Скрыть

Неемі́и, Главы 2-3

Толкования
2:2
2:4
2:5
2:7
2:9
2:11
2:12
2:13
2:15
2:16
2:17
2:18
Глава 3 
3:2
3:3
3:4
3:5
3:6
3:8
3:9
3:10
3:11
3:12
3:14
3:15
3:17
3:18
3:19
3:21
3:22
3:23
3:24
3:27
3:29
3:30
3:31
3:32
3:33
3:34
3:35
3:36
3:37
3:38
Церковнославянский (рус)
И бы́сть въ ме́сяцѣ ниса́нѣ лѣ́та двадеся́таго Артаксе́ркса царя́, и вино́ бѣ́ предо мно́ю: и взя́хъ вино́ и да́хъ царю́, и не бѣ́ и́нъ предъ ни́мъ.
И рече́ ми ца́рь: чесо́ ра́ди лице́ твое́ при­­ско́рбно е́сть, а нѣ́си болѣ́знуяй? и нѣ́сть сiе́, ра́звѣ ско́рбь се́рдца. И убоя́хся зѣло́
и реко́хъ царю́: царю́, во вѣ́ки живи́: ка́ко не бы́ти при­­ско́рбну лицу́ мо­ему́, поне́же гра́дъ, до́мъ гробо́въ оте́цъ мо­и́хъ опустѣ́, и врата́ его́ сожже́на су́ть огне́мъ.
И рече́ ми ца́рь: почто́ о се́мъ ты́ вопроша́еши? И помоли́хся Го́споду Бо́гу небе́сному
и реко́хъ ко царю́: а́ще царю́ ви́дит­ся бла́го, и а́ще уго́денъ бу́детъ ра́бъ тво́й предъ тобо́ю, да по́слеши мене́ во Иуде́ю, во гра́дъ гробо́въ оте́цъ мо­и́хъ, и воз­сози́жду его́.
Рече́ же ми́ ца́рь, и нало́жница сѣдя́ше бли́зъ его́: до ко́­его вре́мене бу́детъ пу́ть тво́й, и когда́ воз­врати́шися? И уго́дно бы́сть предъ лице́мъ царе́вымъ, и посла́ мя, и положи́хъ ему́ вре́мя.
И реко́хъ царю́: а́ще царю́ ви́дит­ся бла́го, да́ждь мнѣ́ посла́нiе ко во­ево́дамъ стра́нъ за рѣко́ю, да преведу́тъ мене́, до́ндеже прiиду́ во Иуде́ю,
и посла́нiе ко Аса́фу стра́жу дубра́вы царе́вы, да да́стъ ми́ древа́ покры́ти врата́ столпа́ до́му, и на стѣ́ны гра́дныя, и на до́мъ, въ о́ньже вни́ду. И даде́ ми ца́рь, я́коже рука́ Бо́жiя блага́я [бѣ́] со мно́ю.
И прiидо́хъ ко во­ево́дамъ стра́нъ за рѣко́ю и да́хъ и́мъ посла́нiе царе́во: посла́ же ца́рь со мно́ю нача́лники си́лы и ко́н­ницы.
И услы́ша санавалла́тъ Арони́тинъ и тові́а ра́бъ Аммони́тинъ, и зло́ и́ма бы́сть, я́ко прiи́де человѣ́къ взыска́ти бла́га сыново́мъ Изра́илевымъ.
И прiидо́хъ во Иерусали́мъ и бы́хъ ту́ три́ дни́.
И воста́хъ но́щiю а́зъ и му́жiе не мно́зи со мно́ю, и ни кому́же воз­вѣсти́хъ, что́ Бо́гъ дае́тъ въ се́рдце мое́ сотвори́ти со Изра́илемъ, и скота́ не бѣ́ со мно́ю, то́кмо ско́тъ, на не́мже а́зъ сѣдя́хъ.
И внидо́хъ во врата́ юдо́ли но́щiю, ко у́стiю исто́чника смоко́вничнаго и ко врато́мъ гно́йнымъ, и бы́хъ размышля́я о стѣнѣ́ Иерусали́мстѣй разоре́нѣй и о врата́хъ его́ пояде́ныхъ огне́мъ.
И прiидо́хъ ко врато́мъ исто́чника и ко купѣ́ли царе́вѣ, и не бы́сть мѣ́ста скоту́, на не́мже сѣдя́хъ, да про́йдетъ.
И взыдо́хъ на стѣ́ну пото́ка но́щiю, и размышля́хъ о стѣнѣ́, и бѣ́хъ во вратѣ́хъ юдо́ли, и воз­врати́хся.
Стрегу́щiи же не вѣ́дяху, ка́мо ходи́хъ и что́ а́зъ творю́, и Иуде́омъ и свяще́н­никомъ, и честны́мъ и во­ево́дамъ и про́чымъ творя́щымъ дѣла́ да́же до тогда́ не сказа́хъ.
И реко́хъ и́мъ: вы́ ви́дите озлобле́нiе сiе́, въ не́мже есмы́, ка́ко Иерусали́мъ опустоше́нъ, и врата́ его́ пре́дана огню́: прiиди́те, и сози́ждемъ стѣ́ны Иерусали́ма, и не бу́демъ ктому́ въ поноше́нiе.
И сказа́хъ и́мъ ру́ку Бо́жiю, я́же е́сть блага́ со мно́ю, и словеса́ царе́ва, я́же глаго́ла мнѣ́, и реко́хъ: воста́немъ и сози́ждемъ. И укрѣпи́шася ру́цы и́хъ во благо́е.
И услы́ша санавалла́тъ Арони́тинъ и тові́а ра́бъ Аммони́тинъ и гиса́мъ Арави́тинъ, и посмѣя́шася на́мъ, и прiидо́ша къ на́мъ, и уничижи́ша, и реко́ша: что́ дѣ́ло сiе́, е́же вы́ творите́? еда́ вы́ проти́ву царя́ от­мета́етеся?
И воз­да́хъ и́мъ сло́во и реко́хъ къ ни́мъ: Бо́гъ небесе́, то́й благопоспѣши́тъ на́мъ, и мы́ раби́ его́ чи́стiи, [воста́немъ] и сози́ждемъ: ва́мъ же нѣ́сть ча́сти и пра́вды и па́мяти во Иерусали́мѣ.
И воста́ Елiасу́въ свяще́н­никъ вели́кiй и бра́тiя его́ свяще́н­ницы, и созда́ша врата́ о́вчая: сі́и освяти́ша и́хъ и поста́виша две́ри и́хъ и да́же до столпа́ ста́ лако́тъ освяти́ша и́хъ, да́же до столпа́ Анамеи́ля.
И бли́зъ его́ созида́ша му́жiе иерихо́нстiи, и бли́зъ и́хъ созида́ закху́ръ сы́нъ Амані́инъ.
Врата́ же ры́бная созида́ша сы́нове Асана́евы: сі́и покры́ша и́хъ и поста́виша две́ри и́хъ и заво́ры и́хъ и вереи́ и́хъ.
И бли́зъ и́хъ созида́­ше изъ рамо́ѳы сы́нъ урі́инъ, сы́на акко́сова: и бли́зъ его́ созида́­ше мосолла́мъ сы́нъ Варахі́инъ, сы́на Мазеви́ля: и бли́зъ и́хъ созида́­ше садо́къ сы́нъ Ваана́евъ:
и бли́зъ и́хъ созида́ша Ѳекои́ми, си́льнiи же и́хъ не положи́ша вы́и сво­ея́ въ дѣ́ло Го́спода Бо́га сво­его́.
И врата́ ста́рая созида́­ше Иоида́ сы́нъ фасе́ковъ и месулла́мъ сы́нъ Васоді́евъ: ті́и покры́ста и́хъ и поста́виста две́ри и́хъ и заво́ры и вереи́ и́хъ.
И бли́зъ и́хъ созида́ша малті́а гаваони́тинъ и Еваро́нъ мироноѳи́тъ, му́жiе от­ гавао́на и ма́сфы, да́же до престо́ла кня́зя [и́же бы́сть] объ о́нъ по́лъ рѣки́.
И бли́зъ его́ созида́ Озiи́лъ сы́нъ Арахі́евъ злата́рь: и бли́зъ его́ созида́ Анані́а сы́нъ рокеи́ма, и воз­ста́виша Иерусали́мъ да́же до стѣны́ широ́кiя.
И бли́зъ и́хъ созида́­ше Рафаі́а сы́нъ Су́ринъ, нача́лникъ полови́ны окре́стныя страны́ Иерусали́мли.
И бли́зъ и́хъ созида́­ше Иеде́а сы́нъ ерома́фовъ, и проти́ву до́му его́: и бли́зъ его́ созида́ атту́ѳъ сы́нъ Асавані́инъ.
И втору́ю ча́сть созида́­ше Мелхі́а сы́нъ Ира́мовъ и Асу́въ сы́нъ фаа́ѳъ-моа́вль, и да́же до столпа́ пе́щнаго.
И бли́зъ его́ созида́­ше Саллу́мъ сы́нъ Аллои́совъ, нача́лникъ полови́ны страны́ окре́стныя Иерусали́мли, то́й и дще́ри его́.
Врата́ юдо́ли созида́ша Ану́нъ и обита́ющiи въ зано́нѣ: ті́и созда́ша и́хъ и поста́виша две́ри и́хъ и заво́ры и́хъ и вереи́ и́хъ, и ты́сяща лако́тъ въ стѣнѣ́ да́же до вра́тъ гно́йныхъ.
И врата́ гно́йная созида́­ше Мелхі́а сы́нъ риха́вль, нача́лникъ окре́стныя страны́ Виѳакра́мскiя, то́й и сы́нове его́, и покры́ша и́хъ и поста́виша две́ри и́хъ и заво́ры и́хъ и вереи́ и́хъ.
И врата́ исто́чника созида́­ше Соломо́нъ сы́нъ халезе́овъ, нача́лникъ страны́ Масфы́: то́й созда́ и́хъ и покры́ и́хъ, и поста́ви две́ри и́хъ и заво́ры и́хъ и вереи́ и́хъ, и стѣ́ну купѣ́ли Силоа́мли ко вертогра́ду царе́ву и да́же до степе́ней низходя́щихъ от­ гра́да дави́дова.
По не́мже созида́­ше Неемі́а сы́нъ Заву́ховъ, нача́лникъ полови́ны страны́ Виѳсу́ровы, да́же до вертогра́да гро́ба дави́дова и да́же до купѣ́ли устро́­еныя и да́же до до́му си́льныхъ.
По не́мъ созида́ша леви́ти, рау́мъ сы́нъ ванаи́мль: по не́мъ созида́­ше Асаві́а, нача́лникъ полови́ны страны́ кеилы́ на странѣ́ сво­е́й,
и по не́мъ созида́ша бра́тiя и́хъ, Вене́й сы́нъ инада́довъ, нача́лникъ полови́ны окре́стныя страны́ кеилы́.
И созида́­ше бли́зъ его́ азу́ръ сы́нъ Иису́совъ, нача́лникъ Масфы́, мѣ́ру втору́ю столпа́ восхо́да каса́ющагося у́глу.
И по не́мъ созида́­ше Вару́хъ, сы́нъ Заву́евъ, мѣ́ру втору́ю от­ у́гла да́же до вра́тъ до́му Елiасу́ва свяще́н­ника вели́каго.
По не́мъ созида́­ше Мерамо́ѳъ сы́нъ урі́и, сы́на акко́сова, мѣ́ру втору́ю от­ вра́тъ до́му Елiасу́вова да́же до конца́ до́му Елiасу́вова.
И по не́мъ созида́ша свяще́н­ницы, му́жiе от­ по́ля [Иорда́нска].
И по не́мъ созида́ста Венiами́нъ и Асу́въ проти́ву домо́въ сво­и́хъ: и по не́мъ созида́­ше Азарі́а сы́нъ маасі́евъ, сы́на Анані́ина, бли́зъ до́му сво­его́.
По не́мъ созида́­ше ване́й сы́нъ Ада́довъ мѣ́ру втору́ю от­ до́му азарі́и да́же до у́гла и да́же до уклоне́нiя.
Фала́хъ сы́нъ уза́инъ проти́ву у́гла и столпа́ воз­выше́наго изъ до́му царе́ва высо́ко, и́же во дворѣ́ темни́чнѣмъ: и по не́мъ фадаі́а сы́нъ форо́совъ.
И наѳини́ми обита́ша во офа́лѣ, да́же до вертогра́да вра́тъ во́дныхъ ко восто́комъ и да́же до столпа́, и́же бѣ́ воз­выше́нъ.
И по ни́хъ созида́ша Ѳекои́ми мѣ́ру втору́ю от­ страны́ столпа́ вели́каго и высо́каго да́же до стѣны́ Офлы́.
Вы́шше вра́тъ ко́нскихъ созида́ша свяще́н­ницы, еди́нъ кі́йждо проти́ву до́му сво­его́.
И по не́мъ созида́­ше садду́къ сы́нъ Емми́рь проти́ву до́му сво­его́: и по не́мъ созида́­ше самаі́а сы́нъ сехені́евъ, стра́жъ вра́тъ восто́чныхъ.
По не́мъ созида́­ше Анані́а сы́нъ селемі́евъ и Ано́мъ сы́нъ селе́фовъ шесты́й мѣ́ру втору́ю: по не́мъ созида́­ше месулла́мъ сы́нъ Варахі́евъ проти́ву сокро́вищницы сво­ея́.
По не́мъ созида́­ше Мелхі́а сы́нъ сарефі́евъ да́же до до́му наѳини́мля и щиты́ продаю́щихъ, проти́ву вра́тъ су́дныхъ, и да́же до го́рницы у́гла.
И посредѣ́ вра́тъ о́вчихъ созида́ша ковачи́ и щитопрода́вцы.
Латинский (Nova Vulgata)
Factum est autem in mense Nisan, anno vicesimo Artaxerxis regis, dum biberet, levavi vinum et dedi regi; non enim eram ingratus coram eo.
Dixitque mihi rex: «Quare vultus tuus tristis est, cum te aegrotum non videam? Nihil est aliud nisi tristitia cordis». Et timui valde
et dixi regi: «Rex, in aeternum vive! Quare non maereat vultus meus, quia civitas sepulcrorum patrum meorum deserta est, et portae eius combustae sunt igne?».
Et ait mihi rex: «Pro qua re postulas?». Et oravi Deum caeli
et dixi ad regem: «Si videtur regi bonum, et si placet servus tuus ante faciem tuam, ut mittas me in Iudaeam ad civitatem sepulcrorum patrum meorum, et aedificabo eam».
Dixitque mihi rex, et regina sedebat iuxta eum: «Usque ad quod tempus erit iter tuum, et quando reverteris?». Et placuit regi mittere me; et constitui ei tempus.
Et dixi regi: «Si regi videtur bonum, epistulae dentur mihi ad duces regionis trans flumen, ut me transire permittant, donec veniam in Iudaeam;
et epistulam ad Asaph custodem saltus regis, ut det mihi ligna, ut contignare possim portas turris domus et muri civitatis et domus, in qua habitabo». Et dedit mihi rex, quia manus Dei mei bona super me.
Et veni ad duces regionis trans flumen dedique eis epistulas regis. Miserat autem rex mecum principes militum et equites.
Et audierunt Sanaballat Horonites et Thobias servus Ammanites et contristati sunt afflictione magna, quod venisset homo, qui quaereret prosperitatem filiorum Israel.
Et veni Ierusalem et eram ibi tribus diebus.
Et surrexi nocte ego, et viri pauci mecum, et non indicavi cuiquam quid Deus meus dedisset in corde meo, ut facerem in Ierusalem; et iumentum non erat mecum, nisi animal cui sedebam.
Et egressus sum per portam Vallis nocte et ad fontem Draconis et portam Sterquilinii et considerabam murum Ierusalem dissipatum et portas eius consumptas igne.
Et transivi ad portam Fontis et ad piscinam Regis, et non erat locus iumento cui sedebam, ut transiret.
Et ascendi per torrentem nocte et considerabam murum; et iterum veni ad portam Vallis et reversus sum.
Magistratus autem nesciebant quo abissem aut quid ego facerem, sed et Iudaeis et sacerdotibus et optimatibus et magistratibus et reliquis, qui faciebant opus, usque ad id loci nihil indicaveram.
Et dixi eis: «Vos nostis afflictionem, in qua sumus, quia Ierusalem deserta est, et portae eius consumptae sunt igne; venite et aedificemus murum Ierusalem et non simus ultra opprobrium».
Et indicavi eis quod manus Dei mei bona esset super me et verba regis, quae locutus esset mihi, et dixerunt: «Surgamus et aedificemus!». Et confortatae sunt manus eorum in bonum.
Audierunt autem Sanaballat Horonites et Thobias servus Ammanites et Gosem Arabs et subsannaverunt nos et despexerunt dixeruntque: «Quae est haec res, quam facitis? Numquid contra regem vos rebellatis?».
Et dedi eis responsum dicens: «Deus caeli ipse nos facit prosperari, et nos servi eius sumus; surgamus et aedificemus. Vobis autem non est pars et ius et memoria in Ierusalem».
Et surrexit Eliasib sacerdos magnus et fratres eius sacerdotes et aedificaverunt portam Gregis; contignaverunt eam et statuerunt valvas eius et usque ad turrim Meah et turrim Hananeel.
Et iuxta eos aedificaverunt viri Iericho, et iuxta eos aedificavit Zacchur filius Imri.
Portam autem Piscium aedificaverunt filii Asnaa; ipsi contignaverunt eam et statuerunt valvas eius et seras et vectes.
Et iuxta eos restauravit Meremoth filius Uriae filii Accos, et iuxta eum restauravit Mosollam filius Barachiae filii Mesezabel, et iuxta eum restauravit Sadoc filius Baana,
et iuxta eum restauraverunt Thecueni; optimates autem eorum non supposuerunt colla sua in opere Domini sui.
Et portam Veterem restauraverunt Ioiada filius Phasea et Mosollam filius Besodia; ipsi contignaverunt eam et statuerunt valvas eius et seras et vectes.
Et iuxta eos restauraverunt Meltias Gabaonites et Iadon Meronathites, viri de Gabaon et Maspha, qui erant ad solium ducis, qui erat in regione trans flumen;
et iuxta eos restauravit Oziel filius Araia de aurificibus, et iuxta eum restauravit Hananias de pigmentariis et firmaverunt Ierusalem usque ad murum latiorem.
Et iuxta eum restauravit Raphaia filius Hur, princeps dimidiae partis vici Ierusalem;
et iuxta eum restauravit Iedaia filius Haromaph contra domum suam, et iuxta eum restauravit Hattus filius Hasabneia.
Alteram partem restauravit Melchias filius Harim et Hassub filius Phahathmoab usque ad turrim Furnorum.
Et iuxta eos restauravit Sellum filius Alohes, princeps mediae partis vici Ierusalem, ipse et filiae eius.
Portam Vallis restauravit Hanun et habitatores Zanoa; ipsi aedificaverunt eam et statuerunt valvas eius et seras et vectes et mille cubitos in muro usque ad portam Sterquilinii.
Et portam Sterquilinii restauravit Melchias filius Rechab, princeps vici Bethcharem; ipse aedificavit eam et statuit valvas eius et seras et vectes.
Et portam Fontis restauravit Sellum filius Cholhoza princeps pagi Maspha; ipse aedificavit eam et texit et statuit valvas eius et seras et vectes et murum piscinae Siloae iuxta hortum regis et usque ad gradus, qui descendunt de civitate David.
Post eum restauravit Nehemias filius Azboc princeps dimidiae partis vici Bethsur usque contra sepulcra David et usque ad piscinam, quae repleta est, et usque ad domum Fortium.
Post eum restauraverunt Levitae, Rehum filius Bani; iuxta eum restauravit Hasabias princeps dimidiae partis vici Ceilae pro vico suo;
post eum aedificaverunt fratres eorum Bavai filius Henadad princeps dimidiae partis vici Ceilae.
Et restauravit iuxta eum Ezer filius Iesua princeps Maspha mensuram alteram contra ascensum armentarii in angulo.
Post eum restauravit Baruch filius Zachai mensuram alteram ab angulo usque ad portam domus Eliasib sacerdotis magni.
Post eum restauravit Meremoth filius Uriae filii Aecos mensuram secundam a porta domus Eliasib usque ad extremitatem domus Eliasib.
Et post eum restauraverunt sacerdotes viri de campestribus.
Post eos restauravit Beniamin et Hassub contra domum suam; post eos restauravit Azarias filius Maasiae filii Ananiae iuxta domum suam.
Post eum restauravit Bennui filius Henadad mensuram alteram a domo Azariae usque ad angulum et flexuram.
Phalel filius Ozi contra angulum turris, quae eminet de domo regis excelsa in atrio carceris; post eum Phadaia filius Pharos restauravit
usque contra portam Aquarum ad orientem et turrim, quae prominebat.
Post eum restauraverunt Thecueni mensuram alteram a regione contra magnam turrim eminentem usque ad murum templi.
Sursum autem a porta Equorum restauraverunt sacerdotes, unusquisque contra domum suam.
Post eos restauravit Sadoc filius Emmer contra domum suam; et post eum restauravit Semeia filius Secheniae custos portae orientalis.
Post eum restauravit Hanania filius Selemiae et Hanun filius Seleph sextus mensuram alteram. Post eum restauravit Mosollam filius Barachiae contra cellam suam.
Post eum restauravit Melchias de aurificibus usque ad domum oblatorum et mercatorum, contra portam Iudicialem, et usque ad cenaculum anguli;
et inter cenaculum anguli et portam Gregis restauraverunt aurifices et negotiatores.
Factum est autem, cum audisset Sanaballat quod aedificaremus murum, iratus est et indignatus est nimis et subsannavit Iudaeos
et dixit coram fratribus suis et optimatibus Samariae: «Quid Iudaei faciunt imbecilles? Num hoc conceditur eis? Num, quia sacrificant, complebunt in una die? Numquid vivificare poterunt lapides de acervis pulveris, qui combusti sunt?».
Sed et Thobias Ammanites, qui erat ad latus eius, ait: «Sine aedificare; si ascenderit vulpes, diruet murum eorum lapideum».
Audi, Deus noster, quia facti sumus irrisio! Converte contumeliam eorum super caput eorum et da eos in irrisionem in terra captivitatis!
Ne operias iniquitatem eorum, et peccatum eorum coram facie tua non deleatur, quia offenderunt te coram aedificantibus.
Itaque aedificavimus murum, et compositus est totus murus usque ad partem dimidiam, et populus dabat cor suum, ut operaretur.
1 Неемия говорит царю об опустошении Иерусалима и просит разрешения на его восстановление; 9 Неемия приходит в Иерусалим, встречает сопротивление со стороны Самарян и побуждает начальствующих и священников к помощи при постройке.
В месяце Нисане, в двадцатый год царя Артаксеркса, было перед ним вино. И я взял вино и подал царю, и, казалось, не был печален перед ним.
Но царь сказал мне: отчего лице у тебя печально; ты не болен, этого нет, а верно печаль на сердце? Я сильно испугался
и сказал царю: да живет царь во веки! Как не быть печальным лицу моему, когда город, дом гробов отцов моих, в запустении, и ворота его сожжены огнем!
И сказал мне царь: чего же ты желаешь? Я помолился Богу небесному
и сказал царю: если царю благоугодно, и если в благоволении раб твой пред лицем твоим, то пошли меня в Иудею, в город, где гробы отцов моих, чтоб я обстроил его.
И сказал мне царь и царица, которая сидела подле него: сколько времени продлится путь твой, и когда возвратишься? И благоугодно было царю послать меня, после того как я назначил время.
И сказал я царю: если царю благоугодно, то дал бы мне письма к заречным областеначальникам, чтоб они давали мне пропуск, доколе я не дойду до Иудеи,
и письмо к Асафу, хранителю царских лесов, чтоб он дал мне дерев для ворот крепости, которая при доме Божием, и для городской стены, и для дома, в котором бы мне жить. И дал мне царь, так как благодеющая рука Бога моего была надо мною.
И пришел я к заречным областеначальникам и отдал им царские письма. Послал же со мною царь воинских начальников со всадниками.
Когда услышал сие Санаваллат, Хоронит и Товия, Аммонитский раб, то им было весьма досадно, что пришел человек заботиться о благе сынов Израилевых.
И пришел я в Иерусалим. И пробыв там три дня,
встал я ночью с немногими людьми, бывшими при мне, и никому не сказал, что́ Бог мой положил мне на сердце сделать для Иерусалима; животного же не было со мною никакого, кроме того, на котором я ехал.
И проехал я ночью через ворота Долины перед источником Драконовым к воротам Навозным, и осмотрел я стены Иерусалима разрушенные и его ворота, сожженные огнем.
И подъехал я к воротам Источника и к царскому водоему, но там не было места пройти животному, которое было подо мною, –
и я поднялся назад по лощине ночью и осматривал стену, и проехав опять воротами Долины, возвратился.
И начальствующие не знали, куда я ходил и что я делаю: ни Иудеям, ни священникам, ни знатнейшим, ни начальствующим, ни прочим производителям работ я дотоле ничего не открывал.
И сказал я им: вы видите бедствие, в каком мы находимся; Иерусалим пуст и ворота его сожжены огнем; пойдем, построим стену Иерусалима, и не будем впредь в таком уничижении.
И я рассказал им о благодеявшей мне руке Бога моего, а также и слова царя, которые он говорил мне. И сказали они: будем строить, – и укрепили руки свои на благое дело.
Услышав это, Санаваллат, Хоронит и Товия, Аммонитский раб, и Гешем Аравитянин смеялись над нами и с презрением говорили: что это за дело, которое вы делаете? уже не думаете ли возмутиться против царя?
Я дал им ответ и сказал им: Бог Небесный, Он благопоспешит нам, и мы, рабы Его, станем строить, а вам нет части и права и памяти в Иерусалиме.
Список починивающих стены Иерусалима по их семействам и местам жительства.
И встал Елияшив, великий священник, и братья его священники и построили Овечьи ворота: они освятили их и вставили двери их, и от башни Меа освятили их до башни Хананела.
И подле него строили Иерихонцы, а подле них строил Закхур, сын Имрия.
Ворота Рыбные строили уроженцы Сенаи: они покрыли их, и вставили двери их, замки их и засовы их.
Подле них чинил стену Меремоф, сын Урии, сын Гаккоца; подле них чинил Мешуллам, сын Берехии, сын Мешизабела; подле них чинил Садок, сын Бааны;
подле них чинили Фекойцы; впрочем знатнейшие из них не наклонили шеи своей поработать для Господа своего.
Старые ворота чинили Иоиада, сын Пасеаха, и Мешуллам, сын Бесодии: они покрыли их и вставили двери их, и замки их и засовы их.
Подле них чинил Мелатия Гаваонитянин, и Иадон из Меронофа, с жителями Гаваона и Мицфы, подвластными заречному областеначальнику.
Подле него чинил Уззиил, сын Харгаии, серебряник, а подле него чинил Ханания, сын Гараккахима. И восстановили Иерусалим до стены широкой.
Подле них чинил Рефаия, сын Хура, начальник полуокруга Иерусалимского.
Подле них и против дома своего чинил Иедаия, сын Харумафа, а подле него чинил Хаттуш, сын Хашавнии.
На втором участке чинил Малхия, сын Харима, и Хашшув, сын Пахаф-Моава; они же чинили и башню Печную.
Подле них чинил Шаллум, сын Галлохеша, начальник полуокруга Иерусалимского, он и дочери его.
Ворота Долины чинил Ханун и жители Заноаха: они построили их, и вставили двери их, замки их и засовы их, и еще чинили они тысячу локтей стены до ворот Навозных.
А ворота Навозные чинил Малхия, сын Рехава, начальник Бефкаремского округа: он построил их и вставил двери их, замки их и засовы их.
Ворота Источника чинил Шаллум, сын Колхозея, начальник округа Мицфы: он построил их, и покрыл их, и вставил двери их, замки их и засовы их, – он же чинил стену у водоема Селах против царского сада и до ступеней, спускающихся из города Давидова.
За ним чинил Неемия, сын Азбука, начальник полуокруга Бефцурского, до гробниц Давидовых и до выкопанного пруда и до дома храбрых.
За ним чинили левиты: Рехум, сын Вания; подле него чинил Хашавия, начальник полуокруга Кеильского, за свой округ.
За ним чинили братья их: Баввай, сын Хенадада, начальник Кеильского полуокруга.
А подле него чинил Езер, сын Иисуса, начальник Мицфы, на втором участке, напротив всхода к оружейне на углу.
За ним ревностно чинил Варух, сын Забвая, на втором участке, от угла до дверей дома Елияшива, великого священника.
За ним чинил Меремоф, сын Урии, сын Гаккоца, на втором участке, от дверей дома Елияшивова до конца дома Елияшивова.
За ним чинили священники из окрестностей.
За ними чинил Вениамин и Хашшув, против дома своего; за ними чинил Азария, сын Маасеи, сын Анании, возле дома своего.
За ним чинил Биннуй, сын Хенадада, на втором участке, от дома Азарии до угла и поворота.
За ним Фалал, сын Узая, напротив угла и башни, выступающей от верхнего дома царского, которая у двора темничного. За ним Федаия, сын Пароша.
Нефинеи же, которые жили в Офеле, починили напротив Водяных ворот к востоку и до выступающей башни.
За ними чинили Фекойцы, на втором участке, от места напротив большой выступающей башни до стены Офела.
Далее ворот Конских чинили священники, каждый против своего дома.
За ними чинил Садок, сын Иммера, против своего дома, а за ним чинил Шемаия, сын Шехании, сторож восточных ворот.
За ним чинил Ханания, сын Шелемии, и Ханун, шестой сын Цалафа, на втором участке. За ним чинил Мешуллам, сын Берехии, против комнаты своей.
За ним чинил Малхия, сын Гацорфия, до дома нефинеев и торговцев, против ворот Гаммифкад и до уго́льного жилья.
А между уго́льным жильем до ворот Овечьих чинили серебряники и торговцы.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible