Скрыть
21:10-12
21:14
21:17
21:19
21:20
21:25
21:26
21:27
21:31
21:32
21:35
Церковнославянский (рус)
И услы́ша Ханане́й ца́рь Ара́дскiй живы́й при­­ пусты́ни, я́ко прiи́де Изра́иль путе́мъ Аѳари́мскимъ, и ра́това проти́ву Изра́иля, и взя́ от­ ни́хъ плѣ́нъ.
И обѣща́ся Изра́иль обѣ́томъ Го́споду и рече́: а́ще мнѣ́ преда́си лю́ди сiя́ подру́чны, погублю́ и́хъ и гра́ды и́хъ.
И услы́ша Госпо́дь гла́съ Изра́илевъ и предаде́ Ханане́а подру́чна ему́: и опустоши́ его́ и гра́ды его́, и прозва́ и́мя мѣ́сту тому́ Запустѣ́нiе.
И воз­дви́гшеся от­ О́ра горы́ путе́мъ и́же къ мо́рю Чермно́му, обыдо́ша зе́млю Едо́млю: и малоду́ше­с­т­воваша лю́дiе на пути́,
и ропта́ху лю́дiе на Бо́га и на Моисе́а, глаго́люще: вску́ю изве́лъ еси́ ны́ изъ Еги́пта уби́ти на́съ въ пусты́ни, я́ко нѣ́сть хлѣ́ба, ни воды́? И душа́ на́ша негоду́етъ о хлѣ́бѣ се́мъ тще́мъ.
И посла́ Госпо́дь на лю́ди змие́въ умерщвля́ющихъ, и угрыза́ху люді́й: и умро́ша лю́ди мно́зи от­ сыно́въ Изра́илевыхъ.
И при­­ше́дше лю́дiе къ Моисе́ови глаго́лаша: согрѣши́хомъ, я́ко ропта́хомъ на Го́спода и на тя́: помоли́ся у́бо ко Го́споду, да от­жене́тъ от­ на́съ змiи́. И помоли́ся Моисе́й ко Го́споду о лю́дехъ.
И рече́ Госпо́дь къ Моисе́ю: сотвори́ себѣ́ змiю́ [мѣ́дяну] и положи́ ю́ на зна́мя: и бу́детъ а́ще угрызе́тъ змiя́ человѣ́ка, вся́къ угрызе́н­ный ви́дѣвъ ю́ жи́въ бу́детъ.
И сотвори́ Моисе́й змiю́ мѣ́дяну и поста́ви ю́ на зна́мени: и бы́сть егда́ угрыза́­ше змiя́ человѣ́ка, и взира́­ше на змiю́ мѣ́дяну, и ожива́­ше.
И воз­двиго́шася сы́нове Изра́илевы, и ополчи́шася во Ово́ѳѣ:
и́ воз­дви́гшеся от­ Ово́ѳа, ополчи́шася во Ахалге́и объ ону́ страну́ пусты́ни, я́же е́сть предъ лице́мъ Моави́тскимъ, на восто́къ со́лнца:
и от­ту́ду воз­двиго́шася, и ополчи́шася въ де́бри Заре́дъ:
и от­ту́ду воз­дви́гшеся, ополчи́шася объ ону́ страну́ Арно́на въ пусты́ни, я́же исхо́дитъ от­ предѣ́лъ Аморре́йскихъ: е́сть бо Арно́нъ предѣ́лъ Моа́вль между́ Моа́вомъ и между́ Аморре́омъ.
Сего́ ра́ди глаго́лет­ся въ кни́зѣ бра́нь Госпо́дня: Зоо́ву попали́, и пото́ки Арно́ни,
и пото́ки устро́и въ селе́нiе И́ръ, и при­­лежи́тъ предѣ́ломъ Моа́влимъ.
И от­ту́ду [воз­двиго́шася] ко Кла́дязю: се́й е́сть кла́дязь, о не́мже рече́ Госпо́дь къ Моисе́ю: собери́ лю́ди, и да́мъ и́мъ во́ду пи́ти.
Тогда́ воспѣ́ Изра́иль пѣ́снь сiю́ у кла́дязя: начина́йте ему́:
кла́дязь, ископа́ша его́ кня́зи, изсѣко́ша его́ ца́рiе язы́честiи во ца́р­ст­вiи и́хъ, внегда́ облада́ти и́ми. И от­ кла́дязя [воз­двиго́шася] въ Манѳанаи́лъ:
и от­ Манѳанаи́ла въ Наадiи́лъ, и от­ Наадiи́ла въ Вамо́ѳъ:
и от­ Вамо́ѳа въ На́пинъ, и́же е́сть на по́ли Моа́вли, от­ ве́рха Изсѣ́ченаго, зря́щаго предъ лице́ пусты́ни.
И посла́ Моисе́й послы́ къ Сио́ну царю́ Аморре́йску, словесы́ ми́рными глаго́ля:
да про́йдемъ сквоз­ѣ́ зе́млю твою́, путе́мъ по́йдемъ: не уклони́мся ни на се́ла, ни на виногра́ды, не испiе́мъ воды́ от­ кла́дязь тво­и́хъ: путе́мъ ца́рскимъ по́йдемъ, до́ндеже про́йдемъ предѣ́лы твоя́.
И не даде́ Сио́нъ Изра́илю про­ити́ сквоз­ѣ́ предѣ́лы своя́: и собра́ Сио́нъ вся́ лю́ди своя́, и изы́де ополчи́тися на Изра́иля въ пусты́ню: и прiи́де во Иасса́нъ, и ополчи́ся на Изра́иля.
И порази́ его́ Изра́иль убі́й­ст­вомъ меча́, и облада́­ше земле́ю его́ от­ Арно́на до Иаво́ка, да́же до сыно́въ Амма́нихъ: я́ко Иази́ръ предѣ́лы сыно́въ Амма́нихъ су́ть.
И взя́ Изра́иль вся́ гра́ды сiя́: и всели́ся Изра́иль во всѣ́хъ градѣ́хъ Аморре́йскихъ, во Есево́нѣ и во всѣ́хъ подлежа́щихъ ему́:
е́сть бо Есево́нъ гра́дъ Сио́на царя́ Аморре́йска: и се́й пово­ева́ царя́ Моа́вля пре́жде и взя́ всю́ зе́млю его́ от­ Аро­и́ра да́же до Арно́на.
Сего́ ра́ди реку́тъ при́точницы: прiиди́те во Есево́нъ, да согради́т­ся и сози́ждет­ся гра́дъ Сiо́нъ:
я́ко о́гнь изы́де от­ Есево́на и пла́мень от­ гра́да Сiо́на, и пояде́ да́же до Моа́ва, и пожре́ столпы́ Арно́нскiя:
го́ре тебѣ́, Моа́ве, погибо́сте, лю́дiе Хамо́совы: про́дани бы́ша сы́нове и́хъ въ заключе́нiе и дще́ри и́хъ плѣ́н­ницы царю́ Аморре́йскому Сио́ну:
и сѣ́мя и́хъ поги́бнетъ, Есево́нъ да́же до Дево́на: и жены́ и́хъ еще́ разожго́ша о́гнь на Моа́ва.
Всели́ся же Изра́иль во вся́ гра́ды Аморре́йски:
и посла́ Моисе́й согля́дати Иази́ра: и взя́ша его́ и се́ла его́, и изгна́ша Аморре́а живу́щаго та́мо:
и воз­врати́в­шеся, прiидо́ша путе́мъ въ Васа́нъ. И изы́де О́гъ, ца́рь Васа́нскiй, проти́ву и́мъ и вси́ лю́дiе его́ на бра́нь во Едраи́нъ.
И рече́ Госпо́дь къ Моисе́ю: не убо́йся его́, я́ко въ ру́цѣ тво­и́ преда́хъ его́ и вся́ лю́ди его́ и всю́ зе́млю его́: и сотвори́ши ему́, я́коже сотвори́лъ еси́ Сио́ну царю́ Аморре́йску, и́же живя́ше во Есево́нѣ.
И порази́ его́ и сы́ны его́ и вся́ лю́ди его́, да́же не оста́ въ ни́хъ живы́й: и наслѣ́диша зе́млю его́.
Латинский (Nova Vulgata)
Quod cum audisset Chana naeus rex Arad, qui habita bat in Nageb, venisse scilicet Israel per viam Atarim, pugnavit contra illum et duxit ex eo captivos.
At Israel voto se Domino obligans ait: «Si tradideris populum istum in manu mea, delebo urbes eius».
Exaudivitque Dominus preces Israel et tradidit Chananaeum, quem ille interfecit, subversis urbibus eius, et vocavit nomen loci illius Horma.
Profecti sunt autem et de monte Hor per viam, quae ducit ad mare Rubrum, ut circumirent terram Edom. Et taedere coepit populum itineris.
Locutusque contra Deum et Moysen ait: «Cur eduxisti nos de Aegypto, ut moreremur in solitudine? Deest panis, non sunt aquae; anima nostra iam nauseat super cibo isto levissimo».
Quam ob rem misit Dominus in populum ignitos serpentes, qui mordebant populum, et mortuus est populus multus ex Israel.
Et venerunt ad Moysen atque dixerunt: «Peccavimus, quia locuti sumus contra Dominum et te; ora, ut tollat a nobis serpentes». Oravitque Moyses pro populo.
Et locutus est Dominus ad eum: «Fac serpentem ignitum et pone eum pro signo: qui percussus aspexerit eum, vivet».
Fecit ergo Moyses serpentem aeneum et posuit eum pro signo; quem cum percussi aspicerent, sanabantur.
Profectique filii Israel castrametati sunt in Oboth,
unde egressi fixere tentoria in Ieabarim, in solitudine, quae respicit Moab contra orientalem plagam.
Et inde moventes venerunt ad torrentem Zared;
quem relinquentes castrametati sunt ultra Arnon, qui est in deserto, quod prominet de finibus Amorraei. Siquidem Arnon terminus est Moab dividens Moabitas et Amorraeos.
Unde dicitur in libro bellorum Domini: «Vaheb in Supha et torrentes Arnon.
Scopuli torrentium inclinati sunt in habitationem Ar et recumbunt in finibus Moabitarum».
Ex eo loco in Beer. Hic est puteus, super quo locutus est Dominus ad Moysen: «Congrega populum, et dabo ei aquam».
Tunc cecinit Israel carmen istud: «Ascendat puteus. Concinite ei.
Puteus, quem foderunt principes et paraverunt duces populi in sceptris et in baculis suis». De solitudine in Matthana;
de Matthana in Nahaliel; de Nahaliel in Bamoth;
de Bamoth in vallem, quae est in regione Moab in vertice Phasga, qui respicit contra desertum.
Misit autem Israel nuntios ad Sehon regem Amorraeorum dicens:
«Obsecro, ut transire mihi liceat per terram tuam: non declinabimus in agros et vineas, non bibemus aquas ex puteis. Via regia gradiemur, donec transeamus terminos tuos».
Qui concedere noluit, ut transiret Israel per fines suos; quin potius, populo congregato, egressus est obviam in desertum et venit in Iasa pugnavitque contra Israel.
A quo percussus est in ore gladii, et possessa est terra eius ab Arnon usque Iaboc et filios Ammon; quia forti praesidio tenebantur termini Ammonitarum.
Tulit ergo Israel omnes civitates eius et habitavit in urbibus Amorraei, in Hesebon scilicet et viculis eius.
Hesebon enim erat urbs Sehon regis Amorraei, qui pugnavit contra primum regem Moab et tulit omnem terram, quae dicionis illius fuerat usque Arnon.
Idcirco dicitur in proverbio: «Venite in Hesebon! Aedificetur et construatur civitas Sehon!
Ignis egressus est de Hesebon, flamma de oppido Sehon et devoravit Ar Moabitarum et deglutivit excelsa Arnon.
Vae tibi, Moab; peristi, popule Chamos! Dedit filios eius in fugam et filias in captivitatem regi Amorraeorum Sehon.
Iecimus sagittas in eos, disperiit Hesebon usque Dibon. Vastavimus usque Nophe et usque Medaba».
Habitavit itaque Israel in terra Amorraei.
Misitque Moyses, qui explorarent Iazer, cuius ceperunt viculos et expulerunt Amorraeos, qui erant ibi.
Verteruntque se et ascenderunt per viam Basan, et occurrit eis Og rex Basan cum omni populo suo pugnaturus in Edrai.
Dixitque Dominus ad Moysen: «Ne timeas eum, quia in manu tua tradidi illum et omnem populum ac terram eius, faciesque illi, sicut fecisti Sehon regi Amorraeorum habitatori Hesebon».
Percusserunt igitur et hunc cum filiis suis universumque populum eius usque ad internecionem; et possederunt terram illius.
Немецкий (GNB)
Als der Kanaaniterkönig von Arad im Südland erfuhr, dass die Israeliten den Weg über Atarim eingeschlagen hatten, griff er sie an und nahm einige von ihnen gefangen.
Da versprachen die Männer Israels dem HERRN: »Wenn du dieses Volk in unsere Hand gibst, werden wir an ihren Städten den Bann vollstrecken.«
Der HERR erhörte ihre Bitte und gab ihnen den Sieg über den König von Arad. Die Israeliten erfüllten ihr Gelübde und vernichteten die Besiegten samt ihren Städten. Deshalb bekam die Stadt, die heute dort liegt, den Namen Horma (Bann).
Als die Israeliten vom Berg Hor aus weiterzogen, wandten sie sich zunächst nach Süden in Richtung Schilfmeer, um das Gebiet der Edomiter zu umgehen. Aber unterwegs verlor das Volk die Geduld
und sie beklagten sich bei Gott und bei Mose: »Warum habt ihr uns aus Ägypten weggeführt, damit wir in der Wüste sterben? Hier gibt es weder Brot noch Wasser, und dieses elende Manna hängt uns zum Hals heraus!«
Da schickte der HERR zur Strafe giftige Schlangen unter das Volk. Viele Israeliten wurden gebissen und starben.
Die Leute kamen zu Mose und sagten: »Es war nicht recht, dass wir uns gegen den HERRN und gegen dich aufgelehnt haben. Leg doch beim HERRN ein Wort für uns ein, damit er uns von diesen Schlangen befreit!«

Mose betete für das Volk

und der HERR sagte zu ihm: »Fertige eine Schlange an und befestige sie oben an einer Stange. Wer gebissen wird, soll dieses Bild ansehen, dann wird er nicht sterben!«
Mose machte eine Schlange aus Bronze und befestigte sie an einer Stange. Wer gebissen wurde und auf diese Schlange sah, blieb am Leben.
Die Israeliten brachen auf und zogen weiter. Ihre nächsten Lagerplätze hatten sie in Obot, in Ije-Abarim in der Wüste östlich des Landes Moab und im Sered-Tal.
Von dort zogen sie bis in die Wüste nordöstlich des Arnonflusses, wo das Gebiet der Amoriter beginnt. Der Arnon bildet die Grenze zwischen Moabitern und Amoritern.
Deshalb heißt es im Buch der Kriege des HERRN:

»... die Stadt Waheb in Sufa,
die Bachtäler des Arnon,

die Hochebene, die sich zur Stadt Ar hin senkt
und sich an das Bergland von Moab anlehnt.«
Von dort zogen sie nach Beer, wo der HERR zu Mose sagte: »Ruf das Volk zusammen, ich will ihnen Wasser geben!«
Damals sangen die Israeliten:

»Brunnen, lass das Wasser fließen;
singend wollen wiŕs begrüßen!

Stab und Zepter edler Leute
gruben diesen Brunnen heute.«

Aus der Wüste zogen sie nach Mattana

und von dort über Nahaliël und Bamot-Baal
in das Tal im Gebiet von Moab beim Gipfel des Berges Pisga, von dem aus die Jordanebene zu sehen ist.
Die Männer Israels schickten Boten zu Sihon, dem König der Amoriter, und ließen ihm sagen:
»Erlaube uns, dass wir durch dein Land ziehen! Wir werden stets auf der großen Straße bleiben, die dem König gehört, und keinen Acker oder Weinberg betreten; wir werden auch keinen Tropfen Wasser aus deinen Brunnen trinken.«
Aber Sihon gab ihnen den Durchzug nicht frei. Im Gegenteil, er rief seine Kriegsleute zusammen und zog den Israeliten in die Wüste hinaus entgegen. Bei Jahaz stieß er mit ihnen zusammen und griff sie an.
Aber die Männer Israels brachten ihm eine schwere Niederlage bei und besetzten sein Land vom Arnontal im Süden bis zum Jabbokfluss im Gebiet der Ammoniter. – Die Grenze der Ammoniter war befestigt. –
Die Israeliten nahmen Heschbon und die anderen Städte der Amoriter in Besitz und siedelten sich darin an.
Heschbon war die Residenz des Amoriterkönigs Sihon gewesen. Dieser hatte gegen den früheren König der Moabiter gekämpft und ihm das ganze Gebiet bis zum Arnon weggenommen.
Daran erinnern die bekannten Verse:

Kommt nach Heschbon, baut es wieder,
macht es stark, mit festen Mauern!
Einst war Sihon dort der Herrscher

und er brachte das Verderben
über Moabs stolze Herren.
Feuer ging hervor aus Heschbon,
fraß die stolze Stadt Ar-Moab
auf den Höhen überm Arnon.
Weh, mit Moab ist́s zu Ende,
machtlos war sein Kriegsgott Kemosch.
Fliehen mussten seine Männer,
und die Frauen schleppte Sihon
als Gefangene mit nach Hause.
Aber nun sind wir die Sieger,
und von Heschbon bis nach Dibon
wurde jede Stadt zertrümmert;
nichts blieb übrig in den Flammen,
auch Medeba fraß das Feuer.
Die Leute von Israel nahmen also das Land der Amoriter in Besitz.
Mose ließ erkunden, wie man die Stadt Jaser angreifen könnte. Die Männer Israels eroberten sie samt dem umliegenden Gebiet und vertrieben auch dort die Amoriter.
Dann zogen sie nordwärts gegen das Land Baschan. Bei Edreï stellte sich ihnen König Og mit seinem ganzen Heer entgegen.
Aber der HERR sagte zu Mose: »Hab keine Angst vor ihm! Ich habe ihn, seine Kriegsleute und sein ganzes Land in deine Hand gegeben. Du wirst ihm das gleiche Schicksal bereiten wie dem Amoriterkönig Sihon, der in Heschbon regiert hat.«
Die Männer Israels brachten König Og eine vernichtende Niederlage bei und besetzten sein Land. Sein ganzes Heer wurde vernichtet; nicht ein Einziger entkam. Auch der König und seine Söhne fielen.
1 Наказание Израиля ядовитыми змеями, исцеление чрез взгляд на медного змея; 10 продвижение Израиля; 17 песнь при колодце; 21 Израиль покоряет Сигона Аморрейского и Ога, царя Васанского.
Ханаанский царь Арада, живущий к югу, услышав, что Израиль идет дорогою от Афарима, вступил в сражение с Израильтянами и несколько из них взял в плен.
И дал Израиль обет Господу, и сказал: если предашь народ сей в руки мои, то положу заклятие [на них и] на города их.
Господь услышал голос Израиля и предал Хананеев в руки ему, и он положил заклятие на них и на города их и нарек имя месту тому: Хорма*. //*Заклятие.
От горы Ор отправились они путем Чермного моря, чтобы миновать землю Едома. И стал малодушествовать народ на пути,
и говорил народ против Бога и против Моисея: зачем вывели вы нас из Египта, чтоб умереть [нам] в пустыне, ибо здесь нет ни хлеба, ни воды, и душе нашей опротивела эта негодная пища.
И послал Господь на народ ядовитых змеев, которые жалили народ, и умерло множество народа из [сынов] Израилевых.
И пришел народ к Моисею и сказал: согрешили мы, что говорили против Господа и против тебя; помолись Господу, чтоб Он удалил от нас змеев. И помолился Моисей [Господу] о народе.
И сказал Господь Моисею: сделай себе [медного] змея и выставь его на знамя, и [если ужалит змей какого-либо человека], ужаленный, взглянув на него, останется жив.
И сделал Моисей медного змея и выставил его на знамя, и когда змей ужалил человека, он, взглянув на медного змея, оставался жив.
И отправились сыны Израилевы и остановились в Овофе;
и отправились из Овофа и остановились в Ийе-Авариме, в пустыне, что против Моава, к восходу солнца;
оттуда отправились, и остановились на долине Заред;
отправившись отсюда, остановились у той части Арнона в пустыне, которая течет вне пределов Аморрея, ибо Арнон граница Моава, между Моавом и Аморреем.
Потому и сказано в книге браней Господних:
Вагеб в Суфе и потоки Арнона, и верховье потоков, которое склоняется к Шебет-Ару и прилегает к пределам Моава.
Отсюда [отправились] к Беэр*; это тот колодезь, о котором Господь сказал Моисею: собери народ, и дам им воды. //*Колодец.
Тогда воспел Израиль песнь сию: наполняйся, колодезь, пойте ему;
колодезь, который выкопали князья, вырыли вожди народа с законодателем жезлами своими. Из пустыни [отправились] в Матанну,
из Матанны в Нагалиил, из Нагалиила в Вамоф,
из Вамофа в Гай, который в земле Моава, на вершине горы Фасги, обращенной лицем к пустыне.
И послал Израиль послов к Сигону, царю Аморрейскому, [с предложением мирным,] чтобы сказать:
позволь мне пройти землею твоею; [мы пойдем дорогою,] не будем заходить в поля и виноградники, не будем пить воды из колодезей [твоих], а пойдем путем царским, доколе не перейдем пределов твоих.
Но Сигон не позволил Израилю идти через свои пределы; и собрал Сигон весь народ свой и выступил против Израиля в пустыню, и дошел до Иаацы, и сразился с Израилем.
И поразил его Израиль мечом и взял во владение землю его от Арнона до Иавока, до пределов Аммонитских, ибо крепок был предел Аммонитян;
и взял Израиль все города сии, и жил Израиль во всех городах Аморрейских, в Есевоне и во всех зависящих от него;
ибо Есевон был город Сигона, царя Аморрейского, и он воевал с прежним царем Моавитским и взял из руки его всю землю его до Арнона.
Потому говорят при́точники: идите в Есевон, да устроят и утвердят город Сигона;
ибо огонь вышел из Есевона, пламень из города Сигонова, и пожрал Ар-Моав и владеющих высотами Арнона.
Горе тебе, Моав! погиб ты, народ Хамоса! Разбежались сыновья его, и дочери его сделались пленницами Аморрейского царя Сигона;
мы поразили их стрелами; погиб Есевон до Дивона, мы опустошили их до Нофы, которая близ Медевы.
И жил Израиль в земле Аморрейской.
И послал Моисей высмотреть Иазер, и взяли [его и] селения, зависящие от него, и прогнали Аморреев, которые в них были.
И поворотили и пошли к Васану. И выступил против них Ог, царь Васанский, сам и весь народ его, на сражение к Едреи.
И сказал Господь Моисею: не бойся его, ибо Я предам его и весь народ его и всю землю его в руки твои, и поступишь с ним, как поступил с Сигоном, царем Аморрейским, который жил в Есевоне.
И поразили они его и сынов его и весь народ его, так что ни одного не осталось [живого], и овладели землею его.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible