Скрыть

Неемі́и, Глава 9

Толкования
9:2
9:5
9:10
9:31
9:36
9:37
9:38
Церковнославянский (рус)
Въ де́нь же два́десять четве́ртый ме́сяца сего́ собра́шася сы́нове Изра́илевы въ постѣ́ и во вре́тищихъ, и пе́рсть на глава́хъ и́хъ.
И от­лучи́шася сы́нове Изра́илевы от­ вся́каго сы́на чу́жда, и исповѣ́даху грѣхи́ своя́ и беззако́нiя оте́цъ сво­и́хъ.
И ста́ша на стоя́нiи сво­е́мъ и что́ша въ кни́зѣ зако́на Го́спода Бо́га сво­его́ четвери́цею въ де́нь, и бя́ху исповѣ́да­ю­щеся Го́сподеви и покланя́ющеся Го́споду Бо́гу сво­ему́.
И ста́ша на степе́ни леви́товъ Иису́съ и сы́нове кадмiи́ли, сахані́а сы́нъ сараві́инъ, сы́нове хана́ни, и возопи́ша гла́сомъ вели́кимъ ко Го́споду Бо́гу сво­ему́,
и реко́ша леви́ти, Иису́съ и кадмiи́лъ: воста́ните, благослови́те Го́спода Бо́га на́­шего от­ вѣ́ка да́же до вѣ́ка: и благословя́тъ и́мя сла́вы тво­ея́, и воз­несу́тъ во вся́цѣмъ благослове́нiи и хвалѣ́.
И рече́ Е́здра: ты́ еси́ са́мъ Госпо́дь еди́нъ, ты́ сотвори́лъ еси́ небо и небо небесе́ и вся́ во́и и́хъ, зе́млю и вся́, ели́ка на не́й су́ть, моря́ и вся́, я́же въ ни́хъ, и ты́ оживля́еши вся́, и во́и небе́снiи покланя́ют­ся тебѣ́:
ты́ еси́ Госпо́дь Бо́гъ, ты́ избра́лъ еси́ Авра́ма и изве́лъ еси́ его́ от­ страны́ Халде́йскiя, и положи́лъ еси́ и́мя ему́ Авраа́мъ,
и обрѣ́лъ еси́ се́рдце его́ вѣ́рно предъ тобо́ю, и завѣща́лъ еси́ съ ни́мъ завѣ́тъ да́ти ему́ зе́млю Ханане́йску и Хетте́йску, и Аморре́йску и Ферезе́йску, и Иевусе́йску и Гергесе́йску, и сѣ́мени его́: и утверди́лъ еси́ словеса́ твоя́, я́ко пра́веденъ еси́:
и ви́дѣлъ еси́ озлобле́нiе оте́цъ на́шихъ во Еги́птѣ, и во́пль и́хъ услы́шалъ еси́ на мо́ри чермнѣ́мъ,
и да́лъ еси́ зна́менiя и чудеса́ во Еги́птѣ на фарао́на и на вся́ рабы́ его́ и на вся́ лю́ди земли́ его́: позна́лъ бо еси́, я́ко воз­гордѣ́шася на ни́хъ, и сотвори́лъ еси́ себѣ́ и́мя, я́коже де́нь се́й:
и мо́ре расто́рглъ еси́ предъ ни́ми, и про­идо́ша посредѣ́ мо́ря по су́ху, и гони́тели и́хъ вве́рглъ еси́ въ глубину́, я́ко ка́мень въ водѣ́ зѣ́лнѣй:
и въ столпѣ́ о́блачнѣ води́лъ еси́ и́хъ во дни́ и въ столпѣ́ о́гнен­нѣ въ нощи́, е́же освѣти́ти и́мъ пу́ть, по нему́же идо́ша:
и на го́ру Сина́йскую сше́лъ еси́, и глаго́лалъ еси́ къ ни́мъ съ небесе́, и да́лъ еси́ и́мъ судьбы́ пра́вы и зако́нъ и́стин­ный, повелѣ́нiя и за́повѣди бла́ги:
и суббо́ту святу́ю твою́ яви́лъ еси́ и́мъ, за́повѣди, повелѣ́нiя и зако́нъ повелѣ́лъ еси́ и́мъ руко́ю Моисе́а раба́ тво­его́:
хлѣ́бъ же съ небесе́ да́лъ еси́ и́мъ во а́лчбѣ и́хъ въ пи́щу и́мъ, и во́ду изъ ка́мене изве́лъ еси́ и́мъ въ жа́жди и́хъ, и ре́клъ еси́ и́мъ, да вни́дутъ и наслѣ́дятъ зе́млю, на ню́же просте́рлъ еси́ ру́ку твою́ да́ти и́мъ:
ті́и же и отцы́ на́ши воз­гордѣ́шася и ожесточи́ша вы́я своя́ и не послу́шаша за́повѣдiй тво­и́хъ,
и не восхотѣ́ша слы́шати, и не воспомяну́ша чуде́съ тво­и́хъ, я́же сотвори́лъ еси́ и́мъ: и ожесточи́ша вы́ю свою́, и да́ша нача́ло воз­врати́тися на рабо́ту свою́ во Еги́петъ: ты́ же, Бо́же, ми́лостивъ и ще́дръ, долготерпѣли́въ и многоми́лостивъ, и не оста́вилъ еси́ и́хъ:
еще́ же сотвори́ша себѣ́ и телца́ слiя́на и реко́ша: сі́и бо́зи изведо́ша на́съ изъ Еги́пта: и сотвори́ша раздраже́нiя ве́лiя:
ты́ же въ щедро́тахъ тво­и́хъ мно́гихъ не оста́вилъ еси́ и́хъ въ пусты́ни, сто́лпъ о́блачный не уклони́лъ еси́ от­ ни́хъ во дни́, е́же наста́вити и́хъ на пу́ть, и сто́лпъ о́гнен­ный въ нощи́, е́же освѣти́ти и́мъ пу́ть по нему́же идо́ша,
и Ду́хъ тво́й благі́й да́лъ еси́, е́же научи́ти и́хъ, и ма́н­ны тво­ея́ не лиши́лъ еси́ от­ у́стъ и́хъ, и во́ду да́лъ еси́ и́мъ въ жа́жди и́хъ,
и четы́редесять лѣ́тъ препита́лъ еси́ и́хъ въ пусты́ни, ничто́же и́мъ оскудѣ́: одѣя́нiя и́хъ не состарѣ́шася, и сапози́ и́хъ не раздра́шася:
и да́лъ еси́ и́мъ ца́р­ст­ва, и лю́ди раздѣли́лъ еси́ и́мъ, и наслѣ́диша зе́млю сио́на царя́ есево́нска и зе́млю о́га царя́ Васа́нска:
и умно́жилъ еси́ сы́ны и́хъ я́ко звѣ́зды небе́сныя, и вве́лъ еси́ и́хъ въ зе́млю, о не́йже глаго́лалъ еси́ отце́мъ и́хъ вни́ти и наслѣ́дити ю́:
[и внидо́ша сы́нове и́хъ] и наслѣ́диша зе́млю: и сокруши́лъ еси́ предъ ни́ми обита́ющихъ въ земли́ Ханане́йстѣй, и да́лъ еси́ и́хъ въ ру́ку и́хъ, и цари́ и́хъ и лю́ди земли́, да сотворя́тъ и́мъ я́коже уго́дно предъ ни́ми:
и взя́ша гра́ды высо́кiя, и одержа́ша до́мы по́лны всѣ́хъ благи́хъ, кла́дязи огражде́ны ка́менiемъ, виногра́ды и ма́слины и вся́ко дре́во снѣ́дное во мно́же­с­т­во, и ядо́ша и насы́тишася, и утолстѣ́ша и разшири́шася во бла́гости тво­е́й вели́цѣй:
и измѣни́шася и от­ступи́ша от­ тебе́, и поверго́ша зако́нъ тво́й созади́ пло́ти сво­ея́, и проро́ки твоя́ изби́ша, и́же засвидѣ́тел­ст­воваху и́мъ, да обратя́т­ся къ тебѣ́, и сотвори́ша хулы́ вели́ки:
и да́лъ еси́ и́хъ въ ру́ку оскорбля́ющихъ я́, и озло́биша и́хъ: и во бре́мя печа́ли сво­ея́ возопи́ша къ тебѣ́, и ты́ съ небесе́ тво­его́ услы́шалъ еси́, и по щедро́тамъ тво­и́мъ мно́гимъ да́лъ еси́ и́мъ спаси́телей, и спо́столъ еси́ и́хъ от­ ру́къ вра́гъ и́хъ:
и егда́ упоко́ишася, воз­врати́шася сотвори́ти лука́вое предъ тобо́ю: и оста́вилъ еси́ и́хъ въ рука́хъ вра́гъ и́хъ, и облада́ша и́ми: и па́ки возопи́ша къ тебѣ́, ты́ же от­ небесе́ услы́шалъ еси́, и изба́вилъ еси́ и́хъ въ щедро́тахъ тво­и́хъ мно́зѣхъ,
и засвидѣ́тел­ст­вовалъ еси́ и́мъ, да обратя́т­ся къ зако́ну тво­ему́: они́ же воз­гордѣ́шася и не послу́шаша, но въ за́повѣдехъ тво­и́хъ и въ судьба́хъ тво­и́хъ согрѣши́ша, я́же сотвори́въ человѣ́къ жи́въ бу́детъ въ ни́хъ: и да́ша плещы́ непокори́выя, и вы́ю свою́ ожесточи́ша, и не послу́шаша:
и продолжи́лъ еси́ на ни́хъ лѣ́та мно́га, и засвидѣ́тел­ст­вовалъ еси́ и́мъ Ду́хомъ тво­и́мъ и руко́ю проро́къ тво­и́хъ, и не вня́ша, и пре́далъ еси́ и́хъ въ ру́ку люді́й земны́хъ:
въ милосе́рдiихъ же тво­и́хъ мно́гихъ не сотвори́лъ еси́ и́хъ въ сконча́нiе, ниже́ оста́вилъ еси́ и́хъ, я́ко Бо́гъ си́ленъ еси́ и ми́лостивъ и ще́дръ:
и ны́нѣ, Бо́же на́шъ крѣ́пкiй, вели́кiй, держа́вный и стра́шный, храня́й завѣ́тъ тво́й и ми́лость твою́, да не яви́т­ся ма́лъ предъ тобо́ю вся́къ тру́дъ, и́же обрѣ́те на́съ и цари́ на́шя, и нача́лники на́шя и свяще́н­ники на́шя, и проро́ки на́шя и отцы́ на́шя и вся́ лю́ди твоя́, от­ дні́й царе́й Ассу́рскихъ и да́же до дне́ сего́:
и ты́ пра́веденъ во всѣ́хъ, я́же прiидо́ша на на́съ, я́ко и́стину сотвори́лъ еси́, мы́ же согрѣши́хомъ:
и ца́рiе на́ши и нача́лницы на́ши, и свяще́н­ницы на́ши и отцы́ на́ши не сотвори́ша зако́на тво­его́ и не внима́ша повелѣ́ниемъ тво­и́мъ и свидѣ́ниемъ тво­и́мъ, и́миже засвидѣ́тел­ст­вовалъ еси́ и́мъ,
и ті́и во ца́р­ст­вiи тво­е́мъ и во благосты́ни тво­е́й мно́зѣ, ю́же да́лъ еси́ и́мъ, и въ земли́ широ́цѣй и ту́чнѣй, ю́же да́лъ еси́ предъ ни́ми, не послужи́ша тебѣ́ и не от­врати́шася от­ начина́нiй сво­и́хъ лука́выхъ:
се́, мы́ дне́сь есмы́ раби́, и земля́, ю́же да́лъ еси́ отце́мъ на́шымъ я́сти пло́дъ ея́ и блага́я ея́, се́, есмы́ раби́ на не́й:
и плоды́ ея́ мно́зи царе́мъ, и́мже пре́далъ еси́ на́съ за грѣхи́ на́шя, и тѣлесы́ на́шими влады́че­ст­вуютъ и скоты́ на́шими, я́коже уго́дно и́мъ, и въ печа́ли вели́цѣй есмы́:
и во всѣ́хъ си́хъ мы́ полага́емъ завѣ́тъ вѣ́ренъ и пи́шемъ, и печа́таютъ вси́ нача́лницы на́ши, леви́ти на́ши и свяще́н­ницы на́ши.
Французский (LSG)
Le vingt-quatrième jour du même mois, les enfants d'Israël s'assemblèrent, revêtus de sacs et couverts de poussière, pour la célébration d'un jeûne.
Ceux qui étaient de la race d'Israël, s'étant séparés de tous les étrangers, se présentèrent et confessèrent leurs péchés et les iniquités de leurs pères.
Lorsqu'ils furent placés, on lut dans le livre de la loi de l'Éternel, leur Dieu, pendant un quart de la journée; et pendant un autre quart ils confessèrent leurs péchés et se prosternèrent devant l'Éternel, leur Dieu.
Josué, Bani, Kadmiel, Schebania, Bunni, Schérébia, Bani et Kenani montèrent sur l'estrade des Lévites et crièrent à haute voix vers l'Éternel, leur Dieu.
Et les Lévites Josué, Kadmiel, Bani, Haschabnia, Schérébia, Hodija, Schebania et Pethachja, dirent: Levez-vous, bénissez l'Éternel, votre Dieu, d'éternité en éternité! Que l'on bénisse ton nom glorieux, qui est au-dessus de toute bénédiction et de toute louange!
C'est toi, Éternel, toi seul, qui as fait les cieux, les cieux des cieux et toute leur armée, la terre et tout ce qui est sur elle, les mers et tout ce qu'elles renferment. Tu donnes la vie à toutes ces choses, et l'armée des cieux se prosterne devant toi.
C'est toi, Éternel Dieu, qui as choisi Abram, qui l'as fait sortir d'Ur en Chaldée, et qui lui as donné le nom d'Abraham.
Tu trouvas son coeur fidèle devant toi, tu fis alliance avec lui, et tu promis de donner à sa postérité le pays des Cananéens, des Héthiens, des Amoréens, des Phéréziens, des Jébusiens et des Guirgasiens. Et tu as tenu ta parole, car tu es juste.
Tu vis l'affliction de nos pères en Égypte, et tu entendis leurs cris vers la mer Rouge.
Tu opéras des miracles et des prodiges contre Pharaon, contre tous ses serviteurs et contre tout le peuple de son pays, parce que tu savais avec quelle méchanceté ils avaient traité nos pères, et tu fis paraître ta gloire comme elle paraît aujourd'hui.
Tu fendis la mer devant eux, et ils passèrent à sec au milieu de la mer; mais tu précipitas dans l'abîme, comme une pierre au fond des eaux, ceux qui marchaient à leur poursuite.
Tu les guidas le jour par une colonne de nuée, et la nuit par une colonne de feu qui les éclairait dans le chemin qu'ils avaient à suivre.
Tu descendis sur la montagne de Sinaï, tu leur parlas du haut des cieux, et tu leur donnas des ordonnances justes, des lois de vérité, des préceptes et des commandements excellents.
Tu leur fis connaître ton saint sabbat, et tu leur prescrivis par Moïse, ton serviteur, des commandements, des préceptes et une loi.
Tu leur donnas, du haut des cieux, du pain quand ils avaient faim, et tu fis sortir de l'eau du rocher quand ils avaient soif. Et tu leur dis d'entrer en possession du pays que tu avais juré de leur donner.
Mais nos pères se livrèrent à l'orgueil et raidirent leur cou. Ils n'écoutèrent point tes commandements,
ils refusèrent d'obéir, et ils mirent en oubli les merveilles que tu avais faites en leur faveur. Ils raidirent leur cou; et, dans leur rébellion, ils se donnèrent un chef pour retourner à leur servitude. Mais toi, tu es un Dieu prêt à pardonner, compatissant et miséricordieux, lent à la colère et riche en bonté, et tu ne les abandonnas pas,
même quand ils se firent un veau en fonte et dirent: Voici ton Dieu qui t'a fait sortir d'Égypte, et qu'ils se livrèrent envers toi à de grands outrages.
Dans ton immense miséricorde, tu ne les abandonnas pas au désert, et la colonne de nuée ne cessa point de les guider le jour dans leur chemin, ni la colonne de feu de les éclairer la nuit dans le chemin qu'ils avaient à suivre.
Tu leur donnas ton bon esprit pour les rendre sages, tu ne refusas point ta manne à leur bouche, et tu leur fournis de l'eau pour leur soif.
Pendant quarante ans, tu pourvus à leur entretien dans le désert, et ils ne manquèrent de rien, leurs vêtements ne s'usèrent point, et leurs pieds ne s'enflèrent point.
Tu leur livras des royaumes et des peuples, dont tu partageas entre eux les contrées, et ils possédèrent le pays de Sihon, roi de Hesbon, et le pays d'Og, roi de Basan.
Tu multiplias leurs fils comme les étoiles des cieux, et tu les fis entrer dans le pays dont tu avais dit à leurs pères qu'ils prendraient possession.
Et leurs fils entrèrent et prirent possession du pays; tu humilias devant eux les habitants du pays, les Cananéens, et tu les livras entre leurs mains, avec leurs rois et les peuples du pays, pour qu'ils les traitassent à leur gré.
Ils devinrent maîtres de villes fortifiées et de terres fertiles; ils possédèrent des maisons remplies de toutes sortes de biens, des citernes creusées, des vignes, des oliviers, et des arbres fruitiers en abondance; ils mangèrent, ils se rassasièrent, ils s'engraissèrent, et ils vécurent dans les délices par ta grande bonté.
Néanmoins, ils se soulevèrent et se révoltèrent contre toi. Ils jetèrent ta loi derrière leur dos, ils tuèrent tes prophètes qui les conjuraient de revenir à toi, et ils se livrèrent envers toi à de grands outrages.
Alors tu les abandonnas entre les mains de leurs ennemis, qui les opprimèrent. Mais, au temps de leur détresse, ils crièrent à toi; et toi, tu les entendis du haut des cieux, et, dans ta grande miséricorde, tu leur donnas des libérateurs qui les sauvèrent de la main de leurs ennemis.
Quand ils eurent du repos, ils recommencèrent à faire le mal devant toi. Alors tu les abandonnas entre les mains de leurs ennemis, qui les dominèrent. Mais, de nouveau, ils crièrent à toi; et toi, tu les entendis du haut des cieux, et, dans ta grande miséricorde, tu les délivras maintes fois.
Tu les conjuras de revenir à ta loi; et ils persévérèrent dans l'orgueil, ils n'écoutèrent point tes commandements, ils péchèrent contre tes ordonnances, qui font vivre celui qui les met en pratique, ils eurent une épaule rebelle, ils raidirent leur cou, et ils n'obéirent point.
Tu les supportas de nombreuses années, tu leur donnas des avertissements par ton esprit, par tes prophètes; et ils ne prêtèrent point l'oreille. Alors tu les livras entre les mains des peuples étrangers.
Mais, dans ta grande miséricorde, tu ne les anéantis pas, et tu ne les abandonnas pas, car tu es un Dieu compatissant et miséricordieux.
Et maintenant, ô notre Dieu, Dieu grand, puissant et redoutable, toi qui gardes ton alliance et qui exerces la miséricorde, ne regarde pas comme peu de chose toutes les souffrances que nous avons éprouvées, nous, nos rois, nos chefs, nos sacrificateurs, nos prophètes, nos pères et tout ton peuple, depuis le temps des rois d'Assyrie jusqu'à ce jour.
Tu as été juste dans tout ce qui nous est arrivé, car tu t'es montré fidèle, et nous avons fait le mal.
Nos rois, nos chefs, nos sacrificateurs et nos pères n'ont point observé ta loi, et ils n'ont été attentifs ni à tes commandements ni aux avertissements que tu leur adressais.
Pendant qu'ils étaient les maîtres, au milieu des bienfaits nombreux que tu leur accordais, dans le pays vaste et fertile que tu leur avais livré, ils ne t'ont point servi et ils ne se sont point détournés de leurs oeuvres mauvaises.
Et aujourd'hui, nous voici esclaves! Nous voici esclaves sur la terre que tu as donnée à nos pères, pour qu'ils jouissent de ses fruits et de ses biens!
Elle multiplie ses produits pour les rois auxquels tu nous as assujettis, à cause de nos péchés; ils dominent à leur gré sur nos corps et sur notre bétail, et nous sommes dans une grande angoisse!
Pour tout cela, nous contractâmes une alliance, que nous mîmes par écrit; et nos chefs, nos Lévites et nos sacrificateurs y apposèrent leur sceau.
Еврейский
וּבְיוֹם עֶשְׂרִים וְאַרְבָּעָה לַחֹדֶשׁ הַזֶּה, נֶאֶסְפוּ בְנֵי־יִשְׂרָאֵל בְּצוֹם וּבְשַׂקִּים, וַאֲדָמָה עֲלֵיהֶם׃
וַיִּבָּדְלוּ זֶרַע יִשְׂרָאֵל, מִכֹּל בְּנֵי נֵכָר; וַיַּעַמְדוּ, וַיִּתְוַדּוּ עַל־חַטֹּאתֵיהֶם, וַעֲוֹנוֹת אֲבֹתֵיהֶם׃
וַיָּקוּמוּ עַל־עָמְדָם, וַיִּקְרְאוּ, בְּסֵפֶר תּוֹרַת יְהוָה אֱלֹהֵיהֶם רְבִעִית הַיּוֹם; וּרְבִעִית מִתְוַדִּים וּמִשְׁתַּחֲוִים, לַיהוָה אֱלֹהֵיהֶם׃ פ
וַיָּקָם עַל־מַעֲלֵה הַלְוִיִּם, יֵשׁוּעַ וּבָנִי קַדְמִיאֵל שְׁבַנְיָה בֻּנִּי שֵׁרֵבְיָה בָּנִי כְנָנִי; וַיִּזְעֲקוּ בְּקוֹל גָּדוֹל, אֶל־יְהוָה אֱלֹהֵיהֶם׃
וַיֹּאמְרוּ הַלְוִיִּם יֵשׁוּעַ וְקַדְמִיאֵל בָּנִי חֲשַׁבְנְיָה שֵׁרֵבְיָה הוֹדִיָּה שְׁבַנְיָה פְתַחְיָה, קוּמוּ, בָּרֲכוּ אֶת־יְהוָה אֱלֹהֵיכֶם, מִן־הָעוֹלָם עַד־הָעוֹלָם; וִיבָרְכוּ שֵׁם כְּבוֹדֶךָ, וּמְרוֹמַם עַל־כָּל־בְּרָכָה וּתְהִלָּה׃
אַתָּה־הוּא יְהוָה לְבַדֶּךָ, אַתְּ (אַתָּה) עָשִׂיתָ אֶת־הַשָּׁמַיִם שְׁמֵי הַשָּׁמַיִם וְכָל־צְבָאָם, הָאָרֶץ וְכָל־אֲשֶׁר עָלֶיהָ הַיַּמִּים וְכָל־אֲשֶׁר בָּהֶם, וְאַתָּה מְחַיֶּה אֶת־כֻּלָּם; וּצְבָא הַשָּׁמַיִם לְךָ מִשְׁתַּחֲוִים׃
אַתָּה־הוּא יְהוָה הָאֱלֹהִים, אֲשֶׁר בָּחַרְתָּ בְּאַבְרָם, וְהוֹצֵאתוֹ מֵאוּר כַּשְׂדִּים; וְשַׂמְתָּ שְּׁמוֹ אַבְרָהָם׃
וּמָצָאתָ אֶת־לְבָבוֹ נֶאֱמָן לְפָנֶיךָ, וְכָרוֹת עִמּוֹ הַבְּרִית, לָתֵת אֶת־אֶרֶץ הַכְּנַעֲנִי הַחִתִּי הָאֱמֹרִי וְהַפְּרִזִּי וְהַיְבוּסִי וְהַגִּרְגָּשִׁי לָתֵת לְזַרְעוֹ; וַתָּקֶם אֶת־דְּבָרֶיךָ, כִּי צַדִּיק אָתָּה׃
וַתֵּרֶא אֶת־עֳנִי אֲבֹתֵינוּ בְּמִצְרָיִם; וְאֶת־זַעֲקָתָם שָׁמַעְתָּ עַל־יַם־סוּף׃
וַתִּתֵּן אֹתֹת וּמֹפְתִים בְּפַרְעֹה וּבְכָל־עֲבָדָיו וּבְכָל־עַם אַרְצוֹ, כִּי יָדַעְתָּ, כִּי הֵזִידוּ עֲלֵיהֶם; וַתַּעַשׂ־לְךָ שֵׁם כְּהַיּוֹם הַזֶּה׃
וְהַיָּם בָּקַעְתָּ לִפְנֵיהֶם, וַיַּעַבְרוּ בְתוֹךְ־הַיָּם בַּיַּבָּשָׁה; וְאֶת־רֹדְפֵיהֶם הִשְׁלַכְתָּ בִמְצוֹלֹת כְּמוֹ־אֶבֶן בְּמַיִם עַזִּים׃
וּבְעַמּוּד עָנָן, הִנְחִיתָם יוֹמָם; וּבְעַמּוּד אֵשׁ לַיְלָה, לְהָאִיר לָהֶם, אֶת־הַדֶּרֶךְ אֲשֶׁר יֵלְכוּ־בָהּ׃
וְעַל הַר־סִינַי יָרַדְתָּ, וְדַבֵּר עִמָּהֶם מִשָּׁמָיִם; וַתִּתֵּן לָהֶם מִשְׁפָּטִים יְשָׁרִים וְתוֹרוֹת אֱמֶת, חֻקִּים וּמִצְוֹת טוֹבִים׃
וְאֶת־שַׁבַּת קָדְשְׁךָ הוֹדַעַתָ לָהֶם; וּמִצְווֹת וְחֻקִּים וְתוֹרָה, צִוִּיתָ לָהֶם, בְּיַד מֹשֶׁה עַבְדֶּךָ׃
וְלֶחֶם מִשָּׁמַיִם נָתַתָּה לָהֶם לִרְעָבָם, וּמַיִם, מִסֶּלַע הוֹצֵאתָ לָהֶם לִצְמָאָם; וַתֹּאמֶר לָהֶם, לָבוֹא לָרֶשֶׁת אֶת־הָאָרֶץ, אֲשֶׁר־נָשָׂאתָ אֶת־יָדְךָ לָתֵת לָהֶם׃
וְהֵם וַאֲבֹתֵינוּ הֵזִידוּ; וַיַּקְשׁוּ אֶת־עָרְפָּם, וְלֹא שָׁמְעוּ אֶל־מִצְוֹתֶיךָ׃
וַיְמָאֲנוּ לִשְׁמֹעַ, וְלֹא־זָכְרוּ נִפְלְאֹתֶיךָ אֲשֶׁר עָשִׂיתָ עִמָּהֶם, וַיַּקְשׁוּ אֶת־עָרְפָּם, וַיִּתְּנוּ־רֹאשׁ לָשׁוּב לְעַבְדֻתָם בְּמִרְיָם; וְאַתָּה אֱלוֹהַּ סְלִיחוֹת חַנּוּן וְרַחוּם אֶרֶךְ־אַפַּיִם וְרַב־וְחֶסֶד (חֶסֶד) וְלֹא עֲזַבְתָּם׃
אַף, כִּי־עָשׂוּ לָהֶם עֵגֶל מַסֵּכָה, וַיֹּאמְרוּ, זֶה אֱלֹהֶיךָ, אֲשֶׁר הֶעֶלְךָ מִמִּצְרָיִם; וַיַּעֲשׂוּ, נֶאָצוֹת גְּדֹלוֹת׃
וְאַתָּה בְּרַחֲמֶיךָ הָרַבִּים, לֹא עֲזַבְתָּם בַּמִּדְבָּר; אֶת־עַמּוּד הֶעָנָן לֹא־סָר מֵעֲלֵיהֶם בְּיוֹמָם לְהַנְחֹתָם בְּהַדֶּרֶךְ, וְאֶת־עַמּוּד הָאֵשׁ בְּלַיְלָה לְהָאִיר לָהֶם, וְאֶת־הַדֶּרֶךְ אֲשֶׁר יֵלְכוּ־בָהּ׃
וְרוּחֲךָ הַטּוֹבָה, נָתַתָּ לְהַשְׂכִּילָם; וּמַנְךָ לֹא־מָנַעְתָּ מִפִּיהֶם, וּמַיִם נָתַתָּה לָהֶם לִצְמָאָם׃
וְאַרְבָּעִים שָׁנָה כִּלְכַּלְתָּם בַּמִּדְבָּר לֹא חָסֵרוּ; שַׂלְמֹתֵיהֶם לֹא בָלוּ, וְרַגְלֵיהֶם לֹא בָצֵקוּ׃
וַתִּתֵּן לָהֶם מַמְלָכוֹת וַעֲמָמִים, וַתַּחְלְקֵם לְפֵאָה; וַיִּירְשׁוּ אֶת־אֶרֶץ סִיחוֹן, וְאֶת־אֶרֶץ מֶלֶךְ חֶשְׁבּוֹן, וְאֶת־אֶרֶץ עוֹג מֶלֶךְ־הַבָּשָׁן׃
וּבְנֵיהֶם הִרְבִּיתָ, כְּכֹכְבֵי הַשָּׁמָיִם; וַתְּבִיאֵם אֶל־הָאָרֶץ, אֲשֶׁר־אָמַרְתָּ לַאֲבֹתֵיהֶם לָבוֹא לָרָשֶׁת׃
וַיָּבֹאוּ הַבָּנִים וַיִּירְשׁוּ אֶת־הָאָרֶץ, וַתַּכְנַע לִפְנֵיהֶם אֶת־יֹשְׁבֵי הָאָרֶץ הַכְּנַעֲנִים, וַתִּתְּנֵם בְּיָדָם; וְאֶת־מַלְכֵיהֶם וְאֶת־עַמְמֵי הָאָרֶץ, לַעֲשׂוֹת בָּהֶם כִּרְצוֹנָם׃
וַיִּלְכְּדוּ עָרִים בְּצֻרוֹת וַאֲדָמָה שְׁמֵנָה, וַיִּירְשׁוּ בָּתִּים מְלֵאִים־כָּל־טוּב בֹּרוֹת חֲצוּבִים כְּרָמִים וְזֵיתִים וְעֵץ מַאֲכָל לָרֹב; וַיֹּאכְלוּ וַיִּשְׂבְּעוּ וַיַּשְׁמִינוּ, וַיִּתְעַדְּנוּ בְּטוּבְךָ הַגָּדוֹל׃
וַיַּמְרוּ וַיִּמְרְדוּ בָּךְ, וַיַּשְׁלִכוּ אֶת־תּוֹרָתְךָ אַחֲרֵי גַוָּם, וְאֶת־נְבִיאֶיךָ הָרָגוּ, אֲשֶׁר־הֵעִידוּ בָם לַהֲשִׁיבָם אֵלֶיךָ; וַיַּעֲשׂוּ, נֶאָצוֹת גְּדוֹלֹת׃
וַתִּתְּנֵם בְּיַד צָרֵיהֶם, וַיָּצֵרוּ לָהֶם; וּבְעֵת צָרָתָם יִצְעֲקוּ אֵלֶיךָ, וְאַתָּה מִשָּׁמַיִם תִּשְׁמָע, וּכְרַחֲמֶיךָ הָרַבִּים, תִּתֵּן לָהֶם מוֹשִׁיעִים, וְיוֹשִׁיעוּם מִיַּד צָרֵיהֶם׃
וּכְנוֹחַ לָהֶם, יָשׁוּבוּ לַעֲשׂוֹת רַע לְפָנֶיךָ; וַתַּעַזְבֵם בְּיַד אֹיְבֵיהֶם וַיִּרְדּוּ בָהֶם, וַיָּשׁוּבוּ וַיִּזְעָקוּךָ, וְאַתָּה מִשָּׁמַיִם תִּשְׁמַע וְתַצִּילֵם כְּרַחֲמֶיךָ רַבּוֹת עִתִּים׃
וַתָּעַד בָּהֶם לַהֲשִׁיבָם אֶל־תּוֹרָתֶךָ, וְהֵמָּה הֵזִידוּ וְלֹא־שָׁמְעוּ לְמִצְוֹתֶיךָ וּבְמִשְׁפָּטֶיךָ חָטְאוּ־בָם, אֲשֶׁר־יַעֲשֶׂה אָדָם וְחָיָה בָהֶם; וַיִּתְּנוּ כָתֵף סוֹרֶרֶת, וְעָרְפָּם הִקְשׁוּ וְלֹא שָׁמֵעוּ׃
וַתִּמְשֹׁךְ עֲלֵיהֶם שָׁנִים רַבּוֹת, וַתָּעַד בָּם בְּרוּחֲךָ בְּיַד־נְבִיאֶיךָ וְלֹא הֶאֱזִינוּ; וַתִּתְּנֵם, בְּיַד עַמֵּי הָאֲרָצֹת׃
וּבְרַחֲמֶיךָ הָרַבִּים לֹא־עֲשִׂיתָם כָּלָה וְלֹא עֲזַבְתָּם; כִּי אֵל־חַנּוּן וְרַחוּם אָתָּה׃
וְעַתָּה אֱלֹהֵינוּ הָאֵל הַגָּדוֹל הַגִּבּוֹר וְהַנּוֹרָא שׁוֹמֵר הַבְּרִית וְהַחֶסֶד, אַל־יִמְעַט לְפָנֶיךָ אֵת כָּל־הַתְּלָאָה אֲשֶׁר־מְצָאַתְנוּ לִמְלָכֵינוּ לְשָׂרֵינוּ וּלְכֹהֲנֵינוּ וְלִנְבִיאֵנוּ וְלַאֲבֹתֵינוּ וּלְכָל־עַמֶּךָ; מִימֵי מַלְכֵי אַשּׁוּר, עַד הַיּוֹם הַזֶּה׃
וְאַתָּה צַדִּיק, עַל כָּל־הַבָּא עָלֵינוּ; כִּי־אֱמֶת עָשִׂיתָ וַאֲנַחְנוּ הִרְשָׁעְנוּ׃
וְאֶת־מְלָכֵינוּ שָׂרֵינוּ כֹּהֲנֵינוּ וַאֲבֹתֵינוּ, לֹא עָשׂוּ תּוֹרָתֶךָ; וְלֹא הִקְשִׁיבוּ אֶל־מִצְוֹתֶיךָ, וּלְעֵדְוֹתֶיךָ, אֲשֶׁר הַעִידֹתָ בָּהֶם׃
וְהֵם בְּמַלְכוּתָם וּבְטוּבְךָ הָרָב אֲשֶׁר־נָתַתָּ לָהֶם, וּבְאֶרֶץ הָרְחָבָה וְהַשְּׁמֵנָה אֲשֶׁר־נָתַתָּ לִפְנֵיהֶם לֹא עֲבָדוּךָ; וְלֹא־שָׁבוּ, מִמַּעַלְלֵיהֶם הָרָעִים׃
הִנֵּה אֲנַחְנוּ הַיּוֹם עֲבָדִים; וְהָאָרֶץ אֲשֶׁר־נָתַתָּה לַאֲבֹתֵינוּ, לֶאֱכֹל אֶת־פִּרְיָהּ וְאֶת־טוּבָהּ, הִנֵּה אֲנַחְנוּ עֲבָדִים עָלֶיהָ׃
וּתְבוּאָתָהּ מַרְבָּה, לַמְּלָכִים אֲשֶׁר־נָתַתָּה עָלֵינוּ בְּחַטֹּאותֵינוּ; וְעַל גְּוִיֹּתֵינוּ מֹשְׁלִים וּבִבְהֶמְתֵּנוּ כִּרְצוֹנָם, וּבְצָרָה גְדוֹלָה אֲנָחְנוּ׃ פ
10:1וּבְכָל־זֹאת אֲנַחְנוּ כֹּרְתִים אֲמָנָה וְכֹתְבִים; וְעַל הֶחָתוּם, שָׂרֵינוּ לְוִיֵּנוּ כֹּהֲנֵינוּ׃
Ва дар рӯзи бисту чоруми ин моҳ банӣ Исроил ҷамъ шуданд, дар ҳолате ки рӯзадор, палос дар бар ва хок бар сар буданд.
Ва насли Исроил аз ҳамаи зодагони аҷнабӣ ҷудо шуданд ва истода, гуноҳҳои худашон ва исёнҳои падаронашонро эътироф карданд.
Ва дар ҷойҳои худ истода, чоряки рӯз китоби Тавроти Парвардигор Худои худро хонданд, ва чоряки рӯз ба гуноҳҳо иқрор шуда гуноҳҳоро эътироф намуда, Парвардигор Худои худро парастиш карданд.
Ва Ешуа, ва Бонӣ, ва Қадмиил, ва Шабанё, ва Буннӣ, ва Шарабё, ва Бонӣ, ва Канонӣ бар минбари левизодагон истода, бо овози баланд ба ҳузури Парвардигор Худои худ фарёд заданд.
Ва левизодагон – Ешуа, ва Қадмиил, ва Бонӣ, ва Ҳашабниё, ва Шарабё, ва Ҳудиё, ва Шабанё, ва Фатаҳё – гуфтанд: «Бархезед ва Парвардигор Худои худро аз азал то абад муборак бихонед! Ва номи ҷалоли Туро, ки аз тамоми баракатҳо ва ҳамду сано болотар аст, муборак хоҳанд хонд!
Танҳо Ту Парвардигор ҳастӣ, Ту осмон, осмони осмонҳо ва тамоми лашкари онҳоро, замин ва ҳар чиро, ки бар он аст, баҳрҳо ва ҳар чиро, ки дар онҳост, ба вуҷуд овардаӣ, ва Ту ба ҳамаи онҳо ҳаёт мебахшӣ, ва лашкари осмон ба Ту саҷда мекунанд.
Ту Он Парвардигор Худо ҳастӣ, ки Абромро баргузидӣ, ва ӯро аз Ур-Касдим берун овардӣ, ва ба ӯ номи Иброҳимро додӣ.
Ва дили ӯро ба ҳузури Худ вафодор ёфта, бо ӯ паймон бастӣ, ки замини канъониён, ҳиттиён, амӯриён, фариззиён, ябусиён ва ҷирҷошиёнро бидиҳӣ, – ба насли ӯ бидиҳӣ; ва қавли Худро ба ҷо овардӣ, зеро ки Ту росткор ҳастӣ.
Ва мусибати падарони моро дар Миср дидӣ, ва фарёди онҳоро назди баҳри Қулзум шунидӣ,
Ва бар фиръавн, бар ҳамаи ғуломони ӯ ва бар тамоми қавми замини ӯ аломатҳо ва мӯъҷизаҳо зоҳир намудӣ, зеро медонистӣ, ки бар падарони мо ситам мекарданд, ва барои Худ ном пайдо кардӣ, чунон ки имрӯз низ маълум аст.
Ва баҳрро пеши: онҳо пора кардӣ, ва онҳо андаруни баҳр ба хушкӣ гузаштанд, ва таъқибкунандагони онҳоро дар чуқуриҳои қаърҳои умқҳои баҳр, мисли санге дар оби чуқур, андохтӣ.
Ва онҳоро рӯзона дар сутуни абр ва шабона дар сутуни оташ бурдӣ, то роҳеро, ки дар он бояд бираванд, равшан намоӣ.
Ва бар кӯҳи Сино фуруд омадӣ, ва бо онҳо аз осмон сухан рондӣ, ва қонунҳои барҳақ, дастурҳои рост, фароиз ва аҳкоми некӯ ба онҳо додӣ.
Ва шанбеи поки Худро ба онҳо маълум кардӣ, ва аҳкому фароизу қонунҳо ба воситаи бандаи Худ Мусо ба онҳо фармудӣ.
Ва нон аз осмон ба онҳо аз баҳри гуруснагиашон додӣ, ва об аз сахра ба онҳо аз баҳри ташнагиашон берун овардӣ, ва ба онҳо гуфтӣ, ки омада заминеро мерос гиранд, ки Ту бо дасти барафроштаи Худ савганд ёд карда будӣ, ки онро ба онҳо бидиҳӣ.
Вале онҳо, падарони мо, рафтори бадкорона намуда, гарданшахӣ карданд ва ба аҳкоми Ту гӯш надоданд,
Ва аз гӯш додан сар тофтанд, ва мӯъҷизаҳои Туро, ки барои онҳо ба амал овардӣ, ба ёд наоварданд, ва гарданшахӣ карданд, ва исён бардошта, пешвоеро барои худ интихоб карданд, то ки ба ғуломии худ баргарданд; вале Ту Худои бахшанда ғаффор, карим ва раҳим раҳмдил, собир дерхашм ва пур аз меҳру вафо ҳастӣ, ва онҳоро тарк накардӣ.
Гарчанде ки онҳо гӯсолаи рехтае барои худ сохтанд ва гуфтанд: ́Ин аст худои ту, ки туро аз Миср берун овард́, ва куфрҳои хории азиме ба амал оварданд,
Вале Ту, аз рӯи марҳамати бузурги Худ, онҳоро дар биёбон тарк накардӣ: сутуни абре ки рӯзона роҳро ба онҳо нишон медод, аз болои онҳо дур нашуд; ва сутуни оташ низ, ки шабона роҳеро, ки бояд бо он бираванд, барои онҳо равшан мекард.
Ва рӯҳи некӯи Худро барои омӯхтани онҳо додӣ, ва манни Худро аз даҳони онҳо кашида нагирифтӣ, ва об ба онҳо барои ташнагиашон додӣ.
Ва чил сол дар биёбон ба онҳо ғизо додӣ – ба чизе эҳтиёҷ надоштанд; либоси онҳо кӯҳна нашуд, ва пойҳои онҳо варам накард.
Ва мамлакатҳо ва қавмҳоро ба онҳо дода, он қавмҳоро ба ҳар гӯша пароканда намудӣ; ва онҳо замини Сиҳӯн – замини подшоҳи Ҳешбӯн, ва замини Ӯҷ, подшоҳи Бошонро мерос гирифтанд.
Ва писарони онҳоро мисли ситораҳои осмон афзун кардӣ, ва онҳоро ба замине овардӣ, ки ба падаронашон гуфта будӣ, ки омада онро мерос хоҳанд гирифт.
Ва писаронашон омада, он заминро мерос гирифтанд, ва Ту канъониёнро, ки сокинони он замин буданд, пеши онҳо мағлуб намуда, бо подшоҳонашон ва қавмҳои он замин ба дасти онҳо супурдӣ, то ки ба дилхоҳи худ бо онҳо рафтор кунанд.
Ва шаҳрҳои истеҳкомдор ва замини ҳосилхезро гирифтанд, ва хонаҳои пур аз ҳар гуна сарват неъмат, обанборҳои кандашуда чашмаҳои канда, токзорҳо, боғҳои зайтун ва дарахтони мевадори сершуморро мерос гирифтанд; ва ба туфайли некӯии бузурги Ту хӯрда, сер ва фарбеҳ шуданд ва лаззат бурданд;
Ва саркашӣ намуда, ба Ту беитоатӣ намуданд осӣ шуданд, ва аз Тавроти Ту рӯ гардонданд, ва пайғамбарони Туро, барои ба онҳо огоҳӣ доданашон ки барои онҳо шаҳодат меоварданд, то сӯи Ту бозгашт намоянд, куштанд, ва куфрҳои хории азиме ба амал оварданд.
Ва онҳоро ба дасти душманонашон супурдӣ, ва онҳоро ба танг оварданд, ва онҳо дар замони тангии худ сӯи Ту фарёд заданд, ва Ту аз осмон ҷавоб додӣ, ва аз рӯи марҳамати бузурги Худ ба онҳо наҷотдиҳандагонро додӣ, ки онҳоро аз дасти душманонашон раҳо карданд.
Вале ҳамин ки онҳо осуда мешуданд, аз нав ба ҳузури Ту бадкорӣ мекарданд, ва Ту онҳоро ба дасти душманонашон месупурдӣ, ки бар онҳо ҳукмронӣ мекарданд; ва онҳо боз сӯи Ту фарёд мезаданд, ва Ту аз осмон ҷавоб дода, аз рӯи марҳамати Худ онҳоро дафъаҳои бисёр наҷот медодӣ.
Ва ба онҳо хотиррасон намудӣ барои онҳо шаҳодат фиристодӣ, то ки сӯи Тавроти Ту бозгашт намоянд, вале онҳо рафтори бадкорона намуда, ба аҳкоми Ту гӯш надоданд, ва бар хилофи қонунҳои Ту, ки кас агар онҳоро ба ҷо оварад, зиндагии некӯ мебинад, гуноҳ карданд, ва аз итоат рӯ тофта ва гарданшахӣ карда, гӯш надоданд.
Ва солҳои бисёр ба онҳо пурсабрӣ намудӣ, ва бо Рӯҳи Худ ба воситаи пайғамбарони Худ ба онҳо огоҳӣ додӣ барои онҳо шаҳодат фиристодӣ, вале онҳо гӯш надоданд, ва Ту онҳоро ба дасти қавмҳои кишварҳо супурдӣ.
Валекин аз рӯи марҳамати бузурги Худ онҳоро комилан нобуд насохтӣ ва тарк накардӣ, зеро ки Ту Худои карим ва раҳимдил ҳастӣ.
Ва алҳол, эй Худои мо, эй Худои бузург, пурзӯр ва саҳмгин, ки паймон ва марҳаматро нигоҳ медорӣ! Бигзор тамоми он азобу уқубате ки бар мо: бар подшоҳони мо, бар сарварони мо, ва бар коҳинони мо, ва бар пайғамбарони мо, ва бар падарони мо, ва бар тамоми қавми Ту аз айёми подшоҳони Ашшур то имрӯз омадааст, ба ҳузури Ту кам нанамояд.
Валекин Ту дар тамоми он чизҳое ки ба сари мо омадааст, росткор ҳастӣ, зеро ки барҳақ амал кардаӣ, ва мо гуноҳкор ҳастем.
Ва подшоҳони мо, сарварони мо, коҳинони мо ва падарони мо шариати Туро риоя накарданд, ба аҳкоми Ту ва ба огоҳиҳои гувоҳиҳои Ту, ки ба онҳо фармудӣ, гӯш надоданд.
Ва онҳо дар мамлакати худ, бо вуҷуди некии бузурге ки Ту ба онҳо кардӣ, дар замини кушоду ҳосилхезе ки Ту ба онҳо бахшидӣ, Туро парастиш накарданд, ва аз кирдорҳои бади худ даст накашиданд.
Инак, мо имрӯз ғуломон ҳастем, ва дар замине ки ба падарони мо додӣ, то мева ва сарвати бойигарии неъмати онро бихӯрем, инак, мо дар он ғуломон ҳастем.
Ва ҳосилоти фаровони худро он барои подшоҳоне меоварад, ки онҳоро Ту ба сабаби гуноҳҳои мо бар мо гузоштаӣ, ва онҳо бар баданҳои танҳои мо ва бар чорпоёни мо ба дилхоҳи майли хоҳиши худ ҳукмронӣ мекунанд, ва мо ба тангии азиме гирифтор ҳастем.
Ва бо ин ҳама мо паймон бастем ва онро навиштем, ва сарварони мо, левизодагони мо ва коҳинони мо бар он мӯҳр гузоштанд».

Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible