Скрыть
Церковнославянский (рус)
Словеса́ неемі́и сы́на Ахалі́ина. И бы́сть въ ме́сяцѣ хаселе́въ, двадеся́таго лѣ́та, и а́зъ бѣ́хъ въ суса́нъ-авирѣ́.
И прiи́де [ко мнѣ́] Анані́а еди́нъ от­ бра́тiй мо­и́хъ съ му́жи Иу́довы, и вопроси́хъ и́хъ о спа́сшихся, и́же оста́шася от­ плѣне́нiя, и о Иерусали́мѣ.
И реко́ша ми́: оста́в­шiися от­ плѣне́нiя та́мо во странѣ́, во озлобле́нiи вели́цѣ и въ поноше́нiи, и стѣ́ны Иерусали́мскiя разоре́ны, и врата́ его́ сожже́на огне́мъ.
И бы́сть егда́ услы́шахъ словеса́ сiя́, сѣдо́хъ и пла́кахъ и рыда́хъ дни́ [мно́ги], и бѣ́хъ постя́ся и моля́ся предъ лице́мъ Бо́га небе́снаго,
и реко́хъ: молю́ тя́, Го́споди Бо́же небе́сный, крѣ́пкiй, вели́кiй и стра́шный, храня́й завѣ́тъ и милосе́рдiе лю́бящымъ тя́ и храня́щымъ за́повѣди твоя́:
да бу́дутъ у́ши тво­и́ вне́млющѣ и о́чи тво­и́ от­ве́рстѣ, е́же слы́шати моли́тву раба́ тво­его́, е́юже а́зъ молю́ся предъ тобо́ю дне́сь, де́нь и но́щь, о сынѣ́хъ Изра́илевыхъ рабѣ́хъ тво­и́хъ: и исповѣ́даюся о грѣсѣ́хъ сыно́въ Изра́илевыхъ, и́миже согрѣши́хомъ предъ тобо́ю, и а́зъ и до́мъ отца́ мо­его́ согрѣши́хомъ:
преступле́нiемъ преступи́хомъ тебѣ́ и не сохрани́хомъ за́повѣдiй [тво­и́хъ] и повелѣ́нiй и суде́бъ, я́же повелѣ́лъ еси́ Моисе́ю рабу́ тво­ему́:
помяни́ у́бо сло́во, е́же заповѣ́далъ еси́ Моисе́ю рабу́ тво­ему́ глаго́ля: а́ще престу́пите вы́, а́зъ расточу́ вы́ въ лю́ди,
и а́ще обратите́ся ко мнѣ́ и сохраните́ за́повѣди моя́ и сотворите́ я́, а́ще бу́детъ разсѣ́янiе ва́­ше до конца́ небесе́, от­ту́ду соберу́ вы́ и введу́ вы́ въ мѣ́сто, е́же избра́хъ всели́тися и́мени мо­ему́ та́мо:
и ті́и раби́ тво­и́ и лю́дiе тво­и́, и́хже искупи́лъ еси́ си́лою тво­е́й вели́кою и руко́ю тво­е́ю крѣ́пкою:
молю́, Го́споди, да бу́детъ у́хо твое́ вне́млющее на моли́тву раба́ тво­его́ и на моли́тву рабо́въ тво­и́хъ хотя́щихъ боя́тися и́мене тво­его́: и благопоспѣши́ у́бо рабу́ тво­ему́ дне́сь, и да́ждь его́ въ щедро́ты предъ му́жемъ си́мъ. И а́зъ бы́хъ виноче́рпчiй царе́въ.
Синодальный
Слова́ Неемии, сына Ахалиина. В месяце Кислеве, в двадцатом году, я находился в Сузах, престольном городе.
И пришел Ханани, один из братьев моих, он и несколько человек из Иудеи. И спросил я их об уцелевших Иудеях, которые остались от плена, и об Иерусалиме.
И сказали они мне: оставшиеся, которые остались от плена, находятся там, в стране своей, в великом бедствии и в уничижении; и стена Иерусалима разрушена, и ворота его сожжены огнем.
Услышав эти слова, я сел и заплакал, и печален был несколько дней, и постился и молился пред Богом небесным
и говорил: Господи Боже небес, Боже великий и страшный, хранящий завет и милость к любящим Тебя и соблюдающим заповеди Твои!
Да будут уши Твои внимательны и очи Твои отверсты, чтобы услышать молитву раба Твоего, которою я теперь день и ночь молюсь пред Тобою о сынах Израилевых, рабах Твоих, и исповедуюсь во грехах сынов Израилевых, которыми согрешили мы пред Тобою, согрешили – и я и дом отца моего.
Мы стали преступны пред Тобою и не сохранили заповедей и уставов и определений, которые Ты заповедал Моисею, рабу Твоему.
Но помяни слово, которое Ты заповедал Моисею, рабу Твоему, говоря: если вы сделаетесь преступниками, то Я рассею вас по народам;
когда же обратитесь ко Мне и будете хранить заповеди Мои и исполнять их, то хотя бы вы изгнаны были на край неба, и оттуда соберу вас и приведу вас на место, которое избрал Я, чтобы водворить там имя Мое.
Они же рабы Твои и народ Твой, который Ты искупил силою Твоею великою и рукою Твоею могущественною.
Молю Тебя, Господи! Да будет ухо Твое внимательно к молитве раба Твоего и к молитве рабов Твоих, любящих благоговеть пред именем Твоим. И благопоспеши рабу Твоему теперь, и введи его в милость у человека сего. Я был виночерпием у царя.
Французский (LSG)
Paroles de Néhémie, fils de Hacalia. Au mois de Kisleu, la vingtième année, comme j'étais à Suse, dans la capitale,
Hanani, l'un de mes frères, et quelques hommes arrivèrent de Juda. Je les questionnai au sujet des Juifs réchappés qui étaient restés de la captivité, et au sujet de Jérusalem.
Ils me répondirent: Ceux qui sont restés de la captivité sont là dans la province, au comble du malheur et de l'opprobre; les murailles de Jérusalem sont en ruines, et ses portes sont consumées par le feu.
Lorsque j'entendis ces choses, je m'assis, je pleurai, et je fus plusieurs jours dans la désolation. Je jeûnai et je priai devant le Dieu des cieux,
et je dis: O Éternel, Dieu des cieux, Dieu grand et redoutable, toi qui gardes ton alliance et qui fais miséricorde à ceux qui t'aiment et qui observent tes commandements!
Que ton oreille soit attentive et que tes yeux soient ouverts: écoute la prière que ton serviteur t'adresse en ce moment, jour et nuit, pour tes serviteurs les enfants d'Israël, en confessant les péchés des enfants d'Israël, nos péchés contre toi; car moi et la maison de mon père, nous avons péché.
Nous t'avons offensé, et nous n'avons point observé les commandements, les lois et les ordonnances que tu prescrivis à Moïse, ton serviteur.
Souviens-toi de cette parole que tu donnas ordre à Moïse, ton serviteur, de prononcer. Lorsque vous pécherez, je vous disperserai parmi les peuples;
mais si vous revenez à moi, et si vous observez mes commandements et les mettez en pratique, alors, quand vous seriez exilés à l'extrémité du ciel, de là je vous rassemblerai et je vous ramènerai dans le lieu que j'ai choisi pour y faire résider mon nom.
Ils sont tes serviteurs et ton peuple, que tu as rachetés par ta grande puissance et par ta main forte.
Ah! Seigneur, que ton oreille soit attentive à la prière de ton serviteur, et à la prière de tes serviteurs qui veulent craindre ton nom! Donne aujourd'hui du succès à ton serviteur, et fais-lui trouver grâce devant cet homme! J'étais alors échanson du roi.
Реч Немије, сина Ахалијиног; месеца Хислева године двадесете кад бејах у Сусану граду,
Дође Ананије, један од браће моје с некима из Јудеје; и запитах их за Јудејце, за остатак што беше остао од ропства и за Јерусалим.
А они ми рекоше: Остатак што оста од ропства онде у земљи, у великој је невољи и срамоти, и зид је јерусалимски разваљен и врата су му огњем попаљена.
А кад чух те речи седох и плаках, и тужих неколико дана, и постих и молих се пред Богом небеским,
И рекох: Ох Господе Боже небески, Боже велики и страшни, који чуваш завет и милост онима који Те љубе и држе Твоје заповести.
Нека буде ухо Твоје пригнуто и очи Твоје отворене да чујеш молитву слуге свог којом се сада молим пред Тобом дан и ноћ за синове Израиљеве, слуге Твоје, и исповедам грехе синова Израиљевих којима Ти згрешисмо.
Скривисмо Ти и не држасмо заповести ни уредбе ни законе које си заповедио преко Мојсија, слуге свог.
Али се опомени речи коју си заповедио Мојсију слузи свом говорећи: Ви ћете згрешити и ја ћу вас расејати међу народе;
Али ако се обратите к мени и станете држати заповести моје и творити их, ако будете загнани и на крај света, сабраћу вас оданде и одвешћу вас на место које сам изабрао да онде настаним име своје.
А ово су слуге Твоје и народ Твој, који си искупио силом својом великом и руком својом крепком.
Ох Господе! Нека буде ухо Твоје пригнуто к молитви слуге Твог и к молитви слуга Твојих који су ради бојати се имена Твог, и дај данас срећу слузи свом и учини да нађе милост пред овим човеком. А ја бејах пехарник царев.
Копировать текст Копировать ссылку Толкования стиха

Настройки