Скрыть
7:4
7:5
7:6
7:8
7:10
7:11
7:14
7:16
7:17
7:20
7:22
7:25
7:26
7:27
7:29
Английский (NKJV)
«Judge not, that you be not judged.
For with what judgment you judge, you will be judged; and with the measure you use, it will be measured back to you.
And why do you look at the speck in your brotheŕs eye, but do not consider the plank in your own eye?
Or how can you say to your brother, «Let me remove the speck from your eyé; and look, a plank is in your own eye?
Hypocrite! First remove the plank from your own eye, and then you will see clearly to remove the speck from your brotheŕs eye.
«Do not give what is holy to the dogs; nor cast your pearls before swine, lest they trample them under their feet, and turn and tear you in pieces.
«Ask, and it will be given to you; seek, and you will find; knock, and it will be opened to you.
For everyone who asks receives, and he who seeks finds, and to him who knocks it will be opened.
Or what man is there among you who, if his son asks for bread, will give him a stone?
Or if he asks for a fish, will he give him a serpent?
If you then, being evil, know how to give good gifts to your children, how much more will your Father who is in heaven give good things to those who ask Him!
Therefore, whatever you want men to do to you, do also to them, for this is the Law and the Prophets.
«Enter by the narrow gate; for wide is the gate and broad is the way that leads to destruction, and there are many who go in by it.
Because narrow is the gate and difficult is the way which leads to life, and there are few who find it.
«Beware of false prophets, who come to you in sheeṕs clothing, but inwardly they are ravenous wolves.
You will know them by their fruits. Do men gather grapes from thornbushes or figs from thistles?
Even so, every good tree bears good fruit, but a bad tree bears bad fruit.
A good tree cannot bear bad fruit, nor can a bad tree bear good fruit.
Every tree that does not bear good fruit is cut down and thrown into the fire.
Therefore by their fruits you will know them.
«Not everyone who says to Me, «Lord, Lord,́ shall enter the kingdom of heaven, but he who does the will of My Father in heaven.
Many will say to Me in that day, «Lord, Lord, have we not prophesied in Your name, cast out demons in Your name, and done many wonders in Your name?́
And then I will declare to them, «I never knew you; depart from Me, you who practice lawlessness!́
«Therefore whoever hears these sayings of Mine, and does them, I will liken him to a wise man who built his house on the rock:
and the rain descended, the floods came, and the winds blew and beat on that house; and it did not fall, for it was founded on the rock.
«But everyone who hears these sayings of Mine, and does not do them, will be like a foolish man who built his house on the sand:
and the rain descended, the floods came, and the winds blew and beat on that house; and it fell. And great was its fall.»
And so it was, when Jesus had ended these sayings, that the people were astonished at His teaching,
for He taught them as one having authority, and not as the scribes.
Церковнославянский (рус)
[Зач. 20.] Не суди́те, да не суди́ми бу́дете:
и́мже бо судо́мъ су́дите, су́дятъ ва́мъ: и въ ню́же мѣ́ру мѣ́рите, воз­мѣ́рит­ся ва́мъ.
Что́ же ви́диши суче́цъ, и́же во о́цѣ бра́та тво­его́, бревна́ же, е́же е́сть во о́цѣ тво­е́мъ, не чу́еши?
Или́ ка́ко рече́ши бра́ту тво­ему́: оста́ви, да изму́ суче́цъ изъ очесе́ тво­его́: и се́, бревно́ во о́цѣ тво­е́мъ?
Лицемѣ́ре, изми́ пе́рвѣе бревно́ изъ очесе́ тво­его́, и тогда́ у́зриши изъя́ти суче́цъ изъ очесе́ бра́та тво­его́.
Не дади́те свята́я псо́мъ, ни помета́йте би́серъ ва́шихъ предъ свинiя́ми, да не поперу́тъ и́хъ нога́ми сво­и́ми и вра́щшеся расто́ргнутъ вы́.
Проси́те, и да́ст­ся ва́мъ: ищи́те, и обря́щете: толцы́те, и от­ве́рзет­ся ва́мъ:
вся́къ бо прося́й прiе́млетъ, и ищя́й обрѣта́етъ, и толку́щему от­ве́рзет­ся.
Или́ кто́ е́сть от­ ва́съ человѣ́къ, его́же а́ще воспро́ситъ сы́нъ его́ хлѣ́ба, еда́ ка́мень пода́стъ ему́?
Или́ а́ще ры́бы про́ситъ, еда́ змiю́ пода́стъ ему́?
А́ще у́бо вы́, лука́ви су́ще, умѣ́ете дая́нiя бла́га дая́ти ча́домъ ва́шымъ, кольми́ па́че Оте́цъ ва́шъ Небе́сный да́стъ бла́га прося́щымъ у Него́.
[Зач. 21.] Вся́ у́бо, ели́ка а́ще хо́щете, да творя́тъ ва́мъ человѣ́цы, та́ко и вы́ твори́те и́мъ: се́ бо е́сть зако́нъ и проро́цы.
Вни́дите у́зкими враты́: я́ко простра́н­ная врата́ и широ́кiй пу́ть вводя́й въ па́губу, и мно́зи су́ть входя́щiи и́мъ:
что́ у́зкая врата́, и тѣ́сный пу́ть вводя́й въ живо́тъ, и ма́ло и́хъ е́сть, и́же обрѣта́ютъ его́.
[Зач. 22.] Внемли́те же от­ лжи́выхъ проро́къ, и́же при­­хо́дятъ къ ва́мъ во оде́ждахъ о́вчихъ, вну́трь же су́ть во́лцы хи́щницы:
от­ пло́дъ и́хъ позна́ете и́хъ. Еда́ объе́млютъ от­ те́рнiя гро́зды, или́ от­ ре́пiя смо́квы?
Та́ко вся́ко дре́во до́брое плоды́ добры́ твори́тъ, а зло́е дре́во плоды́ злы́ твори́тъ:
не мо́жетъ дре́во добро́ плоды́ злы́ твори́ти, ни дре́во зло́ плоды́ добры́ твори́ти.
Вся́ко у́бо дре́во, е́же не твори́тъ плода́ добра́, посѣка́ютъ е́ и во о́гнь вмета́ютъ.
Тѣ́мже у́бо от­ пло́дъ и́хъ позна́ете и́хъ.
[Зач. 23.] Не вся́къ глаго́ляй Ми́: Го́споди, Го́споди, вни́детъ въ Ца́р­ст­вiе Небе́сно­е: но творя́й во́лю Отца́ Мо­его́, И́же е́сть на небесѣ́хъ.
Мно́зи реку́тъ Мнѣ́ во о́нъ де́нь: Го́споди, Го́споди, не въ Тво­е́ ли и́мя проро́че­с­т­вовахомъ, и Тво­и́мъ и́менемъ бѣ́сы изгони́хомъ, и Тво­и́мъ и́менемъ си́лы мно́ги сотвори́хомъ?
И тогда́ исповѣ́мъ и́мъ, я́ко николи́же зна́хъ ва́съ: от­иди́те от­ Мене́, дѣ́ла­ю­щiи беззако́нiе.
[Зач. 24.] Вся́къ у́бо, и́же слы́шитъ словеса́ Моя́ сiя́ и твори́тъ я́, уподо́блю его́ му́жу му́дру, и́же созда́ хра́мину свою́ на ка́мени:
и сни́де до́ждь, и прiидо́ша рѣ́ки, и воз­вѣ́яша вѣ́три, и нападо́ша на хра́мину ту́: и не паде́ся, основана́ бо бѣ́ на ка́мени.
И вся́къ слы́шай словеса́ Моя́ сiя́, и не творя́ и́хъ, уподо́бит­ся му́жу уро́диву, и́же созда́ хра́мину свою́ на песцѣ́:
и сни́де до́ждь, и прiидо́ша рѣ́ки, и воз­вѣ́яша вѣ́три, и опро́шася хра́минѣ то́й, и паде́ся: и бѣ́ разруше́нiе ея́ ве́лiе.
И бы́сть егда́ сконча́ Иису́съ словеса́ сiя́, дивля́хуся наро́ди о уче́нiи Его́:
бѣ́ бо учя́ и́хъ я́ко вла́сть имѣ́я, и не я́ко кни́жницы [и фарисе́е].
Таджикский
«Ҳукм накунед, то ки ҳукм карда нашавед;
Зеро ба ҳар роҳ, ки ҳукм кунед, ба ҳамон роҳ шумо ҳукм карда хоҳед шуд; ва ба ҳар андоза, ки чен кунед, ба ҳамон андоза ба шумо чен карда хоҳад шуд.
Ва чаро ту хасеро дар чашми бародари худ мебинӣ, вале чӯберо дар чашми худ дар намеёбӣ?
Ё чӣ тавр ба бародари худ мегӯӣ: ́Иҷозат деҳ, ки хасро аз чашми ту дур кунам́; ва ҳол он ки чӯбе дар чашми туст?
Эй риёкор! Аввал чӯбро аз чашми худ дур кун, ва он гоҳ дуруст хоҳӣ дид, ки хасро аз чашми бародари худ дур кунӣ.
Он чи пок аст, ба сагон надиҳед ва марвориди худро пеши хукон наандозед, то ки онҳоро поймол накунанд ва баргашта, шуморо надаранд.
Биталабед, ба шумо дода хоҳад шуд; биҷӯед, хоҳед ёфт; дарро бикӯбед, он ба рӯятон кушода хоҳад шуд;
Зеро ҳар кӣ биталабад, мегирад, ва ҳар кӣ биҷӯяд, меёбад, ва ҳар кӣ дарро бикӯбад, он ба рӯяш кушода мешавад́.
Ва кадом одамест аз шумо, ки писараш аз ӯ нон биталабад, ва санге ба вай бидиҳад?
Ё моҳие аз ӯ биталабад, ва море ба вай бидиҳад?
Пас, агар шумо, ки шарир ҳастед, ба фарзандони худ додани инъомҳои некро медонед, пас Падари шумо, ки дар осмон аст, ба онҳое ки аз Ӯ металебанд, чанд маротиба зиёдтар чизҳои нек хоҳад дод.
Пас, ҳар он чи мехоҳед, ки мардум ба шумо кунанд, шумо низ ба онҳо ҳамон тавр кунед; зеро ин аст Таврот ва суҳафи пайғамбарон́.
Аз дари танг дароед; зеро фарох аст он дар ва васеъ аст он роҳ ки сӯи ҳалокат мебарад, ва онҳое ки ба он дохил мешаванд, бисёранд;
Зеро танг аст он дар ва душвор аст он роҳе ки сӯи ҳаёт мебарад, ва ёбандагони он кам ҳастанд́.
Аз пайғамбарони козиб ҳазар кунед, ки ба либоси меш назди шумо меоянд, лекин дар ботин гургони дарандаанд:
Онҳоро аз меваҳошон хоҳед шинохт. Оё аз бутаи олуча ангур ва аз мушхор анҷир мечинанд?
Ҳамчунин ҳар дарахти нек меваи нек меоварад, лекин ҳар дарахти бад меваи бад меоварад;
Наметавонад дарахти нек меваи бад оварад, ва дарахти бад–меваи неќ.
Ҳар дарахте ки меваи нек намеоварад, бурида ва дар оташ андохта мешавад.
Пас, онҳоро аз меваҳошон хоҳед шинохт.
На ҳар касе ки ба Ман: ́Худовандо! Худовандо!́ мегӯяд, ба Малакути Осмони дохил хоҳад шуд, балки он касе ки иродаи Падари Маро, ки дар осмон аст, ба ҷо меоварад.
Бисёр касон дар он рӯз ба Ман хоҳанд гуфт: ́Худовандо! Худовандо! Оё ба номи Ту пайғамбарӣ накардем? Оё ба номи Ту девҳоро нарондем? Оё ба номи Ту мӯҷизоти зиёде нишон надодем?́
Он гоҳ дар ҷавоби онҳо хоҳам гуфт: ́Ман ҳаргиз шуморо намешинохтам; аз Ман дур шавед, эй бадкорон!́
Пас, ҳар кӣ ин суханони Маро бишнавад ва ба ҷо оварад, ӯро ба Марди оқиле монанд мекунам, ки хонаи худро дар санг бино кард;
Ва борон борида, селобҳо равон шуд, ва бодҳо вазида, ба он хона фишор овард; лекин он фурӯ нарафт, чунки бар санг бино шуда буд.
Ва ҳар кӣ ин суханони Маро бишнавад ва онҳоро ба ҷо наоварад, ба Марди нодоне монанд аст, ки хонаи худро бар рег бино кард;
Ва борон борида, селобҳо равон шуд, ва бодҳо вазида, ба он хона фишор овард; ва он Хона фурӯ рафт, ва харобии он бузург буд».
Вақте ки Исо ин суханонро ба поён расонд, мардум аз таълими Ӯ дар ҳайрат монданд,
Зеро ки онҳоро ҳамчун соҳибқудрат таълим медод, на ҳамчун китобдонон ва фарисиён.
1 Сучок и бревно; 6 жемчуг пред свиньями; 7 молитва о благих дарах Божиих. 12 Поступай с другими так, как хотел бы, чтобы они поступали с тобой. 13 Тесные врата к жизни. 15 Лжепророки узнаются по плодам. 21 «Не всякий, говорящий Мне: Господи! Господи…» 24 Благоразумный и безрассудный строители. 28 Иисус Христос учит как власть имеющий.
[Зач. 20.] Не суди́те, да не судимы будете,
ибо каким судом су́дите, таким будете судимы; и какою мерою мерите, такою и вам будут мерить.
И что ты смотришь на сучок в глазе брата твоего, а бревна в твоем глазе не чувствуешь?
Или как скажешь брату твоему: «дай, я выну сучок из глаза твоего», а вот, в твоем глазе бревно?
Лицемер! вынь прежде бревно из твоего глаза и тогда увидишь, как вынуть сучок из глаза брата твоего.
Не давайте святыни псам и не бросайте жемчуга вашего перед свиньями, чтобы они не попрали его ногами своими и, обратившись, не растерзали вас.
Проси́те, и дано будет вам; ищите, и найдете; стучите, и отворят вам;
ибо всякий просящий получает, и ищущий находит, и стучащему отворят.
Есть ли между вами такой человек, который, когда сын его попросит у него хлеба, подал бы ему камень?
и когда попросит рыбы, подал бы ему змею?
Итак, если вы, будучи злы, умеете даяния благие давать детям вашим, тем более Отец ваш Небесный даст блага просящим у Него.
[Зач. 21.] Итак, во всем, как хотите, чтобы с вами поступали люди, та́к поступайте и вы с ними, ибо в этом закон и пророки.
Входите тесными вратами, потому что широки́ врата и пространен путь, ведущие в погибель, и многие идут ими;
потому что тесны́ врата и узок путь, ведущие в жизнь, и немногие находят их.
[Зач. 22.] Берегитесь лжепророков, которые приходят к вам в овечьей одежде, а внутри суть волки хищные.
По плодам их узна́ете их. Собирают ли с терновника виноград, или с репейника смоквы?
Та́к всякое дерево доброе приносит и плоды добрые, а худое дерево приносит и плоды худые.
Не может дерево доброе приносить плоды худые, ни дерево худое приносить плоды добрые.
Всякое дерево, не приносящее плода доброго, срубают и бросают в огонь.
Итак, по плодам их узна́ете их.
[Зач. 23.] Не всякий, говорящий Мне: «Господи! Господи!», войдет в Царство Небесное, но исполняющий волю Отца Моего Небесного.
Многие скажут Мне в тот день: Господи! Господи! не от Твоего ли имени мы пророчествовали? и не Твоим ли именем бесов изгоняли? и не Твоим ли именем многие чудеса творили?
И тогда объявлю им: Я никогда не знал вас; отойдите от Меня, делающие беззаконие.
[Зач. 24.] Итак, всякого, кто слушает слова Мои сии и исполняет их, уподоблю мужу благоразумному, который построил дом свой на камне;
и пошел дождь, и разлились реки, и подули ветры, и устремились на дом тот, и он не упал, потому что основан был на камне.
А всякий, кто слушает сии слова Мои и не исполняет их, уподобится человеку безрассудному, который построил дом свой на песке;
и пошел дождь, и разлились реки, и подули ветры, и налегли на дом тот; и он упал, и было падение его великое.
И когда Иисус окончил слова сии, народ дивился учению Его,
ибо Он учил их, как власть имеющий, а не как книжники и фарисеи.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible