Скрыть
23:1
23:2
23:3
23:7
23:10
23:11
23:15
23:16
23:17
23:18
23:20
23:22
23:24
23:25
23:26
23:28
23:29
23:30
23:31
23:32
23:36
Церковнославянский (рус)
[Зач. 93.] Тогда́ Иису́съ глаго́ла къ наро́домъ и ученико́мъ Сво­и́мъ,
глаго́ля: на Моисе́овѣ сѣда́лищи сѣдо́ша кни́жницы и фарисе́е:
вся́ у́бо, ели́ка а́ще реку́тъ ва́мъ блюсти́, соблюда́йте и твори́те: по дѣло́мъ же и́хъ не твори́те: глаго́лютъ бо, и не творя́тъ:
связу́ютъ бо бремена́ тя́жка и бѣ́днѣ носи́ма, и воз­лага́ютъ на плеща́ человѣ́ческа, пе́рстомъ же сво­и́мъ не хотя́тъ дви́гнути и́хъ.
Вся́ же дѣла́ своя́ творя́тъ, да ви́дими бу́дутъ человѣ́ки: разширя́ютъ же храни́лища своя́ и велича́ютъ воскри́лiя ри́зъ сво­и́хъ:
лю́бятъ же преждевоз­лега́нiя на ве́черяхъ, и преждесѣда́нiя на со́нмищихъ,
и цѣлова́нiя на то́ржищихъ, и зва́тися от­ человѣ́къ: учи́телю, учи́телю.
Вы́ же не нарица́йтеся учи́телiе: еди́нъ бо е́сть ва́шъ Учи́тель, Христо́съ: вси́ же вы́ бра́тiя есте́:
и отца́ не зови́те себѣ́ на земли́: еди́нъ бо е́сть Оте́цъ ва́шъ, И́же на небесѣ́хъ:
ниже́ нарица́йтеся наста́вницы: еди́нъ бо е́сть Наста́вникъ ва́шъ, Христо́съ.
Бо́лiй же въ ва́съ да бу́детъ ва́мъ слуга́:
и́же бо воз­несе́т­ся, смири́т­ся: и смиря́яйся воз­несе́т­ся.
[Зач. 94.] Го́ре ва́мъ, кни́жницы и фарисе́е, лицемѣ́ри, я́ко затворя́ете Ца́р­ст­вiе Небе́сное предъ человѣ́ки: вы́ бо не вхо́дите, ни входя́щихъ оставля́ете вни́ти.
Го́ре ва́мъ, кни́жницы и фарисе́е, лицемѣ́ри, я́ко снѣда́ете до́мы вдови́цъ, и вино́ю дале́че моли́твы творя́ще {и лицемѣ́рно на до́лзѣ моли́твы творите́}: сего́ ра́ди ли́шшее прiи́мете осужде́нiе.
Го́ре ва́мъ, кни́жницы и фарисе́е, лицемѣ́ри, я́ко прехо́дите мо́ре и су́шу, сотвори́ти еди́наго при­­ше́лца: и егда́ бу́детъ, творите́ его́ сы́на гее́н­ны сугу́бѣйша ва́съ.
Го́ре ва́мъ, вожди́ слѣпі́и, глаго́лющiи: и́же а́ще клене́т­ся це́рковiю, ничесо́же е́сть: а и́же клене́т­ся зла́томъ церко́внымъ, до́лженъ е́сть.
Бу́и и слѣпі́и, что́ бо бо́лѣе е́сть, зла́то ли, или́ це́рковь, святя́щая зла́то?
И: и́же а́ще клене́т­ся олтаре́мъ, ничесо́же е́сть: а и́же клене́т­ся да́ромъ, и́же верху́ его́, до́лженъ е́сть.
Бу́и и слѣпі́и, что́ бо бо́лѣе, да́ръ ли, или́ олта́рь, святя́й да́ръ?
И́же у́бо клене́т­ся олтаре́мъ, клене́т­ся и́мъ и су́щимъ верху́ его́:
и и́же клене́т­ся це́рковiю, клене́т­ся е́ю и Живу́щимъ въ не́й:
и клены́йся небесе́мъ клене́т­ся Престо́ломъ Бо́жiимъ и Сѣдя́щимъ на не́мъ.
[Зач. 95.] Го́ре ва́мъ, кни́жницы и фарисе́е, лицемѣ́ри, я́ко одеся́т­ст­вуете мя́тву и ко́пръ и ки́минъ, и оста́висте вя́щшая зако́на, су́дъ и ми́лость и вѣ́ру: сiя́ [же] подоба́­ше твори́ти, и о́нѣхъ не оставля́ти.
Вожди́ слѣпі́и, оцѣжда́ющiи комары́, велблу́ды же пожира́юще.
Го́ре ва́мъ, кни́жницы и фарисе́е лицемѣ́ри, я́ко очища́ете внѣ́шнее сткля́ницы и блю́да, внутрьу́ду же су́ть по́лни хище́нiя и непра́вды:
фарисе́е слѣпы́й, очи́сти пре́жде вну́трен­нее сткля́ницы и блю́да, да бу́детъ и внѣ́шнее и́ма чи́сто.
Го́ре ва́мъ, кни́жницы и фарисе́е, лицемѣ́ри, я́ко подо́битеся гробо́мъ пова́пленымъ, и́же внѣу́ду у́бо явля́ют­ся красны́, внутрьу́ду же по́лни су́ть косте́й ме́ртвыхъ и вся́кiя нечистоты́:
та́ко и вы́, внѣу́ду у́бо явля́етеся человѣ́комъ пра́ведни, внутрьу́ду же есте́ по́лни лицемѣ́рiя и беззако́нiя.
[Зач. 96.] Го́ре ва́мъ, кни́жницы и фарисе́е, лицемѣ́ри, я́ко зи́ждете гро́бы проро́ческiя, и кра́сите ра́ки пра́ведныхъ,
и глаго́лете: а́ще бы́хомъ бы́ли во дни́ оте́цъ на́шихъ, не бы́хомъ у́бо о́бщницы и́мъ бы́ли въ кро́ви проро́къ:
тѣ́мже са́ми свидѣ́тел­ст­вуете себѣ́, я́ко сы́нове есте́ изби́в­шихъ проро́ки:
и вы́ испо́лните мѣ́ру оте́цъ ва́шихъ.
Змiя́, порожде́нiя ехи́днова, ка́ко убѣжите́ от­ суда́ [огня́] гее́нскаго?
Сего́ ра́ди, се́, А́зъ послю́ къ ва́мъ проро́ки и прему́дры и кни́жники: и от­ ни́хъ убiе́те и ра́спнете, и от­ ни́хъ бiе́те на со́нмищихъ ва́шихъ, и изжене́те от­ гра́да во гра́дъ:
я́ко да прiи́детъ на вы́ вся́ка кро́вь пра́ведна, пролива́емая на земли́, от­ кро́ве А́веля пра́веднаго до кро́ве Заха́рiи сы́на Варахі́ина, его́же уби́сте между́ це́рковiю и олтаре́мъ.
Ами́нь глаго́лю ва́мъ: [я́ко] прiи́дутъ вся́ сiя́ на ро́дъ се́й.
Иерусали́ме, Иерусали́ме, изби́вый проро́ки и ка́менiемъ побива́яй по́слан­ныя къ тебѣ́, колькра́ты восхотѣ́хъ собра́ти ча́да твоя́, я́коже собира́етъ ко́кошъ птенцы́ своя́ подъ крилѣ́, и не восхотѣ́сте?
Се́, оставля́ет­ся ва́мъ до́мъ ва́шъ пу́стъ.
Глаго́лю бо ва́мъ: [я́ко] не и́мате Мене́ ви́дѣти от­се́лѣ, до́ндеже рече́те: благослове́нъ Гряды́й во и́мя Госпо́дне.
Немецкий (GNB)
Darauf wandte sich Jesus an die Menschenmenge und an seine Jünger
und sagte:

»Die Gesetzeslehrer und die Pharisäer sind die berufenen Ausleger des Gesetzes, das Mose euch gegeben hat.

Ihr müsst ihnen also gehorchen und tun, was sie sagen. Aber nach ihrem Verhalten dürft ihr euch nicht richten; denn sie selber tun gar nicht, was sie lehren.
Sie schnüren schwere, kaum tragbare Lasten zusammen und laden sie den Menschen auf die Schultern, aber sie selbst machen keinen Finger krumm, um sie zu tragen.
Alles, was sie tun, tun sie nur, um von den Leuten gesehen zu werden. Sie tragen auffällig breite Gebetsriemen und besonders lange Quasten an ihren Kleidern.
Bei Festmählern sitzen sie auf den Ehrenplätzen und beim Gottesdienst in der vordersten Reihe.
Sie haben es gern, wenn die Leute sie auf der Straße respektvoll grüßen und sie als ́ehrwürdiger Lehreŕ anreden.
Aber ihr sollt euch nicht ́ehrwürdiger Lehreŕ nennen lassen; denn ihr seid untereinander alle Brüder und Schwestern, und nur einer ist euer Lehrer.
Auch sollt ihr hier auf der Erde keinen von euch ́Vateŕ nennen; denn nur einer ist euer Vater: der im Himmel.
Ihr sollt euch auch nicht ́Lehrmeisteŕ nennen lassen, denn auch Lehrmeister ist bei euch nur einer: Christus, der versprochene Retter.
Wer unter euch am größten ist, soll euer Diener sein.
Denn wer sich selbst groß macht, wird von Gott gedemütigt, und wer sich selbst gering achtet, wird von ihm zu Ehren gebracht.«
»Weh euch Gesetzeslehrern und Pharisäern! Ihr Scheinheiligen! Ihr versperrt den Zugang zur neuen Welt Gottes vor den Menschen. Ihr selbst geht nicht hinein und ihr hindert alle, die hineinwollen.
[]
Weh euch Gesetzeslehrern und Pharisäern! Ihr Scheinheiligen! Ihr reist um die halbe Welt, um auch nur einen einzigen Anhänger zu gewinnen, und wenn ihr einen gefunden habt, dann macht ihr ihn zu einem Anwärter der Hölle, der doppelt so schlimm ist wie ihr.
Weh euch! Ihr wollt andere führen und seid selbst blind. Ihr sagt: ́Wer beim Tempel schwört, ist nicht an den Schwur gebunden; nur wer beim Gold im Tempel schwört, muss seinen Schwur halten.́
Töricht und blind seid ihr! Was ist denn wichtiger: das Gold oder der Tempel, durch den das Gold erst heilig wird?
Ihr sagt auch: ́Wenn einer beim Altar schwört, braucht er seinen Schwur nicht zu halten, nur wenn er beim Opfer auf dem Altar schwört.́
Ihr Verblendeten! Was ist wichtiger: die Opfergabe oder der Altar, der das Opfer erst heilig macht?
Wer beim Altar schwört, der schwört doch zugleich bei allem, was darauf liegt,
und wer beim Tempel schwört, der schwört damit auch bei Gott, der dort wohnt.
Und wenn einer beim Himmel schwört, dann schwört er beim Thron Gottes und bei Gott, der darauf sitzt.
Weh euch Gesetzeslehrern und Pharisäern! Ihr Scheinheiligen! Ihr gebt Gott den Zehnten Teil von allem, sogar noch von Gewürzen wie Minze, Dill und Kümmel; aber um das Wichtigste an seinem Gesetz, um Gerechtigkeit, Barmherzigkeit und Treue, darum kümmert ihr euch nicht. Dies solltet ihr tun, ohne das andere zu lassen!
Ihr wollt die Menschen führen und seid selbst blind. Die winzigste Mücke fischt ihr aus dem Becher, aber Kamele schluckt ihr unbesehen hinunter.
Weh euch Gesetzeslehrern und Pharisäern! Ihr Scheinheiligen! Ihr reinigt sogar noch das Äußere von Becher und Schüssel. Aber was darin ist, habt ihr euch in eurer Gier zusammengestohlen.
Ihr blinden Pharisäer! Sorgt zuerst dafür, dass es mit dem Inhalt des Bechers seine Richtigkeit hat, dann wird auch sein Äußeres rein.
Weh euch Gesetzeslehrern und Pharisäern! Ihr Scheinheiligen! Ihr seid wie weiß angestrichene Gräber, die äußerlich schön aussehen; aber drinnen sind Totengebeine und alles mögliche Ungeziefer, das unrein macht.
So seid ihr: Von außen hält man euch für fromm, innerlich aber steckt ihr voller Heuchelei und Ungehorsam gegen Gott.
Weh euch Gesetzeslehrern und Pharisäern! Ihr Scheinheiligen! Ihr baut den Propheten wunderschöne Grabmäler und schmückt die Gräber der Gerechten.
Und ihr sagt: ́Hätten wir zur Zeit unserer Vorfahren gelebt, wir hätten uns nicht daran beteiligt, die Propheten umzubringen!́
Damit gebt ihr selbst zu, dass ihr von Prophetenmördern abstammt.
Macht nur das Maß eurer Väter voll!
Ihr Nattern, ihr Schlangenbrut! Wie wollt ihr der Höllenstrafe entgehen?«
»Hört gut zu! Ich werde euch Propheten, weise Männer und echte Gesetzeslehrer schicken. Ihr werdet einige von ihnen töten, andere ans Kreuz bringen, wieder andere in euren Synagogen auspeitschen und von Stadt zu Stadt verfolgen.
So stellt ihr euch in eine Reihe mit euren Vorfahren und werdet zur Rechenschaft gezogen werden für die Ermordung aller Gerechten, von Abel an bis hin zu Secharja, dem Sohn von Berechja, den ihr zwischen Tempelhaus und Brandopferaltar umgebracht habt.
Ich versichere euch: Diese Generation wird die Strafe für alle diese Schandtaten bekommen.«
»Jerusalem, Jerusalem, du tötest die Propheten und steinigst die Boten, die Gott zu dir schickt. Wie oft wollte ich deine Bewohner um mich scharen, wie eine Henne ihre Küken unter die Flügel nimmt! Aber ihr habt nicht gewollt.
Deshalb wird Gott euren Tempel verlassen, und er wird verwüstet daliegen.
Ich sage euch, ihr werdet mich erst wiedersehen, wenn ihr rufen werdet: ́Heil dem, der im Auftrag des Herrn kommt!́«
zit Ps 118,26
Таджикский
Он гоҳ Исо ба мардум ва ба шогирдони Худ хитоб кард
Ва гуфт: «Китобдонон ва фарисиён бар курсии Мусо нишастаанд;
Пас, он чи ба шумо гӯянд, ба ҷо оваред ва риоя кунед; лекин аз рӯи корҳои онҳо рафтор накунед, зеро ки мегӯянд ва намекунанд;
Борҳои гарон ва душворро баста, бар дӯши мардум мегузоранд, лекин худашон намехоҳанд онҳоро ҳатто бо як ангушт ҳаракат диҳанд;
Ҳамаи корҳои худро барои он мекунанд, ки ба мардум нишон диҳанд: дуо-қуттичаҳои худро васеътар мекунанд ва пӯпакҳои ридоҳои худро калонтар месозанд;
Ва дӯст медоранд, ки дар зиёфатҳо болонишин бошанд ва дар курсиҳои аввали куништҳо ҷойгир шаванд,
Ва дар кӯчаю бозорҳо мардум ба онҳо таъзим кунанд ва онҳоро ́Устод! Устод!́ гӯянд.
Лекин шумо набояд устод хонда шавед, зеро ки устоди шумо якест, яъне Масеҳ аст, ва ҳамаи шумо бародаронед;
Ва ҳеҷ касро дар замин падари худ нахонед, зеро ки Падари шумо якест, ки дар осмон аст;
Ва набояд роҳнамо хонда шавед, зеро ки Роҳнамои шумо якест, яъне Масеҳ аст.
Бузургтарини шумо хизматгори шумо бошад:
Зеро ҳар кӣ худро баланд кунад, паст гардад; ва ҳар кӣ худро фурӯтан созад, сарафроз гардад.
Вой бар ҳоли шумо, эй китобдонон ва фарисиёни риёкор, ки Малакути Осмонро ба рӯи мардум мебандед; зеро ки худатон намедароед ва ба онҳое ки даромадан мехоҳанд монеъ мешавед.
Вой бар ҳоли шумо, эй китобдонон ва фарисиёни риёкор, ки хонаҳои бевазенонро фурӯ мебаред ва дуоро риёкорона тӯл медиҳед: ба ин сабаб сахттар маҳкум хоҳед шуд.
Вой бар ҳоли шумо, эй китобдонон ва фарисиёни риёкор, ки баҳр ва хушкиро давр мезанед, то якеро ба дини худ гардонед; ва ҳангоме ки ин ба шумо муяссар шавад, вайро ду баробар аз худатон зиёдтар писари дӯзах мегардонед.
Вой бар ҳоли шумо, эй пешвоёни кӯр, ки мегӯед: ́Ҳар кӣ ба маъбад қасам хӯрад, ҳеҷ гап не; лекин ҳар кӣ ба тиллои маъбад қасам хӯрад, ӯҳдадор хоҳад буд́.
Эй аблаҳон ва кӯрон! Кадомаш афзал аст: тилло ё маъбад, ки тиллоро тақдис мекунад?
Ҳамчунин мегӯед: ́Ҳар кӣ ба қурбонгоҳ қасам хӯрад, ҳеҷ гап не; лекин ҳар кӣ ба қурбоние ки бар он аст, қасам хӯрад, ӯҳдадор хоҳад буд́.
Эй аблаҳон ва кӯрон! Кадомаш афзал аст: қубонӣ ё қурбонгоҳ, ки қурбониро тақдис мекунад?
Пас, ҳар кӣ ба қурбонгоҳ қасам хӯрад, ба он ва ба ҳар чи бар он аст, қасам хӯрда бошад.
Ва ҳар кӣ ба маъбад қасам хӯрад, ба он ва ба Ӯ, ки сокини он аст, қасам хӯрда бошад.
Ва ҳар кӣ ба осмон қасам хӯрад, ба тахти Худо ва ба Ӯ, ки бар он нишастааст, қасам хӯрда бошад.
Вой бар ҳоли шумо, эй китобдонон ва фарисиёни риёкор, ки аз наъно, бодиён ва зира урш медиҳед, лекин бузургтарин аҳкоми шариат, яъне доварӣ, марҳамат ва имонро тарк кардаед; мебоист онҳоро ба ҷо оварда, инҳоро низ тарк намекардед.
Эй пешвоёни кӯр, ки пашшаро софӣ карда шутурро фурӯ мебаред!
Вой бар ҳоли шумо, эй китобдонон ва фарисиёни риёкор, ки беруни пиёла ва табақро тоза мекунед, дар сурате ки даруни онҳо аз дуздӣ ва ифроткорӣ пур аст.
Эй фарисии кӯр! Аввал даруни пиёла ва табақро тоза кун, то ки беруни он низ тоза бошад.
Вой бар ҳоли шумо, эй китобдонон ва фарисиён, ки ба қабрҳои сафед карда шуда монанд мебошед, ки аз берун зебо менамоянд, лекин дарунашон аз устухонҳои мурдагон ва ҳар хел наҷосат пур аст;
Ҳамчунин шумо низ ба зоҳир ба назари мардум одил менамоед, лекин дар ботин аз риёкорӣ ва шарорат пур ҳастед.
Вой бар ҳоли шумо, эй китобдонон ва фарисиёни риёкор, ки мақбараҳои пайғамбаронро бино мекунед ва биноҳои ёдгории одилонро зинат медиҳед,
Ва мегӯед: ́Агар дар замони падарони худ мебудем, дар рехтани хуни пайғамбарон бо онҳо шарик намешудем́.
Ба ҳамин роҳ худатон бар зидди худ шаҳодат медиҳед, ки фарзандони қотилони пайғамбарон ҳастед;
Пас, шумо ҳам зарфи падарони худро лабрез кунед.
Эй морон ва афъизадагон! Аз маҳкумияти дӯзах чӣ тавр гурехта метавонед?
Бинобар ин, инак, Ман назди шумо пайғамбарон ва ҳукамо ва китобдононро мефиристам; ва шумо баъзеро хоҳед кушт ва баъзеро маслуб хоҳед кард, ва баъзеро дар куништҳои худ тозиёна зада, аз шаҳр ба шаҳре хоҳед ронд;
То тамоми хуни одилон, ки бар замин рехта шуд, бар сари шумо фурӯд ояд, аз хуни Ҳобили одил то хуни Закарё ибни Бакарё, ки вайро шумо дар миёни маъбад ва қурбонгоҳ куштед.
Ба ростӣ ба шумо мегӯям, ки ин ҳама бар сари ин насл хоҳад омад.
Эй Уршалим, Уршалим, ки пайғамбаронро мекушӣ ва онҳоеро, ки назди ту фиристода шудаанд, сангсор мекунӣ! Чанд бор хостам фарзандони туро ҷамъ кунам, монанди мокиёне ки чӯҷаҳои худро зери болаш ҷамъ мекунад, ва шумо нахостед!
Инак, хонаи шумо ба шумо вайрон гузошта мешавад.
Зеро ба шумо мегӯям: аз ин пас Маро нахоҳед дид, то даме ки бигӯед: ́Муборак аст Он ки ба номи Худованд меояд!́»
1 Наставление Иисуса Христа о фарисеях; 13 семикратное «горе вам». 34 Гонение на пророков. 37 Укоризны Иерусалиму.
[Зач. 93.] Тогда Иисус начал говорить народу и ученикам Своим
и сказал: на Моисеевом седалище сели книжники и фарисеи;
итак, всё, что они велят вам соблюдать, соблюдайте и делайте; по делам же их не поступайте, ибо они говорят, и не делают:
связывают бремена тяжелые и неудобоносимые и возлагают на плечи людям, а сами не хотят и перстом двинуть их;
все же дела свои делают с тем, чтобы видели их люди: расширяют хранилища* свои и увеличивают воскрилия одежд своих; //*Повязки на лбу и на руках со словами из закона.
также любят предвозлежания на пиршествах и председания в синагогах
и приветствия в народных собраниях, и чтобы люди звали их: учитель! учитель!
А вы не называйтесь учителями, ибо один у вас Учитель – Христос, все же вы – братья;
и отцом себе не называйте никого на земле, ибо один у вас Отец, Который на небесах;
и не называйтесь наставниками, ибо один у вас Наставник – Христос.
Больший из вас да будет вам слуга:
ибо, кто возвышает себя, тот унижен будет, а кто унижает себя, тот возвысится.
[Зач. 94.] Горе вам, книжники и фарисеи, лицемеры, что затворяете Царство Небесное человекам, ибо сами не вхо́дите и хотящих войти не допускаете.
Горе вам, книжники и фарисеи, лицемеры, что поедаете домы вдов и лицемерно долго мо́литесь: за то́ примете тем бо́льшее осуждение.
Горе вам, книжники и фарисеи, лицемеры, что обходите море и сушу, дабы обратить хотя одного; и когда это случится, делаете его сыном геенны, вдвое худшим вас.
Горе вам, вожди слепые, которые говорите: если кто поклянется храмом, то ничего, а если кто поклянется золотом храма, то повинен.
Безумные и слепые! что больше: золото, или храм, освящающий золото?
Также: если кто поклянется жертвенником, то ничего, если же кто поклянется даром, который на нем, то повинен.
Безумные и слепые! что больше: дар, или жертвенник, освящающий дар?
Итак, клянущийся жертвенником клянется им и всем, что на нем;
и клянущийся храмом клянется им и Живущим в нем;
и клянущийся небом клянется Престолом Божиим и Сидящим на нем.
[Зач. 95.] Горе вам, книжники и фарисеи, лицемеры, что даете десятину с мяты, аниса и тмина, и оставили важнейшее в законе: суд, милость и веру; сие надлежало делать, и того не оставлять.
Вожди слепые, оцеживающие комара, а верблюда поглощающие!
Горе вам, книжники и фарисеи, лицемеры, что очищаете внешность чаши и блюда, между тем как внутри они полны хищения и неправды.
Фарисей слепой! очисти прежде внутренность чаши и блюда, чтобы чиста была и внешность их.
Горе вам, книжники и фарисеи, лицемеры, что уподобляетесь окрашенным гробам, которые снаружи кажутся красивыми, а внутри полны костей мертвых и всякой нечистоты;
так и вы по наружности кажетесь людям праведными, а внутри исполнены лицемерия и беззакония.
[Зач. 96.] Горе вам, книжники и фарисеи, лицемеры, что строите гробницы пророкам и украшаете памятники праведников,
и говорите: если бы мы были во дни отцов наших, то не были бы сообщниками их в пролитии крови пророков;
таким образом вы сами против себя свидетельствуете, что вы сыновья тех, которые избили пророков;
дополняйте же меру отцов ваших.
Змии, порождения ехиднины! как убежите вы от осуждения в геенну?
Посему, вот, Я посылаю к вам пророков, и мудрых, и книжников; и вы иных убьете и распнете, а иных будете бить в синагогах ваших и гнать из города в город;
да придет на вас вся кровь праведная, пролитая на земле, от крови Авеля праведного до крови Захарии, сына Варахиина, которого вы убили между храмом и жертвенником.
Истинно говорю вам, что всё сие придет на род сей.
Иерусалим, Иерусалим, избивающий пророков и камнями побивающий посланных к тебе! сколько раз хотел Я собрать детей твоих, как птица собирает птенцов своих под крылья, и вы не захотели!
Се, оставляется вам дом ваш пуст.
Ибо сказываю вам: не увидите Меня отныне, доколе не воскликнете: благословен Грядый во имя Господне!
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible