Скрыть
4:1
4:2
4:3
4:4
4:5
4:6
4:8
4:9
4:10
4:11
4:13
4:15
4:16
4:17
4:18
4:20
4:21
4:22
4:24
4:25
Церковнославянский (рус)
И егда́ сконча́ша вси́ лю́дiе преходя́ще Иорда́нъ, и рече́ Госпо́дь къ Иису́су, глаго́ля:
по­ими́ два­на́­де­сять муже́й от­ люді́й, му́жа еди́наго от­ ко­его́ждо пле́мене,
повели́ и́мъ, глаго́ля: воз­ми́те от­ среды́ Иорда́на, идѣ́же стоя́ша но́зи жре́честiи, гото́выхъ два­на́­де­сять ка́меней, и изне́сше я́ съ собо́ю, положи́те въ полцѣ́ ва́­шемъ, идѣ́же ста́нете та́мо въ нощи́.
И при­­зва́въ Иису́съ два­на́­де­сять муже́й сла́вныхъ от­ сыно́въ Изра́илевыхъ, еди́наго от­ ко­его́ждо пле́мене, рече́ и́мъ:
иди́те предо мно́ю предъ лице́мъ Госпо́днимъ въ среди́ну Иорда́на: и взе́мъ от­ту́ду кі́йждо ка́мень еди́нъ да воз­ложи́тъ на ра́мена своя́, по числу́ племе́нъ [сыно́въ] Изра́илевыхъ:
да бу́дутъ ва́мъ сі́и въ зна́менiе посредѣ́ ва́съ лежа́ще всегда́, да егда́ вопро́ситъ тебе́ у́тро сы́нъ тво́й, глаго́ля: что́ су́ть ка́менiе сiе́ ва́мъ?
И ты́ воз­вѣсти́ши сы́ну тво­ему́, глаго́ля: я́ко оскудѣ́ Иорда́нъ рѣка́ от­ лица́ киво́та завѣ́та Го́спода всея́ земли́, егда́ прехожда́­ше его́, и изся́че вода́ Иорда́нова: и бу́дутъ ва́мъ ка́менiе сiе́ въ па́мять сыно́въ Изра́илевыхъ да́же до вѣ́ка.
И сотвори́ша та́ко сы́нове Изра́илевы, я́коже заповѣ́да Госпо́дь Иису́су: и взе́мше два­на́­де­сять ка́меней от­ среды́ Иорда́на, я́коже заповѣ́да Госпо́дь Иису́су въ сконча́нiи прехожде́нiя сыно́въ Изра́илевыхъ, и при­­несо́ша и́хъ съ собо́ю въ по́лкъ, и положи́ша и́хъ та́мо.
Поста́ви же Иису́съ и другі́я два­на́­де­сять ка́меней въ са́мѣмъ Иорда́нѣ на мѣ́стѣ, идѣ́же стоя́ху но́зи жерце́въ воз­двиза́ющихъ киво́тъ завѣ́та Госпо́дня, и су́ть та́мо да́же до сего́ дне́.
Стоя́ху же жерцы́ воз­двиза́ющiи киво́тъ завѣ́та Госпо́дня во Иорда́нѣ, до́ндеже сконча́ Иису́съ вся́, ели́ка заповѣ́да Госпо́дь Иису́су повѣ́дати лю́демъ, по всѣ́мъ, ели́ка заповѣ́да Моисе́й Иису́су: и потща́шася лю́дiе, и преидо́ша.
И бы́сть егда́ сконча́ша вси́ лю́дiе преходи́ти [Иорда́нъ], пре́йде и киво́тъ завѣ́та Госпо́дня, и ка́менiе {Вмѣ́сто ка́менiе во ины́хъ гре́ческихъ жерцы́.} предъ ни́ми.
И преидо́ша сы́нове Руви́мли и сы́нове Га́довы и по́лъ пле́мене Манассі́ина устро́ены предъ сынми́ Изра́илевы, я́коже заповѣ́да и́мъ Моисе́й:
четы́редесять ты́сящъ вооруже́ни на ра́ть преидо́ша предъ Го́сподемъ на бра́нь ко гра́ду Иерихо́ну.
Въ то́й де́нь воз­вели́чи Госпо́дь Иису́са предъ всѣ́мъ ро́домъ Изра́илевымъ: и боя́хуся его́, я́коже боя́хуся Моисе́а, ели́ко вре́мя поживе́.
И рече́ Госпо́дь ко Иису́су, глаго́ля:
заповѣ́ждь жерце́мъ, воз­двиза́ющымъ киво́тъ завѣ́та свидѣ́нiя, изступи́ти изъ Иорда́на.
И заповѣ́да Иису́съ жерце́мъ, глаго́ля: изыди́те изъ Иорда́на.
И бы́сть егда́ изыдо́ша жерцы́ воз­двиза́ющiи киво́тъ завѣ́та Госпо́дня от­ среды́ Иорда́на, и поста́виша но́ги на су́сѣ, и устреми́ся вода́ Иорда́нова на мѣ́сто и по́йде я́коже вчера́ и тре́тiяго дне́ по всему́ кра́ю.
И лю́дiе взыдо́ша от­ Иорда́на въ деся́тый де́нь пе́рваго ме́сяца: и ополчи́шася сы́нове Изра́илевы въ Галга́лѣхъ на странѣ́, я́же на восто́къ со́лнца от­ Иерихо́на.
И два­на́­де­сять ка́менiя сiя́, я́же взя́ от­ Иорда́на, поста́ви Иису́съ въ Галга́лѣхъ, и рече́ къ сыно́мъ Изра́илевымъ, глаго́ля:
егда́ вопро́сятъ ва́съ сы́нове ва́ши, глаго́люще: что́ су́ть ка́менiе сiе́?
Воз­вѣсти́те сыно́мъ ва́шымъ: я́ко по су́ху пре́йде Изра́иль Иорда́нъ се́й,
изсуши́в­шу Го́споду Бо́гу ва́­шему во́ду Иорда́ню предъ ни́ми, до́ндеже преидо́ша, я́коже сотвори́ Госпо́дь Бо́гъ ва́шъ Чермно́му мо́рю, е́же изсуши́ Госпо́дь Бо́гъ ва́шъ предъ ва́ми, до́ндеже преидо́хомъ:
да увѣ́дятъ вси́ язы́цы земні́и, я́ко рука́ Госпо́дня крѣпка́ е́сть, и вы́ да чте́те Го́спода Бо́га ва́­шего во вся́кое вре́мя.
Еврейский
וַיְהִי כַּאֲשֶׁר־תַּמּוּ כָל־הַגּוֹי, לַעֲבוֹר אֶת־הַיַּרְדֵּן; פ וַיֹּאמֶר יְהוָה, אֶל־יְהוֹשֻׁעַ לֵאמֹר׃
קְחוּ לָכֶם מִן־הָעָם, שְׁנֵים עָשָׂר אֲנָשִׁים; אִישׁ־אֶחָד אִישׁ־אֶחָד מִשָּׁבֶט׃
וְצַוּוּ אוֹתָם לֵאמֹר, שְׂאוּ־לָכֶם מִזֶּה מִתּוֹךְ הַיַּרְדֵּן, מִמַּצַּב רַגְלֵי הַכֹּהֲנִים, הָכִין שְׁתֵּים־עֶשְׂרֵה אֲבָנִים; וְהַעֲבַרְתֶּם אוֹתָם עִמָּכֶם, וְהִנַּחְתֶּם אוֹתָם, בַּמָּלוֹן אֲשֶׁר־תָּלִינוּ בוֹ הַלָּיְלָה׃ ס
וַיִּקְרָא יְהוֹשֻׁעַ, אֶל־שְׁנֵים הֶעָשָׂר אִישׁ, אֲשֶׁר הֵכִין מִבְּנֵי יִשְׂרָאֵל; אִישׁ־אֶחָד אִישׁ־אֶחָד מִשָּׁבֶט׃
וַיֹּאמֶר לָהֶם יְהוֹשֻׁעַ, עִבְרוּ לִפְנֵי אֲרוֹן יְהוָה אֱלֹהֵיכֶם אֶל־תּוֹךְ הַיַּרְדֵּן; וְהָרִימוּ לָכֶם אִישׁ אֶבֶן אַחַת עַל־שִׁכְמוֹ, לְמִסְפַּר שִׁבְטֵי בְנֵי־יִשְׂרָאֵל׃
לְמַעַן, תִּהְיֶה זֹאת אוֹת בְּקִרְבְּכֶם; כִּי־יִשְׁאָלוּן בְּנֵיכֶם מָחָר לֵאמֹר, מָה הָאֲבָנִים הָאֵלֶּה לָכֶם׃
וַאֲמַרְתֶּם לָהֶם, אֲשֶׁר נִכְרְתוּ מֵימֵי הַיַּרְדֵּן מִפְּנֵי אֲרוֹן בְּרִית־יְהוָה, בְּעָבְרוֹ בַּיַּרְדֵּן, נִכְרְתוּ מֵי הַיַּרְדֵּן; וְהָיוּ הָאֲבָנִים הָאֵלֶּה לְזִכָּרוֹן לִבְנֵי יִשְׂרָאֵל עַד־עוֹלָם׃
וַיַּעֲשׂוּ־כֵן בְּנֵי־יִשְׂרָאֵל כַּאֲשֶׁר צִוָּה יְהוֹשֻׁעַ, וַיִּשְׂאוּ שְׁתֵּי־עֶשְׂרֵה אֲבָנִים מִתּוֹךְ הַיַּרְדֵּן, כַּאֲשֶׁר דִּבֶּר יְהוָה אֶל־יְהוֹשֻׁעַ, לְמִסְפַּר שִׁבְטֵי בְנֵי־יִשְׂרָאֵל; וַיַּעֲבִרוּם עִמָּם אֶל־הַמָּלוֹן, וַיַּנִּחוּם שָׁם׃
וּשְׁתֵּים עֶשְׂרֵה אֲבָנִים, הֵקִים יְהוֹשֻׁעַ בְּתוֹךְ הַיַּרְדֵּן, תַּחַת, מַצַּב רַגְלֵי הַכֹּהֲנִים, נֹשְׂאֵי אֲרוֹן הַבְּרִית; וַיִּהְיוּ שָׁם, עַד הַיּוֹם הַזֶּה׃
וְהַכֹּהֲנִים נֹשְׂאֵי הָאָרוֹן, עֹמְדִים בְּתוֹךְ הַיַּרְדֵּן, עַד תֹּם כָּל־הַדָּבָר אֲשֶׁר־צִוָּה יְהוָה אֶת־יְהוֹשֻׁעַ לְדַבֵּר אֶל־הָעָם, כְּכֹל אֲשֶׁר־צִוָּה מֹשֶׁה אֶת־יְהוֹשֻׁעַ; וַיְמַהֲרוּ הָעָם וַיַּעֲבֹרוּ׃
וַיְהִי כַּאֲשֶׁר־תַּם כָּל־הָעָם לַעֲבוֹר; וַיַּעֲבֹר אֲרוֹן־יְהוָה וְהַכֹּהֲנִים לִפְנֵי הָעָם׃
וַיַּעַבְרוּ בְּנֵי־רְאוּבֵן וּבְנֵי־גָד וַחֲצִי שֵׁבֶט הַמְנַשֶּׁה חֲמֻשִׁים, לִפְנֵי בְּנֵי יִשְׂרָאֵל; כַּאֲשֶׁר דִּבֶּר אֲלֵיהֶם מֹשֶׁה׃
כְּאַרְבָּעִים אֶלֶף חֲלוּצֵי הַצָּבָא; עָבְרוּ לִפְנֵי יְהוָה לַמִּלְחָמָה, אֶל עַרְבוֹת יְרִיחוֹ׃ ס
בַּיּוֹם הַהוּא, גִּדַּל יְהוָה אֶת־יְהוֹשֻׁעַ, בְּעֵינֵי כָּל־יִשְׂרָאֵל; וַיִּרְאוּ אֹתוֹ, כַּאֲשֶׁר יָרְאוּ אֶת־מֹשֶׁה כָּל־יְמֵי חַיָּיו׃ פ
וַיֹּאמֶר יְהוָה, אֶל־יְהוֹשֻׁעַ לֵאמֹר׃
צַוֵּה אֶת־הַכֹּהֲנִים, נֹשְׂאֵי אֲרוֹן הָעֵדוּת; וְיַעֲלוּ מִן־הַיַּרְדֵּן׃
וַיְצַו יְהוֹשֻׁעַ, אֶת־הַכֹּהֲנִים לֵאמֹר; עֲלוּ מִן־הַיַּרְדֵּן׃
וַיְהִי בַּעֲלוֹת (כַּעֲלוֹת) הַכֹּהֲנִים נֹשְׂאֵי אֲרוֹן בְּרִית־יְהוָה מִתּוֹךְ הַיַּרְדֵּן, נִתְּקוּ, כַּפּוֹת רַגְלֵי הַכֹּהֲנִים, אֶל הֶחָרָבָה; וַיָּשֻׁבוּ מֵי־הַיַּרְדֵּן לִמְקוֹמָם, וַיֵּלְכוּ כִתְמוֹל־שִׁלְשׁוֹם עַל־כָּל־גְּדוֹתָיו׃
וְהָעָם, עָלוּ מִן־הַיַּרְדֵּן, בֶּעָשׂוֹר לַחֹדֶשׁ הָרִאשׁוֹן; וַיַּחֲנוּ בַּגִּלְגָּל, בִּקְצֵה מִזְרַח יְרִיחוֹ׃
וְאֵת שְׁתֵּים עֶשְׂרֵה הָאֲבָנִים הָאֵלֶּה, אֲשֶׁר לָקְחוּ מִן־הַיַּרְדֵּן; הֵקִים יְהוֹשֻׁעַ בַּגִּלְגָּל׃
וַיֹּאמֶר אֶל־בְּנֵי יִשְׂרָאֵל לֵאמֹר; אֲשֶׁר יִשְׁאָלוּן בְּנֵיכֶם מָחָר אֶת־אֲבוֹתָם לֵאמֹר, מָה הָאֲבָנִים הָאֵלֶּה׃
וְהוֹדַעְתֶּם אֶת־בְּנֵיכֶם לֵאמֹר; בַּיַּבָּשָׁה עָבַר יִשְׂרָאֵל, אֶת־הַיַּרְדֵּן הַזֶּה׃
אֲשֶׁר־הוֹבִישׁ יְהוָה אֱלֹהֵיכֶם אֶת־מֵי הַיַּרְדֵּן מִפְּנֵיכֶם עַד־עָבְרְכֶם; כַּאֲשֶׁר עָשָׂה יְהוָה אֱלֹהֵיכֶם לְיַם־סוּף אֲשֶׁר־הוֹבִישׁ מִפָּנֵינוּ עַד־עָבְרֵנוּ׃
לְמַעַן דַּעַת כָּל־עַמֵּי הָאָרֶץ אֶת־יַד יְהוָה, כִּי חֲזָקָה הִיא; לְמַעַן יְרָאתֶם אֶת־יְהוָה אֱלֹהֵיכֶם כָּל־הַיָּמִים׃ ס
Латинский (Nova Vulgata)
Quibus transgressis, dixit Dominus ad Iosue:
«Sumite vobis de populo duodecim viros singulos per singulas tribus
et praecipite eis, ut tollant de medio Iordanis alveo, ubi firmiter steterunt sacerdotum pedes, duodecim lapides; quos portabitis vobiscum et ponetis in loco castrorum, ubi fixeritis hac nocte tentoria».
Vocavitque Iosue duodecim viros, quos elegerat de filiis Israel, singulos de tribubus singulis,
et ait ad eos: «Ite ante arcam Domini Dei vestri ad Iordanis medium et portate singuli singulos lapides in umeris vestris, iuxta numerum tribuum filiorum Israel,
ut sit hoc signum inter vos. Quando interrogaverint vos filii vestri cras dicentes: "Quid sibi volunt isti lapides?",
respondebitis eis: Defecerunt aquae Iordanis ante arcam foederis Domini, cum transiret eum; idcirco positi sunt lapides isti in monumentum filiis Israel usque in aeternum».
Fecerunt ergo filii Israel, sicut eis praecepit Iosue, portantes de medio Iordanis alveo duodecim lapides, ut ei Dominus imperarat, iuxta numerum tribuum filiorum Israel, usque ad locum, in quo castrametati sunt; ibique posuerunt eos.
Alios quoque duodecim lapides posuit Iosue in medio Iordanis alveo, ubi steterunt sacerdotes, qui portabant arcam foederis; et sunt ibi usque in praesentem diem.
Sacerdotes autem, qui portabant arcam, stabant in Iordanis medio, donec omnia complerentur, quae Iosue ut loqueretur ad populum praeceperat Dominus secundum omnia, quae dixerat ei Moyses. Festinavitque populus et transiit.
Cumque transissent omnes, transivit et arca Domini; sacerdotesque pergebant ante populum.
Filii quoque Ruben et Gad et dimidia tribus Manasse armati praecedebant filios Israel, sicut eis praeceperat Moyses;
quadraginta fere milia expeditorum ad pugnam incedebant coram Domino in campestria Iericho.
In illo die magnificavit Dominus Iosue coram omni Israel, ut timerent eum, sicut timuerant Moysen, omnibus diebus vitae suae.
Dixitque ad eum:
«Praecipe sacerdotibus, qui portant arcam testimonii, ut ascendant de Iordane».
Qui praecepit eis dicens: «Ascendite de Iordane».
Cumque ascendissent portantes arcam foederis Domini et siccam humum calcare coepissent, reversae sunt aquae in alveum suum et fluebant sicut ante super omnes ripas suas.
Populus autem ascendit de Iordane decimo die mensis primi, et castrametati sunt in Galgalis, in termino orientali Iericho.
Duodecim quoque lapides, quos de Iordanis alveo sumpserant, posuit Iosue in Galgalis.
Et dixit ad filios Israel: «Quando interrogaverint filii vestri cras patres suos et dixerint eis: "Quid sibi volunt isti lapides?",
docebitis eos atque dicetis: Per arentem alveum transivit Israel Iordanem istum,
siccante Domino Deo vestro aquas eius in conspectu vestro, donec transiretis,
sicut fecerat prius in mari Rubro, quod siccavit coram nobis, donec transiremus,
ut cognoscant omnes terrarum populi fortissimam Domini manum, et ut vos timeatis Dominum Deum vestrum omni tempore».
Ва ҳангоме ки аз Урдун гузаштани тамоми халқ анҷом ёфт, Парвардигор ба Еҳушаъ сухан ронда, гуфт:
«Дувоздаҳ нафар аз миёни қавм, аз ҳар сибт як нафар, барои худ бигиред,
Ва ба онҳо фармуда, бигӯед: ́Аз ин ҷо, аз даруни Урдун, аз ҷое ки пойҳои коҳинон маҳкам истода буд, дувоздаҳ санг барои худ бардоред, ва онҳоро бо худ бурда, дар манзилгоҳе ки имшабро мегузаронед, бигузоред́».
Ва Еҳушаъ дувоздаҳ мардеро, ки аз банӣ Исроил, аз ҳар сибт як нафар, интихоб карда буд, даъват намуд;
Ва Еҳушаъ ба онҳо гуфт: «Пеши сандуқи Парвардигор Худои худ ба даруни Урдун баргардед, ва ҳар яке аз шумо як сангро, мувофиқи шумораи сибтҳои банӣ Исроил, бар китфи худ бардоред,
То ки ин дар миёни шумо аломате бошад; вақте ки писарони шумо фардо пурсида, гӯянд: ́Ин сангҳо дар шумо барои чист?́ –
Он гоҳ ба онҳо хоҳед гуфт: ́Барои ёдгории он аст, ки обҳои Урдун пеши сандуқи паймони Парвардигор қатъ гардид, яъне вақте ки он аз Урдун мегузашт, обҳои Урдун қатъ гардид́. Ва ин сангҳо барои банӣ Исроил ёдгории абадӣ хоҳад буд».
Ва банӣ Исроил чунон ки Еҳушаъ фармуд, амал карданд: дувоздаҳ сангро аз даруни Урдун, чунон ки Парвардигор ба Ёҳушаъ гуфта буд, мувофиқи шумораи сибтҳои банӣ Исроил, бардоштанд, ва онҳоро ба манзилгоҳи худ бурда, дар он ҷо гузоштанд.
Ва Еҳушаъ ҳамчунин андаруни Урдун, дар ҷое ки пойҳои коҳинони бардорандаи сандуқи паймон истода буд, дувоздаҳ санг гузошт, ва онҳо то имрӯз дар он ҷост.
Ва коҳинони бардорандаи сандуқ андаруни Урдун истоданд, то вақти анҷом ёфтани ҳар чизе ки Парвардигор ба Еҳушаъ фармуда буд, ки ба қавм бигӯяд, мувофиқи ҳар чизе ки Мусо ба Еҳушаъ фармуда буд; ва қавм шитобон мегузаштанд.
Ва ҳангоме ки гузаштани тамоми қавм анҷом ёфт, сандуқи Парвардигор ва коҳинон низ пеши қавм гузаштанд.
Ва банӣ Реубен ва банӣ Ҷод ва нисфи сибти Менашше мусаллаҳ шуда, пешопеши банӣ Исроил гузаштанд, чунон ки Мусо ба онҳо гуфта буд.
Қариб чил ҳазор нафар ба ҷанг мусаллаҳшудагон муҳайёшудаи корзор пеши Парвардигор ба саҳроҳои Ериҳӯ барои ҷанг гузаштанд.
Дар он рӯз Парвардигор Еҳушаъро дар назари тамоми Исроил бузург гардонид, ва онҳо дар тамоми айёми умраш аз ӯ метарсиданд, чунон ки: аз Мусо метарсиданд.
Ва Парвардигор ба Еҳушаъ сухан ронда, гуфт:
«Ба коҳинони бардорандаи сандуқи: шаҳодат бифармо, ки аз Урдун бароянд».
Ва Еҳушаъ ба коҳинон фармуда, гуфт: «Аз Урдун бароед».
Ва ҳангоме ки коҳинони бардорандаи сандуқи паймони Парвардигор аз даруни Урдун баромаданд, ва кафи пойҳои коҳинон бар хушкӣ гузошта шуд, обҳои Урдун ба ҷои худ баргашта, мисли он ки қабл аз ин буд, бар ҳамаи соҳилҳои он ҷорӣ шуд.
Ва қавм аз Урдун дар рӯзи даҳуми моҳи якум баромаданд, ва дар Ҷилҷол, дар канори шарқии Ериҳӯ урду заданд.
Ва он дувоздаҳ сангро, ки аз Урдун гирифта буданд, Еҳушаъ дар Ҷилҷол гузошт.
Ва ба банӣ Исроил сухан ронда, гуфт: «Вақте ки писарони шумо фардо аз падарони худ пурсида, гӯянд: ́Ин сангҳо барои чист?́ –
Он гоҳ ба писарони худ фаҳмонида, хоҳед гуфт: ́Исроил аз ин Урдун ба хушкӣ гузаштанд́.
Зеро ки Парвардигор Худои шумо обҳои Урдунро пеши шумо хушконид, то даме ки шумо аз он гузаштед, чунон ки Парвардигор Худои шумо ба баҳри Қулзум кард, ки онро пеши мо хушконид, то даме ки мо аз он гузаштем,
То ки ҳамаи қавмҳои замин дасти Парвардигорро бидонанд, ки он пурзӯр аст, ва шумо аз Парвардигор Худои худ дар тамоми айёми худ битарсед».

Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible