Скрыть
9:2
9:4
9:5
9:8
9:9
9:11
9:12
9:13
9:15
9:16
9:19
9:21
9:22
9:25
Церковнославянский (рус)
Егда́ же услы́шаша вси́ ца́рiе Аморре́йстiи, и́же объ ону́ страну́ Иорда́на, и́же въ го́рнѣй и и́же въ ра́внѣй, и и́же во все́мъ при­­мо́рiи мо́ря вели́каго и и́же при­­ антилива́нѣ, и Хетте́и и Аморре́и, и гергесе́и и Ханане́и, и ферезе́и и Еве́и и Иевусе́и,
снидо́шася вку́пѣ сѣщи́ся со Иису́сомъ и со Изра́илемъ единомы́слен­но.
И живу́щiи въ хо́лмѣ въ гавао́нѣ слы́шаша вся́, ели́ка сотвори́ Госпо́дь иерихо́ну и га́ю,
и сотвори́ша и сі́и съ лука́в­ст­вомъ, и ше́дше угото́ваша бра́шна и угото́вашася: и взе́мше вре́тища ве́тха на ослы́ своя́, и мѣ́хи вина́ ве́тхи и разсѣ́дшыяся завя́заны:
и сапоги́ ве́тхи и запла́чены на ногу́ и́хъ, и ри́зы обветша́ны на ни́хъ, и хлѣ́бы бра́шна и́хъ бѣ́ша пресо́хли и сплѣ́снѣли и сдро́блени.
И прiидо́ша ко Иису́су въ по́лкъ Изра́илевъ въ Галга́лы, и реко́ша ко Иису́су и всему́ Изра́илю: от­ земли́ да́льнiя прiидо́хомъ, и ны́нѣ завѣща́йте на́мъ завѣ́тъ.
И реко́ша сы́нове Изра́илевы къ Хорре́ю: ви́ждь, не посредѣ́ ли на́съ живе́ши, и ка́ко тебѣ́ завѣща́ю завѣ́тъ?
И реко́ша ко Иису́су: раби́ есмы́ тво­и́. И рече́ къ ни́мъ Иису́съ: от­ку́ду есте́? и от­ку́ду прiидо́сте?
И реко́ша къ нему́: от­ да́льнiя земли́ зѣло́ прiидо́хомъ раби́ тво­и́ во и́мя Го́спода Бо́га тво­его́: слы́шахомъ бо и́мя его́ и вся́, ели́ка сотвори́ во Еги́птѣ,
и вся́, ели́ка сотвори́ дво­и́мъ царе́мъ Аморре́йскимъ, и́же бы́ша объ ону́ страну́ Иорда́на, сио́ну царю́ есево́нску и о́гу царю́ Васа́нску, и́же живя́ше во Астаро́ѳѣ и во едраи́нѣ.
И слы́шав­ше реко́ша къ на́мъ ста́рцы на́ши и вси́ живу́щiи на земли́ на́­шей, глаго́люще: воз­ми́те себѣ́ бра́шно на пу́ть и иди́те проти́ву и́мъ, и рцы́те къ ни́мъ: раби́ есмы́ ва́ши, и ны́нѣ завѣща́йте на́мъ завѣ́тъ:
сі́и хлѣ́бы на́ши, те́плыя на пу́ть взя́хомъ и́хъ от­ домо́въ на́шихъ, въ о́ньже де́нь изыдо́хомъ прiити́ къ ва́мъ: ны́нѣ же пресхо́ша и бы́ша содро́блени:
и сі́и мѣ́си вина́, и́хже налiя́хомъ но́вы, и сі́и разсѣдо́шася: и ри́зы на́шя сiя́ и обу́вища на́ша обетша́ша от­ до́лгаго пути́ зѣло́.
И взя́ша кня́зи бра́шно и́хъ, а Го́спода не вопроси́ша.
И сотвори́ Иису́съ съ ни́ми ми́ръ, и уста́ви къ ни́мъ завѣ́тъ, е́же снабдѣ́ти и́хъ: и кля́шася и́мъ кня́зи со́нма.
И бы́сть по трiе́хъ дне́хъ по завѣща́нiи къ ни́мъ завѣ́та, услы́шаша, я́ко бли́зъ и́хъ су́ть и я́ко посредѣ́ и́хъ живу́тъ.
И воста́ша сы́нове Изра́илевы и внидо́ша во гра́ды и́хъ въ тре́тiй де́нь: гра́ди же и́хъ [бя́ху] гавао́нъ и кефира́, и виро́тъ и гра́дъ Иари́мъ.
И не сотвори́ша съ ни́ми ра́ти [иису́съ и] сы́нове Изра́илевы, я́ко кля́шася и́мъ вси́ кня́зи со́нма Го́сподемъ Бо́гомъ Изра́илевымъ. И ропта́ша ве́сь со́нмъ Изра́илевъ на князе́й.
И реко́ша вси́ кня́зи всему́ со́нму: мы́ кля́хомся и́мъ Го́сподемъ Бо́гомъ Изра́илевымъ, и ны́нѣ не воз­мо́жемъ косну́тися и́хъ:
сiе́ сотвори́мъ и́мъ, е́же живи́ти и́хъ, и снабди́мъ и́хъ, и не бу́детъ на на́съ гнѣ́ва кля́твы ра́ди, е́юже кля́хомся и́мъ.
И реко́ша и́мъ кня́зи: да живу́тъ сі́и, и бу́дутъ древосѣ́чцы и водоно́сцы всему́ со́нму. И сотвори́ ве́сь со́нмъ, я́коже реко́ша и́мъ кня́зи.
И созва́ и́хъ Иису́съ и рече́ и́мъ, глаго́ля: почто́ прельсти́сте мя́, глаго́люще: дале́че есмы́ от­ тебе́ зѣло́? вы́ же насе́лницы есте́ от­ живу́щихъ въ на́съ:
и ны́нѣ про́кляти есте́: и не оскудѣ́етъ от­ ва́съ ра́бъ, ниже́ древосѣ́чецъ, ниже́ водоно́сецъ мнѣ́ и Бо́гу мо­ему́.
И от­вѣща́ша Иису́су, глаго́люще: поне́же воз­вѣсти́ся на́мъ [рабо́мъ тво­и́мъ], ели́ка заповѣ́да Госпо́дь Бо́гъ тво́й Моисе́ю рабу́ сво­ему́, да́ти ва́мъ зе́млю сiю́ и потреби́ти на́съ и вся́ живу́щыя на не́й от­ лица́ ва́­шего, сего́ ра́ди убоя́хомся зѣло́ о душа́хъ на́шихъ от­ лица́ ва́­шего, и сотвори́хомъ дѣ́ло сiе́:
и ны́нѣ, се́, мы́ подру́чни ва́мъ, я́коже уго́дно е́сть ва́мъ, и я́коже ва́мъ мни́т­ся, твори́те на́мъ.
И сотвори́ша и́мъ си́це: и изба́ви я́ Иису́съ въ то́й де́нь от­ руку́ сыно́въ Изра́илевыхъ, и не уби́ша и́хъ.
И поста́ви я́ Иису́съ въ то́й де́нь древосѣ́чцы и водоно́сцы всему́ со́нму и олтарю́ Бо́жiю. Сего́ ра́ди бы́ша живу́щiи въ гавао́нѣ древосѣ́чцы и водоно́сцы олтарю́ Бо́жiю, да́же до дне́шняго дне́, и на мѣ́стѣ е́же а́ще избере́тъ Госпо́дь.
Синодальный
1 Евеи из Гаваона обманули Иисуса Навина, который вступил с ними в союз мира; 16 отныне они будут «рубить дрова и черпать воду».
Услышав сие, все цари [Аморрейские], которые за Иорданом, на горе и на равнине и по всему берегу великого моря, [и которые] близ Ливана, Хеттеи, Аморреи, [Гергесеи,] Хананеи, Ферезеи, Евеи и Иевусеи,
собрались вместе, дабы единодушно сразиться с Иисусом и Израилем.
Но жители Гаваона, услышав, что Иисус сделал с Иерихоном и Гаем,
употребили хитрость: пошли, запаслись хлебом на дорогу и положили ветхие мешки на ослов своих и ветхие, изорванные и заплатанные мехи вина;
и обувь на ногах их была ветхая с заплатами, и одежда на них ветхая; и весь дорожный хлеб их был сухой и заплесневелый [и раскрошенный].
Они пришли к Иисусу в стан [Израильский] в Галгал и сказали ему и всем Израильтянам: из весьма дальней земли пришли мы; итак заключите с нами союз.
Израильтяне же сказали Евеям: может быть, вы живете близ нас? как нам заключить с вами союз?
Они сказали Иисусу: мы рабы твои. Иисус же сказал им: кто вы и откуда пришли?
Они сказали ему: из весьма дальней земли пришли рабы твои во имя Господа Бога твоего; ибо мы слышали славу Его и все, что сделал Он в Египте,
и все, что Он сделал двум царям Аморрейским, которые [были] по ту сторону Иордана, Сигону, царю Есевонскому, и Огу, царю Васанскому, который [жил] в Астарофе [и Едреи].
[Слыша сие,] старейшины наши и все жители нашей земли сказали нам: возьмите в руки ваши хлеба на дорогу и пойдите навстречу им и скажите им: «мы рабы ваши; итак заключите с нами союз».
Этот хлеб наш из домов наших мы взяли теплый в тот день, когда пошли к вам, а теперь вот, он сделался сухой и заплесневелый;
и эти мехи с вином, которые мы налили новые, вот, изорвались; и эта одежда наша и обувь наша обветшала от весьма дальней дороги.
Израильтяне взяли их хлеба, а Господа не вопросили.
И заключил Иисус с ними мир и постановил с ними условие в том, что он сохранит им жизнь; и поклялись им начальники общества.
А чрез три дня, как заключили они с ними союз, услышали, что они соседи их и живут близ них;
ибо сыны Израилевы, отправившись в путь, пришли в города их на третий день; города же их [были]: Гаваон, Кефира, Беероф и Кириаф-Иарим.
[Иисус и] сыны Израилевы не побили их, потому что [все] начальники общества клялись им Господом Богом Израилевым. За это все общество [Израилево] возроптало на начальников.
Все начальники сказали всему обществу: мы клялись им Господом Богом Израилевым и потому не можем коснуться их;
а вот что сделаем с ними: оставим их в живых, чтобы не постиг нас гнев за клятву, которою мы клялись им.
И сказали им начальники: пусть они живут, но будут рубить дрова и черпать воду для всего общества. [И сделало все общество] так, как сказали им начальники.
Иисус призвал их и сказал: для чего вы обманули нас, сказав: «мы весьма далеко от вас», тогда как вы живете близ нас?
за это прокляты вы! без конца вы будете рабами, будете рубить дрова и черпать воду для [меня и для] дома Бога моего!
Они в ответ Иисусу сказали: дошло до сведения рабов твоих, что Господь Бог твой повелел Моисею, рабу Своему, дать вам всю землю и погубить [нас и] всех жителей сей земли пред лицем вашим; посему мы весьма боялись, чтобы вы не лишили нас жизни, и сделали это дело;
теперь вот мы в руке твоей: как лучше и справедливее тебе покажется поступить с нами, так и поступи.
И поступил с ними так: избавил их от руки сынов Израилевых, и они не умертвили их;
и определил в тот день Иисус, чтобы они рубили дрова и черпали воду для [всего] общества и для жертвенника Господня; [посему жители Гаваона сделались дровосеками и водоносами для жертвенника Божия] даже до сего дня, на месте, какое ни избрал бы [Господь].
Сербский
А кад то чуше сви цареви који беху с ове стране Јордана по брдима и по долинама и по свом брегу великог мора дори до Ливана, Хетејин и Аморејин, Хананејин, Ферезејин, Јевејин и Јевусејин,
Скупише се сви да се сложно бију с Исусом и с Израиљем.
А који живљаху у Гаваону чувши шта учини Исус од Јерихона и од Гаја,
Учинише и они превару; јер одоше и начинише се посланици, и узеше старе торбе на своје магарце и старе мехове винске, подеране и искрпљене,
И обућу стару и искрпљену на ноге своје, и хаљине старе на се; и сав хлеб што понесоше на пут беше сув и плесњив.
И одоше к Исусу у логор у Галгал, и рекоше њему и људима Израиљцима: Дођосмо из далеке земље; хајде ухватите веру с нама.
А људи Израиљци рекоше Јевејима: Може бити да седите усред нас, па како ћемо ухватити веру с вама?
Али они рекоше Исусу: Ми смо слуге твоје. А Исус им рече: Ко сте и откуда идете?
А они му рекоше: Из земље врло далеке дођоше слуге твоје у име Господа, Бога твог; јер чусмо славу Његову и све што је учинио у Мисиру,
И све што је учинио двојици царева аморејских, који беху с оне стране Јордана, Сиону цару есевонском и Огу цару васанском који беше у Астароту.
И рекоше нам старешине наше и сви становници наше земље говорећи: Узмите погаче на пут, и идите им на сусрет и реците им: Ми смо слуге ваше, хајде ухватите веру с нама.
Ово је хлеб наш: врућ смо понели на пут од кућа својих кад смо пошли пред вас, а сад ето осушио се и уплесњивио.
А ово су мехови вински: налисмо нове, и ето су се већ подерали; и хаљине наше и обућа наша похаба се од далеког пута.
И повероваше људи по погачи, а не упиташе Господа шта ће рећи.
И Исус учини с њима мир, и зададе им веру да ће их оставити у животу; и заклеше им се кнезови од збора.
Али после три дана кад ухватише веру с њима, чуше да су им суседи и да живе усред њих.
Јер пођоше синови Израиљеви и дођоше у градове њихове трећи дан; а градови им беху: Гаваон и Кефира и Вирот и Киријат-Јарим.
И не побише их синови Израиљеви, јер им се кнезови од збора заклеше Господом Богом Израиљевим. Али сав збор викаше на кнезове.
Тада сви кнезови рекоше свом збору: Ми смо им се заклели Господом Богом Израиљевим; зато сада не можемо дирати у њих.
Учинимо им то, и оставимо их у животу, да не дође гнев на нас ради заклетве којом им се заклесмо.
Још им рекоше кнезови: Нека остану у животу, па нека секу дрва и носе воду свом збору како им кнезови казаше.
Потом их дозва Исус и рече им говорећи: Зашто нас преваристе и рекосте: Врло смо далеко од вас, кад ето живите усред нас?
Зато сада да сте проклети и да сте довека робови и да сечете дрва и носите воду за дом Господа Бога мог.
А они одговорише Исусу и рекоше: Доиста је било јављено слугама твојим како је заповедио Господ Бог твој Мојсију слузи свом да вам да сву ову земљу и да истреби све становнике ове земље испред вас; стога се врло побојасмо за живот свој од вас и учинисмо тако.
А сада ето смо ти у рукама; чини шта мислиш да је добро и право да с нама учиниш.
И учини им тако и сачува их од руку синова Израиљевих, те их не побише.
И одреди их Исус у тај дан да секу дрва и носе воду збору и за олтар Господњи до данашњег дана на месту које изабере.
Gibeonlaste kavalus
Kui kõik kuningad, kes olid siinpool Jordanit mäestikus, madalikul ja kogu suure mere rannikul Liibanoni suunas, hetid, emorlased, kaananlased, perislased, hiivlased ja jebuuslased, sellest kuulsid,
siis nad kogunesid kokku üksmeelselt, et sõdida Joosua ja Iisraeli vastu.
Aga kui Gibeoni elanikud olid kuulnud, kuidas Joosua oli talitanud Jeerikoga ja Aiga,
siis tegutsesid ka nemad, aga kavalasti: nad läksid ja tegid endid käskjalgadeks. Nad panid oma eeslite selga kulunud kotid ja vanad veinilähkrid, lõhkised ja kokkuseotud,
iseendile jalga kulunud ja paigatud sandaalid, selga kulunud riided, ja kõik leib teeroaks oli kuivanud ja murenenud.
Siis nad läksid Joosua juurde Gilgali leeri ja ütlesid temale ja Iisraeli meestele: „Me tuleme kaugelt maalt; tehke nüüd meiega leping!”
Aga Iisraeli mehed vastasid hiivlastele: „Võib-olla te elate meie keskel? Kuidas võiksime siis teha teiega lepingu?”
Siis nad ütlesid Joosuale: „Me oleme sinu sulased!” Ja Joosua küsis neilt: „Kes te olete ja kust te tulete?”
Ja nad vastasid temale: „Su sulased tulevad väga kaugelt maalt Issanda, su Jumala nime pärast, sest me oleme kuulnud temast kuuldusi ja kõike, mis ta tegi Egiptuses,
ja kõike, kuidas ta talitas kahe emorlaste kuningaga, kes olid sealpool Jordanit: Siihoniga, Hesboni kuningaga, ja Oogiga, Baasani kuningaga, kes oli Astarotis.
Meie vanemad ja kõik meie maa elanikud rääkisid meile, öeldes: Võtke enestega kaasa moona teekonna tarvis, minge neile vastu ja öelge neile: Me oleme teie sulased, tehke nüüd meiega leping!
See on meie leib; me võtsime selle soojalt oma kodadest teeroaks päeval, kui lahkusime, et tulla teie juurde; ja vaata, see on nüüd kuivanud ja murenenud.
Ja need veinilähkrid, mis me täitsime, olid uued, aga vaata, need on nüüd lõhkenud. Ja meie riided ja jalatsid on kulunud väga pikal teel.”
Siis mehed võtsid nende teeroast ega küsinud nõu Issandalt.
Ja Joosua tegi nendega rahu ning sõlmis nendega lepingu, et ta jätab nad elama; ja koguduse ülemad vandusid neile.
Aga pärast kolme päeva möödumist, kui nad olid teinud nendega lepingu, said nad kuulda, et need olid nende lähedalt ja elasid nende keskel.
Siis Iisraeli lapsed läksid teele ja jõudsid kolmandal päeval nende linnade juurde; nende linnad olid Gibeon, Kefiira, Beerot ja Kirjat-Jearim.
Aga Iisraeli lapsed ei löönud neid maha, sest koguduse ülemad olid neile vandunud Issanda, Iisraeli Jumala juures; ent terve kogudus nurises ülemate pärast.
Siis ütlesid kõik ülemad tervele kogudusele: „Me oleme neile vandunud Issanda, Iisraeli Jumala juures, nüüd ei või me neisse puutuda.
Me teeme nendega seda, et jätame nad elama, et meie peale ei tuleks viha vande pärast, mille neile vandusime.”
Ja ülemad ütlesid neile, et nad jäävad elama ja neist saavad puuraiujad ja veekandjad tervele kogudusele, nagu ülemad neile on öelnud.
Ja Joosua kutsus nad ning rääkis nendega, öeldes: „Miks petsite meid ja ütlesite: Me oleme teist väga kaugel, ise aga elate meie keskel?
Seepärast olge nüüd neetud! Ärgu lõppegu iialgi teie hulgast sulased, puuraiujad ja veekandjad mu Jumala koja tarvis!”
Ja nemad vastasid Joosuale ning ütlesid: „Et su sulastele oli kindlasti räägitud, kuidas Issand, su Jumal, oma sulast Moosest oli käskinud anda teile kogu maa ja hävitada teie eest kõik maa elanikud, siis me kartsime teie ees väga oma elu pärast ja tegime seda.
Ja nüüd, vaata, me oleme sinu käes, talita meiega, nagu sinu silmis hea ja õige on teha!”
Ja ta talitas nendega nõnda: ta päästis nad Iisraeli laste käest ja neid ei tapetud.
Ja sel päeval pani Joosua nad puuraiujaiks ja veetoojaiks kogudusele ning Issanda altarile kuni tänapäevani paigas, mille tema välja valib.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible