Скрыть
5:1
5:2
5:6
5:7
5:17
5:19
5:20
5:22
5:23
5:24
5:26
5:28
5:30
5:32
5:34
5:35
5:36
5:40
5:41
5:46
5:47
5:48
Глава 22 
22:1
22:3
22:4
22:5
22:6
22:8
22:9
22:10
22:11
22:12
22:13
22:16
22:17
22:18
22:19
22:20
22:22
22:25
22:26
22:27
22:28
22:29
22:31
22:33
22:34
22:36
22:38
22:40
22:41
22:43
22:45
22:46
Церковнославянский (рус)
Узрѣ́въ же наро́ды, взы́де на гору́: и сѣ́дшу Ему́, при­­ступи́ша къ Нему́ ученицы́ Его́.
И от­ве́рзъ уста́ Своя́, уча́­ше и́хъ, глаго́ля:
блаже́ни ни́щiи ду́хомъ: я́ко тѣ́хъ е́сть Ца́р­ст­вiе Небе́сное.
Блаже́ни пла́чущiи: я́ко ті́и утѣ́шат­ся.
Блаже́ни кро́тцыи: я́ко ті́и наслѣ́дятъ зе́млю.
Блаже́ни а́лчущiи и жа́ждущiи пра́вды: я́ко ті́и насы́тят­ся.
Блаже́ни ми́лостивiи: я́ко ті́и поми́ловани бу́дутъ.
Блаже́ни чи́стiи се́рдцемъ: я́ко ті́и Бо́га у́зрятъ.
Блаже́ни миротво́рцы: я́ко ті́и сы́нове Бо́жiи нареку́т­ся.
Блаже́ни изгна́ни пра́вды ра́ди: я́ко тѣ́хъ е́сть Ца́р­ст­вiе Небе́сное.
Блаже́ни есте́, егда́ поно́сятъ ва́мъ, и иждену́тъ, и реку́тъ вся́къ зо́лъ глаго́лъ на вы́ лжу́ще, Мене́ ра́ди:
ра́дуйтеся и весели́теся, я́ко мзда́ ва́ша мно́га на небесѣ́хъ: та́ко бо изгна́ша проро́ки, и́же [бѣ́ша] пре́жде ва́съ.
Вы́ есте́ со́ль земли́: а́ще же со́ль обуя́етъ, чи́мъ осоли́т­ся? Ни во что́же бу́детъ ктому́, то́чiю да изсы́пана бу́детъ во́нъ и попира́ема человѣ́ки.
[Зач. 11.] Вы́ есте́ свѣ́тъ мíра: не мо́жетъ гра́дъ укры́тися верху́ горы́ стоя́:
ниже́ вжига́ютъ свѣти́лника и поставля́ютъ его́ подъ спу́домъ, но на свѣ́щницѣ, и свѣ́титъ всѣ́мъ, и́же въ хра́минѣ [су́ть].
Та́ко да просвѣти́т­ся свѣ́тъ ва́шъ предъ человѣ́ки, я́ко да ви́дятъ ва́ша до́брая дѣла́ и просла́вятъ Отца́ ва́­шего, И́же на небесѣ́хъ.
[Да] не мни́те, я́ко прiидо́хъ разори́ти зако́нъ, или́ проро́ки: не прiидо́хъ разори́ти, но испо́лнити.
Ами́нь бо глаго́лю ва́мъ: до́ндеже пре́йдетъ не́бо и земля́, Ио́та еди́на, или́ еди́на черта́ не пре́йдетъ от­ зако́на, до́ндеже вся́ бу́дутъ.
И́же а́ще разори́тъ еди́ну за́повѣдiй си́хъ ма́лыхъ и научи́тъ та́ко человѣ́ки, мні́й нарече́т­ся въ Ца́р­ст­вiи Небе́снѣмъ: а и́же сотвори́тъ и научи́тъ, се́й ве́лiй нарече́т­ся въ Ца́р­ст­вiи Небе́снѣмъ.
[Зач. 12.] Глаго́лю бо ва́мъ, я́ко а́ще не избу́детъ пра́вда ва́ша па́че кни́жникъ и фарисе́й, не вни́дете въ Ца́р­ст­вiе Небе́сное.
Слы́шасте, я́ко рече́но бы́сть дре́внимъ: не убiе́ши: и́же [бо] а́ще убiе́тъ, пови́ненъ е́сть суду́.
А́зъ же глаго́лю ва́мъ, я́ко вся́къ гнѣ́ваяйся на бра́та сво­его́ всу́е пови́ненъ е́сть суду́: и́же бо а́ще рече́тъ бра́ту сво­ему́: рака́, пови́ненъ е́сть со́нмищу: а и́же рече́тъ: уро́де, пови́ненъ е́сть гее́н­нѣ о́гнен­нѣй.
А́ще у́бо при­­несе́ши да́ръ тво́й ко олтарю́ и ту́ помяне́ши, я́ко бра́тъ тво́й и́мать нѣ́что на тя́:
оста́ви ту́ да́ръ тво́й предъ олтаре́мъ и ше́дъ пре́жде смири́ся съ бра́томъ тво­и́мъ, и тогда́ при­­ше́дъ при­­неси́ да́ръ тво́й.
Бу́ди увѣщава́яся съ сопе́рникомъ тво­и́мъ ско́ро, до́ндеже еси́ на пути́ съ ни́мъ, да не преда́стъ тебе́ сопе́рникъ судiи́, и судiя́ тя́ преда́стъ слузѣ́, и въ темни́цу вве́рженъ бу́деши:
ами́нь глаго́лю тебѣ́: не изы́деши от­ту́ду, до́ндеже воз­да́си послѣ́днiй кодра́нтъ.
[Зач. 13.] Слы́шасте, я́ко рѣче́но бы́сть дре́внимъ: не прелюбы́ сотвори́ши.
А́зъ же глаго́лю ва́мъ, я́ко вся́къ, и́же воз­зри́тъ на жену́ ко е́же вожделѣ́ти ея́, уже́ любо­дѣ́й­ст­вова съ не́ю въ се́рдцы сво­е́мъ:
а́ще же о́ко твое́ десно́е соблажня́етъ тя́, изми́ е́ и ве́рзи от­ себе́: у́не бо ти́ е́сть, да поги́бнетъ еди́нъ от­ у́дъ тво­и́хъ, а не все́ тѣ́ло твое́ вве́ржено бу́детъ въ гее́н­ну [о́гнен­ную]:
и а́ще десна́я твоя́ рука́ соблажня́етъ тя́, усѣцы́ ю́ и ве́рзи от­ себе́: у́не бо ти́ е́сть, да поги́бнетъ еди́нъ от­ у́дъ тво­и́хъ, а не все́ тѣ́ло твое́ вве́ржено бу́детъ въ гее́н­ну.
Рече́но же бы́сть, я́ко и́же а́ще пу́ститъ жену́ свою́, да да́стъ е́й кни́гу распу́стную.
А́зъ же глаго́лю ва́мъ, я́ко вся́къ от­пуща́яй жену́ свою́, ра́звѣ словесе́ любо­дѣ́йнаго, твори́тъ ю́ прелюбо­дѣ́й­ст­вовати: и и́же пущени́цу по́йметъ, прелюбо­дѣ́й­ст­вуетъ.
[Зач. 14.] Па́ки слы́шасте, я́ко рѣче́но бы́сть дре́внимъ: не во лжу́ клене́шися, воз­да́си же Го́сподеви кля́твы твоя́.
А́зъ же глаго́лю ва́мъ не кля́тися вся́ко: ни не́бомъ, я́ко престо́лъ е́сть Бо́жiй:
ни земле́ю, я́ко подно́жiе е́сть нога́ма Его́: ни Иерусали́момъ, я́ко гра́дъ е́сть вели́каго Царя́:
ниже́ главо́ю тво­е́ю клени́ся, я́ко не мо́жеши вла́са еди́наго бѣ́ла или́ че́рна сотвори́ти:
бу́ди же сло́во ва́­ше: е́й, е́й: ни́, ни́: ли́шше же сею́ от­ непрiя́зни е́сть.
Слы́шасте, я́ко рѣче́но бы́сть: о́ко за о́ко, и зу́бъ за зу́бъ.
А́зъ же глаго́лю ва́мъ не проти́витися злу́: но а́ще тя́ кто́ уда́ритъ въ десну́ю твою́ лани́ту, обрати́ ему́ и другу́ю:
и хотя́щему суди́тися съ тобо́ю и ри́зу твою́ взя́ти, от­пусти́ ему́ и срачи́цу:
и а́ще кто́ тя́ по́йметъ по си́лѣ по́прище еди́но, иди́ съ ни́мъ два́.
[Зач. 15.] Прося́щему у тебе́ да́й, и хотя́щаго от­ тебе́ зая́ти не от­врати́.
Слы́шасте, я́ко рѣче́но е́сть: воз­лю́биши и́скрен­няго тво­его́ и воз­ненави́диши врага́ тво­его́.
А́зъ же глаго́лю ва́мъ: люби́те враги́ ва́шя, благослови́те клену́щыя вы́, добро́ твори́те ненави́дящымъ ва́съ, и моли́теся за творя́щихъ ва́мъ напа́сть и изгоня́щыя вы́,
я́ко да бу́дете сы́нове Отца́ ва́­шего, И́же е́сть на небесѣ́хъ: я́ко со́лнце Свое́ сiя́етъ на злы́я и благі́я и дожди́тъ на пра́ведныя и на непра́ведныя.
А́ще бо лю́бите лю́бящихъ ва́съ, ку́ю мзду́ и́мате? Не и мытари́ ли то́жде творя́тъ?
И а́ще цѣлу́ете дру́ги ва́шя то́кмо, что́ ли́шше творите́? Не и язы́чницы ли та́кожде творя́тъ?
Бу́дите у́бо вы́ соверше́ни, я́коже Оте́цъ ва́шъ Небе́сный соверше́нъ е́сть.
[Зач. 89.] И от­вѣща́въ Иису́съ, па́ки рече́ и́мъ въ при́тчахъ, глаго́ля:
уподо́бися Ца́р­ст­вiе Небе́сное человѣ́ку царю́, и́же сотвори́ бра́ки сы́ну сво­ему́
и посла́ рабы́ своя́ при­­зва́ти зва́н­ныя на бра́ки: и не хотя́ху прiити́.
Па́ки посла́ и́ны рабы́, глаго́ля: рцы́те зва́н­нымъ: се́, обѣ́дъ мо́й угото́вахъ, юнцы́ мо­и́ и упита́н­ная исколе́на, и вся́ гото́ва: прiиди́те на бра́ки.
Они́ же небре́гше от­идо́ша, о́въ у́бо на село́ свое́, о́въ же на ку́пли своя́:
про́чiи же е́мше рабо́въ его́, досади́ша и́мъ и уби́ша и́хъ.
И слы́шавъ ца́рь то́й разгнѣ́вася, и посла́въ во́я своя́, погуби́ уби́йцы о́ны и гра́дъ и́хъ зажже́.
Тогда́ глаго́ла рабо́мъ сво­и́мъ: бра́къ у́бо гото́въ е́сть, зва́н­нiи же не бы́ша досто́йни:
иди́те у́бо на исхо́дища путі́й, и ели́цѣхъ а́ще обря́щете, при­­зови́те на бра́ки.
И изше́дше раби́ о́ни на распу́тiя, собра́ша всѣ́хъ, ели́цѣхъ обрѣто́ша, злы́хъ же и до́брыхъ: и испо́лнися бра́къ воз­лежа́щихъ.
Вше́дъ же ца́рь ви́дѣти воз­лежа́щихъ, ви́дѣ ту́ человѣ́ка не оболче́на во одѣя́нiе бра́чное,
и глаго́ла ему́: дру́же, ка́ко в­ше́лъ еси́ сѣ́мо не имы́й одѣя́нiя бра́чна? О́нъ же умолча́.
Тогда́ рече́ ца́рь слуга́мъ: связа́в­ше ему́ ру́цѣ и но́зѣ, воз­ми́те его́ и вве́рзите во тму́ кромѣ́шнюю: ту́ бу́детъ пла́чь и скре́жетъ зубо́мъ:
мно́зи бо су́ть зва́ни, ма́ло же избра́н­ныхъ.
[Зач. 90.] Тогда́ ше́дше фарисе́е, совѣ́тъ воспрiя́ша, я́ко да обольстя́тъ Его́ сло́вомъ.
И посыла́ютъ къ Нему́ ученики́ своя́ со иродiа́ны, глаго́люще: Учи́телю, вѣ́мы, я́ко и́стиненъ еси́, и пути́ Бо́жiю во­и́стин­ну учи́ши, и неради́ши ни о ко́мже: не зри́ши бо на лице́ человѣ́комъ:
рцы́ у́бо на́мъ, что́ Ти́ ся мни́тъ? Досто́йно ли е́сть да́ти кинсо́нъ ке́сареви, или́ ни́?
Разумѣ́въ же Иису́съ лука́в­ст­во и́хъ, рече́: что́ Мя искуша́ете, лицемѣ́ри?
покажи́те Ми́ злати́цу кинсо́н­ную. Они́ же при­­несо́ша Ему́ пѣ́нязь.
И глаго́ла и́мъ: чі́й о́бразъ се́й и написа́нiе?
[И] глаго́лаша Ему́: ке́саревъ. Тогда́ глаго́ла и́мъ: воз­дади́те у́бо ке́сарева ке́сареви, и Бо́жiя Богови.
И слы́шав­ше диви́шася: и оста́вльше Его́ от­идо́ша.
[Зач. 91.] Въ то́й де́нь при­­ступи́ша къ Нему́ саддуке́е, и́же глаго́лютъ не бы́ти воскресе́нiю, и вопроси́ша Его́,
глаго́люще: Учи́телю, Моисе́й рече́: а́ще кто́ у́мретъ не имы́й ча́дъ, [да] по́йметъ бра́тъ его́ жену́ его́ и воскреси́тъ сѣ́мя бра́та сво­его́:
бѣ́ша же въ на́съ се́дмь бра́тiя: и пе́рвый оже́нься у́мре, и не имы́й сѣ́мене, оста́ви жену́ свою́ бра́ту сво­ему́:
та́кожде же и вторы́й, и тре́тiй, да́же до седма́го:
послѣди́ же всѣ́хъ у́мре и жена́:
въ воскресе́нiе у́бо, кото́раго от­ седми́хъ бу́детъ жена́? Вси́ бо имѣ́ша ю́.
Отвѣща́въ же Иису́съ рече́ и́мъ: прельща́етеся, не вѣ́дуще Писа́нiя, ни си́лы Бо́жiя:
въ воскресе́нiе бо ни же́нят­ся, ни посяга́ютъ, но я́ко А́нгели Бо́жiи на небеси́ су́ть:
о воскресе́нiи же ме́ртвыхъ нѣ́сте ли чли́ рече́н­наго ва́мъ Бо́гомъ, глаго́лющимъ:
А́зъ е́смь Бо́гъ Авраа́мовъ, и Бо́гъ Исаа́ковъ, и Бо́гъ Иа́ковль? Нѣ́сть Бо́гъ Бо́гъ ме́ртвыхъ, но [Бо́гъ] живы́хъ.
И слы́шав­ше наро́ди дивля́хуся о уче́нiи Его́.
[Зач. 92.] Фарисе́е же слы́шав­ше, я́ко посрами́ саддуке́и, собра́шася вку́пѣ.
И вопроси́ еди́нъ от­ ни́хъ законо­учи́тель, искуша́я Его́ и глаго́ля:
Учи́телю, ка́я за́повѣдь бо́лши [е́сть] въ зако́нѣ?
Иису́съ же рече́ ему́: воз­лю́биши Го́спода Бо́га тво­его́ всѣ́мъ се́рдцемъ тво­и́мъ, и все́ю душе́ю тво­е́ю, и все́ю мы́слiю тво­е́ю:
сiя́ е́сть пе́рвая и бо́лшая за́повѣдь:
втора́я же подо́бна е́й: воз­лю́биши и́скрен­няго тво­его́ я́ко са́мъ себе́:
въ сiю́ обою́ за́повѣдiю ве́сь зако́нъ и проро́цы ви́сятъ.
Собра́в­шымся же фарисе́омъ, вопроси́ и́хъ Иису́съ,
глаго́ля: что́ ва́мъ мни́т­ся о Христѣ́? Чі́й е́сть Сы́нъ? Глаго́лаша Ему́: Дави́довъ.
Глаго́ла и́мъ: ка́ко у́бо Дави́дъ Ду́хомъ Го́спода Его́ нарица́етъ, глаго́ля:
рече́ Госпо́дь Го́сподеви мо­ему́: сѣди́ одесну́ю Мене́, до́ндеже положу́ враги́ Твоя́ подно́жiе нога́ма Тво­и́ма?
А́ще у́бо Дави́дъ нарица́етъ Его́ Го́спода, ка́ко Сы́нъ ему́ е́сть?
И никто́же можа́­ше от­вѣща́ти Ему́ словесе́: ниже́ смѣ́яше кто́ от­ того́ дне́ вопроси́ти Его́ ктому́.
Латинский (Nova Vulgata)
Videns autem turbas, ascendit in montem; et cum sedisset, ac cesserunt ad eum discipuli eius;
et aperiens os suum docebat eos dicens:
«Beati pauperes spiritu, quoniam ipsorum est regnum caelorum.
Beati, qui lugent, quoniam ipsi consolabuntur.
Beati mites, quoniam ipsi possidebunt terram.
Beati, qui esuriunt et sitiunt iustitiam, quoniam ipsi saturabuntur.
Beati misericordes, quia ipsi misericordiam consequentur.
Beati mundo corde, quoniam ipsi Deum videbunt.
Beati pacifici, quoniam filii Dei vocabuntur.
Beati, qui persecutionem patiuntur propter iustitiam, quoniam ipsorum est regnum caelorum.
Beati estis cum maledixerint vobis et persecuti vos fuerint et dixerint omne malum adversum vos, mentientes, propter me.
Gaudete et exsultate, quoniam merces vestra copiosa est in caelis; sic enim persecuti sunt prophetas, qui fuerunt ante vos.
Vos estis sal terrae; quod si sal evanuerit, in quo salietur? Ad nihilum valet ultra, nisi ut mittatur foras et conculcetur ab hominibus.
Vos estis lux mundi. Non potest civitas abscondi supra montem posita;
neque accendunt lucernam et ponunt eam sub modio, sed super candelabrum, ut luceat omnibus, qui in domo sunt.
Sic luceat lux vestra coram hominibus, ut videant vestra bona opera et glorificent Patrem vestrum, qui in caelis est.
Nolite putare quoniam veni solvere Legem aut Prophetas; non veni solvere, sed adimplere.
Amen quippe dico vobis: Donec transeat caelum et terra, iota unum aut unus apex non praeteribit a Lege, donec omnia fiant.
Qui ergo solverit unum de mandatis istis minimis et docuerit sic homines, minimus vocabitur in regno caelorum; qui autem fecerit et docuerit, hic magnus vocabitur in regno caelorum.
Dico enim vobis: Nisi abundaverit iustitia vestra plus quam scribarum et pharisaeorum, non intrabitis in regnum caelorum.
Audistis quia dictum est antiquis: "Non occides; qui autem occiderit, reus erit iudicio".
Ego autem dico vobis: Omnis, qui irascitur fratri suo, reus erit iudicio; qui autem dixerit fratri suo: "Racha", reus erit concilio; qui autem dixerit: "Fatue", reus erit gehennae ignis.
Si ergo offeres munus tuum ad altare, et ibi recordatus fueris quia frater tuus habet aliquid adversum te,
relinque ibi munus tuum ante altare et vade, prius, reconciliare fratri tuo et tunc veniens offer munus tuum.
Esto consentiens adversario tuo cito, dum es in via cum eo, ne forte tradat te adversarius iudici, et iudex tradat te ministro, et in carcerem mittaris.
Amen dico tibi: Non exies inde, donec reddas novissimum quadrantem.
Audistis quia dictum est:»Non moechaberis".
Ego autem dico vobis: Omnis, qui viderit mulierem ad concupiscendum eam, iam moechatus est eam in corde suo.
Quod si oculus tuus dexter scandalizat te, erue eum et proice abs te; expedit enim tibi, ut pereat unum membrorum tuorum, quam totum corpus tuum mittatur in gehennam.
Et si dextera manus tua scandalizat te, abscide eam et proice abs te; expedit enim tibi, ut pereat unum membrorum tuorum, quam totum corpus tuum abeat in gehennam.
Dictum est autem: "Quicumque dimiserit uxorem suam, det illi libellum repudii".
Ego autem dico vobis: Omnis, qui dimiserit uxorem suam, excepta fornicationis causa, facit eam moechari; et, qui dimissam duxerit, adulterat.
Iterum audistis quia dictum est antiquis:»Non periurabis; reddes autem Domino iuramenta tua".
Ego autem dico vobis: Non iurare omnino, neque per caelum, quia thronus Dei est,
neque per terram, quia scabellum est pedum eius, neque per Hierosolymam, quia civitas est magni Regis;
neque per caput tuum iuraveris, quia non potes unum capillum album facere aut nigrum.
Sit autem sermo vester: "Est, est", "Non, non"; quod autem his abundantius est, a Malo est.
Audistis quia dictum est:»Oculum pro oculo et dentem pro dente".
Ego autem dico vobis: Non resistere malo; sed si quis te percusserit in dextera maxilla tua, praebe illi et alteram;
et ei, qui vult tecum iudicio contendere et tunicam tuam tollere, remitte ei et pallium;
et quicumque te angariaverit mille passus, vade cum illo duo.
Qui petit a te, da ei; et volenti mutuari a te, ne avertaris.
Audistis quia dictum est:»Diliges proximum tuum et odio habebis inimicum tuum".
Ego autem dico vobis: Diligite inimicos vestros et orate pro persequentibus vos,
ut sitis filii Patris vestri, qui in caelis est, quia solem suum oriri facit super malos et bonos et pluit super iustos et iniustos.
Si enim dilexeritis eos, qui vos diligunt, quam mercedem habetis? Nonne et publicani hoc faciunt?
Et si salutaveritis fratres vestros tantum, quid amplius facitis? Nonne et ethnici hoc faciunt?
Estote ergo vos perfecti, sicut Pater vester caelestis perfectus est.
Et respondens Iesus dixit ite rum in parabolis eis dicens:
«Simile factum est regnum caelorum homini regi, qui fecit nuptias filio suo.
Et misit servos suos vocare invitatos ad nuptias, et nolebant venire.
Iterum misit alios servos dicens: "Dicite invitatis: Ecce prandium meum paravi, tauri mei et altilia occisa, et omnia parata; venite ad nuptias".
Illi autem neglexerunt et abierunt, alius in villam suam, alius vero ad negotiationem suam;
reliqui vero tenuerunt servos eius et contumelia affectos occiderunt.
Rex autem iratus est et, missis exercitibus suis, perdidit homicidas illos et civitatem illorum succendit.
Tunc ait servis suis: "Nuptiae quidem paratae sunt, sed qui invitati erant, non fuerunt digni;
ite ergo ad exitus viarum, et quoscumque inveneritis, vocate ad nuptias".
Et egressi servi illi in vias, congregaverunt omnes, quos invenerunt, malos et bonos; et impletae sunt nuptiae discumbentium.
Intravit autem rex, ut videret discumbentes, et vidit ibi hominem non vestitum veste nuptiali
et ait illi: "Amice, quomodo huc intrasti, non habens vestem nuptialem?". At ille obmutuit.
Tunc dixit rex ministris: "Ligate pedes eius et manus et mittite eum in tenebras exteriores: ibi erit fletus et stridor dentium".
Multi enim sunt vocati, pauci vero electi».
Tunc abeuntes pharisaei consilium inierunt, ut caperent eum in sermone.
Et mittunt ei discipulos suos cum herodianis dicentes: «Magister, scimus quia verax es et viam Dei in veritate doces, et non est tibi cura de aliquo; non enim respicis personam hominum.
Dic ergo nobis quid tibi videatur: Licet censum dare Caesari an non?».
Cognita autem Iesus nequitia eorum, ait: «Quid me tentatis, hypocritae?
Ostendite mihi nomisma census». At illi obtulerunt ei denarium.
Et ait illis: «Cuius est imago haec et suprascriptio?».
Dicunt ei: «Caesaris». Tunc ait illis: «Reddite ergo, quae sunt Caesaris, Caesari et, quae sunt Dei, Deo».
Et audientes mirati sunt et, relicto eo, abierunt.
In illo die accesserunt ad eum sadducaei, qui dicunt non esse resurrectionem, et interrogaverunt eum
dicentes: «Magister, Moyses dixit, si quis mortuus fuerit non habens filios, ut ducat frater eius uxorem illius et suscitet semen fratri suo.
Erant autem apud nos septem fratres: et primus, uxore ducta, defunctus est et non habens semen reliquit uxorem suam fratri suo;
similiter secundus et tertius usque ad septimum.
Novissime autem omnium mulier defuncta est.
In resurrectione ergo cuius erit de septem uxor? Omnes enim habuerunt eam».
Respondens autem Iesus ait illis: «Erratis nescientes Scripturas neque virtutem Dei;
in resurrectione enim neque nubent neque nubentur, sed sunt sicut angeli in caelo.
De resurrectione autem mortuorum non legistis, quod dictum est vobis a Deo dicente:
"Ego sum Deus Abraham et Deus Isaac et Deus Iacob"? Non est Deus mortuorum sed viventium».
Et audientes turbae mirabantur in doctrina eius.
Pharisaei autem audientes quod silentium imposuisset sadducaeis, convenerunt in unum.
Et interrogavit unus ex eis legis doctor tentans eum:
«Magister, quod est mandatum magnum in Lege?».
Ait autem illi: «Diliges Dominum Deum tuum in toto corde tuo et in tota anima tua et in tota mente tua:
hoc est magnum et primum mandatum.
Secundum autem simile est huic: Diliges proximum tuum sicut teipsum.
In his duobus mandatis universa Lex pendet et Prophetae».
Congregatis autem pharisaeis, interrogavit eos Iesus
dicens: «Quid vobis videtur de Christo? Cuius filius est?». Dicunt ei: «David».
Ait illis: «Quomodo ergo David in Spiritu vocat eum Dominum dicens:
"Dixit Dominus Domino meo: Sede a dextris meis, donec ponam inimicos tuos sub pedibus tuis"?
Si ergo David vocat eum Dominum, quomodo filius eius est?».
Et nemo poterat respondere ei verbum, neque ausus fuit quisquam ex illa die eum amplius interrogare.
1 Нагорная проповедь: блаженства; 13 «вы – соль»; «вы – свет». 17 «Не нарушить, но исполнить». 21 О гневе и убийстве; «брат твой против тебя»; 27 взгляд с вожделением; 31 о разводе; 33 о клятве. 38 «Око за око, а Я говорю вам…» 43 «Любите врагов ваших».
Увидев народ, Он взошел на гору; и, когда сел, приступили к Нему ученики Его.
И Он, отверзши уста Свои, учил их, говоря:
Блаженны нищие духом, ибо их есть Царство Небесное.
Блаженны плачущие, ибо они утешатся.
Блаженны кроткие, ибо они наследуют землю.
Блаженны алчущие и жаждущие правды, ибо они насытятся.
Блаженны милостивые, ибо они помилованы будут.
Блаженны чистые сердцем, ибо они Бога узрят.
Блаженны миротворцы, ибо они будут наречены сынами Божиими.
Блаженны изгнанные за правду, ибо их есть Царство Небесное.
Блаженны вы, когда будут поносить вас и гнать и всячески неправедно злословить за Меня.
Радуйтесь и веселитесь, ибо велика ваша награда на небесах: так гнали и пророков, бывших прежде вас.
Вы – соль земли. Если же соль потеряет силу, то чем сделаешь ее соленою? Она уже ни к чему негодна, как разве выбросить ее вон на попрание людям.
[Зач. 11.] Вы – свет мира. Не может укрыться город, стоящий на верху горы.
И, зажегши свечу, не ставят ее под сосудом, но на подсвечнике, и светит всем в доме.
Так да светит свет ваш пред людьми, чтобы они видели ваши добрые дела и прославляли Отца вашего Небесного.
Не думайте, что Я пришел нарушить закон или пророков: не нарушить пришел Я, но исполнить.
Ибо истинно говорю вам: доколе не прейдет небо и земля, ни одна иота или ни одна черта не прейдет из закона, пока не исполнится все.
Итак, кто нарушит одну из заповедей сих малейших и научит так людей, тот малейшим наречется в Царстве Небесном; а кто сотворит и научит, тот великим наречется в Царстве Небесном.
[Зач. 12.] Ибо, говорю вам, если праведность ваша не превзойдет праведности книжников и фарисеев, то вы не войдете в Царство Небесное.
Вы слышали, что сказано древним: не убивай, кто же убьет, подлежит суду.
А Я говорю вам, что всякий, гневающийся на брата своего напрасно, подлежит суду; кто же скажет брату своему: «рака́»*, подлежит синедриону**; а кто скажет: «безумный», подлежит геенне огненной. //*Пустой человек. /**Верховное судилище.
Итак, если ты принесешь дар твой к жертвеннику и там вспомнишь, что брат твой имеет что-нибудь против тебя,
оставь там дар твой пред жертвенником, и пойди прежде примирись с братом твоим, и тогда приди и принеси дар твой.
Мирись с соперником твоим скорее, пока ты еще на пути с ним, чтобы соперник не отдал тебя судье, а судья не отдал бы тебя слуге, и не ввергли бы тебя в темницу;
истинно говорю тебе: ты не выйдешь оттуда, пока не отдашь до последнего кодранта.
[Зач. 13.] Вы слышали, что сказано древним: не прелюбодействуй.
А Я говорю вам, что всякий, кто смотрит на женщину с вожделением, уже прелюбодействовал с нею в сердце своем.
Если же правый глаз твой соблазняет тебя, вырви его и брось от себя, ибо лучше для тебя, чтобы погиб один из членов твоих, а не все тело твое было ввержено в геенну.
И если правая твоя рука соблазняет тебя, отсеки ее и брось от себя, ибо лучше для тебя, чтобы погиб один из членов твоих, а не все тело твое было ввержено в геенну.
Сказано также, что если кто разведется с женою своею, пусть даст ей разводную.
А Я говорю вам: кто разводится с женою своею, кроме вины любодеяния, тот подает ей повод прелюбодействовать; и кто женится на разведенной, тот прелюбодействует.
[Зач. 14.] Еще слышали вы, что сказано древним: не преступай клятвы, но исполняй пред Господом клятвы твои.
А Я говорю вам: не клянись вовсе: ни небом, потому что оно престол Божий;
ни землею, потому что она подножие ног Его; ни Иерусалимом, потому что он город великого Царя;
ни головою твоею не клянись, потому что не можешь ни одного волоса сделать белым или черным.
Но да будет слово ваше: да, да; нет, нет; а что сверх этого, то от лукавого.
Вы слышали, что сказано: око за око и зуб за зуб.
А Я говорю вам: не противься злому. Но кто ударит тебя в правую щеку твою, обрати к нему и другую;
и кто захочет судиться с тобою и взять у тебя рубашку, отдай ему и верхнюю одежду;
и кто принудит тебя идти с ним одно поприще, иди с ним два.
[Зач. 15.] Просящему у тебя дай, и от хотящего занять у тебя не отвращайся.
Вы слышали, что сказано: люби ближнего твоего и ненавидь врага твоего.
А Я говорю вам: люби́те врагов ваших, благословляйте проклинающих вас, благотворите ненавидящим вас и молитесь за обижающих вас и гонящих вас,
да будете сынами Отца вашего Небесного, ибо Он повелевает солнцу Своему восходить над злыми и добрыми и посылает дождь на праведных и неправедных.
Ибо если вы будете любить любящих вас, какая вам награда? Не то же ли делают и мытари*? //*Сборщики податей.
И если вы приветствуете только братьев ваших, что особенного делаете? Не так же ли поступают и язычники?
Итак будьте совершенны, как совершен Отец ваш Небесный.
1 Притча о брачном пире. 15 «Кесарево кесарю, а Божие Богу». 23 О воскресении. 34 Наибольшая заповедь. 41 Вопросы Иисуса Христа фарисеям.
[Зач. 89.] Иисус, продолжая говорить им притчами, сказал:
Царство Небесное подобно человеку царю, который сделал брачный пир для сына своего
и послал рабов своих звать званых на брачный пир; и не хотели прийти.
Опять послал других рабов, сказав: скажите званым: вот, я приготовил обед мой, тельцы мои и что откормлено, заколото, и всё готово; приходите на брачный пир.
Но они, пренебрегши то, пошли, кто на поле свое, а кто на торговлю свою;
прочие же, схватив рабов его, оскорбили и убили их.
Услышав о сем, царь разгневался, и, послав войска́ свои, истребил убийц оных и сжег город их.
Тогда говорит он рабам своим: брачный пир готов, а званые не были достойны;
итак, пойдите на распутия и всех, кого найдете, зовите на брачный пир.
И рабы те, выйдя на дороги, собрали всех, кого только нашли, и злых и добрых; и брачный пир наполнился возлежащими.
Царь, войдя посмотреть возлежащих, увидел там человека, одетого не в брачную одежду,
и говорит ему: друг! как ты вошел сюда не в брачной одежде? Он же молчал.
Тогда сказал царь слугам: связав ему руки и ноги, возьмите его и бросьте во тьму внешнюю; там будет плач и скрежет зубов;
ибо много званых, а мало избранных.
[Зач. 90.] Тогда фарисеи пошли и совещались, как бы уловить Его в словах.
И посылают к Нему учеников своих с иродианами, говоря: Учитель! мы знаем, что Ты справедлив, и истинно пути Божию учишь, и не заботишься об угождении кому-либо, ибо не смотришь ни на какое лицо;
итак, скажи нам: как Тебе кажется? позволительно ли давать подать кесарю, или нет?
Но Иисус, видя лукавство их, сказал: что искушаете Меня, лицемеры?
покажите Мне монету, которою платится подать. Они принесли Ему динарий.
И говорит им: чье это изображение и надпись?
Говорят Ему: кесаревы. Тогда говорит им: итак, отдавайте кесарево кесарю, а Божие Богу.
Услышав это, они удивились и, оставив Его, ушли.
[Зач. 91.] В тот день приступили к Нему саддукеи, которые говорят, что нет воскресения, и спросили Его:
Учитель! Моисей сказал: если кто умрет, не имея детей, то брат его пусть возьмет за себя жену его и восстановит семя брату своему;
было у нас семь братьев; первый, женившись, умер и, не имея детей, оставил жену свою брату своему;
подобно и второй, и третий, даже до седьмого;
после же всех умерла и жена;
итак, в воскресении, которого из семи будет она женою? ибо все имели ее.
Иисус сказал им в ответ: заблуждаетесь, не зная Писаний, ни силы Божией,
ибо в воскресении ни женятся, ни выходят замуж, но пребывают, как Ангелы Божии на небесах.
А о воскресении мертвых не читали ли вы реченного вам Богом:
Я Бог Авраама, и Бог Исаака, и Бог Иакова? Бог не есть Бог мертвых, но живых.
И, слыша, народ дивился учению Его.
[Зач. 92.] А фарисеи, услышав, что Он привел саддукеев в молчание, собрались вместе.
И один из них, законник, искушая Его, спросил, говоря:
Учитель! какая наибольшая заповедь в законе?
Иисус сказал ему: возлюби Господа Бога твоего всем сердцем твоим и всею душою твоею и всем разумением твоим:
сия есть первая и наибольшая заповедь;
вторая же подобная ей: возлюби ближнего твоего, как самого себя;
на сих двух заповедях утверждается весь закон и пророки.
Когда же собрались фарисеи, Иисус спросил их:
что́ вы думаете о Христе? чей Он Сын? Говорят Ему: Давидов.
Говорит им: как же Давид, по вдохновению, называет Его Господом, когда говорит:
сказал Господь Господу моему: седи одесную Меня, доколе положу врагов Твоих в подножие ног Твоих?
Итак, если Давид называет Его Господом, как же Он Сын ему?
И никто не мог отвечать Ему ни слова; и с того дня никто уже не смел спрашивать Его.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible