Ве́тхий Заве́т:
Быт.
Исх.
Лев.
Чис.
Втор.
Нав.
Суд.
Руф.
1Цар.
2Цар.
3Цар.
4Цар.
1Пар.
2Пар.
1Езд.
Неем.
2Езд.
Тов.
Иудиф.
Есф.
Иов.
Пс.
Прит.
Еккл.
Песн.
Прем.
Сир.
Ис.
Иер.
Плч.
ПослИер.
Вар.
Иез.
Дан.
Ос.
Иоил.
Ам.
Авд.
Ион.
Мих.
Наум.
Авв.
Соф.
Аг.
Зах.
Мал.
1Мак.
2Мак.
3Мак.
3Езд.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Скрыть
4:1
4:2
4:3
4:4
4:5
4:6
4:8
4:9
4:10
4:11
4:13
4:15
4:16
4:17
4:18
4:20
4:21
4:22
4:24
И егда́ сконча́ша вси́ лю́дiе преходя́ще Иорда́нъ, и рече́ Госпо́дь къ Иису́су, глаго́ля:
поими́ двана́десять муже́й от люді́й, му́жа еди́наго от коего́ждо пле́мене,
повели́ и́мъ, глаго́ля: возми́те от среды́ Иорда́на, идѣ́же стоя́ша но́зи жре́честiи, гото́выхъ двана́десять ка́меней, и изне́сше я́ съ собо́ю, положи́те въ полцѣ́ ва́шемъ, идѣ́же ста́нете та́мо въ нощи́.
И призва́въ Иису́съ двана́десять муже́й сла́вныхъ от сыно́въ Изра́илевыхъ, еди́наго от коего́ждо пле́мене, рече́ и́мъ:
иди́те предо мно́ю предъ лице́мъ Госпо́днимъ въ среди́ну Иорда́на: и взе́мъ отту́ду кі́йждо ка́мень еди́нъ да возложи́тъ на ра́мена своя́, по числу́ племе́нъ [сыно́въ] Изра́илевыхъ:
да бу́дутъ ва́мъ сі́и въ зна́менiе посредѣ́ ва́съ лежа́ще всегда́, да егда́ вопро́ситъ тебе́ у́тро сы́нъ тво́й, глаго́ля: что́ су́ть ка́менiе сiе́ ва́мъ?
И ты́ возвѣсти́ши сы́ну твоему́, глаго́ля: я́ко оскудѣ́ Иорда́нъ рѣка́ от лица́ киво́та завѣ́та Го́спода всея́ земли́, егда́ прехожда́ше его́, и изся́че вода́ Иорда́нова: и бу́дутъ ва́мъ ка́менiе сiе́ въ па́мять сыно́въ Изра́илевыхъ да́же до вѣ́ка.
И сотвори́ша та́ко сы́нове Изра́илевы, я́коже заповѣ́да Госпо́дь Иису́су: и взе́мше двана́десять ка́меней от среды́ Иорда́на, я́коже заповѣ́да Госпо́дь Иису́су въ сконча́нiи прехожде́нiя сыно́въ Изра́илевыхъ, и принесо́ша и́хъ съ собо́ю въ по́лкъ, и положи́ша и́хъ та́мо.
Поста́ви же Иису́съ и другі́я двана́десять ка́меней въ са́мѣмъ Иорда́нѣ на мѣ́стѣ, идѣ́же стоя́ху но́зи жерце́въ воздвиза́ющихъ киво́тъ завѣ́та Госпо́дня, и су́ть та́мо да́же до сего́ дне́.
Стоя́ху же жерцы́ воздвиза́ющiи киво́тъ завѣ́та Госпо́дня во Иорда́нѣ, до́ндеже сконча́ Иису́съ вся́, ели́ка заповѣ́да Госпо́дь Иису́су повѣ́дати лю́демъ, по всѣ́мъ, ели́ка заповѣ́да Моисе́й Иису́су: и потща́шася лю́дiе, и преидо́ша.
И бы́сть егда́ сконча́ша вси́ лю́дiе преходи́ти [Иорда́нъ], пре́йде и киво́тъ завѣ́та Госпо́дня, и ка́менiе {Вмѣ́сто ка́менiе во ины́хъ гре́ческихъ жерцы́.} предъ ни́ми.
И преидо́ша сы́нове Руви́мли и сы́нове Га́довы и по́лъ пле́мене Манассі́ина устро́ены предъ сынми́ Изра́илевы, я́коже заповѣ́да и́мъ Моисе́й:
четы́редесять ты́сящъ вооруже́ни на ра́ть преидо́ша предъ Го́сподемъ на бра́нь ко гра́ду Иерихо́ну.
Въ то́й де́нь возвели́чи Госпо́дь Иису́са предъ всѣ́мъ ро́домъ Изра́илевымъ: и боя́хуся его́, я́коже боя́хуся Моисе́а, ели́ко вре́мя поживе́.
И рече́ Госпо́дь ко Иису́су, глаго́ля:
заповѣ́ждь жерце́мъ, воздвиза́ющымъ киво́тъ завѣ́та свидѣ́нiя, изступи́ти изъ Иорда́на.
И заповѣ́да Иису́съ жерце́мъ, глаго́ля: изыди́те изъ Иорда́на.
И бы́сть егда́ изыдо́ша жерцы́ воздвиза́ющiи киво́тъ завѣ́та Госпо́дня от среды́ Иорда́на, и поста́виша но́ги на су́сѣ, и устреми́ся вода́ Иорда́нова на мѣ́сто и по́йде я́коже вчера́ и тре́тiяго дне́ по всему́ кра́ю.
И лю́дiе взыдо́ша от Иорда́на въ деся́тый де́нь пе́рваго ме́сяца: и ополчи́шася сы́нове Изра́илевы въ Галга́лѣхъ на странѣ́, я́же на восто́къ со́лнца от Иерихо́на.
И двана́десять ка́менiя сiя́, я́же взя́ от Иорда́на, поста́ви Иису́съ въ Галга́лѣхъ, и рече́ къ сыно́мъ Изра́илевымъ, глаго́ля:
егда́ вопро́сятъ ва́съ сы́нове ва́ши, глаго́люще: что́ су́ть ка́менiе сiе́?
Возвѣсти́те сыно́мъ ва́шымъ: я́ко по су́ху пре́йде Изра́иль Иорда́нъ се́й,
изсуши́вшу Го́споду Бо́гу ва́шему во́ду Иорда́ню предъ ни́ми, до́ндеже преидо́ша, я́коже сотвори́ Госпо́дь Бо́гъ ва́шъ Чермно́му мо́рю, е́же изсуши́ Госпо́дь Бо́гъ ва́шъ предъ ва́ми, до́ндеже преидо́хомъ:
да увѣ́дятъ вси́ язы́цы земні́и, я́ко рука́ Госпо́дня крѣпка́ е́сть, и вы́ да чте́те Го́спода Бо́га ва́шего во вся́кое вре́мя.
καὶ ἐπεὶ συνετέλεσεν πᾶς ὁ λαὸς διαβαίνων τὸν Ιορδάνην καὶ εἶπεν κύριος τῷ ᾿Ιησοῖ λέγων
παραλαβὼν ἄνδρας ἀπὸ τοῦ λαοῦ ἕνα ἀφ᾿ ἑκάστης φυλῆς
σύνταξον αὐτοῖς λέγων ἀνέλεσθε ἐκ μέσου τοῦ Ιορδάνου ἑτοίμους δώδεκα λίθους καὶ τούτους διακομίσαντες ἅμα ὑμῖν αὐτοῖς θέτε αὐτοὺς ἐν τῇ στρατοπεδείᾳ ὑμῶν οὗ ἐὰν παρεμβάλητε ἐκεῖ τὴν νύκτα
καὶ ἀνακαλεσάμενος ᾿Ιησοῦς δώδεκα ἄνδρας τῶν ἐνδόξων ἀπὸ τῶν υἱῶν Ισραηλ ἕνα ἀφ᾿ ἑκάστης φυλῆς
εἶπεν αὐτοῖς προσαγάγετε ἔμπροσθέν μου πρὸ προσώπου κυρίου εἰς μέσον τοῦ Ιορδάνου καὶ ἀνελόμενος ἐκεῖθεν ἕκαστος λίθον ἀράτω ἐπὶ τῶν ὤμων αὐτοῦ κατὰ τὸν ἀριθμὸν τῶν δώδεκα φυλῶν τοῦ Ισραηλ
ἵνα ὑπάρχωσιν ὑμῖν οὗτοι εἰς σημεῖον κείμενον διὰ παντός ἵνα ὅταν ἐρωτᾷ σε ὁ υἱός σου αὔριον λέγων τί εἰσιν οἱ λίθοι οὗτοι ὑμῖν
καὶ σὺ δηλώσεις τῷ υἱῷ σου λέγων ὅτι ἐξέλιπεν ὁ Ιορδάνης ποταμὸς ἀπὸ προσώπου κιβωτοῦ διαθήκης κυρίου πάσης τῆς γῆς ὡς διέβαινεν αὐτόν καὶ ἔσονται οἱ λίθοι οὗτοι ὑμῖν μνημόσυνον τοῖς υἱοῖς Ισραηλ ἕως τοῦ αἰῶνος
καὶ ἐποίησαν οὕτως οἱ υἱοὶ Ισραηλ καθότι ἐνετείλατο κύριος τῷ ᾿Ιησοῖ καὶ λαβόντες δώδεκα λίθους ἐκ μέσου τοῦ Ιορδάνου καθάπερ συνέταξεν κύριος τῷ ᾿Ιησοῖ ἐν τῇ συντελείᾳ τῆς διαβάσεως τῶν υἱῶν Ισραηλ καὶ διεκόμισαν ἅμα ἑαυτοῖς εἰς τὴν παρεμβολὴν καὶ ἀπέθηκαν ἐκεῖ
ἔστησεν δὲ ᾿Ιησοῦς καὶ ἄλλους δώδεκα λίθους ἐν αὐτῷ τῷ Ιορδάνῃ ἐν τῷ γενομένῳ τόπῳ ὑπὸ τοὺς πόδας τῶν ἱερέων τῶν αἰρόντων τὴν κιβωτὸν τῆς διαθήκης κυρίου καί εἰσιν ἐκεῖ ἕως τῆς σήμερον ἡμέρας
εἱστήκεισαν δὲ οἱ ἱερεῖς οἱ αἴροντες τὴν κιβωτὸν τῆς διαθήκης ἐν τῷ Ιορδάνῃ ἕως οὗ συνετέλεσεν ᾿Ιησοῦς πάντα ἃ ἐνετείλατο κύριος ἀναγγεῖλαι τῷ λαῷ καὶ ἔσπευσεν ὁ λαὸς καὶ διέβησαν
καὶ ἐγένετο ὡς συνετέλεσεν πᾶς ὁ λαὸς διαβῆναι καὶ διέβη ἡ κιβωτὸς τῆς διαθήκης κυρίου καὶ οἱ λίθοι ἔμπροσθεν αὐτῶν
καὶ διέβησαν οἱ υἱοὶ Рουβην καὶ οἱ υἱοὶ Γαδ καὶ οἱ ἡμίσεις φυλῆς Μανασση διεσκευασμένοι ἔμπροσθεν τῶν υἱῶν Ισραηλ καθάπερ ἐνετείλατο αὐτοῖς Μωυσῆς
τετρακισμύριοι εὔζωνοι εἰς μάχην διέβησαν ἐναντίον κυρίου εἰς πόλεμον πρὸς τὴν Ιεριχω πόλιν
ἐν ἐκείνῃ τῇ ἡμέρᾳ ηὔξησεν κύριος τὸν ᾿Ιησοῦν ἐναντίον παντὸς τοῦ γένους Ισραηλ καὶ ἐφοβοῦντο αὐτὸν ὥσπερ Μωυσῆν ὅσον χρόνον ἔζη
καὶ εἶπεν κύριος τῷ ᾿Ιησοῖ λέγων
ἔντειλαι τοῖς ἱερεῦσιν τοῖς αἴρουσιν τὴν κιβωτὸν τῆς διαθήκης τοῦ μαρτυρίου κυρίου ἐκβῆναι ἐκ τοῦ Ιορδάνου
καὶ ἐνετείλατο ᾿Ιησοῦς τοῖς ἱερεῦσιν λέγων ἔκβητε ἐκ τοῦ Ιορδάνου
καὶ ἐγένετο ὡς ἐξέβησαν οἱ ἱερεῖς οἱ αἴροντες τὴν κιβωτὸν τῆς διαθήκης κυρίου ἐκ τοῦ Ιορδάνου καὶ ἔθηκαν τοὺς πόδας ἐπὶ τῆς γῆς ὥρμησεν τὸ ὕδωρ τοῦ Ιορδάνου κατὰ χώραν καὶ ἐπορεύετο καθὰ ἐχθὲς καὶ τρίτην ἡμέραν δι᾿ ὅλης τῆς κρηπῖδος
καὶ ὁ λαὸς ἀνέβη ἐκ τοῦ Ιορδάνου δεκάτῃ τοῦ μηνὸς τοῦ πρώτου καὶ κατεστρατοπέδευσαν οἱ υἱοὶ Ισραηλ ἐν Γαλγαλοις κατὰ μέρος τὸ πρὸς ἡλίου ἀνατολὰς ἀπὸ τῆς Ιεριχω
καὶ τοὺς δώδεκα λίθους τούτους οὓς ἔλαβεν ἐκ τοῦ Ιορδάνου ἔστησεν ᾿Ιησοῦς ἐν Γαλγαλοις
λέγων ὅταν ἐρωτῶσιν ὑμᾶς οἱ υἱοὶ ὑμῶν λέγοντες τί εἰσιν οἱ λίθοι οὗτοι
ἀναγγείλατε τοῖς υἱοῖς ὑμῶν ὅτι ἐπὶ ξηρᾶς διέβη Ισραηλ τὸν Ιορδάνην
ἀποξηράναντος κυρίου τοῦ θεοῦ ἡμῶν τὸ ὕδωρ τοῦ Ιορδάνου ἐκ τοῦ ἔμπροσθεν αὐτῶν μέχρι οὗ διέβησαν καθάπερ ἐποίησεν κύριος ὁ θεὸς ἡμῶν τὴν ἐρυθρὰν θάλασσαν ἣν ἀπεξήρανεν κύριος ὁ θεὸς ἡμῶν ἔμπροσθεν ἡμῶν ἕως παρήλθομεν
ὅπως γνῶσιν πάντα τὰ ἔθνη τῆς γῆς ὅτι ἡ δύναμις τοῦ κυρίου ἰσχυρά ἐστιν καὶ ἵνα ὑμεῖς σέβησθε κύριον τὸν θεὸν ὑμῶν ἐν παντὶ χρόνῳ
Lorsque toute la nation eut achevé de passer le Jourdain, l'Éternel dit à Josué:
Prenez douze hommes parmi le peuple, un homme de chaque tribu.
Donnez-leur cet ordre: Enlevez d'ici, du milieu du Jourdain, de la place où les sacrificateurs se sont arrêtés de pied ferme, douze pierres, que vous emporterez avec vous, et que vous déposerez dans le lieu où vous passerez cette nuit.
Josué appela les douze hommes qu'il choisit parmi les enfants d'Israël, un homme de chaque tribu.
Il leur dit: Passez devant l'arche de l'Éternel, votre Dieu, au milieu du Jourdain, et que chacun de vous charge une pierre sur son épaule, selon le nombre des tribus des enfants d'Israël,
afin que cela soit un signe au milieu de vous. Lorsque vos enfants demanderont un jour: Que signifient pour vous ces pierres?
vous leur direz: Les eaux du Jourdain ont été coupées devant l'arche de l'alliance de l'Éternel; lorsqu'elle passa le Jourdain, les eaux du Jourdain ont été coupées, et ces pierres seront à jamais un souvenir pour les enfants d'Israël.
Les enfants d'Israël firent ce que Josué leur avait ordonné. Ils enlevèrent douze pierres du milieu du Jourdain, comme l'Éternel l'avait dit à Josué, selon le nombre des tribus des enfants d'Israël, ils les emportèrent avec eux, et les déposèrent dans le lieu où ils devaient passer la nuit.
Josué dressa aussi douze pierres au milieu du Jourdain, à la place où s'étaient arrêtés les pieds des sacrificateurs qui portaient l'arche de l'alliance; et elles y sont restées jusqu'à ce jour.
Les sacrificateurs qui portaient l'arche se tinrent au milieu du Jourdain jusqu'à l'entière exécution de ce que l'Éternel avait ordonné à Josué de dire au peuple, selon tout ce que Moïse avait prescrit à Josué. Et le peuple se hâta de passer.
Lorsque tout le peuple eut achevé de passer, l'arche de l'Éternel et les sacrificateurs passèrent devant le peuple.
Les fils de Ruben, les fils de Gad, et la demi-tribu de Manassé, passèrent en armes devant les enfants d'Israël, comme Moïse le leur avait dit.
Environ quarante mille hommes, équipés pour la guerre et prêts à combattre, passèrent devant l'Éternel dans les plaines de Jéricho.
En ce jour-là, l'Éternel éleva Josué aux yeux de tout Israël; et ils le craignirent, comme ils avaient craint Moïse, tous les jours de sa vie.
L'Éternel dit à Josué:
Ordonne aux sacrificateurs qui portent l'arche du témoignage de sortir du Jourdain.
Et Josué donna cet ordre aux sacrificateurs: Sortez du Jourdain.
Lorsque les sacrificateurs qui portaient l'arche de l'alliance de l'Éternel furent sortis du milieu du Jourdain, et que la plante de leurs pieds se posa sur le sec, les eaux du Jourdain retournèrent à leur place, et se répandirent comme auparavant sur tous ses bords.
Le peuple sortit du Jourdain le dixième jour du premier mois, et il campa à Guilgal, à l'extrémité orientale de Jéricho.
Josué dressa à Guilgal les douze pierres qu'ils avaient prises du Jourdain.
Il dit aux enfants d'Israël: Lorsque vos enfants demanderont un jour à leurs pères: Que signifient ces pierres?
vous en instruirez vos enfants, et vous direz: Israël a passé ce Jourdain à sec.
Car l'Éternel, votre Dieu, a mis à sec devant vous les eaux du Jourdain jusqu'à ce que vous eussiez passé, comme l'Éternel, votre Dieu, l'avait fait à la mer Rouge, qu'il mit à sec devant nous jusqu'à ce que nous eussions passé,
afin que tous les peuples de la terre sachent que la main de l'Éternel est puissante, et afin que vous ayez toujours la crainte de l'Éternel, votre Dieu.
Синодальный
Языки
- Добавить язык
- Церковнослав. (рус)
- Церковнослав. (цс)
- Рус. (Синодальный)
- Рус. (Синод. с ударе́-ми)
- Arab (AVD)
- Azerbaijani
- Armenian
- Bulgarian
- Chinese (simpl.)
- Croatian (S&D)
- English (NKJV)
- English (NRSV)
- English (KJV)
- Estonian
- Finnish (1992)
- French (LSG)
- Georgian
- German (MLU, 1912)
- German (GNB)
- Greek (Koine)
- Greek (TGV)
- Hebrew
- Italian
- Kyrgyz
- Latin (Nova Vulgata)
- Romanian
- Polish
- Portuguese
- Serbian (synod.)
- Serbian
- Spanish (RVR 1995)
- Swedish (Folkbibeln)
- Tajik
- Ukrainian (Homenko)
- Ukrainian (Ogienko)
1 Из средины Иордана взято 12 камней, по камню на колено, на память о чудесном переходе Иордана; 15 когда священники вышли из Иордана, вода устремилась вниз по-прежнему.
Когда весь народ перешел чрез Иордан, Господь сказал Иисусу:
возьмите себе из народа двенадцать человек, по одному человеку из колена,
и дайте им повеление и скажите: возьмите себе отсюда, из средины Иордана, где стояли ноги священников неподвижно, двенадцать камней, и перенесите их с собою, и положите их на ночлеге, где будете ночевать в эту ночь.
Иисус призвал двенадцать человек, которых назначил из сынов Израилевых, по одному человеку из колена,
и сказал им Иисус: пойдите пред ковчегом Господа Бога вашего в средину Иордана и [возьмите оттуда и] положите на плечо свое каждый по одному камню, по числу колен сынов Израилевых,
чтобы они были у вас [лежащим всегда] знамением; когда спросят вас в последующее время сыны ваши и скажут: «к чему у вас эти камни?»,
вы скажете им: «в память того, что вода Иордана разделилась пред ковчегом завета Господа [всей земли]; когда он переходил чрез Иордан, тогда вода Иордана разделилась»; таким образом камни сии будут [у вас] для сынов Израилевых памятником на век.
И сделали сыны Израилевы так, как приказал Иисус: взяли двенадцать камней из Иордана, как говорил Господь Иисусу, по числу колен сынов Израилевых, и перенесли их с собою на ночлег, и положили их там.
И [другие] двенадцать камней поставил Иисус среди Иордана на месте, где стояли ноги священников, несших ковчег завета [Господня]. Они там и до сего дня.
Священники, несшие ковчег [завета Господня], стояли среди Иордана, доколе не окончено было [Иисусом] все, что Господь повелел Иисусу сказать народу – так, как завещал Моисей Иисусу; а народ между тем поспешно переходил.
Когда весь народ перешел [Иордан], тогда перешел и ковчег [завета] Господня, и священники пред народом;
и сыны Рувима и сыны Гада и половина колена Манассиина перешли вооруженные впереди сынов Израилевых, как говорил им Моисей.
Около сорока тысяч вооруженных на брань перешло пред Господом на равнины Иерихонские, чтобы сразиться.
В тот день прославил Господь Иисуса пред очами всего Израиля и стали бояться его, как боялись Моисея, во все дни жизни его.
И сказал Господь Иисусу, говоря:
прикажи священникам, несущим ковчег откровения, выйти из Иордана.
Иисус приказал священникам и сказал: выйдите из Иордана.
И когда священники, несшие ковчег завета Господня, вышли из Иордана, то, лишь только стопы ног их ступили на сушу, вода Иордана устремилась по своему месту и пошла, как вчера и третьего дня, выше всех берегов своих.
И вышел народ из Иордана в десятый день первого месяца и поставил стан в Галгале, на восточной стороне Иерихона.
И двенадцать камней, которые взяли они из Иордана, Иисус поставил в Галгале
и сказал сынам Израилевым: когда спросят в последующее время сыны ваши отцов своих: «что значат эти камни?»,
скажите сынам вашим: «Израиль перешел чрез Иордан сей по суше»,
ибо Господь Бог ваш иссушил воды Иордана для вас, доколе вы не перешли его, так же, как Господь Бог ваш сделал с Чермным морем, которое иссушил [Господь, Бог ваш,] пред нами, доколе мы не перешли его,
дабы все народы земли познали, что рука Господня сильна, и дабы вы боялись Господа Бога вашего во все дни.