Скрыть
9:3
9:4
9:6
9:7
9:8
9:10
9:11
9:12
9:15
9:17
9:19
9:21
9:22
9:23
9:24
9:25
9:26
9:28
9:29
9:30
9:31
9:33
Глава 10 
10:2
10:3
10:4
10:5
10:8
10:11
10:13
10:15
10:17
10:18
10:20
10:21
10:22
10:23
10:27
10:30
10:31
10:35
10:41
Церковнославянский (рус)
[Зач. 29.] И влѣ́зъ въ кора́бль, пре́йде и прiи́де во Сво́й гра́дъ.
И се́, при­­несо́ша Ему́ разсла́блена [жи́лами], на одрѣ́ лежа́ща: и ви́дѣвъ Иису́съ вѣ́ру и́хъ, рече́ разсла́блен­ному: дерза́й, ча́до, от­пуща́ют­ся ти́ грѣси́ тво­и́.
И се́, нѣ́цыи от­ кни́жникъ рѣ́ша въ себѣ́: Се́й ху́литъ.
И ви́дѣвъ Иису́съ помышле́нiя и́хъ, рече́: вску́ю вы́ мы́слите лука́вая въ сердца́хъ сво­и́хъ?
Что́ бо е́сть удо́бѣе рещи́: от­пуща́ют­ся ти́ грѣси́: или́ рещи́: воста́ни и ходи́?
Но да увѣ́сте, я́ко вла́сть и́мать Сы́нъ Человѣ́ческiй на земли́ от­пуща́ти грѣхи́: тогда́ глаго́ла разсла́блен­ному: воста́ни, воз­ми́ тво́й о́дръ и иди́ въ до́мъ тво́й.
И воста́въ, [взе́мъ о́дръ сво́й,] и́де въ до́мъ сво́й.
Ви́дѣв­ше же наро́ди чуди́шася и просла́виша Бо́га, да́в­шаго вла́сть такову́ю человѣ́комъ.
[Зач. 30.] И преходя́ Иису́съ от­ту́ду, ви́дѣ человѣ́ка сѣдя́ща на мы́тницѣ, Матѳе́а глаго́лема: и глаго́ла ему́: по Мнѣ́ гряди́. И воста́въ по Не́мъ и́де.
И бы́сть Ему́ воз­лежа́щу въ дому́, и се́, мно́зи мытари́ и грѣ́шницы при­­ше́дше воз­лежа́ху со Иису́сомъ и со ученики́ Его́.
И ви́дѣв­ше фарисе́е, глаго́лаху ученико́мъ Его́: почто́ съ мытари́ и грѣ́шники Учи́тель ва́шъ я́стъ и пiе́тъ?
Иису́съ же слы́шавъ рече́ и́мъ: не тре́буютъ здра́вiи врача́, но боля́щiи:
ше́дше же научи́теся, что́ е́сть: ми́лости хощу́, а не же́ртвы? Не прiидо́хъ бо при­­зва́ти пра́ведники, но грѣ́шники на покая́нiе.
[Зач. 31.] Тогда́ при­­ступи́ша къ Нему́ ученицы́ Иоа́н­новы, глаго́люще: почто́ мы́ и фарисе́е пости́мся мно́го, ученицы́ же Тво­и́ не постя́т­ся?
И рече́ и́мъ Иису́съ: еда́ мо́гутъ сы́нове бра́чнiи пла́кати, ели́ко вре́мя съ ни́ми е́сть жени́хъ? Прiи́дутъ же дні́е, егда́ отъ­и́мет­ся от­ ни́хъ жени́хъ, и тогда́ постя́т­ся.
Никто́же бо при­­ставля́етъ при­­ставле́нiя пла́та небѣ́лена ри́зѣ ве́тсѣ: во́зметъ бо кончи́ну свою́ от­ ри́зы {от­то́ргнетъ бо при­­ставле́нiе его́ от­ ри́зы [нѣ́что]}, и го́рша дира́ бу́детъ.
Ниже́ влива́ютъ вина́ но́ва въ мѣ́хи ве́тхи: а́ще ли же ни́, то́ просадя́т­ся мѣ́си, и вино́ пролiе́т­ся, и мѣ́си поги́бнутъ: но влива́ютъ вино́ но́во въ мѣ́хи но́вы, и обое́ соблюде́т­ся.
[Зач. 32.] Сiя́ Ему́ глаго́лющу къ ни́мъ, се́, кня́зь нѣ́кiй при­­ше́дъ кла́няшеся Ему́, глаго́ля, я́ко дщи́ моя́ ны́нѣ у́мре: но при­­ше́дъ воз­ложи́ на ню́ ру́ку Твою́, и оживе́тъ.
И воста́въ Иису́съ по не́мъ и́де, и ученицы́ Его́.
И се́, жена́ кровоточи́ва два­на́­де­ся­те лѣ́тъ, при­­сту́пльши созади́, при­­косну́ся воскри́лiю ри́зы Его́,
глаго́лаше бо въ себѣ́: а́ще то́кмо при­­косну́ся ри́зѣ Его́, спасе́на бу́ду.
Иису́съ же обра́щься и ви́дѣвъ ю́, рече́: дерза́й, дщи́, вѣ́ра твоя́ спасе́ тя. И спасе́на бы́сть жена́ от­ часа́ того́.
И при­­ше́дъ Иису́съ въ до́мъ кня́жь, и ви́дѣвъ сопцы́ и наро́дъ мо́лвящь,
глаго́ла и́мъ: от­иди́те, не у́мре бо дѣви́ца, но спи́тъ. И руга́хуся Ему́.
Егда́ же изгна́нъ бы́сть наро́дъ, в­ше́дъ я́тъ ю́ за ру́ку: и воста́ дѣви́ца.
И изы́де вѣ́сть сiя́ по все́й земли́ то́й.
[Зач. 33.] И преходя́щу от­ту́ду Иису́сови, по Не́мъ идо́ста два́ слѣпца́, зову́ща и глаго́люща: поми́луй ны́, [Иису́се] Сы́не Дави́довъ.
Прише́дшу же Ему́ въ до́мъ, при­­ступи́ста къ Нему́ слѣпца́, и глаго́ла и́ма Иису́съ: вѣ́руета ли, я́ко могу́ сiе́ сотвори́ти? Глаго́ласта Ему́: е́й, Го́споди.
Тогда́ при­­косну́ся о́чiю и́хъ, глаго́ля: по вѣ́рѣ ва́ю бу́ди ва́ма.
И от­верзо́стася о́чи и́ма: и запрети́ и́ма Иису́съ, глаго́ля: блюди́та, да никто́же увѣ́сть.
О́на же изше́дша просла́виста Его́ по все́й земли́ то́й.
Тѣ́ма же исходя́щема, се́, при­­ведо́ша къ Нему́ человѣ́ка нѣ́ма бѣсну́ема.
И изгна́ну бѣ́су, проглаго́ла нѣмы́й. И диви́шася наро́ди, глаго́люще, я́ко николи́же яви́ся та́ко во Изра́или.
Фарисе́е же глаго́лаху: о кня́зи бѣсо́встѣмъ изго́нитъ бѣ́сы.
И прохожда́­ше Иису́съ гра́ды вся́ и ве́си, учя́ на со́нмищихъ и́хъ, и проповѣ́дая Ева́нгелiе Ца́р­ст­вiя, и цѣля́ вся́къ неду́гъ и вся́ку я́зю въ лю́дехъ.
[Зач. 34.] Ви́дѣвъ же наро́ды, милосе́рдова о ни́хъ, я́ко бя́ху смяте́ни и от­ве́ржени, я́ко о́вцы не иму́щыя па́стыря.
Тогда́ глаго́ла ученико́мъ Сво­и́мъ: жа́тва у́бо мно́га, дѣ́лателей же ма́ло:
моли́теся у́бо Го́споди́ну жа́твы, я́ко да изведе́тъ дѣ́латели на жа́тву Свою́.
И при­­зва́ оба­на́­де­сять ученики́ Своя́, даде́ и́мъ вла́сть на ду́сѣхъ нечи́стыхъ, я́ко да изго́нятъ и́хъ, и цѣли́ти вся́къ неду́гъ и вся́ку болѣ́знь.
Два­на́­де­ся­тихъ же апо́столовъ имена́ су́ть сiя́: пе́рвый Си́монъ, и́же нарица́ет­ся Пе́тръ, и Андре́й бра́тъ его́: Иа́ковъ Зеведе́евъ и Иоа́н­нъ бра́тъ его́:
Фили́ппъ и Варѳоломе́й: Ѳома́ и Матѳе́й мыта́рь: Иа́ковъ Алфе́евъ и Левве́й, нарѣче́н­ный Ѳадде́й:
Си́монъ Канани́тъ и Иу́да Искарiо́тскiй, и́же и предаде́ Его́.
Сiя́ оба­на́­де­сять посла́ Иису́съ, заповѣ́да и́мъ, глаго́ля: на пу́ть язы́къ не иди́те и во гра́дъ Самаря́нскiй не вни́дите:
иди́те же па́че ко овца́мъ поги́бшымъ до́му Изра́илева:
ходя́ще же проповѣ́дуйте, глаго́люще, я́ко при­­бли́жися Ца́р­ст­вiе Небе́сно­е:
боля́щыя исцѣля́йте, прокаже́н­ныя очища́йте, ме́ртвыя воскреша́йте, бѣ́сы изгоня́йте: ту́не прiя́сте, ту́не дади́те.
[Зач. 35.] Не стяжи́те зла́та, ни сребра́, ни мѣ́ди при­­ поясѣ́хъ ва́шихъ,
ни пи́ры въ пу́ть, ни двою́ ри́зу, ни сапо́гъ, ни жезла́: досто́инъ бо е́сть дѣ́латель мзды́ сво­ея́.
Въ о́ньже а́ще [коли́ждо] гра́дъ или́ ве́сь вни́дете, испыта́йте, кто́ въ не́мъ досто́инъ е́сть, и ту́ пребу́дите, до́ндеже изы́дете:
входя́ще же въ до́мъ цѣлу́йте его́, глаго́люще: ми́ръ до́му сему́:
и а́ще у́бо бу́детъ до́мъ досто́инъ, прiи́детъ ми́ръ ва́шъ на́нь: а́ще ли же не бу́детъ досто́инъ, ми́ръ ва́шъ къ ва́мъ воз­врати́т­ся.
И и́же а́ще не прiи́метъ ва́съ, ниже́ послу́шаетъ слове́съ ва́шихъ, исходя́ще изъ до́му или́ изъ гра́да того́, от­тряси́те пра́хъ но́гъ ва́шихъ:
ами́нь глаго́лю ва́мъ: от­ра́днѣе бу́детъ земли́ Cодо́мстѣй и Гомо́ррстѣй въ де́нь су́дный, не́же гра́ду тому́.
[Зач. 36.] Се́, А́зъ посыла́ю ва́съ я́ко о́вцы посредѣ́ волко́въ: бу́дите у́бо му́дри я́ко змiя́, и цѣ́ли я́ко го́лубiе.
Внемли́те же от­ человѣ́къ: предадя́тъ бо вы́ на со́нмы, и на собо́рищихъ и́хъ бiю́тъ ва́съ,
и предъ влады́ки же и цари́ веде́ни бу́дете Мене́ ра́ди, во свидѣ́тел­ст­во и́мъ и язы́комъ.
Егда́ же предаю́тъ вы́, не пецы́теся, ка́ко или́ что́ воз­глаго́лете: да́стбося ва́мъ въ то́й ча́съ, что́ воз­глаго́лете:
не вы́ бо бу́дете глаго́лющiи, но Ду́хъ Отца́ ва́­шего глаго́ляй въ ва́съ.
Преда́стъ же бра́тъ бра́та на сме́рть, и оте́цъ ча́до: и воста́нутъ ча́да на роди́тели и убiю́тъ и́хъ:
и бу́дете ненави́дими всѣ́ми и́мене Мо­его́ ра́ди: претерпѣ́вый же до конца́, то́й спасе́нъ бу́детъ.
[Зач. 37.] Егда́ же го́нятъ вы́ во гра́дѣ се́мъ, бѣ́гайте въ другі́й. Ами́нь бо глаго́лю ва́мъ: не и́мате сконча́ти гра́ды Изра́илевы, до́ндеже прiи́детъ Сы́нъ Человѣ́ческiй.
Нѣ́сть учени́къ надъ учи́теля [сво­его́], ниже́ ра́бъ надъ господи́на сво­его́:
довлѣ́етъ ученику́, да бу́детъ я́ко учи́тель его́, и ра́бъ я́ко госпо́дь его́. А́ще господи́на до́му веельзеву́ла нареко́ша, кольми́ па́че дома́шнiя его́?
Не убо́йтеся у́бо и́хъ: ничто́же бо е́сть покрове́но, е́же не от­кры́ет­ся, и та́йно, е́же не увѣ́дѣно бу́детъ.
Е́же глаго́лю ва́мъ во тмѣ́, рцы́те во свѣ́тѣ: и е́же во у́шы слы́шите, проповѣ́дите на кро́вѣхъ.
И не убо́йтеся от­ убива́ющихъ тѣ́ло, души́ же не могу́щихъ уби́ти: убо́йтеся же па́че могу́щаго и ду́шу и тѣ́ло погуби́ти въ гее́н­нѣ.
Не двѣ́ ли пти́цѣ цѣни́тѣся еди́ному асса́рiю? И ни еди́на от­ ни́хъ паде́тъ на земли́ безъ Отца́ ва́­шего:
ва́мъ же и вла́си главні́и вси́ изочте́ни су́ть:
не убо́йтеся у́бо: мно́зѣхъ пти́цъ лу́чши есте́ вы́.
[Зач. 38.] Вся́къ у́бо и́же исповѣ́сть Мя́ предъ человѣ́ки, исповѣ́мъ его́ и А́зъ предъ Отце́мъ Мо­и́мъ, и́же на небесѣ́хъ:
а и́же от­ве́ржет­ся Мене́ предъ человѣ́ки, от­ве́ргуся его́ и А́зъ предъ Отце́мъ Мо­и́мъ, и́же на небесѣ́хъ.
Не мни́те, я́ко прiидо́хъ воврещи́ ми́ръ на зе́млю: не прiидо́хъ воврещи́ ми́ръ, но ме́чь:
прiидо́хъ бо разлучи́ти человѣ́ка на отца́ сво­его́, и дще́рь на ма́терь свою́, и невѣ́сту на свекро́вь свою́.
И врази́ человѣ́ку дома́шнiи его́.
[Зач. 39.] И́же лю́битъ отца́ или́ ма́терь па́че Мене́, нѣ́сть Мене́ досто́инъ: и и́же лю́битъ сы́на или́ дще́рь па́че Мене́, нѣ́сть Мене́ досто́инъ:
и и́же не прiи́метъ креста́ сво­его́ и вслѣ́дъ Мене́ гряде́тъ, нѣ́сть Мене́ досто́инъ.
Обрѣты́й ду́шу свою́ погуби́тъ ю́: а и́же погуби́тъ ду́шу свою́ Мене́ ра́ди, обря́щетъ ю́.
И́же ва́съ прiе́млетъ, Мене́ прiе́млетъ: и и́же прiе́млетъ Мене́, прiе́млетъ Посла́в­шаго Мя́:
прiе́мляй проро́ка во и́мя проро́чо, мзду́ проро́чу прiи́метъ: и прiе́мляй пра́ведника во и́мя пра́ведничо, мзду́ пра́ведничу прiи́метъ:
и и́же а́ще напо­и́тъ еди́наго от­ ма́лыхъ си́хъ ча́­шею студены́ воды́ то́кмо, во и́мя ученика́, ами́нь глаго́лю ва́мъ, не погуби́тъ мзды́ сво­ея́.
Латинский (Nova Vulgata)
Et ascendens in naviculam transfretavit et venit in civita tem suam.
Et ecce offerebant ei paralyticum iacentem in lecto. Et videns Iesus fidem illorum, dixit paralytico: «Confide, fili; remittuntur peccata tua».
Et ecce quidam de scribis dixerunt intra se: «Hic blasphemat».
Et cum vidisset Iesus cogitationes eorum, dixit: «Ut quid cogitatis mala in cordibus vestris?
Quid enim est facilius, dicere: "Dimittuntur peccata tua", aut dicere: "Surge et ambula"?
Ut sciatis autem quoniam Filius hominis habet potestatem in terra dimittendi peccata — tunc ait paralytico - : Surge, tolle lectum tuum et vade in domum tuam».
Et surrexit et abiit in domum suam.
Videntes autem turbae timuerunt et glorificaverunt Deum, qui dedit potestatem talem hominibus.
Et cum transiret inde Iesus, vidit hominem sedentem in teloneo, Matthaeum nomine, et ait illi: "Sequere me". Et surgens secutus est eum.
Et factum est, discumbente eo in domo, ecce multi publicani et peccatores venientes simul discumbebant cum Iesu et discipulis eius.
Et videntes pharisaei dicebant discipulis eius: «Quare cum publicanis et peccatoribus manducat magister vester?».
At ille audiens ait: «Non est opus valentibus medico sed male habentibus.
Euntes autem discite quid est: "Misericordiam volo et non sacrificium". Non enim veni vocare iustos sed peccatores».
Tunc accedunt ad eum discipuli Ioannis dicentes: «Quare nos et pharisaei ieiunamus frequenter, discipuli autem tui non ieiunant?».
Et ait illis Iesus: «Numquid possunt convivae nuptiarum lugere, quamdiu cum illis est sponsus? Venient autem dies, cum auferetur ab eis sponsus, et tunc ieiunabunt.
Nemo autem immittit commissuram panni rudis in vestimentum vetus; tollit enim supplementum eius a vestimento, et peior scissura fit.
Neque mittunt vinum novum in utres veteres, alioquin rumpuntur utres, et vinum effunditur, et utres pereunt; sed vinum novum in utres novos mittunt, et ambo conservantur».
Haec illo loquente ad eos, ecce princeps unus accessit et adorabat eum dicens: «Filia mea modo defuncta est; sed veni, impone manum tuam super eam, et vivet».
Et surgens Iesus sequebatur eum et discipuli eius.
Et ecce mulier, quae sanguinis fluxum patiebatur duodecim annis, accessit retro et tetigit fimbriam vestimenti eius.
Dicebat enim intra se: «Si tetigero tantum vestimentum eius, salva ero».
At Iesus conversus et videns eam dixit: «Confide, filia; fides tua te salvam fecit». Et salva facta est mulier ex illa hora.
Et cum venisset Iesus in domum principis et vidisset tibicines et turbam tumultuantem,
dicebat: «Recedite; non est enim mortua puella, sed dormit». Et deridebant eum.
At cum eiecta esset turba, intravit et tenuit manum eius, et surrexit puella.
Et exiit fama haec in universam terram illam.
Et transeunte inde Iesu, secuti sunt eum duo caeci clamantes et dicentes: «Miserere nostri, fili David!».
Cum autem venisset domum, accesserunt ad eum caeci, et dicit eis Iesus: «Creditis quia possum hoc facere?». Dicunt ei: "Utique, Domine".
Tunc tetigit oculos eorum dicens: "Secundum fidem vestram fiat vobis".
Et aperti sunt oculi illorum. Et comminatus est illis Iesus dicens: «Videte, ne quis sciat».
Illi autem exeuntes diffamaverunt eum in universa terra illa.
Egressis autem illis, ecce obtulerunt ei hominem mutum, daemonium habentem.
Et eiecto daemone, locutus est mutus. Et miratae sunt turbae dicentes: «Numquam apparuit sic in Israel!».
Pharisaei autem dicebant: «In principe daemoniorum eicit daemones».
Et circumibat Iesus civitates omnes et castella, docens in synagogis eorum et praedicans evangelium regni et curans omnem languorem et omnem infirmitatem.
Videns autem turbas, misertus est eis, quia erant vexati et iacentes sicut oves non habentes pastorem.
Tunc dicit discipulis suis: «Messis quidem multa, operarii autem pauci;
rogate ergo Dominum messis, ut mittat operarios in messem suam».
Et convocatis Duodecim di scipulis suis, dedit illis pote statem spirituum immundorum, ut eicerent eos et curarent omnem languorem et omnem infirmitatem.
Duodecim autem apostolorum nomina sunt haec: primus Simon, qui dicitur Petrus, et Andreas frater eius, et Iacobus Zebedaei et Ioannes frater eius,
Philippus et Bartholomaeus, Thomas et Matthaeus publicanus, Iacobus Alphaei et Thaddaeus,
Simon Chananaeus et Iudas Iscariotes, qui et tradidit eum.
Hos Duodecim misit Iesus praecipiens eis et dicens: «In viam gentium ne abieritis et in civitates Samaritanorum ne intraveritis;
sed potius ite ad oves, quae perierunt domus Israel.
Euntes autem praedicate dicentes: "Appropinquavit regnum caelorum".
Infirmos curate, mortuos suscitate, leprosos mundate, daemones eicite; gratis accepistis, gratis date.
Nolite possidere aurum neque argentum neque pecuniam in zonis vestris,
non peram in via neque duas tunicas neque calceamenta neque virgam; dignus enim est operarius cibo suo.
In quamcumque civitatem aut castellum intraveritis, interrogate quis in ea dignus sit; et ibi manete donec exeatis.
Intrantes autem in domum, salutate eam;
et si quidem fuerit domus digna, veniat pax vestra super eam; si autem non fuerit digna, pax vestra ad vos revertatur.
Et quicumque non receperit vos neque audierit sermones vestros, exeuntes foras de domo vel de civitate illa, excutite pulverem de pedibus vestris.
Amen dico vobis: Tolerabilius erit terrae Sodomorum et Gomorraeorum in die iudicii quam illi civitati.
Ecce ego mitto vos sicut oves in medio luporum; estote ergo prudentes sicut serpentes et simplices sicut columbae.
Cavete autem ab hominibus; tradent enim vos in conciliis, et in synagogis suis flagellabunt vos;
et ad praesides et ad reges ducemini propter me in testimonium illis et gentibus.
Cum autem tradent vos, nolite cogitare quomodo aut quid loquamini; dabitur enim vobis in illa hora quid loquamini.
Non enim vos estis, qui loquimini, sed Spiritus Patris vestri, qui loquitur in vobis.
Tradet autem frater fratrem in mortem, et pater filium; et insurgent filii in parentes et morte eos afficient.
Et eritis odio omnibus propter nomen meum; qui autem perseveraverit in finem, hic salvus erit.
Cum autem persequentur vos in civitate ista, fugite in aliam; amen enim dico vobis: Non consummabitis civitates Israel, donec veniat Filius hominis.
Non est discipulus super magistrum nec servus super dominum suum.
Sufficit discipulo, ut sit sicut magister eius, et servus sicut dominus eius. Si patrem familias Beelzebul vocaverunt, quanto magis domesticos eius!
Ne ergo timueritis eos. Nihil enim est opertum, quod non revelabitur, et occultum, quod non scietur.
Quod dico vobis in tenebris, dicite in lumine; et, quod in aure auditis, praedicate super tecta.
Et nolite timere eos, qui occidunt corpus, animam autem non possunt occidere; sed potius eum timete, qui potest et animam et corpus perdere in gehenna.
Nonne duo passeres asse veneunt? Et unus ex illis non cadet super terram sine Patre vestro.
Vestri autem et capilli capitis omnes numerati sunt.
Nolite ergo timere; multis passeribus meliores estis vos.
Omnis ergo qui confitebitur me coram hominibus, confitebor et ego eum coram Patre meo, qui est in caelis;
qui autem negaverit me coram hominibus, negabo et ego eum coram Patre meo, qui est in caelis.
Nolite arbitrari quia venerim mittere pacem in terram; non veni pacem mittere sed gladium.
Veni enim separare hominem adversus patrem suum et filiam adversus matrem suam et nurum adversus socrum suam:
et inimici hominis domestici eius.
Qui amat patrem aut matrem plus quam me, non est me dignus; et, qui amat filium aut filiam super me, non est me dignus;
et, qui non accipit crucem suam et sequitur me, non est me dignus.
Qui invenerit animam suam, perdet illam; et, qui perdiderit animam suam propter me, inveniet eam.
Qui recipit vos, me recipit; et, qui me recipit, recipit eum, qui me misit.
Qui recipit prophetam in nomine prophetae, mercedem prophetae accipiet; et, qui recipit iustum in nomine iusti, mercedem iusti accipiet.
Et, quicumque potum dederit uni ex minimis istis calicem aquae frigidae tantum in nomine discipuli, amen dico vobis: Non perdet mercedem suam».
1 Исцеление расслабленного; 9 призвание Матфея. 13 «Не праведников, но грешников». 14 О посте. 20 Исцеление кровоточивой женщины. 23 Воскрешение дочери начальника. 27 Исцеление двух слепых, 32 и немого бесноватого. 35 Жалость над толпою.
[Зач. 29.] Тогда Он, войдя в лодку, переправился обратно и прибыл в Свой город.
И вот, принесли к Нему расслабленного, положенного на постели. И, видя Иисус веру их, сказал расслабленному: дерзай, чадо! прощаются тебе грехи твои.
При сем некоторые из книжников сказали сами в себе: Он богохульствует.
Иисус же, видя помышления их, сказал: для чего вы мыслите худое в сердцах ваших?
ибо что легче сказать: прощаются тебе грехи, или сказать: встань и ходи?
Но чтобы вы знали, что Сын Человеческий имеет власть на земле прощать грехи, – тогда говорит расслабленному: встань, возьми постель твою, и иди в дом твой.
И он встал, взял постель свою и пошел в дом свой.
Народ же, видев это, удивился и прославил Бога, давшего такую власть человекам.
[Зач. 30.] Проходя оттуда, Иисус увидел человека, сидящего у сбора пошлин, по имени Матфея, и говорит ему: следуй за Мною. И он встал и последовал за Ним.
И когда Иисус возлежал в доме, многие мытари и грешники пришли и возлегли с Ним и учениками Его.
Увидев то, фарисеи сказали ученикам Его: для чего Учитель ваш ест и пьет с мытарями и грешниками?
Иисус же, услышав это, сказал им: не здоровые имеют нужду во враче, но больные,
пойдите, научитесь, что́ значит: милости хочу, а не жертвы? Ибо Я пришел призвать не праведников, но грешников к покаянию.
[Зач. 31.] Тогда приходят к Нему ученики Иоанновы и говорят: почему мы и фарисеи постимся много, а Твои ученики не постятся?
И сказал им Иисус: могут ли печалиться сыны чертога брачного, пока с ними жених? Но придут дни, когда отнимется у них жених, и тогда будут поститься.
И никто к ветхой одежде не приставляет заплаты из небеленой ткани, ибо вновь пришитое отдерет от старого, и дыра будет еще хуже.
Не вливают также вина молодого в мехи ветхие; а иначе прорываются мехи, и вино вытекает, и мехи пропадают, но вино молодое вливают в новые мехи, и сберегается то и другое.
[Зач. 32.] Когда Он говорил им сие, подошел к Нему некоторый начальник и, кланяясь Ему, говорил: дочь моя теперь умирает; но приди, возложи на нее руку Твою, и она будет жива.
И встав, Иисус пошел за ним, и ученики Его.
И вот, женщина, двенадцать лет страдавшая кровотечением, подойдя сзади, прикоснулась к краю одежды Его,
ибо она говорила сама в себе: если только прикоснусь к одежде Его, выздоровею.
Иисус же, обратившись и увидев ее, сказал: дерзай, дщерь! вера твоя спасла тебя. Женщина с того часа стала здорова.
И когда пришел Иисус в дом начальника и увидел свирельщиков и народ в смятении,
сказал им: выйдите вон, ибо не умерла девица, но спит. И смеялись над Ним.
Когда же народ был выслан, Он, войдя, взял ее за руку, и девица встала.
И разнесся слух о сем по всей земле той.
[Зач. 33.] Когда Иисус шел оттуда, за Ним следовали двое слепых и кричали: помилуй нас, Иисус, сын Давидов!
Когда же Он пришел в дом, слепые приступили к Нему. И говорит им Иисус: веруете ли, что Я могу это сделать? Они говорят Ему: ей, Господи!
Тогда Он коснулся глаз их и сказал: по вере вашей да будет вам.
И открылись глаза их; и Иисус строго сказал им: смотрите, чтобы никто не узнал.
А они, выйдя, разгласили о Нем по всей земле той.
Когда же те выходили, то привели к Нему человека немого бесноватого.
И когда бес был изгнан, немой стал говорить. И народ, удивляясь, говорил: никогда не бывало такого явления в Израиле.
А фарисеи говорили: Он изгоняет бесов силою князя бесовского.
И ходил Иисус по всем городам и селениям, уча в синагогах их, проповедуя Евангелие Царствия и исцеляя всякую болезнь и всякую немощь в людях.
[Зач. 34.] Видя толпы народа, Он сжалился над ними, что они были изнурены и рассеяны, как овцы, не имеющие пастыря.
Тогда говорит ученикам Своим: жатвы много, а делателей мало;
итак, молите Господина жатвы, чтобы выслал делателей на жатву Свою.
1 Избрание двенадцати; 5–42 поучение их. 16 «Как овец среди волков»; «за имя Мое». 28 «Не бойтесь…» 32 Исповедание Христа и отречение от Него; сбережение и потеря души. 40 «Кто принимает Меня…»
И призвав двенадцать учеников Своих, Он дал им власть над нечистыми духами, чтобы изгонять их и врачевать всякую болезнь и всякую немощь.
Двенадцати же апостолов имена суть сии: первый Симон, называемый Петром, и Андрей, брат его, Иаков Зеведеев и Иоанн, брат его,
Филипп и Варфоломей, Фома и Матфей мытарь, Иаков Алфеев и Леввей, прозванный Фаддеем,
Симон Кананит и Иуда Искариот, который и предал Его.
Сих двенадцать послал Иисус, и заповедал им, говоря: на путь к язычникам не ходите, и в город Самарянский не входите;
а идите наипаче к погибшим овцам дома Израилева;
ходя же, проповедуйте, что приблизилось Царство Небесное;
больных исцеляйте, прокаженных очищайте, мертвых воскрешайте, бесов изгоняйте; даром получили, даром давайте.
[Зач. 35.] Не берите с собою ни золота, ни серебра, ни меди в поясы свои,
ни сумы на дорогу, ни двух одежд, ни обуви, ни посоха, ибо трудящийся достоин пропитания.
В какой бы город или селение ни вошли вы, наведывайтесь, кто в нем достоин, и там оставайтесь, пока не выйдете;
а входя в дом, приветствуйте его, говоря: мир дому сему;
и если дом будет достоин, то мир ваш придет на него; если же не будет достоин, то мир ваш к вам возвратится.
А если кто не примет вас и не послушает слов ваших, то, выходя из дома или из города того, отрясите прах от ног ваших;
истинно говорю вам: отраднее будет земле Содомской и Гоморрской в день суда, нежели городу тому.
[Зач. 36.] Вот, Я посылаю вас, как овец среди волков: итак, будьте мудры, как змии, и просты, как голуби.
Остерегайтесь же людей: ибо они будут отдавать вас в судилища и в синагогах своих будут бить вас,
и поведут вас к правителям и царям за Меня, для свидетельства перед ними и язычниками.
Когда же будут предавать вас, не заботьтесь, как или что сказать; ибо в тот час дано будет вам, что сказать,
ибо не вы будете говорить, но Дух Отца вашего будет говорить в вас.
Предаст же брат брата на смерть, и отец – сына; и восстанут дети на родителей, и умертвят их;
и будете ненавидимы всеми за имя Мое; претерпевший же до конца спасется.
[Зач. 37.] Когда же будут гнать вас в одном городе, бегите в другой. Ибо истинно говорю вам: не успеете обойти городов Израилевых, как приидет Сын Человеческий.
Ученик не выше учителя, и слуга не выше господина своего:
довольно для ученика, чтобы он был, как учитель его, и для слуги, чтобы он был, как господин его. Если хозяина дома назвали веельзевулом, не тем ли более домашних его?
Итак, не бойтесь их, ибо нет ничего сокровенного, что не открылось бы, и тайного, что не было бы узнано.
Что говорю вам в темноте, говорите при свете; и что на ухо слышите, проповедуйте на кровлях.
И не бойтесь убивающих тело, души́ же не могущих убить; а бойтесь более Того, Кто может и душу и тело погубить в геенне.
Не две ли малые птицы продаются за ассарий*? И ни одна из них не упадет на землю без воли Отца вашего; //*Мелкая монета.
у вас же и волосы на голове все сочтены;
не бойтесь же: вы лучше многих малых птиц.
[Зач. 38.] Итак, всякого, кто исповедает Меня пред людьми, того исповедаю и Я пред Отцом Моим Небесным;
а кто отречется от Меня пред людьми, отрекусь от того и Я пред Отцом Моим Небесным.
Не думайте, что Я пришел принести мир на землю; не мир пришел Я принести, но меч,
ибо Я пришел разделить человека с отцом его, и дочь с матерью ее, и невестку со свекровью ее.
И враги человеку – домашние его.
[Зач. 39.] Кто любит отца или мать более, нежели Меня, не достоин Меня; и кто любит сына или дочь более, нежели Меня, не достоин Меня;
и кто не берет креста своего и следует за Мною, тот не достоин Меня.
Сберегший душу свою потеряет ее; а потерявший душу свою ради Меня сбережет ее.
Кто принимает вас, принимает Меня, а кто принимает Меня, принимает Пославшего Меня;
кто принимает пророка, во имя пророка, получит награду пророка; и кто принимает праведника, во имя праведника, получит награду праведника.
И кто напоит одного из малых сих только чашею холодной воды, во имя ученика, истинно говорю вам, не потеряет награды своей.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible