Скрыть
Церковнославянский (рус)
Словеса́ неемі́и сы́на Ахалі́ина. И бы́сть въ ме́сяцѣ хаселе́въ, двадеся́таго лѣ́та, и а́зъ бѣ́хъ въ суса́нъ-авирѣ́.
И прiи́де [ко мнѣ́] Анані́а еди́нъ от­ бра́тiй мо­и́хъ съ му́жи Иу́довы, и вопроси́хъ и́хъ о спа́сшихся, и́же оста́шася от­ плѣне́нiя, и о Иерусали́мѣ.
И реко́ша ми́: оста́в­шiися от­ плѣне́нiя та́мо во странѣ́, во озлобле́нiи вели́цѣ и въ поноше́нiи, и стѣ́ны Иерусали́мскiя разоре́ны, и врата́ его́ сожже́на огне́мъ.
И бы́сть егда́ услы́шахъ словеса́ сiя́, сѣдо́хъ и пла́кахъ и рыда́хъ дни́ [мно́ги], и бѣ́хъ постя́ся и моля́ся предъ лице́мъ Бо́га небе́снаго,
и реко́хъ: молю́ тя́, Го́споди Бо́же небе́сный, крѣ́пкiй, вели́кiй и стра́шный, храня́й завѣ́тъ и милосе́рдiе лю́бящымъ тя́ и храня́щымъ за́повѣди твоя́:
да бу́дутъ у́ши тво­и́ вне́млющѣ и о́чи тво­и́ от­ве́рстѣ, е́же слы́шати моли́тву раба́ тво­его́, е́юже а́зъ молю́ся предъ тобо́ю дне́сь, де́нь и но́щь, о сынѣ́хъ Изра́илевыхъ рабѣ́хъ тво­и́хъ: и исповѣ́даюся о грѣсѣ́хъ сыно́въ Изра́илевыхъ, и́миже согрѣши́хомъ предъ тобо́ю, и а́зъ и до́мъ отца́ мо­его́ согрѣши́хомъ:
преступле́нiемъ преступи́хомъ тебѣ́ и не сохрани́хомъ за́повѣдiй [тво­и́хъ] и повелѣ́нiй и суде́бъ, я́же повелѣ́лъ еси́ Моисе́ю рабу́ тво­ему́:
помяни́ у́бо сло́во, е́же заповѣ́далъ еси́ Моисе́ю рабу́ тво­ему́ глаго́ля: а́ще престу́пите вы́, а́зъ расточу́ вы́ въ лю́ди,
и а́ще обратите́ся ко мнѣ́ и сохраните́ за́повѣди моя́ и сотворите́ я́, а́ще бу́детъ разсѣ́янiе ва́­ше до конца́ небесе́, от­ту́ду соберу́ вы́ и введу́ вы́ въ мѣ́сто, е́же избра́хъ всели́тися и́мени мо­ему́ та́мо:
и ті́и раби́ тво­и́ и лю́дiе тво­и́, и́хже искупи́лъ еси́ си́лою тво­е́й вели́кою и руко́ю тво­е́ю крѣ́пкою:
молю́, Го́споди, да бу́детъ у́хо твое́ вне́млющее на моли́тву раба́ тво­его́ и на моли́тву рабо́въ тво­и́хъ хотя́щихъ боя́тися и́мене тво­его́: и благопоспѣши́ у́бо рабу́ тво­ему́ дне́сь, и да́ждь его́ въ щедро́ты предъ му́жемъ си́мъ. И а́зъ бы́хъ виноче́рпчiй царе́въ.
Синодальный
Слова́ Неемии, сына Ахалиина. В месяце Кислеве, в двадцатом году, я находился в Сузах, престольном городе.
И пришел Ханани, один из братьев моих, он и несколько человек из Иудеи. И спросил я их об уцелевших Иудеях, которые остались от плена, и об Иерусалиме.
И сказали они мне: оставшиеся, которые остались от плена, находятся там, в стране своей, в великом бедствии и в уничижении; и стена Иерусалима разрушена, и ворота его сожжены огнем.
Услышав эти слова, я сел и заплакал, и печален был несколько дней, и постился и молился пред Богом небесным
и говорил: Господи Боже небес, Боже великий и страшный, хранящий завет и милость к любящим Тебя и соблюдающим заповеди Твои!
Да будут уши Твои внимательны и очи Твои отверсты, чтобы услышать молитву раба Твоего, которою я теперь день и ночь молюсь пред Тобою о сынах Израилевых, рабах Твоих, и исповедуюсь во грехах сынов Израилевых, которыми согрешили мы пред Тобою, согрешили – и я и дом отца моего.
Мы стали преступны пред Тобою и не сохранили заповедей и уставов и определений, которые Ты заповедал Моисею, рабу Твоему.
Но помяни слово, которое Ты заповедал Моисею, рабу Твоему, говоря: если вы сделаетесь преступниками, то Я рассею вас по народам;
когда же обратитесь ко Мне и будете хранить заповеди Мои и исполнять их, то хотя бы вы изгнаны были на край неба, и оттуда соберу вас и приведу вас на место, которое избрал Я, чтобы водворить там имя Мое.
Они же рабы Твои и народ Твой, который Ты искупил силою Твоею великою и рукою Твоею могущественною.
Молю Тебя, Господи! Да будет ухо Твое внимательно к молитве раба Твоего и к молитве рабов Твоих, любящих благоговеть пред именем Твоим. И благопоспеши рабу Твоему теперь, и введи его в милость у человека сего. Я был виночерпием у царя.
Сербский
Реч Немије, сина Ахалијиног; месеца Хислева године двадесете кад бејах у Сусану граду,
Дође Ананије, један од браће моје с некима из Јудеје; и запитах их за Јудејце, за остатак што беше остао од ропства и за Јерусалим.
А они ми рекоше: Остатак што оста од ропства онде у земљи, у великој је невољи и срамоти, и зид је јерусалимски разваљен и врата су му огњем попаљена.
А кад чух те речи седох и плаках, и тужих неколико дана, и постих и молих се пред Богом небеским,
И рекох: Ох Господе Боже небески, Боже велики и страшни, који чуваш завет и милост онима који Те љубе и држе Твоје заповести.
Нека буде ухо Твоје пригнуто и очи Твоје отворене да чујеш молитву слуге свог којом се сада молим пред Тобом дан и ноћ за синове Израиљеве, слуге Твоје, и исповедам грехе синова Израиљевих којима Ти згрешисмо.
Скривисмо Ти и не држасмо заповести ни уредбе ни законе које си заповедио преко Мојсија, слуге свог.
Али се опомени речи коју си заповедио Мојсију слузи свом говорећи: Ви ћете згрешити и ја ћу вас расејати међу народе;
Али ако се обратите к мени и станете држати заповести моје и творити их, ако будете загнани и на крај света, сабраћу вас оданде и одвешћу вас на место које сам изабрао да онде настаним име своје.
А ово су слуге Твоје и народ Твој, који си искупио силом својом великом и руком својом крепком.
Ох Господе! Нека буде ухо Твоје пригнуто к молитви слуге Твог и к молитви слуга Твојих који су ради бојати се имена Твог, и дај данас срећу слузи свом и учини да нађе милост пред овим човеком. А ја бејах пехарник царев.
Dies ist der Bericht von Nehemia, dem Sohn von Hachalja:

Im 20. Regierungsjahr des Perserkönigs Artaxerxes, im Monat Kislew, war ich in der königlichen Residenz Susa.

Da kam Hanani, einer meiner Brüder, mit einigen Männern aus Judäa zu mir. Ich fragte sie, wie es den Juden dort gehe, den Überlebenden, die nicht verschleppt worden waren, und erkundigte mich nach dem Zustand Jerusalems.
Sie berichteten mir: »Die Menschen in der Provinz Juda, die der Verschleppung entgangen sind, leben in großer Not und Schande. Die Stadtmauer Jerusalems liegt in Trümmern, die Tore sind durch Feuer zerstört.«
Als ich das hörte, setzte ich mich nieder und weinte. Tagelang trauerte ich, fastete und flehte den Gott des Himmels an.
Ich betete:

»Ach HERR, du Gott des Himmels, du großer und Ehrfurcht gebietender Gott! Du stehst in unerschütterlicher Treue zu deinem Bund und zu denen, die dich lieben und nach deinen Geboten leben.

Sieh mich, deinen Diener, freundlich an und habe ein offenes Ohr für mein Gebet! Tag und Nacht flehe ich zu dir für die Menschen, die dir dienen, dein Volk Israel!

Ich bekenne dir die Sünden, die wir Israeliten gegen dich begangen haben. Wir haben Unrecht getan; auch ich und meine Verwandten haben sich verfehlt.

Wir haben große Schuld auf uns geladen: Wir haben die Gebote und Gesetze missachtet, die du uns durch Mose, deinen Diener und Bevollmächtigten, gegeben hast.
Aber denk doch daran, dass du ausdrücklich zu deinem Diener Mose gesagt hast: ́Wenn ihr mir untreu werdet, will ich euch unter die fremden Völker zerstreuen;
wenn ihr aber zu mir zurückkehrt, auf meine Gebote achtet und sie befolgt, werde ich sogar die, die ich bis ans äußerste Ende der Erde verstoßen habe, von dort zurückholen. Ich will sie heimbringen an den Ort, den ich erwählt und zum Wohnsitz meines Namens bestimmt habe.́ So hast du gesagt –
und sie sind ja trotz allem deine Diener, dein Volk, das du einst durch deine große Macht und mit deiner starken Hand aus Ägypten befreit hast!
Ach Herr, erhöre mein Flehen und das Flehen aller, die dir bereitwillig und voll Ehrfurcht dienen! Lass mich doch heute Erfolg haben und hilf, dass der König mir gnädig ist!«

Ich war nämlich der Mundschenk des Königs.

Копировать текст Копировать ссылку Толкования стиха

Настройки