И посыла́ютъ къ Нему́ ученики́ своя́ со иродiа́ны, глаго́люще: Учи́телю, вѣ́мы, я́ко и́стиненъ еси́, и пути́ Бо́жiю вои́стинну учи́ши, и неради́ши ни о ко́мже: не зри́ши бо на лице́ человѣ́комъ:
1 Притча о брачном пире. 15 «Кесарево кесарю, а Божие Богу». 23 О воскресении. 34 Наибольшая заповедь. 41 Вопросы Иисуса Христа фарисеям.
[Зач. 89.] Иисус, продолжая говорить им притчами, сказал:
Царство Небесное подобно человеку царю, который сделал брачный пир для сына своего
и послал рабов своих звать званых на брачный пир; и не хотели прийти.
Опять послал других рабов, сказав: скажите званым: вот, я приготовил обед мой, тельцы мои и что откормлено, заколото, и всё готово; приходите на брачный пир.
Но они, пренебрегши то, пошли, кто на поле свое, а кто на торговлю свою;
прочие же, схватив рабов его, оскорбили и убили их.
Услышав о сем, царь разгневался, и, послав войска́ свои, истребил убийц оных и сжег город их.
Тогда говорит он рабам своим: брачный пир готов, а званые не были достойны;
итак, пойдите на распутия и всех, кого найдете, зовите на брачный пир.
И рабы те, выйдя на дороги, собрали всех, кого только нашли, и злых и добрых; и брачный пир наполнился возлежащими.
Царь, войдя посмотреть возлежащих, увидел там человека, одетого не в брачную одежду,
и говорит ему: друг! как ты вошел сюда не в брачной одежде? Он же молчал.
Тогда сказал царь слугам: связав ему руки и ноги, возьмите его и бросьте во тьму внешнюю; там будет плач и скрежет зубов;
ибо много званых, а мало избранных.
[Зач. 90.] Тогда фарисеи пошли и совещались, как бы уловить Его в словах.
И посылают к Нему учеников своих с иродианами, говоря: Учитель! мы знаем, что Ты справедлив, и истинно пути Божию учишь, и не заботишься об угождении кому-либо, ибо не смотришь ни на какое лицо;
итак, скажи нам: как Тебе кажется? позволительно ли давать подать кесарю, или нет?
Но Иисус, видя лукавство их, сказал: что искушаете Меня, лицемеры?
покажите Мне монету, которою платится подать. Они принесли Ему динарий.
И говорит им: чье это изображение и надпись?
Говорят Ему: кесаревы. Тогда говорит им: итак, отдавайте кесарево кесарю, а Божие Богу.
Услышав это, они удивились и, оставив Его, ушли.
[Зач. 91.] В тот день приступили к Нему саддукеи, которые говорят, что нет воскресения, и спросили Его:
Учитель! Моисей сказал: если кто умрет, не имея детей, то брат его пусть возьмет за себя жену его и восстановит семя брату своему;
было у нас семь братьев; первый, женившись, умер и, не имея детей, оставил жену свою брату своему;
подобно и второй, и третий, даже до седьмого;
после же всех умерла и жена;
итак, в воскресении, которого из семи будет она женою? ибо все имели ее.
Иисус сказал им в ответ: заблуждаетесь, не зная Писаний, ни силы Божией,
ибо в воскресении ни женятся, ни выходят замуж, но пребывают, как Ангелы Божии на небесах.
А о воскресении мертвых не читали ли вы реченного вам Богом:
Я Бог Авраама, и Бог Исаака, и Бог Иакова? Бог не есть Бог мертвых, но живых.
И, слыша, народ дивился учению Его.
[Зач. 92.] А фарисеи, услышав, что Он привел саддукеев в молчание, собрались вместе.
И один из них, законник, искушая Его, спросил, говоря:
Учитель! какая наибольшая заповедь в законе?
Иисус сказал ему: возлюби Господа Бога твоего всем сердцем твоим и всею душою твоею и всем разумением твоим:
сия есть первая и наибольшая заповедь;
вторая же подобная ей: возлюби ближнего твоего, как самого себя;
на сих двух заповедях утверждается весь закон и пророки.
Когда же собрались фарисеи, Иисус спросил их:
что́ вы думаете о Христе? чей Он Сын? Говорят Ему: Давидов.
Говорит им: как же Давид, по вдохновению, называет Его Господом, когда говорит:
сказал Господь Господу моему: седи одесную Меня, доколе положу врагов Твоих в подножие ног Твоих?
Итак, если Давид называет Его Господом, как же Он Сын ему?
И никто не мог отвечать Ему ни слова; и с того дня никто уже не смел спрашивать Его.
Испанский Reina-Valera 1995
Respondiendo Jesús, les volvió a hablar en parábolas, diciendo:
«El reino de los cielos es semejante a un rey que hizo una fiesta de bodas a su hijo.
Envió a sus siervos a llamar a los invitados a la boda, pero estos no quisieron asistir.
Volvió a enviar otros siervos con este encargo: “Decid a los invitados que ya he preparado mi comida. He hecho matar mis toros y mis animales engordados, y todo está dispuesto; venid a la boda.”
Pero ellos, sin hacer caso, se fueron: uno a su labranza, otro a sus negocios;
y otros, tomando a los siervos, los golpearon y los mataron.
Al oírlo el rey, se enojó y, enviando sus ejércitos, mató a aquellos homicidas y quemó su ciudad.
Entonces dijo a sus siervos: “La boda a la verdad está preparada, pero los que fueron invitados no eran dignos.
Id, pues, a las salidas de los caminos y llamad a la boda a cuantos halléis.”
Entonces salieron los siervos por los caminos y reunieron a todos los que hallaron, tanto malos como buenos, y la boda se llenó de invitados.
»Cuando entró el rey para ver a los invitados, vio allí a un hombre que no estaba vestido de bodas,
y le dijo: “Amigo, ¿cómo entraste aquí sin estar vestido de bodas?” Pero él guardó silencio.
Entonces el rey dijo a los que servían: “Atadlo de pies y manos y echadlo a las tinieblas de afuera; allí será el lloro y el crujir de dientes”,
pues muchos son llamados, pero pocos escogidos.»
Entonces se fueron los fariseos y consultaron cómo sorprenderlo en alguna palabra.
Y le enviaron sus discípulos junto con los herodianos, diciendo:
—Maestro, sabemos que eres amante de la verdad y que enseñas con verdad el camino de Dios, y no te cuidas de nadie, porque no miras la apariencia de los hombres.
Dinos, pues, qué te parece: ¿Está permitido dar tributo a César, o no?
Pero Jesús, conociendo la malicia de ellos, les dijo:
—¿Por qué me tentáis, hipócritas?
Mostradme la moneda del tributo.
Ellos le presentaron un denario.
Entonces les preguntó:
—¿De quién es esta imagen y la inscripción?
Le dijeron:
—De César.
Y les dijo:
—Dad, pues, a César lo que es de César, y a Dios lo que es de Dios.
Al oír esto se maravillaron, y dejándolo, se fueron.
Aquel día se acercaron a él los saduceos, que dicen que no hay resurrección, y le preguntaron,
diciendo:
—Maestro, Moisés dijo: “Si alguien muere sin hijos, su hermano se casará con su mujer y levantará descendencia a su hermano.”
Hubo, pues, entre nosotros siete hermanos: el primero se casó y, como murió sin dejar descendencia, dejó su mujer a su hermano.
De la misma manera también el segundo, y el tercero, hasta el séptimo.
Después de todos murió también la mujer.
En la resurrección, pues, ¿de cuál de los siete será ella mujer, ya que todos la tuvieron?
Entonces respondiendo Jesús, les dijo:
—Erráis, ignorando las Escrituras y el poder de Dios,
pues en la resurrección ni se casarán ni se darán en casamiento, sino serán como los ángeles de Dios en el cielo.
Pero respecto a la resurrección de los muertos, ¿no habéis leído lo que os fue dicho por Dios, cuando afirmó:
“Yo soy el Dios de Abraham, el Dios de Isaac y el Dios de Jacob”? Dios no es Dios de muertos, sino de vivos.
Al oír esto, la gente se admiraba de su doctrina.
Entonces los fariseos, cuando oyeron que había hecho callar a los saduceos, se reunieron.
Y uno de ellos, intérprete de la Ley, preguntó para tentarlo, diciendo:
—Maestro, ¿cuál es el gran mandamiento en la Ley?
Jesús le dijo:
—“Amarás al Señor tu Dios con todo tu corazón, con toda tu alma y con toda tu mente.”
Éste es el primero y grande mandamiento.
Y el segundo es semejante: “Amarás a tu prójimo como a ti mismo.”
De estos dos mandamientos dependen toda la Ley y los Profetas.
Estando reunidos los fariseos, Jesús les preguntó,
diciendo:
—¿Qué pensáis del Cristo? ¿De quién es hijo?
Le dijeron:
—De David.
Él les dijo:
—¿Cómo, pues, David, en el Espíritu lo llama Señor, diciendo:
»“Dijo el Señor a mi Señor: siéntate a mi derecha, hasta que ponga a tus enemigos por estrado de tus pies”?
»Pues si David lo llama Señor, ¿cómo es su hijo?
Y nadie le podía responder palabra; ni se atrevió ninguno a preguntarle más desde aquel día.
И одговарајући Исус опет рече им у причама говорећи:
Царство је небеско као човек цар који начини свадбу сину свом.
И посла слуге своје да зову званице на свадбу; и не хтеше доћи.
Опет посла друге слуге говорећи: Кажите званицама: Ево сам обед свој уготовио, и јунци моји и храњеници поклани су, и све је готово; дођите на свадбу.
А они не маривши отидоше овај у поље своје, а овај к трговини својој.
А остали ухватише слуге његове, изружише их, и побише их.
А кад то чу цар онај, разгневи се и пославши војску своју погуби крвнике оне, и град њихов запали.
Тада рече слугама својим: Свадба је дакле готова, а званице не бише достојне.
Идите дакле на раскршће и кога год нађете, дозовите на свадбу.
И изишавши слуге оне на раскршћа сабраше све које нађоше, зле и добре; и столови напунише се гостију.
Изашавши пак цар да види госте угледа онде човека необученог у свадбено рухо.
И рече му: Пријатељу! Како си дошао амо без свадбеног руха? А он оћуте.
Тада рече цар слугама: Свежите му руке и ноге, па га узмите те баците у таму најкрајњу; онде ће бити плач и шкргут зуба.
Јер су многи звани, али је мало избраних.
Тада отидоше фарисеји и начинише веће како би Га ухватили у речи.
И послаше к Њему ученике своје с Иродовцима, те рекоше: Учитељу! Знамо да си истинит, и путу Божјем заиста учиш, и не мариш ни за кога, јер не гледаш ко је ко.
Кажи нам дакле шта мислиш ти? Треба ли дати харач ћесару или не?
Разумевши Исус лукавство њихово рече: Што ме кушате, лицемери?
Покажите ми новац харачки. А они донесоше Му новац.
И рече им: Чији је образ овај и натпис?
И рекоше Му: Ћесарев. Тада рече им: Подајте дакле ћесарево ћесару, и Божје Богу.
И чувши дивише се, и оставивши Га отидоше.
Тај дан приступише к Њему садукеји који говоре да нема васкрсења, и упиташе Га
Говорећи: Учитељу! Мојсије рече: Ако ко умре без деце, да узме брат његов жену његову и да подигне семе брату свом.
У нас беше седам браће; и први оженивши се умре, и не имавши порода остави жену своју брату свом.
А тако и други, и трећи, све до седмог.
А после свих умре и жена.
О васкрсењу дакле кога ће од седморице бити жена? Јер је за свима била.
А Исус одговарајући рече им: Варате се, не знајући Писма ни силе Божје.
Јер о васкрсењу нити ће се женити ни удавати; него су као анђели Божји на небу.
А за васкрсење мртвих нисте ли читали шта вам је рекао Бог говорећи:
Ја сам Бог Авраамов, и Бог Исаков, и Бог Јаковљев! Није Бог Бог мртвих, него живих.
И чувши народ дивљаше се науци Његовој.
А фарисеји чувши да посрами садукеје сабраше се заједно.
И упита један од њих законик кушајући Га и говорећи:
Учитељу! Која је заповест највећа у закону?
А Исус рече му: Љуби Господа Бога свог свим срцем својим, и свом душом својом, и свом мисли својом.
Ово је прва и највећа заповест.
А друга је као и ова: Љуби ближњег свог као самог себе.
О овима двема заповестима виси сав закон и пророци.
А кад се сабраше фарисеји, упита их Исус
Говорећи: Шта мислите за Христа, чији је син? Рекоше Му: Давидов.
Рече им: Како дакле Давид Њега духом назива Господом говорећи:
Рече Господ Господу мом: Седи мени с десне стране, док положим непријатеље Твоје подножје ногама Твојим?
Кад дакле Давид назива Њега Господом, како му је син?
И нико Му не могаше одговорити речи; нити смеде ко од тог дана да Га запита више.