Скрыть

Неемі́и, Глава 6

Толкования
6:2
6:3
6:4
6:5
6:6
6:7
6:8
6:9
6:10
6:12
6:13
6:14
6:15
6:17
6:18
6:19
Церковнославянский (рус)
Бы́сть же егда́ услы́ша санавалла́тъ и тові́а и гиса́мъ Араві́йскiй и про́чiи врази́ на́ши, я́ко созда́хъ стѣ́ну, и не оста́ся въ ни́хъ сква́жня: и а́зъ да́же до вре́мене о́наго две́рiй не поста́вихъ во вратѣ́хъ:
и посла́ санавалла́тъ и гиса́мъ ко мнѣ́, глаго́люща: прiиди́, и собере́мся вку́пѣ въ ве́сехъ на по́ли оно́ [глаго́лемѣмъ]. Ті́и же помышля́ста мнѣ́ сотвори́ти зло́е.
И посла́хъ къ ни́ма посло́въ, глаго́ля: дѣ́ло вели́ко а́зъ творю́ и не могу́ сни́ти, да не преста́нетъ дѣ́ло: егда́ же совершу́ е́, взы́ду къ ва́ма.
И посла́ста ко мнѣ́, я́коже глаго́лъ се́й, четы́рижды, и посла́хъ къ ни́ма по си́мъ.
И при­­сла́ ко мнѣ́ санавалла́тъ пя́тое о́трока сво­его́, и посла́нiе от­ве́рсто въ руку́ его́, и бѣ́ напи́сано въ не́мъ:
во язы́цѣхъ услы́шано е́сть, и гиса́мъ рече́, я́ко ты́ и Иуде́е мы́слите от­ступи́ти, сего́ ра́ди ты́ созида́еши стѣ́ну, и ты́ да бу́деши и́мъ въ царя́:
и къ си́мъ проро́ки поста́вилъ еси́ себѣ́, да бу́деши во Иерусали́мѣ царе́мъ надъ Иу́дою: и ны́нѣ воз­вѣстя́т­ся царю́ словеса́ сiя́: и сего́ ра́ди ны́нѣ прiиди́, да сотвори́ма совѣ́тъ вку́пѣ.
И посла́хъ къ нему́, глаго́ля: не сотвори́ся по словесе́мъ си́мъ, я́коже ты́ глаго́леши, зане́ от­ се́рдца тво­его́ ты́ лже́ши въ си́хъ:
я́ко вси́ страша́тъ на́съ, глаго́люще: ослабѣ́ютъ ру́цы и́хъ от­ дѣ́ла сего́, и не сотвори́т­ся: и ны́нѣ укрѣпи́хъ ру́ки моя́.
И а́зъ внидо́хъ въ до́мъ Семе́а сы́на далаі́ева, сы́на метавеи́лева, и то́й заключе́нъ, и рече́: да собере́мся въ до́мъ Бо́жiй посредѣ́ его́ и заключи́мъ две́ри его́, я́ко при­­хо́дятъ но́щiю, да убiю́тъ тя́.
И реко́хъ: кто́ есть му́жъ, яко́въ а́зъ, и убѣжи́тъ? или́ кто́ я́ко а́зъ, и́же вни́детъ въ до́мъ, и жи́въ бу́детъ? не вни́ду.
И уразумѣ́хъ, и се́, Бо́гъ не посла́ его́: я́ко проро́че­с­т­вова сло́во на мя́.
И тові́а и санавалла́тъ ная́ста на мя́ наро́дъ, да устрашу́ся, и сотворю́ та́ко, и согрѣшу́, и да бу́ду и́мъ во и́мя зло́, я́ко да поно́сятъ ми́.
Помяни́, Бо́же, тові́ю и санавалла́та по дѣло́мъ и́хъ си́мъ, и ноаді́а проро́ка и про́чихъ проро́къ, и́же страша́ху мя́.
И соверши́ся стѣна́ въ два́десять пя́тый ме́сяца Елу́ла въ пятьдеся́тъ и два́ дни́.
И бы́сть егда́ услы́шаша вси́ врази́ на́ши, и убоя́шася вси́ язы́цы, и́же о́крестъ на́съ, и нападе́ стра́хъ вели́къ предъ о́чи и́хъ, и позна́ша, я́ко от­ Го́спода Бо́га на́­шего соверше́но бы́сть дѣ́ло сiе́.
И во дни́ о́ны от­ мно́гихъ держа́вныхъ Иу́диныхъ посла́нiя при­­хожда́ху къ тові́и, и тові́ина [посла́нiя] при­­хожда́ху къ ни́мъ.
Мно́зи бо во Иуде́и кля́шася ему́, я́ко зя́ть бѣ́ сехені́и сы́на Ира́ева: и Ионаѳа́нъ сы́нъ его́ поя́ дще́рь месула́ма сы́на Варахі́ина въ жену́.
И словеса́ его́ бы́ша глаго́лющiи ко мнѣ́, и словеса́ моя́ бы́ша износя́щiи ему́. И посла́нiе посла́ тові́а, да устраши́тъ мене́.
Синодальный
1 Санаваллат с друзьями придумали ловушку для Неемии; 5 Санаваллат обвиняет его в измене царю Персидскому; 10 третья попытка обесчестить Неемию тоже не удалась; 15 стена окончена, несмотря на влияние Товии.
Когда дошло до слуха Санаваллата и Товии и Гешема Аравитянина и прочих неприятелей наших, что я отстроил стену, и не оставалось в ней повреждений – впрочем до того времени я еще не ставил дверей в ворота, –
тогда прислал Санаваллат и Гешем ко мне сказать: приди, и сойдемся в одном из сел на равнине Оно. Они замышляли сделать мне зло.
Но я послал к ним послов сказать: я занят большим делом, не могу сойти; дело остановилось бы, если бы я оставил его и сошел к вам.
Четыре раза присылали они ко мне с таким же приглашением, и я отвечал им то же.
Тогда прислал ко мне Санаваллат в пятый раз своего слугу, у которого в руке было открытое письмо.
В нем было написано: слух носится у народов, и Гешем говорит, будто ты и Иудеи задумали отпасть, для чего и строишь стену и хочешь быть у них царем, по тем же слухам;
и пророков поставил ты, чтоб они разглашали о тебе в Иерусалиме и говорили: царь Иудейский! И такие речи дойдут до царя. Итак приходи, и посоветуемся вместе.
Но я послал к нему сказать: ничего такого не было, о чем ты говоришь; ты выдумал это своим умом.
Ибо все они стращали нас, думая: опустятся руки их от дела сего, и оно не состоится; но я тем более укрепил руки мои.
Пришел я в дом Шемаии, сына Делаии, сына Мегетавелова, и он заперся и сказал: пойдем в дом Божий, внутрь храма, и запрем за собою двери храма, потому что придут убить тебя, и придут убить тебя ночью.
Но я сказал: может ли бежать такой человек, как я? Может ли такой, как я, войти в храм, чтобы остаться живым? Не пойду.
Я знал, что не Бог послал его, хотя он пророчески говорил мне, но что Товия и Санаваллат подкупили его.
Для того он был подкуплен, чтоб я устрашился и сделал так и согрешил, и чтобы имели о мне худое мнение и преследовали меня за это укоризнами.
Помяни, Боже мой, Товию и Санаваллата по сим делам их, а также пророчицу Ноадию и прочих пророков, которые хотели устрашить меня!
Стена была совершена в двадцать пятый день месяца Елула, в пятьдесят два дня.
Когда услышали об этом все неприятели наши, и увидели это все народы, которые вокруг нас, тогда они очень упали в глазах своих и познали, что это дело сделано Богом нашим.
Сверх того в те дни знатнейшие Иудеи много писали писем, которые посылались к Товии, а Товиины письма приходили к ним.
Ибо многие в Иудее были в клятвенном союзе с ним, потому что он был зять Шехании, сына Арахова, а сын его Иоханан взял за себя дочь Мешуллама, сына Верехии.
Даже о доброте его они говорили при мне, и мои слова переносились к нему. Товия присылал письма, чтоб устрашить меня.
Сербский
А кад чу Санавалат и Товија и Гисем Арапин и остали наши непријатељи да сам сазидао зид и да није остало у њему ништа проваљено, а до тада још не бејах наместио крила на врата,
Посла Санавалат и Гисем к мени и поручи: Ходи да се састанемо у коме селу у пољу ононском. А они мишљаху зло по ме.
И послах к њима гласнике и поручих: У послу сам великом, зато не могу доћи. Јер би стао посао кад бих га оставио да дођем к вама.
И слаше тако к мени четири пута; и ја им онако одговорих.
Тада Санавалат посла к мени тако пети пут слугу свог с књигом отвореном у руци.
А у њој писаше: Чује се по народима и Гасмуј каже да се ти и Јудејци мислите одметнути, зато зидаш зид, и хоћеш да им будеш цар, како се говори,
И да си поставио пророке да разглашују за тебе у Јерусалиму и говоре, цар је у Јудеји. А то ће доћи до цара. Него ходи да се договоримо.
Тада послах к њему и поручих: Није тако како ти кажеш; него си сам измислио.
Јер они сви хтеше нас уплашити говорећи: Клонуће руке њихове од посла и неће се свршити. Зато, Боже, укрепи руке моје.
Још отидох у кућу Симаји, сину Далаје сина Метавеиловог, који се беше затворио, и рече ми: Да отидемо заједно у дом Божји усред цркве и да закључамо врата цркви, јер ће доћи да те убију, доћи ће ноћу да те убију.
А ја рекох: Зар ће човек какав сам ја бежати? Или ко би овакав какав сам ја ушао у цркву да остане у животу? Нећу ићи.
И разумех да га није Бог послао, него то пророштво каза за ме, јер га Товија и Санавалат поткупише.
Зато беше поткупљен да ме уплаши да онако учиним и згрешим да бих се осрамотио да ме могу ружити.
Помени, Боже мој, Товију и Санавалата по овим делима њиховим, и Ноадију пророчицу и друге пророке који ме хтеше уплашити.
И тако доврши се зид двадесет петог дана месеца Елула за педесет и два дана.
И кад чуше сви непријатељи наши и видеше сви народи који беху око нас, уплашише се врло, јер познаше да је Бог наш учинио то дело.
И у оне дане многи главари јудејски слаху књиге Товији, и од Товије њима долажаху књиге.
Јер многи Јудејци беху му се заклели; јер беше зет Сеханији, сину Араховом, и Јоанан син његов беше ожењен кћерју Меулама, сина Варахијиног.
И говораху преда мном добро о њему, и речи моје доказиваху му; и Товија слаше књиге да ме уплаши.
وَلَمَّا سَمِعَ سَنْبَلَّطُ وَطُوبِيَّا وَجَشَمٌ الْعَرَبِيُّ وَبَقِيَّةُ أَعْدَائِنَا أَنِّي قَدْ بَنَيْتُ السُّورَ وَلَمْ تَبْقَ فِيهِ ثُغْرَةٌ، عَلَى أَنِّي لَمْ أَكُنْ إِلَى ذلِكَ الْوَقْتِ قَدْ أَقَمْتُ مَصَارِيعَ لِلأَبْوَابِ،
أَرْسَلَ سَنْبَلَّطُ وَجَشَمٌ إِلَيَّ قَائِلَيْنِ: «هَلُمَّ نَجْتَمِعُ مَعًا فِي الْقُرَى فِي بُقْعَةِ أُونُو». وَكَانَا يُفَكِّرَانِ أَنْ يَعْمَلاَ بِي شَرًّا.
فَأَرْسَلْتُ إِلَيْهِمَا رُسُلاً قَائِلاً: «إِنِّي أَنَا عَامِلٌ عَمَلاً عَظِيمًا فَلاَ أَقْدُِرُ أَنْ أَنْزِلَ. لِمَاذَا يَبْطُلُ الْعَمَلُ بَيْنَمَا أَتْرُكُهُ وَأَنْزِلُ إِلَيْكُمَا؟»
وَأَرْسَلاَ إِلَيَّ بِمِثْلِ هذَا الْكَلاَمِ أَرْبَعَ مَرَّاتٍ، وَجَاوَبْتُهُمَا بِمِثْلِ هذَا الْجَوَابِ.
فَأَرْسَلَ إِلَيَّ سَنْبَلَّطُ بِمِثْلِ هذَا الْكَلاَمِ مَرَّةً خَامِسَةً مَعَ غُلاَمِهِ بِرِسَالَةٍ مَنْشُورَةٍ بِيَدِهِ مَكْتُوبٌ فِيهَا:
«قَدْ سُمِعَ بَيْنَ الأُمَمِ، وَجَشَمٌ يَقُولُ: إِنَّكَ أَنْتَ وَالْيَهُودُ تُفَكِّرُونَ أَنْ تَتَمَرَّدُوا، لِذلِكَ أَنْتَ تَبْنِي السُّورَ لِتَكُونَ لَهُمْ مَلِكًا حَسَبَ هذِهِ الأُمُورِ.
وَقَدْ أَقَمْتَ أَيْضًا أَنْبِيَاءَ لِيُنَادُوا بِكَ فِي أُورُشَلِيمَ قَائِلِينَ: فِي يَهُوذَا مَلِكٌ. وَالآنَ يُخْبَرُ الْمَلِكُ بِهذَا الْكَلاَمِ. فَهَلُمَّ الآنَ نَتَشَاوَرُ مَعًا».
فَأَرْسَلْتُ إِلَيْهِ قَائِلاً: «لاَ يَكُونُ مِثْلُ هذَا الْكَلاَمِ الَّذِي تَقُولُهُ، بَلْ إِنَّمَا أَنْتَ مُخْتَلِقُهُ مِنْ قَلْبِكَ».
لأَنَّهُمْ كَانُوا جَمِيعًا يُخِيفُونَنَا قَائِلِينَ: «قَدِ ارْتَخَتْ أَيْدِيهِمْ عَنِ الْعَمَلِ فَلاَ يُعْمَلُ». « فَالآنَ يَا إِلهِي شَدِّدْ يَدَيَّ».
وَدَخَلْتُ بَيْتَ شَمْعِيَا بْنِ دَلاَيَا بْنِ مَهِيطَبْئِيلَ وَهُوَ مُغْلَقٌ، فَقَالَ: «لِنَجْتَمِعْ إِلَى بَيْتِ اللهِ إِلَى وَسَطِ الْهَيْكَلِ وَنُقْفِلْ أَبْوَابَ الْهَيْكَلِ، لأَنَّهُمْ يَأْتُونَ لِيَقْتُلُوكَ. فِي اللَّيْلِ يَأْتُونَ لِيَقْتُلُوكَ».
فَقُلْتُ: «أَرَجُلٌ مِثْلِي يَهْرُبُ؟ وَمَنْ مِثْلِي يَدْخُلُ الْهَيْكَلَ فَيَحْيَا؟ لاَ أَدْخُلُ!».
فَتَحَقَّقْتُ وَهُوَذَا لَمْ يُرْسِلْهُ اللهُ لأَنَّهُ تَكَلَّمَ بِالنُّبُوَّةِ عَلَيَّ، وَطُوبِيَّا وَسَنْبَلَّطُ قَدِ اسْتَأْجَرَاهُ.
لأَجْلِ هذَا قَدِ اسْتُؤْجِرَ لِكَيْ أَخَافَ وَأَفْعَلَ هكَذَا وَأُخْطِئَ، فَيَكُونَ لَهُمَا خَبَرٌ رَدِيءٌ لِكَيْ يُعَيِّرَانِي.
اذْكُرْ يَا إِلهِي طُوبِيَّا وَسَنْبَلَّطَ حَسَبَ أَعْمَالِهِمَا هذِهِ، وَنُوعَدْيَةَ النَّبِيَّةَ وَبَاقِيَ الأَنْبِيَاءِ الَّذِينَ يُخِيفُونَنِي.
وَكَمِلَ السُّورُ فِي الْخَامِسِ وَالْعِشْرِينَ مِنْ أَيْلُولَ، فِي اثْنَيْنِ وَخَمْسِينَ يَوْمًا.
وَلَمَّا سَمِعَ كُلُّ أَعْدَائِنَا وَرَأَى جَمِيعُ الأُمَمِ الَّذِينَ حَوَالَيْنَا، سَقَطُوا كَثِيرًا فِي أَعْيُنِ أَنْفُسِهِمْ، وَعَلِمُوا أَنَّهُ مِنْ قِبَلِ إِلهِنَا عُمِلَ هذَا الْعَمَلُ.
وَأَيْضًا فِي تِلْكَ الأَيَّامِ أَكْثَرَ عُظَمَاءُ يَهُوذَا تَوَارُدَ رَسَائِلِهِمْ عَلَى طُوبِيَّا، وَمِنْ عِنْدِ طُوبِيَّا أَتَتِ الرَّسَائِلُ إِلَيْهِمْ.
لأَنَّ كَثِيرِينَ فِي يَهُوذَا كَانُوا أَصْحَابَ حِلْفٍ لَهُ، لأَنَّهُ صِهْرُ شَكَنْيَا بْنِ آرَحَ، وَيَهُوحَانَانُ ابْنُهُ أَخَذَ بِنْتَ مَشُلاَّمَ بْنِ بَرَخْيَا.
وَكَانُوا أَيْضًا يُخْبِرُونَ أَمَامِي بِحَسَنَاتِهِ، وَكَانُوا يُبَلِّغُونَ كَلاَمِي إِلَيْهِ. وَأَرْسَلَ طُوبِيَّا رَسَائِلَ لِيُخَوِّفَنِي.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible