Скрыть

Нееми́и, Глава 8

Толкования
8:5
8:7
8:8
8:11
8:12
8:13
8:15
8:16
8:17
Синодальный
1 Собрание всего народа, чтобы выслушать слова закона из книги, принесенной Ездрою из Вавилона; 13 народ сделал кущи, чтобы жить в них по уставу о празднике кущей.
Когда наступил седьмой месяц, и сыны Израилевы жили по городам своим, тогда собрался весь народ, как один человек, на площадь, которая пред Водяными воротами, и сказали книжнику Ездре, чтоб он принес книгу закона Моисеева, который заповедал Господь Израилю.
И принес священник Ездра закон пред собрание мужчин и женщин, и всех, которые могли понимать, в первый день седьмого месяца;
и читал из него на площади, которая пред Водяными воротами, от рассвета до полудня, пред мужчинами и женщинами и всеми, которые могли понимать; и уши всего народа были приклонены к книге закона.
Книжник Ездра стоял на деревянном возвышении, которое для сего сделали, а подле него, по правую руку его, стояли Маттифия и Шема, и Анаия и Урия, и Хелкия и Маасея, а по левую руку его Федаия и Мисаил, и Малхия и Хашум, и Хашбаддана, и Захария и Мешуллам.
И открыл Ездра книгу пред глазами всего народа, потому что он стоял выше всего народа. И когда он открыл ее, весь народ встал.
И благословил Ездра Господа Бога великого. И весь народ отвечал: аминь, аминь, поднимая вверх руки свои, – и поклонялись и повергались пред Господом лицем до земли.
Иисус, Ванаия, Шеревия, Иамин, Аккув, Шавтай, Годия, Маасея, Клита, Азария, Иозавад, Ханан, Фелаия и левиты поясняли народу закон, между тем как народ стоял на своем месте.
И читали из книги, из закона Божия, внятно, и присоединяли толкование, и народ понимал прочитанное.
Тогда Неемия, он же Тиршафа, и книжник Ездра, священник, и левиты, учившие народ, сказали всему народу: день сей свят Господу Богу вашему; не печальтесь и не плачьте, потому что весь народ плакал, слушая слова закона.
И сказал им: пойдите, ешьте тучное и пейте сладкое, и посылайте части тем, у кого ничего не приготовлено, потому что день сей свят Господу нашему. И не печальтесь, потому что радость пред Господом – подкрепление для вас.
И левиты успокаивали весь народ, говоря: перестаньте, ибо день сей свят, не печальтесь.
И пошел весь народ есть, и пить, и посылать части, и праздновать с великим веселием, ибо поняли слова, которые сказали им.
На другой день собрались главы поколений от всего народа, священники и левиты к книжнику Ездре, чтобы он изъяснял им слова закона.
И нашли написанное в законе, который Господь дал чрез Моисея, чтобы сыны Израилевы в седьмом месяце, в праздник, жили в кущах.
И потому объявили и провозгласили по всем городам своим и в Иерусалиме, говоря: пойдите на гору и несите ветви маслины садовой и ветви маслины дикой, и ветви миртовые и ветви пальмовые, и ветви других широколиственных дерев, чтобы сделать кущи по написанному.
И пошел народ, и принесли, и сделали себе кущи, каждый на своей кровле и на дворах своих, и на дворах дома Божия, и на площади у Водяных ворот, и на площади у Ефремовых ворот.
Все общество возвратившихся из плена сделало кущи и жило в кущах. От дней Иисуса, сына Навина, до этого дня не делали так сыны Израилевы. Радость была весьма великая.
И читали из книги закона Божия каждый день, от первого дня до последнего дня. И праздновали праздник семь дней, а в восьмой день попразднество по уставу.
Церковнославянский (рус)
И прiи́де ме́сяцъ седмы́й, сы́нове же Изра́илевы бя́ху во градѣ́хъ сво­и́хъ: и собра́шася вси́ лю́дiе я́ко му́жъ еди́нъ на простра́н­ство, е́же предъ враты́ водны́ми, и реко́ша е́здрѣ пи́сарю, да при­­несе́тъ кни́гу зако́на Моисе́ова, его́же заповѣ́да Госпо́дь Изра́илю.
И при­­несе́ Е́здра свяще́н­никъ зако́нъ предъ мно́же­с­т­во от­ муже́й да́же до же́нъ, и всѣ́мъ, и́же можа́ху разумѣ́ти слы́шаще, въ де́нь пе́рвый ме́сяца седма́го,
и чте́ въ не́мъ [я́вно на простра́н­ствѣ, е́же предъ враты́ водны́ми], от­ у́тра да́же до полу́дне, предъ му́жи и жена́ми, и сі́и бя́ху разумѣ́юще, и у́ши всѣ́хъ люді́й ко кни́зѣ зако́на.
И ста́ Е́здра писе́цъ на степе́ни древя́нѣмъ, его́же сотвори́ша къ народовѣща́нiю, и ста́ша бли́зъ его́ Матѳаѳі́а и саме́а, и Анані́а и урі́а, и хелкі́а и маасі́а одесну́ю его́, ошу́юю же фадаі́а и Мисаи́лъ, и Мелхі́а и оса́мъ, и Асавадма́ и Заха́рiа и Месо­лла́мъ.
И разгну́ Е́здра кни́гу предъ всѣ́ми людьми́, я́ко то́й бѣ́ надъ людьми́, и бы́сть егда́ разгиба́­ше ю́, ста́ша вси́ лю́дiе.
И благослови́ Е́здра Го́спода Бо́га вели́каго, и от­вѣща́ша вси́ лю́дiе и рѣ́ша ами́нь, воз­дви́гше ру́цѣ сво­и́, и преклони́шася и поклони́шася Го́сподеви лице́мъ на зе́млю.
Иису́съ же и ванаі́а и сараві́а, ака́нъ, Савате́й, кампта́съ, Азарі́а, Иозавада́нъ, Анифане́съ и леви́ти бя́ху вразумля́юще люді́й въ зако́нѣ: лю́дiе же стоя́ху на стоя́нiи сво­е́мъ.
И что́ша въ кни́зѣ зако́на Бо́жiя, и по­уча́­ше Е́здра и изъясня́ше ко разумѣ́нiю Госпо́дню, и разумѣ́ша лю́дiе чте́нiе.
Рече́ же Неемі́а и Е́здра свяще́н­никъ и писе́цъ, и леви́ти и толку́ющiи лю́демъ, и рѣ́ша всѣ́мъ лю́демъ: де́нь свя́тъ е́сть Го́споду Бо́гу на́­шему, не рыда́йте и не пла́чите. Поне́же пла́каша вси́ лю́дiе, егда́ услы́шаша словеса́ зако́на.
И рече́ и́мъ: иди́те и яди́те ту́чная и пі́йте сла́дкая, и посли́те ча́сти не иму́щымъ, я́ко свя́тъ е́сть де́нь Го́сподеви на́­шему, и не печа́литеся, и́бо ра́дость Госпо́дня сiя́ е́сть си́ла на́ша.
Леви́ти же молча́нiе творя́ху во всѣ́хъ лю́дехъ, глаго́люще: молчи́те, я́ко де́нь свя́тъ е́сть, и не тужи́те.
И от­идо́ша вси́ лю́дiе я́сти и пи́ти, и посла́ти ча́сти, и сотвори́ти весе́лiе вели́ко, я́ко разумѣ́ша словеса́, и́мже научи́ша и́хъ.
И въ де́нь вторы́й собра́шася кня́зiе оте́че­ст­въ со всѣ́ми людьми́, свяще́н­ницы и леви́ти ко е́здрѣ писцу́, да протолку́етъ всѣ́мъ словеса́ зако́н­ная.
И обрѣто́ша пи́сано въ зако́нѣ, его́же заповѣ́да Госпо́дь руко́ю Моисе́овою, да обита́ютъ сы́нове Изра́илевы въ ку́щахъ въ пра́здникъ ме́сяца седма́го,
и да проповѣ́дятъ труба́ми во всѣ́хъ градѣ́хъ и́хъ и во Иерусали́мѣ. И рече́ Е́здра: изыди́те на го́ру, и при­­неси́те вѣ́тви ма́сличны, и вѣ́тви древе́съ кипари́сныхъ, и вѣ́тви мирси́н­ныя, и вѣ́тви фи́никовы, и вѣ́тви древе́съ дубра́вныхъ, сотвори́ти ку́щы по пи́саному.
И изыдо́ша лю́дiе, и при­­несо́ша, и сотвори́ша себѣ́ ку́щы кі́йждо на кро́вѣ сво­е́мъ и во дво́рѣхъ сво­и́хъ, и во дво́рѣхъ до́му Бо́жiя и на простра́н­ствѣ вра́тъ во́дныхъ и на простра́н­ствѣ вра́тъ Ефре́млихъ.
И сотвори́ша ве́сь со́нмъ воз­врати́выйся от­ плѣне́нiя ку́щы, и сѣдо́ша въ ку́щахъ, я́ко не сотвори́ша от­ дні́й Иису́са сы́на нави́на та́ко сы́нове Изра́илевы да́же до дне́ того́. И бы́сть весе́лiе вели́ко.
И чита́ху въ кни́зѣ зако́на Бо́жiя на вся́къ де́нь, от­ дне́ пе́рваго да́же до дне́ послѣ́дняго. И сотвори́ша пра́здникъ се́дмь дні́й, и въ де́нь осмы́й собра́нiе по обы́чаю.
Esra loeb rahvale Seadust
Siis kogunes terve rahvas nagu üks mees Veevärava esisele väljakule, ja nad ütlesid kirjatundjale Esrale, et ta tooks Moosese Seaduse raamatu, mille Issand Iisraelile oli andnud.
Ja preester Esra tõi Seaduse koguduse ette, niihästi meeste kui naiste ette, ja kõigi ette, kes mõistsid kuulata, seitsmenda kuu esimesel päeval.
Ja ta luges seda Veevärava esisel väljakul koidust keskpäevani meeste ja naiste ning arusaajate ees; ja kogu rahva tähelepanu oli suunatud Seaduse raamatule.
Ja Esra, kirjatundja, seisis puust laval, mis selleks oli ehitatud, ja tema kõrval seisid Mattitja, Sema, Anaja, Uurija, Hilkija ja Maaseja paremal pool, ja Pedaja, Miisael, Malkija, Haasum, Hasbaddana, Sakarja ja Mesullam vasakul pool.
Ja Esra avas raamatu kogu rahva nähes, sest ta seisis kõrgemal kui kõik muu rahvas; ja kui ta selle avas, tõusis kogu rahvas püsti.
Ja Esra kiitis Issandat, suurt Jumalat, ja kogu rahvas vastas käsi tõstes: „Aamen, aamen!” Ja nad põlvitasid ning heitsid Issanda ette silmili maha.
Ja Jeesua, Baani, Seerebja, Jaamin, Akkub, Sabbetai, Hoodija, Maaseja, Keliita, Asarja, Joosabad, Haanan, Pelaja, leviidid, õpetasid rahvale Seadust ja rahvas seisis püsti.
Ja nad lugesid raamatut, Jumala Seadust, peatükkide kaupa ja andsid seletust, nõnda et loetust aru saadi.
Ja Nehemja, kes oli maavalitseja, ja preester Esra, kirjatundja, ja leviidid, kes rahvast õpetasid, ütlesid kogu rahvale: „See päev on pühitsetud Issandale, teie Jumalale. Ärge leinake ja ärge nutke!” Sest kogu rahvas nuttis, kui nad Seaduse sõnu kuulsid.
Ja ta ütles neile: „Minge sööge rasvaseid roogi ja jooge magusaid jooke, ja läkitage osa neile, kellel midagi ei ole valmistatud! Sest see päev on pühitsetud meie Issandale. Ja ärge kurvastage, sest rõõm Issandast on teie ramm!”
Ja leviidid vaigistasid rahvakogu, öeldes: „Rahunege, sest see päev on püha! Ja ärge kurvastage!”
Siis läks kogu rahvas sööma ja jooma, läkitama teistelegi osa ja pidama suurt rõõmupidu, sest nad mõistsid sõnu, mis neile oli teatavaks tehtud.
Ja teisel päeval tulid kokku kogu rahva perekondade peamehed, preestrid ja leviidid kirjatundja Esra juurde Seaduse sõnu tundma õppima.
Ja nad leidsid Seaduses, mille Issand Moosese läbi oli andnud, kirjutatud olevat, et Iisraeli lapsed pidid pühade ajal seitsmendas kuus elama lehtmajades,
ja et kõigis nende linnades ja Jeruusalemmas pidi kuulutatama ja hüütama, öeldes: „Minge mägedele ja tooge õlipuu või metsõlipuu oksi ja mürdi, palmi või muu leherikka puu oksi lehtmajade tegemiseks, nagu on kirjutatud!”
Ja rahvas läks ja tõi ning tegi enesele lehtmaju, igaüks oma katusele ja õue ja Jumala koja õuedesse, Veevärava väljakule ja Efraimi värava väljakule.
Ja terve kogudus, kes vangist oli tagasi tulnud, tegi lehtmaju ja elas lehtmajades, sest Joosua, Nuuni poja päevist selle päevani ei olnud Iisraeli lapsed nõnda teinud. Ja rõõm oli väga suur.
Ja Jumala Seaduse raamatut loeti iga päev, esimesest päevast viimase päevani. Ja nad pidasid püha seitse päeva, ja kaheksandal päeval oli lõpetuspüha seatud viisi järgi.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible