Ве́тхий Заве́т:
Быт.
Исх.
Лев.
Чис.
Втор.
Нав.
Суд.
Руф.
1Цар.
2Цар.
3Цар.
4Цар.
1Пар.
2Пар.
1Езд.
Неем.
2Езд.
Тов.
Иудиф.
Есф.
Иов.
Пс.
Прит.
Еккл.
Песн.
Прем.
Сир.
Ис.
Иер.
Плч.
ПослИер.
Вар.
Иез.
Дан.
Ос.
Иоил.
Ам.
Авд.
Ион.
Мих.
Наум.
Авв.
Соф.
Аг.
Зах.
Мал.
1Мак.
2Мак.
3Мак.
3Езд.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Скрыть
2:1
2:3
2:4
2:5
2:6
2:8
2:9
2:12
2:14
Взы́де вдыха́яй въ лице́ твое́, отъе́мляй от оскорбле́нiя: усмотри́ пу́ть, укрѣпи́ чре́сла, возмужа́й крѣ́постiю зѣло́:
поне́же отврати́ Госпо́дь укори́зну Иа́ковлю, я́коже укори́зну Изра́илеву: зане́ отряса́ющiи отрясо́ша я́ и ло́зы и́хъ растли́ша.
Ору́жiя си́лы и́хъ от человѣ́къ, му́жы си́льныя игра́ющыя во огни́: брозды́ колесни́цъ и́хъ въ де́нь угото́ванiя его́, и ко́нницы возмяту́тся на путе́хъ,
и смяту́тся колесни́цы и сплету́тся на сто́гнахъ: ви́дъ и́хъ я́ко свѣщы́ о́гненны, и я́ко мо́лнiя протека́ющая.
И помяну́тся старѣ́йшины и́хъ, и побѣ́гнутъ въ де́нь, и изнемо́гутъ въ пути́ свое́мъ, и потща́тся на забра́ла его́, и угото́вятъ пре́днiя стражбы́ своя́.
Врата́ гра́дная отверзо́шася, и ца́рства падо́ша, и имѣ́нiе откры́ся.
Сiя́ же восхожда́ше, и рабы́ни ея́ ведя́хуся, я́ко голуби́цы ворку́ющя въ сердца́хъ свои́хъ:
и Ниневі́а, а́ки купѣ́ль водна́я во́ды ея́, и ті́и бѣжа́ще не ста́ша, и не бѣ́ взира́ющаго.
Расхища́ху сребро́, расхища́ху зла́то, и не бя́ше конца́ имѣ́нiя ея́: отяготи́шася па́че всѣ́хъ сосу́довъ вожделѣ́нная ея́.
Истрясе́нiе и вострясе́нiе, и воскипѣ́нiе и се́рдца сокруше́нiе, и разслабле́нiе колѣ́нъ и болѣ́зни по всѣ́мъ чре́сломъ, и лице́ всѣ́хъ, а́ки опале́нiе котла́.
Гдѣ́ е́сть вита́лище льво́въ и па́жить су́щая льви́чищемъ? ка́мо и́де ле́въ, е́же влѣ́зти та́мо льви́чищу, и не бя́ше устраша́ющаго.
Ле́въ восхи́ти дово́лная льви́чищемъ свои́мъ и удави́ льви́цамъ свои́мъ, и напо́лни лови́твы гнѣздо́ свое́ и вита́лище свое́ похище́нiя.
Се́, а́зъ на тя́, глаго́летъ Госпо́дь Вседержи́тель, и пожгу́ ды́момъ мно́жество твое́, и львы́ твоя́ поя́стъ ору́жiе: и потреблю́ от земли́ лови́тву твою́, и не услы́шатся ктому́ дѣла́ твоя́.
1 Господь обещает восстановить Израиля. 3 Герои и колесницы готовятся к нападению на Ниневию. 6 Она взята. 10 Ниневия «разграблена, опустошена и разорена».
Поднимается на тебя разрушитель: охраняй твердыни, стереги дорогу, укрепи чресла, собирайся с силами.
Ибо восстановит Господь величие Иакова, как величие Израиля, потому что опустошили их опустошители и виноградные ветви их истребили.
Щит героев его красен; воины его в одеждах багряных; огнем сверкают колесницы в день приготовления к бою, и лес копьев волнуется.
По улицам несутся колесницы, гремят на площадях; блеск от них, как от огня; сверкают, как молния.
Он вызывает храбрых своих, но они спотыкаются на ходу своем; поспешают на стены города, но осада уже устроена.
Речные ворота отворяются, и дворец разрушается.
Решено: она будет обнажена и отведена в плен, и рабыни ее будут стонать как голуби, ударяя себя в грудь.
Ниневия со времени существования своего была как пруд, полный водою, а они бегут. «Стойте, стойте!» Но никто не оглядывается.
Расхищайте серебро, расхищайте золото! нет конца запасам всякой драгоценной утвари.
Разграблена, опустошена и разорена она, – и тает сердце, колени трясутся; у всех в чреслах сильная боль, и лица у всех потемнели.
Где теперь логовище львов и то пастбище для львенков, по которому ходил лев, львица и львенок, и никто не пугал их, –
лев, похищающий для насыщения щенков своих, и задушающий для львиц своих, и наполняющий добычею пещеры свои и логовища свои похищенным?
Вот, Я – на тебя! говорит Господь Саваоф. И сожгу в дыму колесницы твои, и меч пожрет львенков твоих, и истреблю с земли добычу твою, и не будет более слышим голос послов твоих.
Ecco sui monti i passi d'un messaggero
che annuncia la pace!
Celebra le tue feste, Giuda, sciogli i tuoi voti,
poiché il malvagio non passerà più su di te:
egli è del tutto annientato.
che annuncia la pace!
Celebra le tue feste, Giuda, sciogli i tuoi voti,
poiché il malvagio non passerà più su di te:
egli è del tutto annientato.
Contro di te avanza un distruttore.
"Monta la guardia alla fortezza,
sorveglia le vie, cingi i tuoi fianchi,
raccogli tutte le forze".
"Monta la guardia alla fortezza,
sorveglia le vie, cingi i tuoi fianchi,
raccogli tutte le forze".
Infatti il Signore restaura il vanto di Giacobbe,
rinnova il vanto d'Israele,
anche se i briganti li hanno depredati
e saccheggiano i loro tralci.
rinnova il vanto d'Israele,
anche se i briganti li hanno depredati
e saccheggiano i loro tralci.
Lo scudo dei suoi prodi rosseggia,
i guerrieri sono vestiti di scarlatto,
come fuoco scintillano i carri di ferro
pronti all'attacco,
si brandiscono le lance.
i guerrieri sono vestiti di scarlatto,
come fuoco scintillano i carri di ferro
pronti all'attacco,
si brandiscono le lance.
Per le vie avanzano i carri,
scorrazzano per le piazze,
il loro aspetto è come di fiamma,
guizzano come saette.
scorrazzano per le piazze,
il loro aspetto è come di fiamma,
guizzano come saette.
Si fa l'appello dei più coraggiosi,
che accorrendo si urtano:
essi si slanciano verso le mura,
la copertura di scudi è formata.
che accorrendo si urtano:
essi si slanciano verso le mura,
la copertura di scudi è formata.
Le porte dei fiumi si aprono,
la reggia trema tutta.
la reggia trema tutta.
La Signora è condotta in esilio,
le sue ancelle gemono
con voce come di colombe,
percuotendosi il petto.
le sue ancelle gemono
con voce come di colombe,
percuotendosi il petto.
Ninive è sempre stata come una vasca piena d'acqua,
ma ora le acque sfuggono.
"Fermatevi! Fermatevi!", ma nessuno si volta.
ma ora le acque sfuggono.
"Fermatevi! Fermatevi!", ma nessuno si volta.
"Saccheggiate l'argento, saccheggiate l'oro".
Ci sono tesori infiniti, ammassi d'oggetti preziosi!
Ci sono tesori infiniti, ammassi d'oggetti preziosi!
Devastazione, spoliazione, desolazione;
cuori scoraggiati, ginocchia vacillanti,
brividi ai fianchi,
su tutti i volti il pallore.
cuori scoraggiati, ginocchia vacillanti,
brividi ai fianchi,
su tutti i volti il pallore.
Dov'è la tana dei leoni,
il luogo dove venivano nutriti i leoncelli?
Là si rifugiavano il leone, la leonessa e i leoncelli
e nessuno li disturbava.
il luogo dove venivano nutriti i leoncelli?
Là si rifugiavano il leone, la leonessa e i leoncelli
e nessuno li disturbava.
Il leone sbranava per i suoi piccoli,
azzannava per le sue leonesse;
riempiva i suoi covi di preda, le sue tane di rapina.
azzannava per le sue leonesse;
riempiva i suoi covi di preda, le sue tane di rapina.
"Eccomi a te
- oracolo del Signore degli eserciti -:
manderò in fumo la tua moltitudine
e la spada divorerà i tuoi leoncelli.
Distruggerò dalla terra le tue prede,
non si udrà più la voce dei tuoi messaggeri".
- oracolo del Signore degli eserciti -:
manderò in fumo la tua moltitudine
e la spada divorerà i tuoi leoncelli.
Distruggerò dalla terra le tue prede,
non si udrà più la voce dei tuoi messaggeri".
Цр҃ко́внослав
Языки
- Добавить язык
- Церковнослав. (рус)
- Церковнослав. (цс)
- Рус. (Синодальный)
- Рус. (Синод. с ударе́-ми)
- Рус. (Юнгеров)
- Arab (AVD)
- Azerbaijani
- Armenian
- Bulgarian
- Chinese (simpl.)
- Croatian (S&D)
- English (NKJV)
- English (NRSV)
- English (KJV)
- Estonian
- Finnish (1992)
- French (LSG)
- Georgian
- German (MLU, 1912)
- German (GNB)
- Greek (Koine)
- Greek (TGV)
- Hebrew
- Italian
- Kyrgyz
- Latin (Nova Vulgata)
- Romanian
- Polish
- Portuguese
- Serbian (synod.)
- Serbian
- Spanish (RVR 1995)
- Swedish (Folkbibeln)
- Tajik
- Ukrainian (Homenko)
- Ukrainian (Ogienko)
Взы́де вдыха́ѧй въ лицѐ твоѐ, ѿе́млѧй ѿ ѡ҆скорбле́нїѧ: ᲂу҆смотрѝ пꙋ́ть, ᲂу҆крѣпѝ чрє́сла, возмꙋжа́й крѣ́постїю ѕѣлѡ̀:
поне́же ѿвратѝ гдⷭ҇ь ᲂу҆кори́знꙋ і҆а́кѡвлю, ꙗ҆́коже ᲂу҆кори́знꙋ і҆и҃левꙋ: занѐ ѡ҆трѧса́ющїи ѡ҆трѧсо́ша ѧ҆̀ и҆ ло́зы и҆́хъ растли́ша.
Ѻ҆рꙋ̑жїѧ си́лы и҆́хъ ѿ человѣ̑къ, мꙋ́жы си̑льныѧ и҆гра́ющыѧ во ѻ҆гнѝ: брѡзды̀ колесни́цъ и҆́хъ въ де́нь ᲂу҆гото́ванїѧ є҆гѡ̀, и҆ кѡ́нницы возмѧтꙋ́тсѧ на пꙋте́хъ,
и҆ смѧтꙋ́тсѧ колєсни́цы и҆ сплетꙋ́тсѧ на сто́гнахъ: ви́дъ и҆́хъ ꙗ҆́кѡ свѣщы̀ ѻ҆́гнєнны, и҆ ꙗ҆́кѡ мо́лнїѧ протека́ющаѧ.
И҆ помѧнꙋ́тсѧ старѣ̑йшины и҆́хъ, и҆ побѣ́гнꙋтъ въ де́нь, и҆ и҆знемо́гꙋтъ въ пꙋтѝ свое́мъ, и҆ потща́тсѧ на забра̑ла є҆гѡ̀, и҆ ᲂу҆гото́вѧтъ прє́днїѧ стражбы̑ своѧ̑.
Врата̀ гра̑днаѧ ѿверзо́шасѧ, и҆ ца̑рства падо́ша, и҆ и҆мѣ́нїе ѿкры́сѧ.
Сїѧ́ же восхожда́ше, и҆ рабы̑ни є҆ѧ̀ ведѧ́хꙋсѧ, ꙗ҆́кѡ голꙋби̑цы воркꙋ́ющѧ въ сердца́хъ свои́хъ:
и҆ нїнеѵі́а, а҆́ки кꙋпѣ́ль водна́ѧ во́ды є҆ѧ̀, и҆ ті́и бѣжа́ще не ста́ша, и҆ не бѣ̀ взира́ющагѡ.
Расхища́хꙋ сребро̀, расхища́хꙋ зла́то, и҆ не бѧ́ше конца̀ и҆мѣ́нїѧ є҆ѧ̀: ѡ҆тѧготи́шасѧ па́че всѣ́хъ сосꙋ́дѡвъ вожделѣ̑ннаѧ є҆ѧ̀.
И҆стрѧсе́нїе и҆ вострѧсе́нїе, и҆ воскипѣ́нїе и҆ се́рдца сокрꙋше́нїе, и҆ разслабле́нїе колѣ́нъ и҆ бѡлѣ́зни по всѣ̑мъ чре́слѡмъ, и҆ лицѐ всѣ́хъ, а҆́ки ѡ҆пале́нїе котла̀.
Гдѣ̀ є҆́сть вита́лище львѡ́въ и҆ па́жить сꙋ́щаѧ льви́чищємъ; ка́мѡ и҆́де ле́въ, є҆́же влѣ́зти та́мѡ льви́чищꙋ, и҆ не бѧ́ше ᲂу҆страша́ющагѡ.
Ле́въ восхи́ти довѡ́льнаѧ льви́чищємъ свои̑мъ и҆ ᲂу҆давѝ льви́цамъ свои̑мъ, и҆ напо́лни лови́твы гнѣздо̀ своѐ и҆ вита́лище своѐ похище́нїѧ.
Сѐ, а҆́зъ на тѧ̀, гл҃етъ гдⷭ҇ь Вседержи́тель, и҆ пожгꙋ̀ ды́момъ мно́жество твоѐ, и҆ львы̀ твоѧ̑ поѧ́стъ ѻ҆рꙋ́жїе: и҆ потреблю̀ ѿ землѝ лови́твꙋ твою̀, и҆ не ᲂу҆слы́шатсѧ ктомꙋ̀ дѣла̀ твоѧ̑.