи дан устаће.
Тада приступи к Њему мати синова Зеведејевих са својим синовима клањајући Му се и молећи Га за нешто.
А Он јој рече: Шта хоћеш? Рече Му: Заповеди да седу ова моја два сина, један с десне стране Теби, а један с леве стране Теби, у царству Твом.
А Исус одговарајући рече: Не знате шта тражите; можете ли пити чашу коју ћу ја пити и крстити се крштењем којим се ја крстим? Рекоше Му: Можемо.
И рече им: Чашу дакле моју испићете, и крстићете се крштењем којим се ја крстим; али да седете с десне стране мени и с леве, не могу ја дати, него коме је уготовио Отац мој.
И кад чуше осталих десет ученика, расрдише се на та два брата.
А Исус дозвавши их рече: Знате да кнезови народни заповедају народу, и поглавари управљају њим.
Али међу вама да не буде тако; него који хоће да буде већи међу вама, да вам служи.
И који хоће међу вама да буде први, да вам буде слуга.
Као што ни Син човечији није дошао да Му служе, него да служи и да душу своју у откуп да за многе.
И кад је излазио из Јерихона за Њим иђаше народ многи.
И гле, два слепца сеђаху крај пута, и чувши да Исус пролази повикаше говорећи: Помилуј нас Господе, сине Давидов!
А народ прећаше им да ућуте; а они још већма повикаше говорећи: Помилуј нас Господе, сине Давидов!
И уставивши се Исус дозва их, и рече: Шта хоћете да вам учиним?
Рекоше Му: Господе, да се отворе очи наше.
И смилова се Исус, и дохвати се очију њихових, и одмах прогледаше очи њихове, и отидоше за Њим.
Il regno dei cieli è simile a un padrone di casa che uscì all'alba per prendere a giornata lavoratori per la sua vigna.
Si accordò con loro per un denaro al giorno e li mandò nella sua vigna.
Uscito poi verso le nove del mattino, ne vide altri che stavano in piazza, disoccupati,
e disse loro: "Andate anche voi nella vigna; quello che è giusto ve lo darò".
Ed essi andarono. Uscì di nuovo verso mezzogiorno, e verso le tre, e fece altrettanto.
Uscito ancora verso le cinque, ne vide altri che se ne stavano lì e disse loro: "Perché ve ne state qui tutto il giorno senza far niente?".
Gli risposero: "Perché nessuno ci ha presi a giornata". Ed egli disse loro: "Andate anche voi nella vigna".
Quando fu sera, il padrone della vigna disse al suo fattore: "Chiama i lavoratori e da' loro la paga, incominciando dagli ultimi fino ai primi".
Venuti quelli delle cinque del pomeriggio, ricevettero ciascuno un denaro.
Quando arrivarono i primi, pensarono che avrebbero ricevuto di più. Ma anch'essi ricevettero ciascuno un denaro.
Nel ritirarlo, però, mormoravano contro il padrone
dicendo: "Questi ultimi hanno lavorato un'ora soltanto e li hai trattati come noi, che abbiamo sopportato il peso della giornata e il caldo".
Ma il padrone, rispondendo a uno di loro, disse: "Amico, io non ti faccio torto. Non hai forse concordato con me per un denaro?
Prendi il tuo e vattene. Ma io voglio dare anche a quest'ultimo quanto a te:
non posso fare delle mie cose quello che voglio? Oppure tu sei invidioso perché io sono buono?".
Così gli ultimi saranno primi e i primi, ultimi".
Mentre saliva a Gerusalemme, Gesù prese in disparte i dodici discepoli e lungo il cammino disse loro:
"Ecco, noi saliamo a Gerusalemme e il Figlio dell'uomo sarà consegnato ai capi dei sacerdoti e agli scribi; lo condanneranno a morte
e lo consegneranno ai pagani perché venga deriso e flagellato e crocifisso, e il terzo giorno risorgerà".
Allora gli si avvicinò la madre dei figli di Zebedeo con i suoi figli e si prostrò per chiedergli qualcosa.
Egli le disse: "Che cosa vuoi?". Gli rispose: "Di' che questi miei due figli siedano uno alla tua destra e uno alla tua sinistra nel tuo regno".
Rispose Gesù: "Voi non sapete quello che chiedete. Potete bere il calice che io sto per bere?". Gli dicono: "Lo possiamo".
Ed egli disse loro: "Il mio calice, lo berrete; però sedere alla mia destra e alla mia sinistra non sta a me concederlo: è per coloro per i quali il Padre mio lo ha preparato".
Gli altri dieci, avendo sentito, si sdegnarono con i due fratelli.
Ma Gesù li chiamò a sé e disse: "Voi sapete che i governanti delle nazioni dominano su di esse e i capi le opprimono.
Tra voi non sarà così; ma chi vuole diventare grande tra voi, sarà vostro servitore
e chi vuole essere il primo tra voi, sarà vostro schiavo.
Come il Figlio dell'uomo, che non è venuto per farsi servire, ma per servire e dare la propria vita in riscatto per molti".
Mentre uscivano da Gerico, una grande folla lo seguì.
Ed ecco, due ciechi, seduti lungo la strada, sentendo che passava Gesù, gridarono dicendo: "Signore, figlio di Davide, abbi pietà di noi!".
La folla li rimproverava perché tacessero; ma essi gridavano ancora più forte: "Signore, figlio di Davide, abbi pietà di noi!".
Gesù si fermò, li chiamò e disse: "Che cosa volete che io faccia per voi?".
Gli risposero: "Signore, che i nostri occhi si aprano!".
Gesù ebbe compassione, toccò loro gli occhi ed essi all'istante ricuperarono la vista e lo seguirono.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible